Noć i dan

Tekst koji sledi nije izgubljeno poglavlje romana Filipa K. Dika "Čovek u visokom dvorcu". 
Mada...

Veče

Voditelj: 
Gutenabend majn damen und heren, poštovani cušaueri und kibiceri erstedojčnacionalfernzen. Hojtenaht u našem študiju, samo za vas, gostuju her Kancelar und njegovi najbliži saradnici!
(gromoglasan aplauz publike u studiju, desnom rukom uvis)

Komercijalno vreme je zlato, pa da ga ne trošimo uludo, krenimo odmah sa pitanjima našim gostima. Alzodakle, majnfjura, kako se osećate ovde u študiju Erste Ti-Fau? Šta ćete nam danas reći, za početak?

Kancelar:
Ja verujem da danas delam u duhu Tvorca Svemogućeg: suzbijanjem jevrejštine, Ja se borim za Božje Delo!
Hteo bih sada da citiram jednoga čoveka većeg od Mene, grofa Lerhenfelda: on je na poslednjoj sednici Landtaga rekao da ga to što se oseća "kao čovek i kao hrišćanin" sprečava da bude antisemita. Ja na to dodajem - to što se Ja osećam kao hrišćanin, upućuje Me da budem ratnik moga Gospoda i Spasioca. Upućuje Me na jednoga čoveka, koji je usamljen i sa samo nekolicinom sledbenika, prepoznao te Jude, ko su oni, i okupio narode da se protiv njih bore; i taj čovek je, Božja istina!, bio najveći ne zbog patnje već zbog te borbe. Moja bezgranična hrišćanska i ljudska ljubav Mi omogućiše da čitanjem tih reči uvidim kako se kroz Njega sam Gospod javio u svoj svojoj moći, i poslao pošasti da iz velikog hrama razjuri to leglo guja otrovnica. Koliko je strašna bila ta Njegova bitka za svet bez jevrejskog otrova. A danas, dve hiljade godina kasnije, iz najdubljih osećanja, Ja sam to shvatio više nego iko, zbog čega je to On prolio svoju krv na krstu. Kao hrišćaninu, nije Mi dužnost da im dopustim da Me prevare, već je Moja dužnost da budem ratnik istine i pravde! A kao čoveku, dužnost Mi je da se pobrinem da ovo društvo ne doživi isti katastrofalni kolaps poput te drevne civilizacije od pre dve hiljade godina - civilizacije, koju su ti isti Jevreji doterali do ruševina.

I ako nešto ukazuje da činimo ispravnu stvar, to je onda osećanje nelagode koje svakoga dana sve više raste. Kao hrišćanin, Ja imam obavezu i prema svom narodu. Kada ujutru izađem na ulicu i vidim taj narod koji u redovima čeka, taj grč na njihovim licima, ne bih bio hrišćanin već Sotona lično ukoliko ne bih osećao sažaljenje prema njima, ako ne preduzmem nešto, baš poput našega Gospoda pre dve hiljade godina, protiv onih koji danas pljačkaju i eksploatišu taj jadni narod!

Voditelj:
Odlično rečeno, gospodine kancelaru! Ali, kako narodu otvoriti oči da to uvidi i priključi se borbi Pravednika, kako svet u to ubediti?

Kancelar:
Najbolji način da efikasno kontrolišete ljude je da im malo po malo uzimate slobodu, svaki dan, da im narušavate prava hiljadama sićušnih i skoro nevidljivih ograničenja. Na taj način, ljudi neće uopšte primetiti da su im slobode i prava zakinuti sve do one tačke sa koje se one više ne mogu povratiti.

Voditelj:
Gospodine ministre informisanja, imate li vi neku ideju koja bi pomogla našem Kancelaru?

Ministar informisanja:
Ukoliko izgovorite neku dovoljno veliku laž i uporno je ponavljate, ljudi će u nju na kraju poverovati. Ta laž može opstati dokle god Država uspeva da zaštiti narod od političkih, ekonomskih i vojnih posledica koje ta laž sa sobom donosi. I tako, postaje vitalno važno za samu Državu da upotrebi svu svoju moć protiv disidenata, zato što je istina smrtni neprijatelj laži, pa je shodno tome i istina najveći neprijatelj Države!

Voditelj:
Ohoho, evo već imamo i uključenje prvog gledaoca u program! Na liniji je neki gospodin Mohandas Karamčad, koji zove čak iz Indije - pa nas u ovom trenutku, poštovani gledaoci, posmatra ceo svet! Izvolite, gledaoče.

Gledalac #1, koji se predstavlja kao "Gandi":
Neka greška ne postaje istina višestrukim ponavljanjem priče o tome, niti istina postaje greškom samo zato što to niko ne prepoznaje. Istina postoji, čak i kada nema javnu podršku. Istina je samoodrživa.

Voditelj:
O-ke, laku noć. Koja je ovo budala...

Kancelar:
Ja bih da dodam i ovo: neka laž bude što veća i što prostija, uporno je ponavljajte, i oni će u nju na kraju poverovati. Evo, i ministar zdravlja bi mogao nešto o tome. Ajde, kaži i ti neku...

