Wednesday, 7 September 2016

Случай Herling


Proteklo je pet dana otkako je vest o pretučenom nastavniku Goranu Herlingu dospela u javnost, tj. četiri od ekspresnog hapšenja Leonarda Pastora (jednog od batinaša i "dečka") kao i konačnog razotkrivanja istine o obmani koju je nastavnik Herling priredio medijima sluđenom građanstvu našeg Vilajeta.
Komentari na ovaj "incident", kako je događaj bio formulisan na internet stranicama RTS, jasno pokazuju koliko je obostrani botulinus duboko urastao u naše podivljalo društvo. Najveći broj komentara i komentatora se ad hominem bavi navodnim laganjem pretučenog nastavnika ili ad personam prepucavanjima između samih komentatora. Većina njih, svesno & namerno ili ne, kao da ne vidi neke bolno očigledne i jasne stvari.


Sve vreme se barata sa neverovatno malo činjenica i ogromnom količinom konstrukcija. Odbacimo ovo drugo, uključivši i stavove pro-et-contra kradikala i njihovih kripto-SA trojki (uvek, kada su se dešavale ovako teške batine koje se mogu povezati sa politikom, bilo ih je po trojica koji biju - od Majdanpeka, Zaječara, Paraćina, Zemuna, Kragujevca, Inđije, Čačka... pa do Kovačice).
Ostavimo, dakle, sve to po strani. Hajde da vidimo šta je ovde jasno i logično:
1. Ako je Herling uvredio koleginicu, direktor je bio u obavezi da ga opomene i kazni zbog kršenja radne discipline (vređanje kolega i narušavanje odnosa i reda u školi mogu se u to svrstati, aktuelni Zakon o radu je dušu dao za kreativna tumačenja) - a upravo toga nije bilo.
2. Da li je neko narkoman ili nije, stvar je postojanja zdravstvenog i policijskog dosijea. Ako oni ne postoje, onda ovo jeste uvreda i najblaže rečeno predstavlja običan bezobrazluk i zaista nepedagoško ponašanje. Ako, ipak, postoje, kako je onda neko takav mogao da dobije lekarsko uverenje za zasnivanje radnog odnosa, pa još u prosveti? To je opet pitanje za direktora, starog ili novog svejedno, kako je zaposlio takvu osobu a znao je ko i "šta" je.
3. Formulacija "dečko" u pravosuđu ne postoji (za razliku od venčani/nevenčani suprug ili verenik) i ne može se uzeti ni po kom osnovu u obzir, naročito ne kao opravdanje za premlaćivanje nekoga. Biće zanimljiva reakcija suda.
4. Ovaj čovek je divljački pretučen 31. avgusta, ali niko o tome nije pisao sve dok se on nije dovoljno oporavio pa počeo da priča šta se desilo. U ovom trenutku nije toliko bitno šta (i zbog čega), već da se desilo - a desilo se nekoliko stvari koje se sve mogu svrstati u krivična dela:
- upad na tuđi posed
- ugrožavanje imovine i života
- pokušaj ubistva, što se da zaključiti po težini povreda i načinu kako su nanešene; biće zanimljivo i mišljenje lekara o tome, kada budu stigli na sud
- bekstvo sa mesta "incidenta"
Ima još toga, verovatno.
Na pitanje "Gde su svedoci, komšije, prolaznici, da potvrde njegovu priču?" treba postaviti kontrapitanje "Gde su svedoci da je vređao koleginicu?". U režimima sa duboko ukorenjenim strukturalnim nasiljem, "prvi" svedoci obavezno nestaju dok "drugi" niču kao pečurke svaki put kada je umešan neko iz vlasti, a to je najčešće neka lokalna jajara koja se, kada uprska stvar, obavezno krije iza onih "gore" koji takve onda brane jer ne žele javno da priznaju kakvi su im ovi "dole" koji im obezbeđuju glasove da bi bili (ostali) na vlasti.


