7 x 12 = 4849

Dragi Blože,

Danas je sedmi put kako ti pišem o Dvanajestom septembru. Sve je isto baš kao i prvog puta, one davne naprednjačko-osnivačke 2008. godine. Čuvena tabla "sa J" i dalje stoji tamo gde su je nekada okačili. Ako, neka, i treba da stoji jer je postala znamenje ovog grada po kome se on jasno prepoznaje.

Danas je tačno 70 godina od kako su 1944. jedinice Krasnaje armade III Ukrajinskog fronta ušetale u Negotin iz koga su pre toga pobegli Nemci, i isto toliko godina kako je počelo kolektivno skidanje kokardi i prišivanje petotkraka. Posle su i njih većinom poskidali, tj. neki opet prikačili oboje, jer nikad se ne zna; eto, ovde i dalje slave neki 12. kao Dan oslobođenja, ali ne više u septembru. Za nemali broj Negotinaca, dan oSlobođenja je još uvek datum osnivanja Miloševićeve bande. Oslobođenje ili oSlobođenje, dvanaesti ili dvanajesti, 7. ili 70. put, tek - matematika i pravopis ovde svraćaju samo na preskok.

Gramatematika Psihorupe... iliti "dobro došli u Negotin, grad hemije".

Danas počinju i Mokranjčevi dani, muzički festival posvećen kompozitoru Stevanu Stojanoviću Mokranjcu, negotincu iz Mokranja. Sudeći po plakatima, najavama i silnim propagandnim aktivnostima, na red je došao 49. Festival. Stvarno, baš taj?

Sudeći po ustaljenom aljkavistanskom ponašanju kucača sajta negotinskog Doma kulture "Stevan Mokranjac", u toj državnoj ustanovi koja organizuje festival nisu baš sasvim sigurni koji su ovo Mokranjčevi dani po redu. Na istoj stranici piše i 48. Festival i 49. Mokranjčevi dani; kad već ni oni sami nisu sasvim sigurni, onda ne mogu to da budem ni ja.

Biće da je počeo 4849. festival Mokranjčevi dani, i tačka. Što je sigurno, sigurno je: i kokarda i pentokraka, malo komunjarski pa malo koštunjarski, malo demokratski pa potom naprednjački - važno da je sasvim negotinski. Baš kao i onomad, kada behu ХЛИВ Mokranjčevi dani, opet u izvedbi istih, poznatih nam kulturnih mozgova. Ko zna, možda je baš neko od opštinskih i pripomogao sređivanju sajta Doma kulture, nije da ne vuče na poznati nam tastaturopis. A nije moglo danas da prođe i bez njihovih bisera: na sajtu opštine Negotin, u današnjoj (12.09.2014) najavi natpevavanja horova koje sledi posle otvaranja festivala, stoji da će "učestvovati horovi iz Srbije, Makedonije, Slovenije i Rusije"?! Koja bre Rusija, aman, kada su se takmičari u natpevavanju horova znali danima unazad...

To što se, još od 1948/1949 neki drugovi udarnički trude da nam u kulturhaus uvale kulturhaos, nije za zanemariti. Do sada su u tome bili veoma uspešni, zašto bi se sada menjali kad im baš lepo ide od ruke, ili preciznije rečeno - od tastature.

Svetski dan pismenosti, 8. septembar, došao je i prošao. Danas je Dvanajesti, i nema tu šta da ti ne bude jasno, Blože moj.

Elem, i pored sitnih protivpešadijskih kulturprepreka, Mokranjčevi dani su popodne svečano započeti u dvorištu kompozitorove kuće, nastavljeni izložbom slika iz legata Milenka Šerbana, a večernji program je zaokružen tradicionalnim natpevavanjem horova u Domu kulture. Pobednik je hor Iuventus cantat iz Sombora, koji je pobrao najviše poena publike i žirija ispred ostalih učesnika - Ignacij Hladnik (Tržič, Slovenija), Kočo Racin (Skopje, Makedonija) i Hor hrama Sv. Trojice (Negotin, Srbija). Fantomski ruski hor je verovatno pevao nekome drugome, na uvce.

Kao što je to praksa poslednjih pet godina, večernji program Mokranjčevih dana ide i uživo preko interneta, na LiveStream kanalu opštine Negotin. U subotu, drugog dana Festivala, tu ćete moći da odgledate predstavu "Rođendan gospodina Nušića". Uživo ili live, svejedno - vredi.

Eto tako nam je bilo danas & ovde, još jednog Dvanajestog septembra, moj Blože dragi.

Srdačno, tvoj

Ja

***

"U kulturi ne postoji provincija."
Aleksandar Vujić, kompozitor i umetnički direktor festivala Tisin cvet

(Politika 31.08.2014. rubrika 'Kultura i zabava')

Ne postoji ni kultura u provinciji. To što se jedared u godinu dana dogode incidenti kulture poput Tisinog cveta, Mokranjčevih dana i sličnih okupljališta prestoničkog krema i politikantske estrade po palankama - ne računa se. Ionako se tu godinama ispod žita valjaju besomučni pokušaji preseljenja istih tamo gde treba, u cilju smanjenja autobuskih troškova prevoza umetnika i rekvizita. A i (za sada bezuspešnih) pokušaja sticanja zaslužene kulturpenzije u nekoj drugoj, većoj, megapalanačkoj sredini, što dalje od očiju, srca i savesti ovdašnjih.
Kako je suditi po najavi programa ovogodišnjih 49. Mokranjčevih dana, publika se (opet) neće nagledati izvedbi lokalne Muzičke škole nazvane po kompozitoru čiju 100-godišnjicu smrti ovde neki "slave" umesto da je obeležavaju. Hor (negotinske) Muzičke škole Mokranjac učestvovao je samo u kolektivnom izvođenju himne na otvaranju Festivala, i ništa više.

Kako je suditi po sajtu Doma kulture (takođe nazvanom po Mokranjcu), u toj ustanovi nisu sasvim sigurni o kom po redu se festivalu radi. Ili je to u pitanju, ili u ovoj provinciji ne postoji kultura provere ispravnosti teksta pre objavljivanja u javnosti, lekture i korekture (imaju od koga da uče, oni sa Opštinskog sajta su višegodišnji šampioni pravopisne nediscipline).
Molim - greška u kucanju, desi se svakome, ne budi zajedljivo čangrizalo, cepidlaka, saplitač, smetalo, idiot, hejter... bulshitter?!
Ne očekujete valjda od mene izvinjenje za njihovu tradicionalnu aljkavost, da me bude sramota njihove besramnosti, vi koji ovo čitate? Zato što se ponašaju kao da pišu jelovnik u privatnoj krčmi, a ne tekst na sajtu jedne državne ustanove kulture, za državnu platu od para svih nas, na opštenarodno veselje?

Nadam se da se niste toliko zapustili, ili spustili.

Možda odustali, postali lutke-ćutke?

Život u palanačkoj Srbiji uporno nameće pitanje na koje još uvek nema odgovora:

- Da li lutke umuknu kada trbuhozborca zaboli stomak?