Crna Palanka

U nedelju, 18. septembra, u Belu Palanku održani vanredni ponovljeni redovni izbori. Izlaznost stoprocentna, glasali samo svi palančani sa pravo na ispravno glasanje. To su istovremeno - gle koincidenciju! - svi oni koji jedini imaju pravo se kandiduju, da ne bi došlo do zabunu na dahije.

Koji su bre ti?

Ovi, sa donju sliku:

glasači

Jok, neće valjda glasaju oni što se nisu slikali.

glasovi

Svi velepalančani sa pravo na ispravno glasanje su sa sebe, na belopalanačko glasanje, poneli svoji glasački listići, pravilno zaokruženi. Oni troslojni, što mogu se koriste više puta. Što da se muče ovi lokalni belopalančani bez pravo na ispravno glasanje - da izlaze na biračka mesta, prave nekakvi birački odbori i komisije, troše si dnevnice em meze, kupuju hemijske, štampaju glasački listići pa još da ih posle broje. Ej, nedajbože, još i da izlaze iz njime kuće u nedelju?!

Pa rezultat na ispravno glasanje se ionako znao, nevažeći i nepravi glasovi nema, ne postoje, sve kristalno jasno. Nismo se onomad svi doterali s autobusi džabe. Pokazasmo im pred opštinu svi ti silni džaci s pravi glasovi i listići, svi belopalančani uskliknuše s ljubavlju, mi velepalančani se pokupismo u autobusi i vratismo se u Velepalanku. A belopalančani ostadoše u njihovu...

E, sad tu ima jedan zajeb: mi još ne pođosmo, a oni tražiše da novoizabrana vlast odma reaguje i povuče prvi potez, da promeni ime na njihovu palanku. Tu, na lice mesta! Udariše si u lelek i kuknjavu pred naši autobusi. Silan narod, kolko naši tolko i njihovi. Zapelo bre da menja ime pa to ti je. Oće da se više ne zove Bela već Crna Palanka. Vele, tako će najbolje upamte ovaj istorijski dan.

Svašta.

Ni prvi ni poslednji.