Seljančica

Igrale se delije, nasred zemlje Srbije

Sitno kolo do kola, vilo se do Stambola

izuvanje

Svira frula iz dola, frula moga sokola

Sitno kolo do kola, vilo se do Stambola

proklizavanje

Čulo se do Stambola, carskog grada ohola

Igra kolo do kola, ne haje za Stambola

Svaki put, u našoj istoriji, kada su se delije igrale, zaigrale pa preigrale, prvo je padalo izuvanje, potom proklizavanje i na kraju nezaobilazni danse macabre: čuveno Kostur-kolo, kojega su nam prepuni ormari, kuferi i nešto treće. Nije ni čudo, jer od lopate do Belog dvora tek je samo korak u odnosu na večnost gluposti kojom se kiti Ataman jedne autonomne pokrajine u okviru Donjecke republike, koju u normalnom svetu još uvek zovu Srbija.

Kult mrtvih, a ne magija, karakterističan je za vlaško stanovništvo u Istočnoj Srbiji i to kao način komuniciranja sa "onim" svetom, baš kao i pomenuti francuski "ples mrtvih" (danse macabre, totentanz, danza de la Muerte). Ovo, što praktikuje palanački fašizam ovaploćen u XXI veku kroz kradikalno crnorukaštvo, rusodupeuvlakaštvo & tamjanbulšitovanje, predstavlja ništa drugo do čistu i nepatvorenu nekrofiliju. Ništa se tako dobro ne da kruciformirati, do ljudskih kostiju. Samo, to ne ide baš lako sa živima, tako da... 

Nekako mi se čini da gornje ilustracije odlično prianjaju uz tekst "Ološavanje Srbije" Nadežde Milenković.

***

Autor pesme "Igrale se delije" bio je poznati učitelj i narodni pesnik Milorad M. Petrović - Seljančica. Autor pretnji, koje šakom i šubarom naokolo godinama neštedimice deli političkim protivnicima i naročito običnom Malom čoveku, zlokupator državnih zgrada i para, pokondireni megaprostak, samostalni proizvođač maligana i nekromanser, nije niko drugi do čuveni Tomislav Nikolić - Seljačina.

Svaki od ovih autora narodu će ostati u sećanju po delu, za svoga života.

Nadimak je u našem narodu povazdan bio samo ukras na spomeniku.