5. Niko ništa o tome nije objavio u medijima sve do 2. septembra, kada je bio objavljen tekst na blogu KlotFrket, dan kasnije i na fejsbuk stranici Kulturbunta. Tek tada, u subotu 3. septembra, vest se pojavljuje u medijima (RTS, Blic, N1, Kurir itd.). Međutim, ubrzo po obraćanju predstavnice MUP istog dana, kreće priča o vređanju, narkomanima, bejzbol palici, ličnom obračunu i obmanjivanju javnosti od strane pretučenog nastavnika. Na RTS-u su svoju vest tokom tog dana najmanje dva puta revidirali i naknadno dodavali tekst, dok je Blic požurio i pre njih objavio "razotkrivenu prevaru" pa zatim dodatne informacije puštao kao zasebne nove vesti. Za Blic je, posebno, karakteristična lavina bljuvotina u komentarima na račun Herlinga, u kojima su toga dana prevazišli sve ostale kvazimedije.
6. Kada vam neko polupa glavu i lomi šake, više je nego jasna poruka koju praktikuju svi naručeni batinaši ovog sveta - mali, mnogo laješ i pišeš. To će vam potvrditi svaki iole iskusan policijski inspektor. Batine zbog ljubomore, vređanja ili neke "ženskinje", imaju obavezno ostavljenu drugačiju "poruku".
Btw. odakle bilo kome pravo da vas masakrira zato što ste mu uvredili devojku? Postoje elegantnije i efikasnije metode isterivanja "pravde" po tom pitanju, u odnosu na ovu primenjenu na Herlingu.
7. Na fejsbuk stranici "Nova Nada" Herling je 29. avgusta objavio notu u kojoj je napisao mnogo toga o događajima u školi u kojoj radi. Dva dana kasnije, on biva divljački pretučen ali to nije bilo dovoljno nadležnim državnim organima da se pozabave tom stranom predmetnog slučaja. Izjava predstavnika MUP može biti istinita, svakako, ali kada se uporedi sa ovom notom i analizira, previše izgleda kao da se radi o konstrukciji dobrim delom zasnovanoj na navodima iznesenim baš u tom tekstu.
Evo te note:

Posebno je pitanje kako je to policija uspela da pronađe i privede isprva "nepoznatu" osobu, pa potom identifikovala "dečka". Zašto su baš njega priveli i kako su znali da je on napadač? Da li je on prvo priveden pa tek onda složena narko-priča, da li je opet iskorišćen žrtveni jarac sa dosijeom u policiji da prikrije nasilje sa 'više instance' (čitaj: politika), kao što na to ukazuju slučaj Kantrimen i nedavna pucnjava u bloku 45? Da li im je to rekao kontuzovani Herlang a oni mu poverovali, iako tvrde da je obmanuo javnost (tako ispada da je obmanuo i njih neobmanjive)? Da li se sa bilo kakvom reakcijom u medijima i akcijom organa reda odugovlačilo zato što su čekali da vide šta će biti sa pretučenim nastavnikom (ovde reakcija policije nije toliko sporna, koliko ignorantsko ponašanje medija), jer su neke od povreda glave mogle da budu i opasne po njegov život, kao i da li će nastaviti da laje?
Ukoliko nastavnik Herling zaista laže - pardon, obmanjuje javnost - pa privatni sukob predstavlja kao državno nasilje, rizikujući da mu zauzvrat Država priredi repete na profesionalnijem nivou od paradržave, onda on zaista nije normalan. Niko normalan ne bi sebe doveo na ivicu smrti kako bi posle imao razloga da proziva aktuelnu vlast, jer pre toga nije nikako imao dovoljno materijala za to. Ali, ako nije normalan, postavlja se onda pitanje ko i kako mu je uopšte dopustio da tolike godine radi sa decom, da bude čak i razredni starešina? Zašto je školski odbor njemu, takvom, dao poverenje da bude v.d. direktora, i da li je to bio razlog nepoštovanja te odluke prilikom imenovanja druge osobe na tu funkciju?
Ako nije normalan... ali, šta ćemo ako jeste?
Da li je ludilo zaista uhvatilo toliko maha, pa su i najblesavije teorije postale sasvim moguće u ovom društvu?
Inače, službenica MUP ne razlikuje fašizam od "kamion pun s nemci", nije čula za ur-fašizam par hiljada godina stariji od Musolinija, Hitlera i Ljotića zajedno, nema pojma šta su Britove odrednice br. 6 i 13, niti zna da je ono što ih sve povezuje - upravo nasilje, i to bezumno.


