Nekada davno, u tzv. Brozovo doba, Jugosloveni su išli u Grčku na more na po dve nedelje, jer im je letovanje bilo jeftinije nego na Jadranu ukoliko se smeste u neki kamp, ponesu lonce i paštete odavde a tamo pazare samo Metaxu, smokve i paradajz - kombinaciju koja je garantovano čistila crevni trakt i otklanjala masne naslage iz svih telesnih cevotoka.
Zvali su ih palanački paradajz-turisti.
Dilemma (δίλημμα) serbica aeterna: paradajz ili tuđe dupe - šta je slađe?
Danas, u vreme tih istih bivših Jugoslovena koji se sada iz petnih žila upinju da dokažu kako su Srbi koji nikada i nikakve veze nisu imali sa Brozovim dobom - a kamoli njegovim službama - neki od njih u Grčku idu da bi samo na ekskluzivne pijanke za jedno veče trošili više nego za sedam dana neki svetski bankar koji je celoj državi Grčkoj zajmio kintu sa mesečnom kamatom većom od mesečne rate. Zapravo, najveći broj tih i takvih (ne bankara, već ovih naših seratora) u Grčku uopšte ne ide, ali to ih uopšte ne ometa u neutaživom porivu da se danima odavde dalekometno proseravaju na temu "šta je bolje za Grčku ili propast", "zašto je OXI definitivan krah Syrize i cele Grčke", "najebaće oni, ta banda grčkih neradnika i grebatora o nemačke pare (koje smo mi mogli da izgrebemo umesto njih, samo da smo brže skidali te proklete tesne gaće) - pazite šta vam kažem!", "niko se nije izvukao iz kandži zelenaša, velim ja, N-I-K-O (rukotrlj, rukotrlj)", "đubrad jedna grčka, oni bi po ceo dan da se izležavaju po plažama i bleje po kafićima a pošten svet da ih finansira pa da posle to ne vraćaju (mamicuimjebemkomunističku)", "ovo je velika pobeda Vladimira Putina, najvećeg prijatelja srpskog naroda em narodnosti", "ovo je šamar fašističko-kapitalističkoj anglosaksonskoj (sic!) čizmi koja bezobzirno gazi po ortodoksnim zemljama pravoslavlja, islama i ćirilice", "grčko OXI je konačni dokaz nepravde svetskih moćnika koji nam poturaju lažni genocid u Srebrenici, kad svi znamo da je to bio samo zločin", "grčko NE je krunski dokaz da je dr Vojislav Šešelj sve vreme bio u pravu", "čestitke koje su Tsiprasu uputili neostaljinisti i neofašisti sa svih strana sveta (kao da je jedino on glasao za NE, a ne 2/3 Grka), konačno su razotkrile angloameričku zaveru da preko njega i Varufakisove ostavke sruše kurs eura u odnosu na dolar", "OXI, a? XA XA XA, more će vidite tek šta je kriza em propas' jer ste dužni k'o vi, XA XA XA! (srkkafe, srkkole)", "NE grčkog naroda na referendumu je pokazalo da je Aleksandar Vučić sve vreme bio u pravu kada je tvrdio da..." i tako u nedogled. Bulšit do bulšita.
Sve ovo gore navedeno nije nekakvo dokono prolupavanje; to je današnja slika srpskih elektronskih i štampanih medija, izveštača, kolumnista, frilensera, blogera, tviteraša, političara & pripadajućih im analitičara. Svih, bez izuzetka. Svi se oni danas, kada su poodrasli i do guše zagazili u zrelo kontrarevolucionarno doba, ovim besomučnim ludomradovanjem na konto Grčke zapravo svete sopstvenim biološkim (ideološki zatrovanim) roditeljima koji su ih nekada, kao decu, tamo vodili na more, hranili ovdašnjim konzervama & grčkim paradajzom. Bad seed tog paradajz-turizma izraslo je u današnju srbistansku Pogan koja jedva čeka neku elementarnu nepogodu ili tuđu nesreću pa da pljuckajući okrene glavu od sopstvene stvarnosti; da tim grčkim ćiftama trgovačkim vrate silan paradajz koji su nekada na silu morali da jedu na plaži u Paraliji, umesto sladoleda ili girosa. Da im se proseravanjem osvete za sopstvenu opstipaciju u mozgu, koja traje li traje.
Zvaćemo ih palanački paradajz-politikanti.
U paradajz-državi, truloj više nego što će Danska ikada biti.
... kad se već gađamo narodnim doskočicama na račun Grčke.
Na čuvenoj Rotten tomatoes skali ocenjivanja (od 100 do 1%) najgorih filmova & tripova u toku godine, svi bi oni dobili zajedničku ocenu 000%. Gori od najgoreg. Truli. Ukoliko ste ikada bili u situaciji da vas ošine ogavan smrad trulog paradajza iz kontejnera preko puta zgrade u kojoj stanujete, pa još posred leta, onda znate na šta tačno mislim.
Kažu, do truljenja dolazi usled nedostatka kalcijuma.
Srpski političari su živ dokaz te tvrdnje.
No comments:
Post a Comment