Neki intelektualci, Staljinovi protivnici koje lično poznajem, tvrde da "Životinjska farma" šalje poruku kako se svaka revolucija na kraju uvek završi loše po autsajdere, i zato "dođavola s njom - živeo status kvo!" Ja sam lično knjigu čitao kao da se striktno odnosi na Sovjetsku Rusiju, i ne bih sad da tu dajem nekakve velike izjave ne račun revolucionarne filozofije. Impresioniralo me, zaista, da levičari koje poznajem u tolikom broju ponavljaju ovu kritiku nezavisno jedni od drugih - kažem impresioniralo, jer meni tako nešto nije palo na pamet dok sam čitao Vašu knjigu. I još uvek mi se ne čini tako. Šta Vi velite - koje od ta dva gledišta je bliže onome što ste nameravali da nam poručite?
- Dvajt Mekdonald, decembar 1946.
Odgovor na Vaše pitanje vezano za "Životinjsku farmu":
Naravno da mi je prvobitna namera bila da napišem jednu satiru na račun ruske revolucije. Međutim, hteo sam da to ima i jednu širu dimenziju - smatram da takvi tipovi revolucija (nasilne i zavereničke, predvođene obesvešćenom masom gladnom moći) mogu jedino da vode ka promeni gospodara. Moja je poruka da revolucije mogu doneti radikalno poboljšanje samo ako su mase svesne i sposobne da smaknu svoje lidere čim ovi završe posao koji im je zadat. Prekretnica u priči se dešava kada svinje na farmi zadrže svo mleko i jabuke za sebe (baš poput pobune u Lenjingradu i Kronštatu 1921. godine, kada su se revolucionari pobunili protiv svojih vođa usled gladi i represija; Trocki i Tuhačevski su tu pobunu žestoko ugušili, ali, na kraju, promene u ekonomskoj politici Sovjeta su morale da budu sprovedene). Da su ostale životinje bile tada svesne kako se tome treba usprotiviti, to bi zaista bilo u redu. Kada neko pomisli kako ja branim status kvo, razlog tome je, po meni, zato što su postali pesimističniji i smatraju kako ne postoje druge alternative osim diktature i/ili kapitalizma bez mešanja države u ekonomiju. Što se tiče trockista, oni su dodatno zakomplikovali stvar osećanjem kako su odgovorni za sve što se u Sovjetskom Savezu dešavalo do 1926. godine i da se do tog vremena zaista desila "iznenadna" degeneracija Revolucije. Ja mislim da je ceo taj proces ipak bilo moguće predvideti - a neki, poput Bertranda Rasela, to i jesu predvideli - i to zbog same prirode boljševičke partije. Ono što sam pokušao da kažem je:
"Ne možete imati revoluciju ako ona nije zarad vas samih, jer ne postoje nikakve dobroćudne diktature."
- Džordž Orvel, decembar 1946.
***
Bila je ovo još jedna od Orvelovih prepiski povodom njegovih knjiga, poput one iz 1944. između njega i Vilmeta oko "1984", objavljenih 2013. godine u knjizi "Džordž Orvel: Život i pisma".
17. avgusta 1945. godine, objavljeno je prvo izdanje Orvelove "Životinjske farme" u Britaniji. Iako su u vreme pisanja knjige bile jasne njegove asocijacije na boljševički crveni "dobroćudni" teror, ništa dobroćudnija nije ispala ni ova današnja alternativa u vidu (pseudo)laissez-faire vulgarkapitalizma koji uživa u uplitanju države samo i jedino za njega, a ne za ošamućenu postrevolucionarnu masu u tranzicionom rikvercu. Da li smo kapitalistički gradili "progres" ili nam je on bio komunistički nametnut, sasvim je svejedno kada sagledamo posledice po sadašnjost i naročito budućnost ljudskog društva. Napredak se ne ogleda u odlasku na Mars, ukoliko tamo ne bude imao ko da ode - u manjoj, i u daleko većoj meri ukoliko ne bude onih koji su svesni potrebe da se izađe iz rovova u sopstvenim glavama pre nego što se zakorači velikim koracima za Čovečanstvo.
I naročito, otresti se bezbroj životinjskih farmi kojima nas Velika Braća tako vešto i dalje varaju.
Nisam siguran da se dva najveća rijaliti šou programa slučajno zovu tako, po Orvelovim delima.
No comments:
Post a Comment