Cveće zla
Usnama, u postelji, znam svakog navesti
Da izgubi ostatke starinske savesti.
- Charles Baudelaire: Les Métamorphoses du Vampire (Les Fleurs du Mal, 1857)
Poslednju sedmicu juna obeležila je godišnjica objavljivanja Bodlerovog "Cveća zla" (Les Fleurs du Mal) 1857. godine. Ta zbirka pesama je odmah po objavljivanju izazvala izlive ogorčenih protesta, koji su okončani cenzurom i sudskim postupkom protiv autora.
Usnama, u postelji, znam svakog navesti
Da izgubi ostatke starinske savesti.
- Charles Baudelaire: Les Métamorphoses du Vampire (Les Fleurs du Mal, 1857)
Poslednju sedmicu juna obeležila je godišnjica objavljivanja Bodlerovog "Cveća zla" (Les Fleurs du Mal) 1857. godine. Ta zbirka pesama je odmah po objavljivanju izazvala izlive ogorčenih protesta, koji su okončani cenzurom i sudskim postupkom protiv autora.
"Cveće zla" obuhvata 126 pesama, grupisanih u 6 odeljaka. Ti odeljci su, poput pesama koje ih čine, različitih dužina. Bodler je tvrdio da njegovo delo nije samo puki skup pesama, te da ima sasvim jasan početak i kraj koji čine jednu strukturu u kojoj svaka pojedinačna pesma ima smisao samo kada se čita u kontekstu celine koju čini sa ostalim pesmama.
Središnju nit ovog dela čini sukob između svetske truleži i lepote, između sumorne stvarnosti i snolikog bekstva od nje. Sva ta negativnost biva razvejana kroz slezinu (splin), organ koji služi da otklanja bolesti. Sve što je pozitivno, predstavlja se kroz idealno - ljubav, saosećanje i ideje uz pomoć kojih je beg iz surovog materijalnog sveta jedino moguć. Bodler je kreirao svojevrsnu poetsku formu u oštar odgovor na doba romantizma, uz pomoć koje je pokušao da opiše uticaj dva kontradiktorna elementa života ("Spleen et Idéal"), umesto da se fokusira na lepotu u prirodi - za koju je smatrao da samo odražava ideal, pa samim tim ne uspeva da istinito iskaže realnost egzistencije.
Iz pesme u pesmu, ponavlja se jasna matrica po kojoj splin uvek remeti ideal. Trenutke erotske ljubavi, koje pesnik idealizuje, zasenjuje strah od smrti, osećanje neuspeha i duha koji se guši svaki put kada krene u potragu za srećom. Kao najekstremnije, on poredi svoju ljubavnicu sa lešom koji truli ("Preobražaji vampira / Les Métamorphoses du vampire"), tako naglašavajući činjenicu da svaki trenutak romantike ima svoj neumitan završetak, oličen u smrti ljubavnika čija se trupla raspadaju.
U trećem odeljku (Pariski pejzaži), Bodler oslikava konstantan tok promena u Parizu sredinom XIX veka. Odeljak otvara romantizovanim opisom grada koga je zvao svojim domom, ali ta atmosfera se vrlo brzo pogoršava. Obnova i modernizacija Pariza u vreme Luja Napoleona, kod Bodlera izazivaju loš osećaj, dok široki bulevari niču namesto uskih srednjevekovnih uličica iz njegovog detinjstva. U sve većoj meri, pesnik biva preplavljen osećajem sve veće otuđenosti od ostalih Parižana, ali i mračnom stranom Velegrada - prostitucijom, kriminalom, boleštinama.
Šarl Bodler je rođen 1821. godine u bogatoj porodici. Rana smrt oca (1827) ostavila je trajni trag na njega. Majka mu se posle kratkog vremena preudala za jednog generala, koga je mladi Šarl vrlo brzo počeo da otvoreno mrzi. Namerno je izazivao očuha, nemilice trošeći novac od nasledstva; digao je i ruke od daljih studija prava i posvetio se boemskom životu. Zabrinuti roditelji ga tada šalju na putovanje po Mediteranu u nadi da će to obuzdati njegovo mladalačko buntovništvo. Međutim, po povratku u Pariz on nastavlja tamo gde je stao, postaje sve češći posetilac jazbina punih opijuma i hašiša.
