"Vodio sam puno razgovora i razmenjivao mejlove sa studentima poslednjih nekoliko godina, tokom kojih su se oni naljutili svaki put kada bih im ukazao da kada jednostavno kažu ovo je moje mišljenje to ne znači da, po pitanju teme na koju se ta izjava odnosi, jednostavno uopšte nisu u pravu. Još uvek me zbunjuje činjenica da neki od njih samo na osnovu te četiri reči sebi daju za pravo na potonje beskonačno proseravanje. Ono što me posebno plaši je to što neki studenti smatraju kako obrazovanje koje opovrgava njihove stavove zapravo predstavlja napad na njihova ubeđenja."
- prof. Mik Kalen (koledž Lejk Kaunti u Ilinoju, SAD)
Provodeći u raspravama na internetu mnogo više vremena nego što bi to bilo bezopasno po zdravlje, možemo doći do zaključka kako je "mišljenje" reč koja posle svega stvara najviše nelagode. Mišljenje, ili još gore "ubeđenje", predstavlja masku za svaku loše postavljenu napomenu koja potom burgija kroz društvene mreže. Uobičajeno se smatra, tako su nas učili, da mišljenje ne može biti pogrešno. Verovatno je svakome od nas otac rekao otprilike tako nešto, i u najužem smislu to jeste istina. Međutim, pre nego što čučnete iza svog "Štita Mišljenja", prvo se zapitajte sledeća dva pitanja:
- Da li se zaista radi o mišljenju?
- Ukoliko jeste, da li je ono zasnovano na nekim informacijama i zašto ga se držite?
Evo male pomoći oko prvog pitanja.
Mišljenje predstavlja sposobnost prosuđivanja nečega: "crna je moja omiljena boja", "mislim da nana ima užasan ukus", "dr. Who je najbolja TV serija"... Sve su to razna mišljenja. Ona mogu biti jedinstvena i samo naša ili čak masovno prihvaćena među ljudima, ali sva imaju nešto zajedničko: ne mogu se potvrditi izvan činjenica u koje veruje onaj ko to mišljenje ima.
Nema ničeg lošeg kada se radi o mišljenjima ovakvog tipa. Problem se javlja kada ljudi svoje mišljenje zasnivaju na zabludama. Ukoliko mislite da vakcine izazivaju autizam, vi zapravo tvrdite nešto što je činjenično pogrešno, a nije mišljenje. Činjenica da i posle svega vi i dalje u to verujete, vašu zabludu ne uvrštava među mišljenja koja imaju težinu, baš kao što ni činjenica da i mnogi drugi imaju isto takvo mišljenje ne doprinosi njegovoj validnosti.
TV voditelj Džon Oliver se u svojoj emisiji pozvao na Galupovo istraživanje po kome jedna četvrtina Amerikanaca uopšte ne veruje da postoje klimatske promene, dodavši:
"Koga bre zabole za to? Činjenica je da vam uopšte ne treba nečije mišljenje. Pa komotno ste mogli da vršite anketu sa pitanjima tipa Koji je broj veći, 15 ili 5?, Da li sove stvarno postoje? ili Da li su ovo šeširi?"
Nešto slično se dogodilo nedavno, kada je pitanje zastave Konfederacije počelo da kruži na sve strane. Možda ste mišljenja kako ropstvo nije predstavljalo glavni uzrok Američkog građanskog rata, ali u teksaškoj Deklaraciji o razlozima secesije (1861) ropstvo se spominje 21 put. Ljudska prava spomenuta su samo 6 puta, od toga u samo jednoj rečenici u kojoj se ne spominju ni ropstvo niti koliko su puta gori ti divni belci u odnosu na crnce. Treba li uopšte podsećati da još uvek postoje oni koji su mišljenja kako je Holokaust izmišljotina, i da taj njihov stav nema apsolutno nikakve veze sa realnošću?
Aušvic-Birkenau: Masa ljudi je bila pobijena, bez obzira na nečije mišljenje o tome
Naravno, ponekad su naučni ili istorijski podaci netačni, nejasni ili postoji potreba za daljim istraživanjima. Svako zna da se voda širi prilikom zamrzavanja (tj. povećava zapreminu prostora koju zauzima ista količina na normalnoj temperaturi). Da li znate zašto, kada se bukvalno ništa drugo na ovom svetu ne ponaša tako? Nemate pojma, baš kao što ni nauka nema odgovor na to pitanje. Evo još jednog pitanja: Koje su rase bili drevni Egipćani? Istoričari još uvek nisu postigli konsenzus oko ovog pitanja, a staroegipatska umetnost je previše stilizovana da bi u njoj pronašli odgovor.
