Soba 101

Soba 101 (koja se spominje u završnici 1984) je odaja za mučenje u Ministarstvu Ljubavi, u kojoj Partija pokušava da zatvorenike i zatvorenice potčini njihovim najgorim strahovima i noćnim morama, sa ciljem da im slomi svaki otpor.

• "Jednom si me pitao, šta se nalazi u Sobi 101", reče Vinstonu istražitelj O'Brajen. "Tada sam ti rekao da već znaš odgovor na to pitanje. Svi ga znaju. Ta stvar u Sobi 101 je nešto najgore na ovom svetu."

U društvu 1984 se smatra da sveopšte znanje Države ide toliko daleko da su čak i noćne more svakog građanina poznate Partiji. Moru, a samim time i zaprećenu kaznu, Vinstona Smita predstavljaju pacovi, njegov strah da ne bude od njih napadnut. Tako, u Sobi 101, Vinstonu stavljaju na lice žičani kavez sa dva poveća pacova u njemu. Prednji deo kaveza je tako napravljen da se može namestiti preko lica. Na njemu postoje vratanca kroz koja pacov može da prođe i izgrize zatvorenikovo lice u pokušaju da izađe. Ovaj kavez nameštaju Vinstonu preko lica, ali on sebe spašava tako što istražitelje moli da to mučenje umesto njemu prirede Džuliji. Pretnja torturom i ono što je Vinston uradio da se izvuče, slamaju njegovo poslednje obećanje koje je dao sebi i Džuliji: da je nikada ne izda. U knjizi se potom sugeriše da je i ona bila podvrgnuta sličnoj torturi (mada ne i koja je njena najveća mora); kada se, potom, ona i Vinston susretnu u parku, on primećuje ožiljak na njenom čelu. Cilj pretnje pacovima je bio prinuditi Vinstona da izda jedinu osobu koju je zaista voleo, kako bi mu slomili duh.

Orvel je sobi za mučenje dao naziv po konferencijskoj sali u zgradi BBC, u kojoj je bio prinuđen da prisustvuje beskonačnim dosadnim sastancima.

Da se podsetimo: svet Engsoca u 1984 je sazdan po ugledu na staljinističko društvo tadašnjeg Sovjetskog saveza, Partija je Partija, prolovi su maljčiki, a svevideći i neumirući Veliki Brat je niko drugi do Drug Koba lično.

Jedno od mogućih objašnjenja za ožiljak na Džulijinom čelu bi moglo da bude i ovo:

Opšte je poznato da nemačka kancelarka Angela Merkel ima strah od pasa. Elem, pogodite koga Vladimir Putin vodi sa sobom svaki put kada mu ona dođe u posetu?

Džulija je srela Velikog Brata lično.

Orvelov uzor se iz 1984 vratio kući.

***

Srbija se polako ali sigurno pretvara u jednu veliku Sobu 101, mesto gde se živi u strahu od najgorih strahova. U farmu, na kojoj se preživa umesto da se živi. Zemlju ludila u kojoj caruje strah, uz pomoć koga caruje šljam. Zemlju u kojoj je kod građana osnovno osećanje sveta oko njih - panika, strah od rizika promene stereotipa gulag-svakodnevice. Namerno se, programirano, indukuje automatizovana reakcija na bezbroj okidača strahova koji se svakodnevno plasiraju kroz novine, televiziju, internet, čaršijske abrove, sve u cilju konstantnog i neizdrživog pritiska na amigdalu koja je glavni "krivac" brzih automatizovanih reakcija na svaku od pomenutih pretnji. Nikako se ne sme dopustiti duža varijanta odbrambenog mehanizma, kod koje se pre "okidanja" amigdale (i adrenalina) aktiviraju kora velikog mozga (razmišljanje) i hipokampus (kreiranje konteksta uz pomoć drugih nadražaja).

Mi mislimo da je mržnja naš neprijatelj, ali nije. U pitanju je strah.

Ne treba se čuditi belopalanačkom grč-glasanju u nedelju. To mesto, namerno zaboravljeno i zapušteno baš kao i mnoga druga, pred izbore je bilo pod potpunom okupacijom od strane naprednjaka, potpomognutom lokalnim preletačima i kvislinzima. To isto očekuje svaku palanku u Srbiji koja bude imala nesreću da joj se dese lokalni izbori van "mase", tj. van onih redovno zakazanih za sve opštine u ovoj zemlji. Biće detaljno skenirana od strane Partije u cilju otkrivanja najgorih strahova njenih meštana, da bi potom za izbore u nju bili pušteni pacovi ili crne džukele. Od stepena registrovanog straha zavisi da li će biti pušteni oni, ili samo priča o njima. Cilj je i dalje isti - izdati sve do koga i čega vam je stalo, najbliže, pa čak i same sebe, kako bi vam duh i otpor bili slomljeni.

