"Pružiti ruku pomirenja, ali ne zaboraviti na žrtve."
- 19.04.2015. Komemorativni skup u Donjoj Gradini povodom 70 godina od proboja logoraša iz koncentracionog logora u Jasenovcu.
Pružiti ruku pomirenja, ali ne zaboraviti na žrtve
Pružiti ruku pomirenja, ali ne zaboraviti na žrtve
"Komšije i prijatelji Bošnjaci, ja vam još jedanput pružam ruku, želim sa vama iskreno da razgovaram. Ne brinite za budale koje su u ovom učestvovale, takvih ima svuda."
- 12.07.2015. Dan posle incidenta na komemorativnom skupu u Potočarima povodom 20 godina od masakra u Srebrenici.
Zaista korektne izjave, ukoliko ne znate ili vas ne zanima ko ih izgovara. Ali jeste bitno, i to mnogo.
Kako to da na dve, u mnogome identične lokacije i situacije, od strane iste osobe budu izgovorene na prvi pogled skoro identične ali suštinski različite, donekle i licemerne izjave?
U prvoj, žrtve su "naši" a dželati "njihovi". Mi (čitaj: On) ćemo im pružiti ruku pomirenja ali nećemo zaboraviti "naše" žrtve, pobijene samo zbog toga što kruciformu jedni zovu "крст" a drugi "križ". Mi ćemo "naše" krstove nositi u sećanju, a "oni".. e pa moraće (i to je glavna poruka ove izjave) i oni da nose taj "naš" krst umesto križa, kao večni preteg u našu korist pri svakoj kuknjavi prilikom koškanja preko savskog plota. Usput, spomenu i "ustaški logor Jasenovac kao srpski Vad Jašem", što naravno nema nikakve veze sa istorijski dokumentovanom revnošću tadašnjih srpskih vlasti prilikom slanja Jevreja iz Srbije u nacističke i ustaške konclogore preko tog istog plota, već pomenutog. Radi se o ondašnjoj vlasti koju ova današnja, neokokardaška itekako radosno baštini.
U drugoj prilici, žrtve su "njihove", ali dželati uopšte nemaju veze sa nama (čitaj: Njim) iako se "sile Novog svetskog poretka svom snagom (...) upinju da dokažu da smo krivi svi mi (čitaj: On)". Ovde saučesnik pruža ruku žrtvama, zaboravno ne spominjući nezaborav o počinjenom zločinu. A zašto bi - pa mi ne zaboravljamo "naše" žrtve, dok dželati nisu "naši" tako da nemamo šta da pamtimo ili zaboravimo. Nije to isto, kao u prvom slučaju gde se "sve zna", jer se ovde "još uvek ništa ne zna". Ne verujete? Nađite bilo koji udžbenik neoistorije srBske za osnovnu ili srednju školu, prosvetlite se. Elem, druga izjava je baš kao i prva uperena na "drugu" stranu, sublimirano upakovana u nevinost naših "žrtava" (neizgovoreno: dželata) kroz "budale kojih ima svuda". Marketinška umetnost izvrtanja istine, prebacivanjem odgovornosti na druge širenjem priče na "mangupe u svim redovima", jedna je od omiljenih tehnika kojom se današnja srbistanska vlast služi. Ovakvu priliku su mogli samo da čekaju da im sa neba padne, pa ako baš i neće sama ne bi bilo zgoreg malo je i... pogurati? Iskoristiti "navijače" kako bi u medije lansirali šifrovanu poruku koja glasi: "Ja se uopšte ne brinem zbog ovih jajara i kamenjara što me napadoše. E, tako se ni vi, po ugledu na mene, uopšte ne brinite zbog budala koje su vam pobile najmilije, onih kojima se povremeno i sam kitim ili preimenujem ulice, jer budala ima svuda." U ovom slučaju, žrtve su te koje će morati da budalasto podele teret pruženog крста, bez obzira da li im je Mesec mlad ili pun.
Da li sve to, ipak, prvenstveno šalje poruku o onome ko je izgovorio, a ne o izgovorenom ili žrtvama ludila? O istoj osobi koja je pre 20 godina izgovorila "sto za jednog", a danas spretno skreće pažnju sa žrtava (uz pomoć budala) na "osam hiljada za medijski cirkus u korist Jednog". Umesto o žrtvama, sada svi pričaju samo o "žrtvi". To je ta, stara ali svom snagom unapređena radikalska taktika "8000 zarad jednog".
Atentat, napad na celu Srbiju? Bullshit!
Doduše, druga izjava se da protumačiti i ovako: "Budale su gađale budalu, jer takvih ima svuda." Problem je, zapravo, u tome što se uopšte ne radi o budalama, već o bitangama koje bi da teret krivice natovare svima i tako izbegnu sopstvenu odgovornost.
Razlika između budala i bitangi je suštinska, toliko znaju i deca.
Budale su svi, jer ne postavljaju jedno, jedino i najvažnije pitanje:
"Šta si radio u ratu a šta to radiš u miru, Bitango?"
"Šta si radio u ratu a šta to radiš u miru, Bitango?"
appendix: Mala škola srpsko-turskih reči i izraza
nišan (imenica, persijskog porekla)
- srpski: deo oružja koji služi za preciznije gađanje
- turski: nadgrobni spomenik na islamskim grobljima
Prokleta je ruka Zla koja je srpsku i tursku reč spojila na ovakav način. Ničim operiva.
Ponekad nije neophodno da ta ruka drži kundak, dovoljan je i mikrofon da nišan pretvori u nişan.
No comments:
Post a Comment