Utorak 13. oktobar 2015. godine je neformalni međunarodni Dan suočavanja sa strahom. Razmislite samo, kakav bi vam život bio kada bi ste se suočili makar sa nekim od sopstvenih najvećih ili najčešćih strahova?
Bol je prirodan mehanizam odbrane svakog organizma, pa i ljudskog. Sa druge strane, strah je prečesto kategorija bez ikakvog racionalnog osnova; bez opravdanja, osim lenjosti i kukavičluka. Eto, na primer, strah od najavljene "racionalizacije" je prenaduvano zastrašivanje zaposlenih u tzv. javnom sektoru - od čijih oporezovanih plata u debeloj meri žive konzumenti budžeta u Vladi, Predsedništvu, ministarstvima, agencijama i ostalim pijavicama društva; ti zaposleni, i zastrašeni, sada masovno hrle u redove stranaka na vlasti jer im je stavljeno do znanja da će tako biti zaštićeni. Od čega? Pa ni od čega, jer najurivanja sa posla neće biti. Ovo zastrašivanje ima za cilj da se poplaše oni koji se inače od tih budalaština ne bi poplašili. Pretnjama o smanjivanju plata (OK, smanjenja ima, ali već su i "podobni" počeli da gunđaju, i to u sve većoj meri) i sličnim sitnim prostaklucima, računaju da će se sve to nekome smučiti pa će sam napustiti čuvenu "državnu službu". Mislim da im isplata otpremnina uopšte ne pada na pamet, pored toga što i nemaju odakle. Nema ništa od toga - oni su kukavice, počev od Velikog Vođe pa do poslednjeg bašibozuka, svoj strah od gubitka vlasti i privilegija presipaju na celo društvo jer znaju da je to najlakša, najefikasnija i, stoga, u istoriji najviše puta praktikovana tehnologija držanja ovaca na uzdi.
Kada neki narod generacijama sistematski ubijate u pojam lažima i mitomanijom, sve to preliveno parareligijsko-militarističkim idiotlukom, kada mu pritom i decu trujete osnovnim, srednjim i visokim neobrazovanjem, sludite sve redom toliko da ljudi pogube osećaj za razumno sagledavanje sveta oko sebe, neophodnost kritičkog razmišljanja i postupanja, onda nije čudno što se takav narod na kraju poplaši ničega drugog do straha samog.
Kad se u čoveka useli strava, onda babe-vračare bajalicu protiv straha počinju sa "Beži, stravo, iz glave! Beži, stravo, iz grudi!" Ne treba vam vračara da ukapirate gde to čuče te silne strave bez razloga.
Neznanje leži u najdubljim korenima svakog straha, a naročito neznanje o sopstvenoj snazi. Zbog toga mladi bleje po kafićima, u strahu od razmišljanja, dok matori demonstriraju protiv državnih lopova koji im otimaju ono malo preostalih para - u strahu od gubitka mogućnosti da plaćaju normalan život i sebi i deci, koja bleje jer su tako na(v)učena.
Kada se na njega nauči, navuče, strah postaje droga kao i svaka druga. Beg od stvarnosti, od života.
Kao što je pre par meseci bio aktuelan "slučaj" Radovana Nenadića, sudskog pripravnika koji je odbio da ćuti, tako je na ovaj isti, današnji dan, po društvenim mrežama aktuelan profesor Đokica Jovanović iz Niša. Od onih prvih maltretiranja i isterivanja sa posla 1996. godine, pa do ovih sadašnjih tužbi, saslušanja i napada po medijima, on se nije dao slomiti niti uplašiti gluposti. Eto odgovora na pitanja "ko" i "kako", ako ste baš tražili svež primer. Kradikal Banjđur, ili onaj direktor niške Toplane - dvojac podnosilaca krivičnih prijava protiv Jovanovića, oni su u paničnom strahu od gubitka prigrabljenih feuda koje grčevito ne daju kao da zaista jesu njihovi, u strahu su i od istine zbog čega su pretrnuli i posegnuli za jedinim instrumentom za kojim posežu mikro i makro diktatori kada im je gusto: za silom države iza koje uvek kriju sebe i svoj lopovluk.
Gordana Čomić je još 20. novembra 2014. godine Narodnoj skupštini Srbije podnela predlog Zakona o slobodi od straha. Znate već i sami kako je taj predlog zakona prošao - naravno, isto kao i onaj o lustraciji. U Srbiji se ne donose zakoni protiv jedne od najjačih alatki o(p)stanka na vlasti. Ta alatljika je konstantno u upotrebi, punom snagom, u poslednjih 200 godina postojanja samostalne srpske države. Isto važi i za ostala podivljala balkanska plemena istih. Profesor Šaćir Filandra, dekan sarajevskog FPN kaže: "Osnovni smisao politike straha je ubjeđivanje da nema alternative".
A vi, potom, svakako dopustite da vas ubede.
Sredstvo kontrole je strah, jer strah ne boli.
Tek ponižava i guši, da zažmuriš dok se ruši
i ubija.
Pokušajte, makar na današnji dan, da iskoristite šansu i suprotstavite se svojim strahovima & stravama, nadjačate ih i prevaziđete. Zgrabite i iskoristite priliku - ne samo ovog, već bilo kog dana.
