U čemu je tajna istrajnosti istine koja leži već čitav vek u kafkinoj "Metamorfozi"?
Poruka "Metamorfoze" i danas snažno odjekuje, zato što se ona bavi nečim što je duboko usađeno u bit čovečastva: predrasudama prema "drugome". Pojedinci koji odbijaju da se povinuju uobičajenim i poznatim normama, prečesto bivaju ocrnjeni kao da su neka vrsta odvratnih životinja: štetočine, bubašvabe, pacovi - da ne zaboravimo hijene i domicilne ništarije; iako je to prividno neka druga priča, zapravo je ista, prava kafkijanska i nedovršena - i brojne druge. Takvo etiketiranje smešta pojedinca/žrtvu u jednu određenu kategoriju diskvalifikovanih, u kojoj on više ne zaslužuje da bude smatran za čoveka. Shodno tome, sezona lova može da počne.
Kafkina priča nam pokazuje kako se žrtva, po imenu Gregor Samsa, i njegova porodica podjednako prilagođavaju iznenadnoj promeni - metamorfozi: jednog jutra, probudivši se, nesrećni Gregor otkriva da se pretvorio u ogromnog insekta. I pored toga što nije počinio nikakav zločin, on/žrtva ipak oseća krivicu, dok se porodica i prijatelji (očekivano?) ograđuju i udaljuju od njega. Zar ovo nije iskustvo tako dobro poznato članovima raznih manjinskih grupa u društvu širom sveta, kada talas adrenalina (izazvan iskrom ko zna čega sve ne, pa i strahom od "drugih") obuzme većinu koja potom krene na njih? Bez obzira da li su do juče bili rođaci, prijatelji, poznanici ili potpuni stranci, žrtve postaju "oni drugi" - tuđini. Taj proces je obavezujući i teško onome ko ga ne ispoštuje: postaće i sam žrtva. Sav užas efikasnosti ovog ksenofobičnog stereotipa leži baš u toj samoodrživoj podrazumevajućoj obaveznosti, kako za žrtvu tako i za sve ostale.
Svaka jedinka u masi i svaki od njenih strahova, na neki način, predstavljaju određenu vrstu manjine za sebe. To ukrupnjavanje "žrtava" i "strahova" u većinu, masu koja hrani samu sebe i povremeno iznađe žrtvenog jarca pukog opstanka ludila radi, predstavlja činjenicu koja se odražava na živote svih nas, bez izuzetaka.
Kamo sreće da je drugačije, ali - nije.
Knjiga treba da bude sekira za zaleđeno more u nama.
Poruka "Metamorfoze" i danas snažno odjekuje, zato što se ona bavi nečim što je duboko usađeno u bit čovečastva: predrasudama prema "drugome". Pojedinci koji odbijaju da se povinuju uobičajenim i poznatim normama, prečesto bivaju ocrnjeni kao da su neka vrsta odvratnih životinja: štetočine, bubašvabe, pacovi - da ne zaboravimo hijene i domicilne ništarije; iako je to prividno neka druga priča, zapravo je ista, prava kafkijanska i nedovršena - i brojne druge. Takvo etiketiranje smešta pojedinca/žrtvu u jednu određenu kategoriju diskvalifikovanih, u kojoj on više ne zaslužuje da bude smatran za čoveka. Shodno tome, sezona lova može da počne.
Kafkina priča nam pokazuje kako se žrtva, po imenu Gregor Samsa, i njegova porodica podjednako prilagođavaju iznenadnoj promeni - metamorfozi: jednog jutra, probudivši se, nesrećni Gregor otkriva da se pretvorio u ogromnog insekta. I pored toga što nije počinio nikakav zločin, on/žrtva ipak oseća krivicu, dok se porodica i prijatelji (očekivano?) ograđuju i udaljuju od njega. Zar ovo nije iskustvo tako dobro poznato članovima raznih manjinskih grupa u društvu širom sveta, kada talas adrenalina (izazvan iskrom ko zna čega sve ne, pa i strahom od "drugih") obuzme većinu koja potom krene na njih? Bez obzira da li su do juče bili rođaci, prijatelji, poznanici ili potpuni stranci, žrtve postaju "oni drugi" - tuđini. Taj proces je obavezujući i teško onome ko ga ne ispoštuje: postaće i sam žrtva. Sav užas efikasnosti ovog ksenofobičnog stereotipa leži baš u toj samoodrživoj podrazumevajućoj obaveznosti, kako za žrtvu tako i za sve ostale.
