Jesenji nokturno palanački

Jesenji nokturno i "svetska pakost" duha palanke

Erotski nagon je osnovni i najefikasniji put ka iracionalnosti, to je njegova prva "vidljiva" forma, koju krase sve oznake infantilizma kao stanja duha.
Za palančanina nema ljubavi jer nema nagona za zajedničko opštenje sa drugima. Ljubav je nesrećna, oglašena sentimentalističko-očajničkim akcentima, u atmosferi jesenjeg nokturna i umiranja prirode u jesen (žuto lišće koje pada sa pocrnelih grana, simbolizam pada "požutele" ljubavi u blato banalnosti). Beznađe, lično razočaranje, "privatna tragedija", slomljena ljubav i slomljeno srce, spuštanje u grob sopstvenog tela po jesenjoj kiši (gde je duh palanke, tu obavezno pada kiša) koja briše sve tragove, pa i grob te propale ljubavi.
Odbacivanje ljubavi u ime banalnosti je odbacivanje Sveta; otpor Svetu se ovde pretvara u otpor ljubavi. Ljubav je mrtva (motiv "mrtve drage"), grob pohađa ojađeni ljubavnik - infantilna "istorija" ljubavi, traži krivca u drugima, u "zlobi Sveta", "svetskoj pakosti", i jača motiv razočaranja u Svet i izigrane nade.

Građanski krug: Hronika palanačkog uma V deo (post #329, 12.02.2010)

2000.

2015.

Novosti, full circle.

Može i ovako:

Raša Karapandža: Za sve one koji pljuju po 5. oktobru (Random thoughts, 05.10.2012)

Ko sebe pronađe u pobrojanim tačkama neka tu zaokruži, pa onda pokuša da iznađe odgovor zašto druge krivi za svoje greške a sebe za tuđe. Zašto je lakše biti leni palančanin umesto prihvatiti neoborivu istinu da su pre petnaest godina građani zaista iskoristili svoje prirodno pravo na pobunu i da to pravo još uvek postoji - koliko god kukali na Levijatana Vučića, njegovu ohloelitu i kleptoopoziciju koja bi još.

Nema ništa od toga.

Zato je možda ipak bolje ovako:

Bojan Gavrilović: Rehabilitujmo 5. oktobar (Peščanik, 06.10.2015)

Ko nije bio sposoban da usvoji predlog Zakona o lustraciji (koji su napisali najbolji stručnjaci u oblasti građanskog prava koje ova zemlja ima, i koji je 2002. Skupštini predala Vesna Rakić Vodinelić, ne osvrćući se na posprdne komentare o "neusvojivosti takvog teksta" od strane tadašnjeg ministra pravde Batića, i to za Skupštinskom govornicom) i potom ga sprovede u delo, najpre treba da lustrira samog sebe kako bi bili konačno lustrirani oni protiv kojih, tj. zbog čijih je nedela i morao da bude usvojen.

Svako od nas dovoljno poznaje sebe i sopstvene potrebe, i podjednako zna kako da se za to izbori. Za to nikome od nas nisu potrebni lideri i liderčići, oni su tu da nas odvrate, ne od njih ili njihovih oponenata, već od nas samih: od nepostojanja bilo kakvog dijaloga ili nadmetanja kvaliteta i ideja unutar partija sa posebnim potrebama, preko bljuvotina koje su bile izgovorene (i još uvek je tako) na račun ne-glasača (nevažeći/beli listići, bojkotaši, crtači, cepači i svi ostali koji, na ovaj ili onaj način, ne žele da biraju između bezbroj nijansi istog zla), pa do najbanalnijih stvari u našim svakodnevnim životima, od kojih tako žarko žele da naprave samo još jedan od mikrolokalnih brančova svojih zabrana, na koje bi da polažu beskonačno pravo nasleđem, oružjem ili ustima punim demokratije - "bolje bi vam bilo da ne pokušavate sa konzumacijom iste", poruka je jasna.

Ni to neće moći, jer baš to hrani ovu zver, tu mizernu stoglavu pijavicu koja vas sa svih strana ubeđuje da ste pre 15 godina ispali ovce zato što ste pokazali da ste ljudi. I da opet treba da budete ovce, žrtveni jarci, tužni palančani, masa bez mozga. I topovsko meso, jer nismo odavno.

Ako su sve to mogli da znaju seljaci u Burgundiji 1550. ili u Meksiku 1910. godine, šta to onda sprečava palančane u jednoj zemlji seljaka na Brdovitom Balkanu da se manu budalaština i oslobode bitangi? Šta drugo, do nas samih.

Jesenja, oktobarska kiša i neuzvraćena ljubav, svetska pakost... pusti nokturno palanaštva?

Na tu foru deca nikada ne bi pala, ali "odrasli" se roje gore od besnih muva. Decu smo sistemski trovali četvrt veka, a sada se kao bunimo što ćute. Pa šta bi to trebalo da rade, kada ne znaju za bolje jer ih niko, pa ni roditelji, tome nije učio?

Ili, kako je to juče na tviteru napisala LjupkaOK:

Ajmo ovako, glasaću za onog ko se:

- ozbiljno založi za lustraciju

- izbaci veronauku iz škola

- oporezuje popove

- ukine Bajatovića

To je minimum osnovnih kriterijuma na kojima bi morao da bude zasnovan društveni dogovor građana i političara u Srbiji oko toga kako preseći pupčanu vrpcu što povezuje društvo i pijavicu Korupcije koja ga uništava. Ko se ni sa ovim ne slaže... pa, jesen je. Sam je to tražio.

To što Miloševićevi prdavci poput Julina i sličnih pljuju po 5. oktobru danas, nije ni čudo. Ne nasedajte, oni to rade zato što se plaše reprize a ne zato što vi, građani Srbije, toga dana niste bili u pravu.

Tvrdim da se drugospodin A. Maninblack Julin, pre tačno 15 godina, na otiraču ispred Mirinih vrata, od straha usrao u (crne?) gaće. I da nije bio jedini. Garant, još uvek se oseća. Nema razloga da takav bude predmet bilo kakvog gubljenja vremena na komentar. Neverovatno zvuči, ali život zaista jeste veći od raznih Aleksandara; velikih i malih, podjednako beznačajnih.

5. oktobra 2000. godine, građani su praktično pokazali kako izgleda ljudsko pravo i obaveza na pobunu, braneći svoje jedino i najjače oružje koje imaju - svoj slobodan glas i pravo na njega. Koliko god vam danas u oči bacali prašinu euforije, patetike, očaja, straha, podmićivali vas obećanjima i lažima, aferama, raznim šećernim vodicama i motkama bez šargarepe vam odvraćali pogled od stvarnih životnih problema - pobunite se opet. Nađite svoj, mali i lični način kako da se suprotstavite, umesto da se predate; i onaj veći, kako da to uradite zajedno sa drugima. Ne čekajte "lidere", jer oni nisu tu da vode, već da zavedu. "Razočarenje u ljubav"... pa ko vas je terao da ih tako smrdljive volite?! Zajebite bre više tu foru sa kompleksom "ostavljene žene", koji je udavio ovo društvo i pretvorio ga u mrtvo more. Neka požarevačka Velika Vlajna i dalje žvrlja svoje šizofrene baljezgarije po Rusiji, kukumavči što joj onaj Skot pod lipom nije ispunio želje da nas sve opljačka i pobije - sa tim ionako može samo da obriše Julina.
Čitamo knjige a ne margine; isto je tako i sa Životom.
Zato je osećaj pobune i nemirenja sa zlom daleko jači od jesenjeg nokturna palanačkog.

Provereno.