Zapravo, svakog.
Strah nije stvaran, on je proizvod naših misli.
Opasnost ume da bude stvarna, naravno, ali strah je samo jedan od naših izbora.
Bol je prirodan mehanizam odbrane svakog organizma, pa i ljudskog. Sa druge strane, strah je prečesto kategorija bez ikakvog racionalnog osnova; bez opravdanja, osim lenjosti i kukavičluka. Eto, na primer, strah od najavljene "racionalizacije" je prenaduvano zastrašivanje zaposlenih u tzv. javnom sektoru - od čijih oporezovanih plata u debeloj meri žive konzumenti budžeta u Vladi, Predsedništvu, ministarstvima, agencijama i ostalim pijavicama društva; ti zaposleni, i zastrašeni, sada masovno hrle u redove stranaka na vlasti jer im je stavljeno do znanja da će tako biti zaštićeni. Od čega? Pa ni od čega, jer najurivanja sa posla neće biti. Ovo zastrašivanje ima za cilj da se poplaše oni koji se inače od tih budalaština ne bi poplašili. Pretnjama o smanjivanju plata (OK, smanjenja ima, ali već su i "podobni" počeli da gunđaju, i to u sve većoj meri) i sličnim sitnim prostaklucima, računaju da će se sve to nekome smučiti pa će sam napustiti čuvenu "državnu službu". Mislim da im isplata otpremnina uopšte ne pada na pamet, pored toga što i nemaju odakle. Nema ništa od toga - oni su kukavice, počev od Velikog Vođe pa do poslednjeg bašibozuka, svoj strah od gubitka vlasti i privilegija presipaju na celo društvo jer znaju da je to najlakša, najefikasnija i, stoga, u istoriji najviše puta praktikovana tehnologija držanja ovaca na uzdi.
Kada neki narod generacijama sistematski ubijate u pojam lažima i mitomanijom, sve to preliveno parareligijsko-militarističkim idiotlukom, kada mu pritom i decu trujete osnovnim, srednjim i visokim neobrazovanjem, sludite sve redom toliko da ljudi pogube osećaj za razumno sagledavanje sveta oko sebe, neophodnost kritičkog razmišljanja i postupanja, onda nije čudno što se takav narod na kraju poplaši ničega drugog do straha samog.
Kad se u čoveka useli strava, onda babe-vračare bajalicu protiv straha počinju sa "Beži, stravo, iz glave! Beži, stravo, iz grudi!" Ne treba vam vračara da ukapirate gde to čuče te silne strave bez razloga.
Neznanje leži u najdubljim korenima svakog straha, a naročito neznanje o sopstvenoj snazi. Zbog toga mladi bleje po kafićima, u strahu od razmišljanja, dok matori demonstriraju protiv državnih lopova koji im otimaju ono malo preostalih para - u strahu od gubitka mogućnosti da plaćaju normalan život i sebi i deci, koja bleje jer su tako na(v)učena.
Kada se na njega nauči, navuče, strah postaje droga kao i svaka druga. Beg od stvarnosti, od života.
Kao što je pre par meseci bio aktuelan "slučaj" Radovana Nenadića, sudskog pripravnika koji je odbio da ćuti, tako je na ovaj isti, današnji dan, po društvenim mrežama aktuelan profesor Đokica Jovanović iz Niša. Od onih prvih maltretiranja i isterivanja sa posla 1996. godine, pa do ovih sadašnjih tužbi, saslušanja i napada po medijima, on se nije dao slomiti niti uplašiti gluposti. Eto odgovora na pitanja "ko" i "kako", ako ste baš tražili svež primer. Kradikal Banjđur, ili onaj direktor niške Toplane - dvojac podnosilaca krivičnih prijava protiv Jovanovića, oni su u paničnom strahu od gubitka prigrabljenih feuda koje grčevito ne daju kao da zaista jesu njihovi, u strahu su i od istine zbog čega su pretrnuli i posegnuli za jedinim instrumentom za kojim posežu mikro i makro diktatori kada im je gusto: za silom države iza koje uvek kriju sebe i svoj lopovluk.
Gordana Čomić je još 20. novembra 2014. godine Narodnoj skupštini Srbije podnela predlog Zakona o slobodi od straha. Znate već i sami kako je taj predlog zakona prošao - naravno, isto kao i onaj o lustraciji. U Srbiji se ne donose zakoni protiv jedne od najjačih alatki o(p)stanka na vlasti. Ta alatljika je konstantno u upotrebi, punom snagom, u poslednjih 200 godina postojanja samostalne srpske države. Isto važi i za ostala podivljala balkanska plemena istih. Profesor Šaćir Filandra, dekan sarajevskog FPN kaže: "Osnovni smisao politike straha je ubjeđivanje da nema alternative".
A vi, potom, svakako dopustite da vas ubede.
Sredstvo kontrole je strah, jer strah ne boli.
Tek ponižava i guši, da zažmuriš dok se ruši
i ubija.
Pokušajte, makar na današnji dan, da iskoristite šansu i suprotstavite se svojim strahovima & stravama, nadjačate ih i prevaziđete. Zgrabite i iskoristite priliku - ne samo ovog, već bilo kog dana.
Zapravo, svakog.
Carpe diem.
No comments:
Post a Comment