Ova skaska je namenjena svima koji su poslednjih meseci Grcima uporno postavljali pitanje:
- A gde su pare?
Nekada davno...
Majmun-s-motkom, posmatrajući ostale životinje koje su se u poslednje vreme iz divljine dovukle u blizinu pećine u kojoj se on krio, pa tu odomaćile, zaključi kako bi od njih bilo više ćara ako nešto korisno urade za njega - osim pukog lova i tamanjenja istih. I tako, odluči on prvo da podigne nekakvu ogradu, koja je više bila simbolična nego što je stvarno mogla da zadrži ostale životinje u granicama tog prvog poseda, koji je dosezao dokle je mogao da vidi sa ulaza svoje pećine a da ne vide njega.
Za početak.
Kako je vreme neumitno teklo, on je polako naučio i kako da zakopa semenje pa potom iskopa plodove, ili ih pobere sa grana, sebi spravi salatu uz meso ali i ostacima obroka dohrani životinje. Što je vreme više prolazilo, mozak majmuna-s-motkom je sve više rastao proporcionalno njegovom apetitu, dok se životinjama smanjivao obrnuto proporcionalno povećanju dužine crevnog trakta.
I tako, od njega postade Prvi Farmer.
Prvi zadatak koji je sebi postavio, beše da ojača ogradu oko poseda, prethodno proširivši vidike.
Farmer
je bio čovek od dela a ne praznih reči, njega nikakva politika nije zanimala
već striktno biznis. Životinje ga zbog toga među sobom prozvaše
farmer-idiotom,
apolitkusom. Govorile su nemuštim jezikom, koji je on nekada znao ali
ga je zaboravio, u međuvremenu trenirajući mozak kalkulacijama, pa ih
nikako nije mogao razumeti čak i da je hteo da ih sasluša.
Posle dugog niza godina bavljenja poslom, iskristalisan je ideal svakog farmera-idiota: da krave poji mlekom a svinje hrani svinjskim mesom, i tako pokrene biznis sa pozitivnom nulom, za početak. Da bi krenuo u prvobitnu akumulaciju kapitala, shvatio je on, u takvom sistemu samo treba da postepeno zakida na mleku i mesu koje će proglasiti viškovima i baciti na tržište, koje je takođe sam izmislio da bi špekulacijama pokušao da izmuze više kinte ostalim farmerima-idiotima poput njega, koji su takođe gajili kokoške na jajima, koze na siru, ovce na škembićima.
Kada je sva ta silna menažerija počela da gunđa, ukapirala da ih Farmer sve manje hrani njima samima a sve im više zakida njih same, oni mu se požališe, a on im predloži kako bi mogli da uzmu od njega koji kreditčić, da se malo potove, jer će tada bolje poslužiti cilju. Pardon - sebi.
Jednoga dana životinje, i pored starih nevraćenih + novih apsolutno neophodnih kredita, ipak shvatiše da su i dalje sve tanje, da ih još više prodaju, te da - ukoliko ne žele nove dugove - stare kredite neće moći da vrate, osim da se samozakolju kako bi rate platili u čvarcima. Što, podrazumeva se, nije dolazilo u obzir čak i da su same tako htele da urade, jer im Farmer ne bi dozvolio da mu upropaste unosan biznis na tako glup kamikazi-način. O, zamenio bi on životinje drugim, novijim i glupljim, ali veliki problem je nastao onog trenutka kada su sve ostale životinje konačno bile preraspodeljene među nekoliko njegovih kolega. Narasla konkurencija mu je, doduše, predložila da povremeno pozajmi po koju živuljku zarad opstanka biznisa, na kredit i sa veoma povoljnim kamatnim stopama, ali Prvi Farmer je tu formulu isuviše dobro znao jer ju je on lično izmislio. Nikako mu se nije dopadala mogućnost da deevoluira u životinju na posedu ostalih, većih Farmera.
A i ograda mu beše baš lepa, šteta bi bila razvaljivati je.
I tako, na kraju, farmer-idiot posegnu za jedinom vrstom sa kojom je oduvek imao zajednički jezik, ne bi li odbranio (svoju) Farmu od (svoje) manite živine em nelojalne farmerske konkurencije. On pozva u pomoć ponovo majmune-s-motkom, da zavedu red i zakon. Od farmera koji je mlinb pretvorio u fabriku, on pozajmi malo suzavca i gumenih metaka, zauzvrat obećavši da će mu obavezno dati nešto od svoje neposlušne živine zazuzvrat, ako mu zatreba za neku sitniju humanitarno-vojnu akciju u Divljini.
Životinje su, ne bi li spasile ono malo preostale neodrane kože, u odgovor izmislile štrajkove, molotovljeve koktele, demonstracije, solidarnost, socijalne fondove, minimalce, referendume, revolucije.
Na kraju, cela ta priča svela se samo na pitanje menadžmenta: da li bi životinje, uključivši i majmuna-s-motkom, podjednako evoluirale, razvijale se, da nije bilo onoga ko ih je organizovao tako kako ih je organizovao?
Pouka skaske glasi:
Što više farmera-menadžera, to više majmuna-s-motkama.
Umalo da zaboravim, deco: taj primordijalni majmun-s-motkom koji je u farmera evoluirao kroz biznis, u vreme dokolice je pored Farme izmislio i Kreacionizam po sopstvenom liku, kako ne bi morao da gleda u najjednostavniji zakon prirode: evolucija je Zakon koji važi za sve životinje, pa tako i za farmere & njihove majmune-s-motkama.
Bez izuzetka.
***
Elem, da se vratimo na početno pitanje: koje pare, ili bolje reći - čije?
A šta ako su građani Grčke prvi, ili jedini koji zaista imaju pravo da postave to pitanje?
I ne samo Grci... ne samo oni.
p.s.
Shodno naslovu, neki će pomisliti kako je ovo svojevrsna postpromocija knjige "Neoliberalna bajka" Vladimira Milutinovića. Na njihovu veliku radost - nije. Ovo je samo bila razbibriga za dežurne redakcije domaćih medijskih tariguza, koje su nestrpljivo čekali NAI-blagovest sa grčkog referenduma, pa da desnicom rukom zgrabe ono sikirče iz snopa žita i svom snagom opale po svojoj levoj sestri-bliznakinji koja ga je srpom požnjela. Onako, uz suze radosnice i obavezno preko plota. Samo je čekić, oduvek, prelazio iz jedne u drugu ruku.
Ukoliko još uvek niste pročitali Orvelovu "Životinjsku farmu" - ne morate.
Ionako je živite.
No comments:
Post a Comment