Ministar narodnog zdravlja:
Što vam više nešto radimo, sve ćete manje verovati da vam to radimo!

Kancelar:
Ja mislim da propaganda mora da bude popularna i da se prilagođava najmanje inteligentnima među onima do kojih namerava da dosegne.

Ministar vazdušnog saobraćaja i nebeske mehanike:
Šefe, i ja bih da dodam nešto, u prilog svemu što do sad rekoste.
Elem, prirodno je da prost narod ne želi rat; međutim, na kraju krajeva, lideri su ti koji kreiraju politiku jedne nacije, tako da je neverovatno lako narod uvući u tu igru bez obzira da li se radi o demokratiji, fašističkoj diktaturi, parlamentu ili komunističkoj diktaturi. Nebitno da li se oni bune ili ne, ali ljude je neverovatno lako uvući u igru vezivanja za vođe. Jedino što treba da učinite je da im govorite kako su napadnuti, i da optužite pacifiste za manjak patriotizma čime celu zemlju dovode u opasnost. Ova fora pali na isti način u ama baš svakoj zemlji.

Voditelj:
Lepo, lepo rečeno, nema šta. Aha, evo imamo poziv! Posle toliko javljanja gledalaca direktno u program, usled čega se naša emisija otegla čak i preko termina za reklame, dopustićemo još samo ovom jednom cušaueru da postavi ajnfrage i da podršku našim gostima, pa onda zatvaramo liniju za dalje pozive. Izvolite...

Gledalac #2:
Alo, ovde Nelson Mandela, zovem iz Kejptauna. Samo bih hteo da kažem, apropo večerašnje teme emisije, da kao hrišćaninu, nije mi dužnost da im dopustim da me prevare, već je moja dužnost da budem ratnik istine i pravde...

Kancelar (vidno naduren, upada gledaocu u reč):
Alobre, to sam Ja inspirativno rekao još na početku emisije, ti plagijatoru nijedan što si! Nemoj da sam te uhvatio kako ovo širiš po WeltNetzu kao svoje reči, istrebiću te k'o švajnpest...

Voditelj:
Ali, majnher Kancelaru, molimbite! Smirite se, pa to je samo finfkolonaški provokator - znali smo da će takvih biti; goniometarske ekipe su sve vreme bile spremne, Geštapo je već na licu mesta i... evo, javljaju mi iz režije da je ta bitanga Mandov uhapšen! Uspeli smo da ga sprečimo pre nego što je uzviknuo već spremljenu parolu "Kancelaru pederu!" koju su malopre pronašli u tajnoj fijoci njegovog stola, napisanu na papiriću na kome je limunskom kiselinom bila nacrtana Davidova zvezda u potpisu.

Kancelar:
Ja, ja, nadasve efikasno! To je jedan od razloga što hojtenaht u študio nisam doveo i ministra policije, on svakoga trenutka u svakom pogledu radi svoj posao na zer uspešan način, o čemu ćemo pričati u sutrašnjoj emisiji u istom terminu.

Voditelj:
A i taj provokator... stvarno svašta, da kopira vašu misao netom izrečenu, kao hrišćanina i čoveka. Inače, niste doveli ni ministra vera večeras u študio. Da li biste nam, možda, mogli nešto da poručite u njegovo ime na tu temu?

Kancelar:
Naturliš! Ima da se zna sledeće - jedina religija koju poštujem je islam, jedini prorok kome se divim je Muhamed!

Voditelj:
Ali, majnfjura...

Kancelar:
Niks aber, šlihtaro voditeljska! Genug, ovo je plaćeni termin a Ja sam oslobođen plaćanja poreza na majn Kampf odlukom Vlade, tako da sada završavamo emisiju. Najn - Ja završavam emisiju, a ti dosta više! Šlosdajneklape, švajnhundu fernzenski, umalo da ti promakne onaj špijun u program i oplete Me! Jozef - ne ti bre M, nego ovaj G - ministre, smenjuj ovo čudo dok ga nisam lično poslao na urlaub u Ojšvic! Und ruhedort, Ih werde niht etvas cu gehoren!

Ministar informisanja:
Javol!

Kancelar:
Jašta si, kahm... Alzodaklemolimbite, majnliblingcušauern, hojtenaht emisiju završavam i odjavljujem Ja lično, uz misao koju ću podeliti samo sa vama: Mi, vođe, nismo svesni koliko smo srećni što ti, narode, ne misliš ama baš ništa.
Und ject, aller cu irem aufgabe! Hajl Ja!!!

Publika u studiju, u delirijumu:
Hajl Ti! Du-hajl, Du-hajl!!

Glas nove voditeljke (u pozadini):
Gutenaht, laku no-oć...

***

Bila je to, na svu sreću, samo fikcija.
Da se mi ipak vratimo u stvarni život.

Gluvo doba noći

Nemanjina jedanaest, sedam i petnaest ujutro. Uobičajeni radni dan.
To mu je posao, to mu je radno mesto. Obično nije gužva na parkingu kada dođe, kasnije tu bude gužva...

Deco, vreme je za još jednu dozu istine.
Svaka sličnost je njihova namera.