Sedam godina samoće

Sedam godina samoće, malo neće pa me hoće

Sedam godina sa tugom, al' od sutra idem drugom

... Sonja Mitrović - Hani, nekadašnja prva sultanija Pink dinastije

U međuvremenu, tj. danas, sultan Sulejman Ružičasti na svojoj televiziji upriličava direktan TV prenos još jedne u nizu parada kiča i besramnosti samoproklamovane paraelite palanačkih parazita i warmongera.

Deder, da se uključimo na trenutak u prenos iz beogradskog Sava Centra:

Lepo.

Prošlo je tačno sedam godina otkad je Šešeljevo dete poraslo, osamostalilo se i krenulo da zulumćari po Srbistanu - od paljenja američke ambasade, onomad, pa do podrške od strane američkog ambasadora, ovomad. Proteklo je tačno sedam godina otkad je hor negotinskih mačora sišao sa radikalne tarabe i po prvi put u životu otišao na neki sajam knjiga koji se potom pretvorio u osnivačku skupštinu partije kradikala. Od tih, pomenutih, sedam godina, četiri su protekle u Tadićevom ubeđivanju naroda kako je on najbolji, te da je nezakonito davanje ukradenih poslaničkih mandata Tomu&Džeriju bilo zarad dobra tog istog naroda, da bi zatim, poslednje tri godine Srbijom vladali još gori od najboljeg. Između ta dva zla nema razlike, niti je ikada bilo.

Inače, ove godine je za epicentar proslave izabran Sava Centar umesto omiljene Arene. Jbg, napredne reforme i štednja podrazumevaju i smanjenje troškova za SDO, autobuske masovke, izradu bedževa, transparenata i partijskih zastava. Plus, danas ne bi mogli da napune Arenu kao pre dve godine, čak ni kada bi na bini Tadić i Nikolić izvodili striptiz i plesali na vatrogasnoj šipki uz muziku Hani. Nema šanse.

founding fathers

Pesma gorepomenute roze plastifukse je kvaziintelektualna parafraza jednog daleko ozbiljnijeg dela - i pevaljke čitaju teške knjige, kako to niste znali?! - koje daleko više podseća na sve što danas preživljavamo. Naravno, radi se o "Sto godina samoće" Gabrijela Garsije Markesa. Stotka u naslovu romana predstavlja metaforu za niz godina dovoljno dug za zaborav.

"Roman nema osnova u realnom svetu. Markes koristi roman za objašnjavanje mudrosti: od vitalne je važnosti da se ljudi sećaju svoje istorije kako zato ne bi patili. Koristeći različite situacije za ilustrovanje iste teme, Markes uspeva da uznemiri čitaoca bitnim i naglašenim promenama emocija. Tako nas na momente suočava sa mogućnošću da smo zbog nedostatka sećanja pomešali mitove i stvarnost. Ipak, posle pomena brutalnog masakra koji su vlasti zataškale, Markes nas navodi na jedno pitanje: da li je celi roman pokušaj kritike upućen vlastima zbog stravičnih kršenja ljudskih prava koja se dešavaju u Kolumbiji i uopšte u Južnoj Americi.
Nadalje, čitavo selo Makondo je do kraja romana uništeno, zajedno sa svakim tragom da je ikada i postojalo, ostavljajući utisak da njegovi žitelji nisu uspeli da ostave nikakav trag u istoriji i samim tim nisu ostavili nikakakvu mogućnost da se dokaže da li su se protekli događaji dogodili ili ne." (Wikipedia)

Međutim, kada vidimo:

• predsednika jedne države koji, onako prepametan, otvoreno krši Ustav huškajući na rat, sa okolnim državama ili građanski (kako, ali kako da vam u tom trenutku na pamet ne padne onaj mr. Undertaker iz kaubojskih filmova koji zadovoljno trlja ruke svaki put kada je na dnevnom redu neki dvoboj revolveraša)
• popove, koji se bave državnom ekonomijom, pravom i politikom, a od svih službi (pored Crne Ruke i UDBE) najviše vole Sajam automobila, gde se pale na žensku krtinu & blindirane karoserije
• vojsku, kojoj ni maskirne uniforme više ne pomažu da liči na sebe, a ne na đakone i barjaktare crkvene opštine
• narodne poslanike, koji na zasedanjima Skupštine podsećaju na kokoške koje čuče na usranoj motki i dižu dreku svaki put kada neka od njih snese sa visine jaje za koje se potom (razbijeno) ispostavi da je mućak
• premijera, koji je svetski prvak u laganju, prenemaganju i kukanju (kukavičje jaje ima apsolutni primat u asocijaciji #1 na njega), ali i koji je jedan od najvećih kišobrana korupcije i kronizma u Palanci, uz već pomenuti dvojac Očeva Osnivača kradikala

onda nam ni sto godina neće biti dovoljno da iz istorije i genetike ovog naroda isperemo sve što su svi oni zajedno zasrali. Srbija ili Kolumbija, Bonita ili Čikita - tek, banana ostaje banana.

Post #033 (21.10.2008): Sajam knjiga

Post #551 (21.10.2013): NBS - Napredna biblioteka Srbije