Sprega više faktora imala je presudan uticaj na Bodlerov rad. Prvo, čitav niz (nesrećnog) zaljubljivanja je uticao da napiše nekoliko zbirki romantične poezije. Drugo, stalne promene i preokreti koji su se dešavali u Parizu sredinom tog veka - naročito Revolucija iz 1848. i potonja Pariska buna - u Bodlerovoj glavi cementiraju ideju o svetu koji je u stalnom stanju haosa i nezadovoljstva. Konačno, direktan književni uticaj na njega vrši Edgar Alan Po - kolega po peru, siromaštvu, ovisnosti i depresiji - čija dela Bodler jedno vreme prevodi na Francuski jezik (1852-1865). Poovo zanimanje za horor je izvršilo nesumnjiv uticaj na stvaranje "Cveća zla".
Ubrzo pošto je knjiga bila objavljena, Bodler i njegov izdavač bivaju optuženi za bogohuljenje i opscenost, za šta im sud odrezuje teške kazne, dok je štampanje "Cveća zla" prekinuto i zabranjeno.
Bodlerovi radovi nisu bili priznati za njegovog života, mada ne i nepoznati. Život je okončao u bedi i siromaštvu; u tom trenutku, većina njegovih radova nije bila objavljena. Tek 1949. godine je po prvi put u Francuskoj bila objavljena kompletna i necenzurisana verzija "Cveća zla".
Daryl Worthington: Les Fleurs du Mal (New Historian, 24.06.2015)
Zlo seme
Liroj: Kad smo već kod toga, ja mislim da tebi čak nije ni žao zbog onoga što se desilo tom dečaku.
Roda: A što bi mi bilo žao? Pa Klod Dejgl se udavio, a ne ja! On je mrtav, ne bi primetio ni da li su mu takvom prikačili medalju ili ne. Ja mislim da si ti ukapirao nešto što se uopšte nije desilo, i da su to sve gole laži!
- William March: The Bad Seed (1954)
Kraj ove sedmice pokušaće iznova da obeleži ono isto zlo seme posejano pre dvadeset godina, iz koga Zlo danas ponovo cveta napućenih licemernih usana, na sve strane iznova laže, viče i ujeda, u oblaku after shave losiona sladunjave arome truleži i deteline. The Bad Seed, tj. Zlo koje je onomad zasejano sisanjem krvi pa se sada vratilo da dovrši posao, pohotno ližući sa prstiju poslednje mrvice koštane srži svojih zabezeknutih žrtava, pritom ih ubeđujući da je to ljubav. I to ona idealna, de profundis. Na šte splina.
Slezinu, taj spasonosni i pročišćavajući organ, svi mi tako beskrvni i isisani, odavno smo negde usput pogubili, na to svikli, oguglali.
Iz pesme u pesmu, ponavlja se jasna matrica po kojoj splin uvek remeti ideal. Trenutke erotske ljubavi, koje pesnik idealizuje, zasenjuje strah od smrti, osećanje neuspeha i duha koji se guši svaki put kada krene u potragu za srećom. Kao najekstremnije, on poredi svoju ljubavnicu sa lešom koji truli ("Preobražaji vampira / Les Métamorphoses du vampire"), tako naglašavajući činjenicu da svaki trenutak romantike ima svoj neumitan završetak, oličen u smrti ljubavnika čija se trupla raspadaju.
U trećem odeljku (Pariski pejzaži), Bodler oslikava konstantan tok promena u Parizu sredinom XIX veka. Odeljak otvara romantizovanim opisom grada koga je zvao svojim domom, ali ta atmosfera se vrlo brzo pogoršava. Obnova i modernizacija Pariza u vreme Luja Napoleona, kod Bodlera izazivaju loš osećaj, dok široki bulevari niču namesto uskih srednjevekovnih uličica iz njegovog detinjstva. U sve većoj meri, pesnik biva preplavljen osećajem sve veće otuđenosti od ostalih Parižana, ali i mračnom stranom Velegrada - prostitucijom, kriminalom, boleštinama.