Teme poput ovih predstavljaju onu vrstu stvari koje su zrele za formiranje mišljenja o njima. Voda se širi prilikom zamrzavanja zbog oblika njenog molekula. Egipćani su raseljeni pripadnici afričke crne rase, koji su se naselili duž toka reke Nil. U ovom slučaju, mišljenje može da predstavlja uporište jednog još daljeg i dubljeg razumevanja, ukoliko ima još prostora za tako nešto. Tu ne postoji verifikacija, samo nagađanje - na jedan, nadajmo se, obrazovan način.
Tu dolazimo do drugog pitanja - da li je vaše mišljenje potkrepljeno nekim informacijama, i zašto verujete u to? Iako, tehnički gledano, ovakvi stavovi ne mogu biti pogrešni, moguće je da ne vrede zato što su tanki po svojoj strukturi.
Evo primera:
Recimo da smo sreli nekog fana serije dr. Who, i da on u toj ulozi od svih glumaca najviše voli Dejvida Tenanta. Za sada - ništa sporno. Međutim, nakon nekog vremena provedenog u diskusiji sa njim, taj obožavalac serije izjavi kako zapravo nije gledao nijednu epizodu snimljenu pre 2005. godine, niti je slušao radio verziju iste serije. Pa, moguće je da bi mu Dejvid Tenant i dalje bio omiljeni glumac čak i da jeste gledao ili čuo stare epizode, baš kao što je moguće da bi tada to mogao da bude Tom Bejker, Pol Megan ili neko treći.
U savršenom svetu bi neko na sve ovo mogao da jednostavno komentariše: "Pa, Dejvid Tenant mi se najviše sviđa od svih koje sam gledao." Postoji puno razloga zašto neko nije odgledao starije epizode te serije. Recimo da nisu baš sve okačene na Netflix, iako ih tamo ima zaista puno, radio drame možda koštaju još više itd. Jednostavno, steći ograničeno mišljenje na osnovu ograničenog skupa informacija, predstavlja sasvim prirodnu stvar.
Međutim, ovu idilu remeti pokušaj predstavljanja ograničenog skupa informacija većim nego što to on stvarno jeste. Postoji "određena" razlika između onoga u šta verujete i onoga o čemu nemate pojma. Lako je, na primer, poverovati u tvrdnju da se belci suočavaju sa istom količinom diskriminacije kao i crnci, ali samo pod uslovom da nemate blage veze po pitanju stope nezaposlenosti crnaca u odnosu na belce, ili ne znate podatak da su od 500 izvršnih direktora kompanije Fortune samo njih 5 crnci. Šta tek reći na činjenicu da su od dosadašnja 43 predsednika SAD njih 42,5 bili belci?
Drugim rečima, formiranje mišljenja možete posmatrati kao neki balončić, i u prvih par decenija našeg života svi mi to radimo tako. Međutim, vrlo često u životu dođemo u situaciju da odemo u "beli svet" i tamo otkrijemo kako ono što smo smatrali za mišljenje dobro potkovano informacijama zapravo predstavlja samo malu zamisao zasnovanu na nešto podataka i ličnim osećanjima. Ispostaviće se da su mnoga naša mišljenja zapravo samo neinformisanost ili su u potpunosti pogrešna. Zaista, to što ste u njih verovali uopšte ih ne čini validnim ili vrednim, i apsolutno niko nije dužan da poštuje vaše gledište samo zato što je ono vaše.
Možete da pogrešite ili da nešto ne znate - to se dešava svakome. Međutim, realnost pet para ne daje za to što "osećate". Jednostavno, obrazovanje ne postoji da bi nekoga proganjalo. Oni koji su dezinformisani, ni po kom osnovu ne predstavljaju etničku manjinu koju neko ugnjetava.
Šta sad pa to znači?
Da li je, na primer, "planiranje porodice" (čitaj: abortus) zapravo seckanje mrtvih beba i prodavanje njihovih delića za debele pare? Ne, to nema blage veze sa onim što se zaista dešava. I da, to nije mišljenje - jednostavno, niste u pravu.
***
Stvarno, dokle bre više ti blogpostovi sa "američkom" tematikom? Gde je tu domaća, palanačka muka?!