Svaka jedinka u masi i svaki od njenih strahova, na neki način, predstavljaju određenu vrstu manjine za sebe. To ukrupnjavanje "žrtava" i "strahova" u većinu, masu koja hrani samu sebe i povremeno iznađe žrtvenog jarca pukog opstanka ludila radi, predstavlja činjenicu koja se odražava na živote svih nas, bez izuzetaka.
Kamo sreće da je drugačije, ali - nije.
"Metamofoza" (ili "Preobražaj", kako je kod nas još preveden naslov) Franca Kafke stara je čitav vek. To je kratka priča o čoveku koji se najednom obreo u telu insekta, ali je prihvatanjem uloge žrtve zaista postao insekt (drugi, drugačiji), još uvek poseduje moć da nas šokira, punih sto godina nakon što je bila objavljena po prvi put. Kafka nimalo slučajno nije izabrao metamorfozu Gregora Samse u formu insekta, bića koje izaziva možda i najveću odbojnost kod većine ljudi; cilj ovakve "podele uloga" i jeste bio da do maksimuma naglasi ne razliku, kao nekakav povod, već odbojnost samu i sve njene posledice.
Kada je ova kratka priča bila objavljena, u oktobru ratne 1915. godine, Kafka je bio građanin (ne i podanik) Austrougarske monarhije, i tek je započeo svoje književno delovanje po kome je i danas poznat i uticajan. Kao svojevrstan insekt, ni kriv ni dužan ubačen u vrtlog Svetskog rata, odbio je da se s tim pomiri i to pretvorio u priče poput "Metamorfoze", "Procesa", "Dvorca", "Kažnjeničke kolonije" ili "Seoskog doktora". "Metamorfoza" je u vremenu sveopšteg ratnog ludila, istraga poturica, špijuna i izdajnika, besomučnom traženju žrtava za sopstveno (kolektivno) saučestvovanje pa i uzrokovanje sukoba, itekako predstavlja opasnu knjigu. Kako po pisca, pojedinca, tako i po samu Carevinu. Mnogi kritičari još uvek smatraju "Metamorfozu" najboljim delom u istoriji književne fikcije.
Film Nila Blomkvista "District 9" predstavlja modernu, možda i jednu od najboljih (ne samo filmskih) refleksija "Metamorfoze" - od preobražaja glavnog lika u insektoidnog vanzemaljca do kolektivne histerije koja vlada među ljudima, nipodaštavanja u strahu i odbojnosti prema "tuđinima", oličeno u južnoafričkom aparthejdu. "Insekti" su samo zamenili "obojene", sve je drugo ostalo isto.
Pjotr Dumala: Franc Kafka (kratki animirani film, 1992)
Prethodnih stotinu godina zaista predstavljaju vek najvećih promena ljudskog društva u istoriji, i to ne uvek na bolje. Možda je vreme za novi preobražaj, metamorfozu - ovoga puta iz insekata u ljude? Kafka bi danas, garantovano, imao odgovor na ovo pitanje.
čitalište:
Franz Kafka: The Metamorphosis (PDF e-book, English)
The enduring truth of Kafka’s Metamorphosis
Kafka’s Metamorphosis - 100 thoughts for 100 years
Kafka's Metamorphosis and its mutations in translation
Kafka’s Metamorphosis - 100 thoughts for 100 years
Kafka's Metamorphosis and its mutations in translation
No comments:
Post a Comment