Abortusi (jedne) nacije

Pravni zastupnici slovenačkog alter benda Lajbah su najavili da će podneti tužbu protiv hrvatske desničarske partije "Hrvatski demokratski sabor Slavonije i Baranje" (HDSSB), zato što su bez dozvole koristili njihovu pesmu "Geburt einer Nation" u svom promotivnom spotu. Lajbah je postao poznat početkom osamdesetih godina po svom kultur-otporu cenzuri i totalitarističkim težnjama u bivšoj Jugoslaviji.

photo: Flickr

Partija HDSSB, čiji je počasni predsednik Branimir Glavaš optužen za ratne zločine, iskoristila je ovu pesmu sa albuma "Opus Dei" (1987) u video spotu kojim promoviše uniformisanu stranačku omladinu nazvanu "Slavonska sokolska garda" (HSG). Taj spot je prikazan na partijskom skupu i takođe javno emitovan na lokalnoj televiziji, zbog čega podleže odredbama zakona o kršenju autorskih prava. Ta garda je promovisana u video klipu hrvatskih novina 24 sata, u kome grupa mladića u crnim uniformama paradira noseći partijske, hrvatske i regionalne zastave.

Njihovu obuku nadgleda lično Glavaš, koji je u januaru pušten iz Haškog pritvora usled "proceduralnih pitanja" u postupku koji se protiv njega vodi po optužnici za počinjene zločine protiv civila srpske nacionalnosti u Osijeku 1991. godine. Trenutno, on čeka poziv za ponovljeno suđenje.

Glavaš insistira na tvrdnji kako HSG nije "partijska vojska" već "sportsko-rekreativna sekcija, koja će po potrebi pružati obezbeđenje na partijskim skupovima i događajima". Inače, ovaj ratni zapovednik je podigao prašinu i okupirao naslovne strane medija kada je na fejsbuk okačio svoju fotografiju na kojoj pozira sa flašama vina, na čijim je etiketama lik Adolfa Hitlera.

Lajbahovci tvrde da HDSSB-ovci nisu zatražili dopuštenje niti platili za upotrebu njihove pesme. O ovome su obavestili i zastupnika autorskih prava za Hrvatsku, nacionalnu Službu za zaštitu autorskih muzičkih prava (ZAMP): "Od njih očekujemo da preduzmu odgovarajuće mere zbog nezakonitog korišćenja pesme, te da razmotre mogućnost podnošenja tužbe. Autori tog partijskog spota su iskoristili našu pesmu, ignorišući ili ne znajući za autorska prava."

Tim povodom, predsednik HDSSB Dragan Vulin je za medije izjavio da "nije učestvovao u pravljenju video spota". Poslanik te partije u hrvatskom Saboru Ivan Drmić, tvrdi da je HDSSB uplatila sve takse na račun ZAMP ali i da spot HSG praktično nikada nije bio javno emitovan: "Ukoliko smo im naneli neku štetu, izvinjavamo se. Nadamo se da neće podići tužbu, jer za to nemaju osnova."

Međutim, u ZAMP tvrde da je HDSSB platila taksu samo za emitovanje muzike na javnom mestu, i naglašava da u to ne ulazi upotreba neke pesme u video klipu. Propisi u Hrvatskoj su jasni: "Da bi koristio muziku u nekom novom delu, autor audiovizuelnog rada mora da poseduje eksplicitnu dozvolu kompozitora."

Sven Milekić: Slovenian rockers Laibach to sue Croatian right-wingers (BIRN - Balkan Insight, 16.10.2015)

Pare na sunce, kamaradi!

Elemdaklem, drugovi ustaše, poslušajte staru mudrost vaše četničke braće: plati, pa klati. Ili, kako to Lajbah kažu: "You will pay". Jbg, kod babe nema džabe, zašto bi tako bilo u EU?

p.s.
Pesma "Geburt einer Nation" za naslov ima naziv holivudskog filma iz 1915. godine (Rađanje jedne nacije), koji nosi etiketu najrasističkijeg koji je iznedrila ta "fabrika snova i pokretnih slika", dok je tekst prepev na nemački a sama kompozicija obrada Queen hita "One vision". Na mom primerku albuma "Opus Dei", barem, jasno stoji istaknut copyright po tom pitanju, tek i to da se zna.

***

Mogao je svog prezimenjaka Dragana Vulina da tuži i ovdašnji Aleksandar Julin za kopirajt oko tih crnih uniformi... kad bi samo smeo. Imaju svi oni sreću što Hugo Boss više nije živ, inače bi ih odrao od kazni za autorska prava na schnitt.

Igor Marojević: Šnit (2007) - levo je omot srpskog, desno omot hrvatskog izdanja

I jedna zanimljivost:

Kada je 1933. godine, odmah po izboru za nemačkog kancelara, književnik Adolf Hitler od tadašnje (svoje) Vlade zatražio da njegova knjiga "Mein Kampf" bude oslobođena svih poreskih obaveza, ministarstvo finansija je po hitnom postupku donelo uredbu kojom se uslišava želja tog zaslužnog građanina Rajha - zbog "nacionalnog interesa". Isti razlog je bio naveden uz obavezu da svaki nemački dom tada mora da ima najmanje po jedan primerak te knjige. Najmanje po jedan, od višemilionskog tiraža. Kažu, bez obzira da li je zaista Hitler umro ili ne 30. aprila 1945. godine, toga dana je bio neverovatno bogat čovek - makar samo zbog legalne utaje poreza, da sada ne spominjemo ostale pljačke svog i drugih naroda.
Dakle, stvar je jasna: Hitler je sam sebe oslobodio plaćanja poreza. Čovek koji je propovedao da je opšte dobro uvek iznad ličnog, maksimalno se trudio da prvo obezbedi sopstvenu guzicu. Hm, što mi je to od negde poznato...

Prosto je neverovatna doza besa koju izbljuje svaki fašista kada ga opale po džepu; to samo potvrđuje tezu psihologa i sociologa da u suštini fašističkog uma pored psihičkih problema leže i oni daleko prizemniji, tzv. društveni: laganje i pljačka.

Ti, sportsko-rekreativni zavijači u crno, kojima su usta povazdan bila puna nacije, kroz istoriju su uvek bili među prvima koji su je (ras)prodavali. Kako nekada, tako i sada. Uvek.