Da li uviđate matricu koja se konstantno ponavlja čak i u slučajevima koji nemaju direktne veze sa politikom, ali se iza nje kriju lokalne kabadahije koje su se iz ličnih razloga nameračile na nekog pojedinca koji im je zasmetao u određenom "istorijskom trenutku"? Da li smo zaboravili da je to hvatanje "zgodnog momenta i nezgodnog lajavca" za gušu u ovom narodu odavno postalo sastavni deo folklora?
Da li iko zna koliko tačno Harmsova danas živi u Srbiji?
Po čemu se to, ako tako mislite, razlikuju današnji baštinici lika i dela Nikole Pašića, čuvenog grebatora o državnu kasu i još čuvenijeg kurvara sa Rusijom i Francuskom, ali i Austrijom i Nemačkom, onog istog koji je 1887. organizovao i sproveo "Narodni odisaj", tj. pomahnitalo i nekontrolisano divljanje njegovih radikala širom Srbije, po dolasku na vlast, koje se neretko završavalo linčom i egzekucijama nepodobnih pojedinaca iz "prethodne vlasti", ali i ne samo njih? Od trojki kokardaša '41 ili kožnokaputaša '45? Od fruškogorske krečane? Od divljanja Koštuničinih ex-julovaca kada su 2001. i 2002. godine uz pomoć SPS prisvojili vlast u desetinama opština širom Srbije, i odmah krenuli u progon i isterivanje sa posla onih koji su "mnogo mirisali" na DOS iz 2000. (u najvećem broju su to bili članovi DS, GSS i DHSS)? Od spiskova za otkaz, čitanih u večernjem dnevniku RTS, koje su nam priredile vajne Tadićeve demokrate početkom 2010. godine? Od svega što kradikali i njihova svita rade u poslednje četiri godine?
Narodni odisaj i građanski rat radikalnog uma protiv budućnosti Srbije, započeti pre tačno 130 godina, još uvek traju nesmanjenom žestinom, uz nešto malo modifikovanu tehniku i tehnologiju "odisanja" (srećom, još uvek niko nije nabijen na ražanj, mada...), tako dragog svakom palanačkom fašisti.
Zaboravite fore o ološu, nedostojnim ljudima, mrziteljima i slične gluposti koje Vođa i njegovi svakodnevno izgovaraju. Budite građani-istražitelji: batalite adrenalinsko reagovanje na prvu loptu (to uvek ima samo jedan ishod - odvlači od pravog traga) i međusobna nadgornjavanja sa podjednako opravdano kivnima poput vas, ignorišite sitne provokatore ili obične lujke koje bi samo da skrenu pažnju na sebe na jedan dan. Dobro razmislite ko bi mogao da ima najveću korist od ovog batinanja, pa se fokusirajte na njega. U najvećem broju slučajeva ćete pogoditi baš tamo gde treba; tako bi trebalo da bude i ovog puta.
Sve je samo stvar koncentracije, razmišljanja i tumačenja očiglednih, sitnih ali bitnih činjenica. Jer, đavo se baš u njima oduvek krio zato što ljudi prečesto vole da žmure pred životom.

O ovom slučaju će sigurno biti još reči, baš kao i o silesiji drugih pre njega.
Ma, znamo se.

No comments:



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...