Sledeći put kada budete ovakvog mišljenja, prethodno porazmislite otkud to da podržavate domaće "mozgove", tako stručne za spašavanje iz krize u čijem su nastanku i opstanku lično debelo saučestvovali (svi, od Miloševića, preko Dinkića do Vučića), koji kao dobitnu formulu izlaska iz krize jedino uvaljuju onu - američku: država mora da subvencioniše opstanak samo velikih banaka i korporacija, a ostali mogu da slobodnotržišno pocrkaju kroz lapot-privatizacije, štednju i ostale racionalizacije. Btw. baš tim potezom su SAD postale najveća marksistička zemlja na svetu, sviđalo se to domaćim "tumačima" poznog kapitalizma ili ne. Porazmislite i otkud to da je u Srbiji zastava Konfederacije iz američkog građanskog rata omiljenija nego kod većine američkih građana? I kako to da je mišljenje domaćih antilevičarskih (neo)liberala favorizacija Hilari Klinton kao kandidatkinje za budućeg američkog predsednika, iako su tamošnji protivnici mišljenja da je ona "levičarka" (kako da ne... levom rukom češe desno uvo i slično)? Ili, kako to da kada neko ovde kaže "Zapad" ili "Istok", jedna polovina Srbije prvo pomisli na Ameriku a druga polovina odmah piša firnajz na Rusiju, iako su Ameri Rusima i na zapadu i na istoku?
Sledeći put kada budete ovakvog mišljenja, prethodno porazmislite otkud to da podržavate domaće "mozgove", tako stručne za spašavanje iz krize u čijem su nastanku i opstanku lično debelo saučestvovali (svi, od Miloševića, preko Dinkića do Vučića), koji kao dobitnu formulu izlaska iz krize jedino uvaljuju onu - američku: država mora da subvencioniše opstanak samo velikih banaka i korporacija, a ostali mogu da slobodnotržišno pocrkaju kroz lapot-privatizacije, štednju i ostale racionalizacije. Btw. baš tim potezom su SAD postale najveća marksistička zemlja na svetu, sviđalo se to domaćim "tumačima" poznog kapitalizma ili ne. Porazmislite i otkud to da je u Srbiji zastava Konfederacije iz američkog građanskog rata omiljenija nego kod većine američkih građana? I kako to da je mišljenje domaćih antilevičarskih (neo)liberala favorizacija Hilari Klinton kao kandidatkinje za budućeg američkog predsednika, iako su tamošnji protivnici mišljenja da je ona "levičarka" (kako da ne... levom rukom češe desno uvo i slično)? Ili, kako to da kada neko ovde kaže "Zapad" ili "Istok", jedna polovina Srbije prvo pomisli na Ameriku a druga polovina odmah piša firnajz na Rusiju, iako su Ameri Rusima i na zapadu i na istoku?
Btw. ova poslednja izjava zaista jeste mišljenje a ne "mišljenje", jer predstavlja realnu, geografsku činjenicu.
I još nešto:
Kada sledeći put, povodom "slučaja Radovan Nenadić", budete jednog od sledećih mišljenja - "on mrzi kralja" (koje to republike?), "što mali udaraš na najslabiju tačku pravosuđa, što ne udariš na korupciju i tajkune" (klasičan SNSepuku, ali bot to još uvek ne zna), "aha, prećutao je da je volonter!" (nije, već je pripravnik), "ovo je čista politizacija i još jedan pokušaj napada na Vladu" (...) i ostale baljezgarije koje dokazuju tvrdnju sa gornje slike - vodite računa da vam krokodilske suze za ovim bitangama na vlasti ne natope tastaturu kompjutera, ista crkne a vi posle ostanete bez sredstva za sticanje dnevnog sendviča od pohovane botovine začinjenog bajčetinskim travama. Bez kompjutera više nećete moći da budete botovi. Mišljenje ili ne - to je činjenica.
U pravu je bio stari dobri inspektor Kalahan:
"Mišljenje je kao dupe, ima ga svako."
Kada sledeći put, povodom "slučaja Radovan Nenadić", budete jednog od sledećih mišljenja - "on mrzi kralja" (koje to republike?), "što mali udaraš na najslabiju tačku pravosuđa, što ne udariš na korupciju i tajkune" (klasičan SNSepuku, ali bot to još uvek ne zna), "aha, prećutao je da je volonter!" (nije, već je pripravnik), "ovo je čista politizacija i još jedan pokušaj napada na Vladu" (...) i ostale baljezgarije koje dokazuju tvrdnju sa gornje slike - vodite računa da vam krokodilske suze za ovim bitangama na vlasti ne natope tastaturu kompjutera, ista crkne a vi posle ostanete bez sredstva za sticanje dnevnog sendviča od pohovane botovine začinjenog bajčetinskim travama. Bez kompjutera više nećete moći da budete botovi. Mišljenje ili ne - to je činjenica.
U pravu je bio stari dobri inspektor Kalahan:
"Mišljenje je kao dupe, ima ga svako."
No comments:
Post a Comment