Šarl Bodler je rođen 1821. godine u bogatoj porodici. Rana smrt oca (1827) ostavila je trajni trag na njega. Majka mu se posle kratkog vremena preudala za jednog generala, koga je mladi Šarl vrlo brzo počeo da otvoreno mrzi. Namerno je izazivao očuha, nemilice trošeći novac od nasledstva; digao je i ruke od daljih studija prava i posvetio se boemskom životu. Zabrinuti roditelji ga tada šalju na putovanje po Mediteranu u nadi da će to obuzdati njegovo mladalačko buntovništvo. Međutim, po povratku u Pariz on nastavlja tamo gde je stao, postaje sve češći posetilac jazbina punih opijuma i hašiša.
Sprega više faktora imala je presudan uticaj na Bodlerov rad. Prvo, čitav niz (nesrećnog) zaljubljivanja je uticao da napiše nekoliko zbirki romantične poezije. Drugo, stalne promene i preokreti koji su se dešavali u Parizu sredinom tog veka - naročito Revolucija iz 1848. i potonja Pariska buna - u Bodlerovoj glavi cementiraju ideju o svetu koji je u stalnom stanju haosa i nezadovoljstva. Konačno, direktan književni uticaj na njega vrši Edgar Alan Po - kolega po peru, siromaštvu, ovisnosti i depresiji - čija dela Bodler jedno vreme prevodi na Francuski jezik (1852-1865). Poovo zanimanje za horor je izvršilo nesumnjiv uticaj na stvaranje "Cveća zla".
Ubrzo pošto je knjiga bila objavljena, Bodler i njegov izdavač bivaju optuženi za bogohuljenje i opscenost, za šta im sud odrezuje teške kazne, dok je štampanje "Cveća zla" prekinuto i zabranjeno.
Bodlerovi radovi nisu bili priznati za njegovog života, mada ne i nepoznati. Život je okončao u bedi i siromaštvu; u tom trenutku, većina njegovih radova nije bila objavljena. Tek 1949. godine je po prvi put u Francuskoj bila objavljena kompletna i necenzurisana verzija "Cveća zla".
Daryl Worthington: Les Fleurs du Mal (New Historian, 24.06.2015)
Zlo seme
Liroj: Kad smo već kod toga, ja mislim da tebi čak nije ni žao zbog onoga što se desilo tom dečaku.
Roda: A što bi mi bilo žao? Pa Klod Dejgl se udavio, a ne ja! On je mrtav, ne bi primetio ni da li su mu takvom prikačili medalju ili ne. Ja mislim da si ti ukapirao nešto što se uopšte nije desilo, i da su to sve gole laži!
- William March: The Bad Seed (1954)
Kraj ove sedmice pokušaće iznova da obeleži ono isto zlo seme posejano pre dvadeset godina, iz koga Zlo danas ponovo cveta napućenih licemernih usana, na sve strane iznova laže, viče i ujeda, u oblaku after shave losiona sladunjave arome truleži i deteline. The Bad Seed, tj. Zlo koje je onomad zasejano sisanjem krvi pa se sada vratilo da dovrši posao, pohotno ližući sa prstiju poslednje mrvice koštane srži svojih zabezeknutih žrtava, pritom ih ubeđujući da je to ljubav. I to ona idealna, de profundis. Na šte splina.
Slezinu, taj spasonosni i pročišćavajući organ, svi mi tako beskrvni i isisani, odavno smo negde usput pogubili, na to svikli, oguglali.
***
Hitno dajte tu jabuku da zagrizem, vreteno da se ubodem! Pokrijte me trnjem i ne budite, ni po koju cenu. Uopšte me ne interesuje vaše "još uvek je neizvesno". Koliko god da se šminkate, Zlo je uvek izvesno. Nema tu ni manjeg ni većeg, niti ideala.Samo splin ostaje.
No comments:
Post a Comment