U Srbiji, kod najvećeg broja njenih građana indukovan je strah od gubitka radnog mesta i sledstveno tome - strah od gladi. Kroz prazne priče o fantastičnom poslovnom ambijentu, napretku, razvoju, regionalnom liderstvu, silnim investicijama i novim zapošljavanjima, obavezno se provlače slike ljudi koji kopaju po kontejnerima za smeće u potrazi za hranom ili odećom. Ali baš uvek - prva bez druge vesti nikada ne ide sama u ovdašnjim "medijima".

Zašto?

Da bi vam i jasno i podsvesno bilo stavljeno do znanja čega (i koga) treba da se plašite, i ko jedini od toga može da vas spasi. Plašićete se (uglavnom) tri godine, da bi vas onda On spašavao četvrte, tako što ćete tada glasati za njega da vas plaši još tri godine. Rekoh "uglavnom" jer se te tri godine mogu smanjiti zavisno od količine iskazanog nedostatka straha i pripadajućeg mu neposluha podanika. Zato, i samo zato imamo vanredne izbore.
Zato što se čak i Veliki Uterivač Straha uplaši samog sebe i svojih metoda.

Orvel to tako nije nazvao, ali (baš kao i danas) radi se o tzv. neurolingvističkom programiranju - "učenju" mozga da nalazi najpovoljnija rešenja razmenom pozitivnih primera kroz komunikaciju. Ukoliko vas i vaš mozak "nauče" da je ćutanje pozitivan primer, baš kao i okretanje glave, cinkarenje, učlanjenje u Partiju (i preletaštvo), glasanje 'uvek za vlast', davanje mita i pristajanje na institucionalizovano nasilje na svim nivoima (od šalteruša do vrha države), to onda znači da je korupcija koja razara društvo u kome živite dospela skoro do savršenstva.

Strah je kao slavina: mogu da pustim psa u sobu ili pacove iz kaveza, a i ne moram; mogu o tome samo da pričam, ukoliko i dalje proizvodi željeni efekat. Slavinu straha mogu da odvrnem, a i ne moram. Ukoliko su ljudi dovoljno zastrašeni, dovoljno je da pričam o 'odvrtanju' i svi će biti poslušni.

Dvomisao kaže "u neznanju je moć", a baš u neznanju leži glavni razlog svakoga straha. Neznanje o tome šta će se desiti ukoliko slavinu odvrne onaj ko je drži u rukama, glavni je izvor njegove moći. Znanje o tome šta su naši strahovi i njihovo razumevanje, iznalaženje rešenja, vode direktno ka prestanku razloga za postojanje straha. Znanje vodi prestanku moći i kontrole poludelog Velikog Brata (ili Vođe, svejedno) nad svakim od nas. Upravo to predstavlja ono čega se On najviše plaši.

Suoči se sa svojim najdubljim strahovima. Tako ćeš ih se zauvek osloboditi.

Na kraju, mala igra reči:

Orvel je izjavio da je Soba 101 dobila naziv po kabinetu u kome je morao da prisustvuje dosadnim sastancima. Postoji još jedan razlog zašto baš "101" u nazivu sobe za mučenje. Na engleskom jeziku, broj 101 se često izgovara i kao "one-o-one" (jedan-nula-jedan) što prilikom izgovora veoma podseća na "one-on-one". Jedan na jedan. U Sobi 101 ostajete sami sa sobom, svojom skrivenom stranom oličenom u strahovima.

Da li vam je sada makar malo jasnije zašto srbijanski Veliki Brat Vučić ne dopušta nikakva javna sučeljavanja sa svojim oponentima, TV duele, emisije tipa "jedan-na-jedan"? Zato što se, možda, plaši da će jednoga dana sa druge strane debatnog stola ugledati samog sebe, baš kao što je Vinston Smit bio apsolutno svestan da se izdajom voljene osobe zapravo pretvorio u svoj najveći strah - u pacova?

Da li je onaj ko koristi nečiji strah od pasa zapravo veća džukela od svog ljubimca?

Da li narod srbistanski, od Bele Palanke do Beograda, ovako jadan i sluđen, uopšte shvata od kolikog se (prenaduvanog) zeca zapravo plaši?

Hajde da se što pre uozbiljimo, jer ne živimo u filmovima Montija Pajtona u kojima krvoločni zečevi po poljanama jure oklopljene vitezove. Strah je prirodan odbrambeni mehanizam organizma, ne postoji racionalan razlog što dopuštamo bitangama da ga koriste za kontrolu nad nama - osim da krijemo strahove.

Velika je muka suočiti se sa svojim strahovima, jedan na jedan, licem u lice. Još je veća ne činiti ništa.