... to seek the pale enchanted gold
samo nek' je svom snagom, biće oprošteno
Rast kursa bezvrednog dinara obara vrednost evra i zlata. Pad kursa tog istog dinara diže cenu evra i zlata. U prvoj varijanti, sve kredite i dugove prema inostranstvu država Srbija plaća skuplje nego u drugoj varijanti, plus što pad vrednosti domaćeg zlata znači da ga treba više prodati zarad vraćanja para koje smo se grebali od mrskog nam Sveta.
Kredite ćemo vraćati uštedom na smanjenom odlivu a povećanom prilivu budžetskih para. Kako?
Pa... možda smanjenjem penzija i plata državnih službenika koji primaju pare iz budžeta - ali ne i ostalih. Ne treba dirati plate onih koji nemaju veze sa budžetom, jer se tu ne smanjuju izdaci iz budžeta već priliv u njega, smanjenjem potrošačke moći tih zaposlenih. Zapravo, ne možete ni smanjiti penzije, jer su one radom stečeno pravo i ne smeju se dirati. Oni koji su stekli i ostvarili pravo na penziju više nemaju mogućnosti da koriguju njen iznos na veći, zašto bi onda država imala pravo da im to dodatno umanji? Smanjenje budžetskih rashoda na plate državnih službenika se postiže i prestankom besomučnog utovara novih partijskih zaslužnika. Ako je neko lepio plakate, pa sada od partije traži posao, političke stranke ionako iz budžeta dobijaju pare za svoje finansiranje pa onda neka lepo sve te "svoje" pozapošljavaju kod "sebe" i tako kvalitetno potroše državne im dodeljene pare, plus ne stvaraju nove troškove koji bi mogli da budu preusmereni na socijalu ili, pogađate - vraćanje dugova.
Možda povećanjem budžetskog priliva od poreza - povećanjem njegove naplate bez obzira na stopu (i to, ali kao drugi korak ukoliko bude potrebno). Umesto žmurenja na lopovluk najmoćnijih pojedinaca i njihovih firmi, pa još i postavljanja istih za direktore državnih dinosaurusa-gubitaša, treba od njih krenuti bez izuzetka i do kraja - ne od kioska i buvljaka. Povećanje stope poreza ima efekta samo ukoliko je aktuelni priliv od istog konstantan. A nije.
Možda povećanjem kursa evra, što će smanjiti sumanuti uvoz svakojakih budalaština, pa se možda i neko domaći osmeli da ovde nešto proizvede i proda, tj. doprinese naplati poreza i povećanju broja zaposlenih koji će budžet puniti sopstvenim doprinosima iz zarada. Građani zaista moraju da shvate da je nemoguće imati (visoke) penzije i nizak kurs evra istovremeno, ukoliko to nije rezultat jake privrede i pravne države koja funkcioniše podjednako za sve, bez izuzetaka. Dokle god postoji dinar kao domaća valuta, od evra se ne može živeti, već samo preživljavati. Što je njegov kurs niži, tj. dalji od onog sa realnom osnovom, to je sve veći privid života u društvu koje tumara po mitomanijakalnim izmaglicama i blatištima. Pošto svega toga nema, ostaje samo politička propaganda, tuča za glasove penzosa, pravno i izborno nasilje, bljutava medijska propaganda, debilno i besramno laganje najviših državnih funkcionera. Naravno, i prenemaganje pred stranim zvaničnicima.
Možda preko (novih) stranih investicija u razvoj postojeće domaće privrede, ali i otvaranje novih proizvodnih pogona svega što se može efikasno proizvesti, plasirati i naplatiti prvenstveno na Balkanskom i EU tržištu, pa onda i šire. Ovde i dalje niko uporno ne želi da shvati šta je to Ante Marković predlagao pre neku godinu. Međutim, to treba raditi bez državnih subvencija strancima (i domaćima) po novootvorenom radnom mestu, jer je do sada efekat broja novozapošljenih bio daleko manji od činjenice da je investitiorima tako zapravo trebalo (čak i 50%) manje para od onih na koje su se bili obavezali za ulaganje. Zapravo, bilo je i pozitivnih efekata, poput finog popunjavanja tzv. budžeta regiona, te Dinkićeve uskostranačke izmišljotine finansirane od strane svih građana Srbije.
Možda vraćanjem silnog zlata u zemlju, onog pokradenog pa bratski teleportovanog, na kome sada Mira leškari, kupuje podmoskovskaje dane i noći, mirno sneva ruske akademske snove i svima nam i dalje jebe mater preko svojih ispostava u zemlji.
Ne može smanjivanjem izdataka za ionako prenisku socijalu, smanjenjem zarada ispod zakonski propisanog minimuma, kažnjavanjem 'netržišnih' delatnosti u društvu poput kulture i obrazovanja (koliko god suprotno tvrdili neki domaći mozgovi iz svojih bezbednih fortifikovanih foteljaških gnezda).
Pa, ko može sve to (i više) a da nije Supermen? Sudeći po uvlakačkoj naslovnoj strani Politike, to jedino može "nikad jača srpska delegacija":
U pitanju je, naravno, uigrana predstava za mase kako bi se uložene strane pare bezbedno (po)vratile tamo odakle su došle. U tu svrhu je angažovana dobro nam poznata Nadzornica Ukorički, da pomno prati i nadgleda izvršenje domaćeg zadatka koji su ovi naši Iznogudi preuzeli na pleća junačka i prsa pileća. Možete je postaviti na koje god ministarsko mesto hoćete, ona o tome apsolutno neće imati pojma, jer zbog toga nije ni došla. Njen taget su bile i ostaće finansije, pa makar bila šef Ministarstva za blesavo hodanje. Dokle god domaće zadatke prema stranim poveriocima oborknezovi budu redovno ispunjavali, dotle će Svet žmuriti na domestic violence koje ovde vlada u zdravstvu, medijima, pravosuđu, sportu, radnim odnosima... izborima.
Zbog svega rečenog, i još više, bilo je bitno staviti šape na rudnik zlata u Majdanpeku. Po istoj formuli po kojoj je to radio Milošević preko svojih pulena Raičevića i Šainovića. Onomad, baš kao i sad, ista ekipa - ista tehnologija. Mada, rahmetli drug Garant Mira na Balkanu je zeznuo one koje je zeznuo, pa je zato zbog izborne krađe 1996. godine dobio Solanu po nosu. Ovi današnji su se izučili na greškama, kako Tatka i njegovih, tako i onih potonjih, pa rešili da urade sve isto. Opet, ali sa šarmom XXI veka, unapređeno radikalnim uvlačenjem starim gazdama i tradicionalno radikalskim kompenzacionim divljanjem po glavama i džepu sopstvenih (su)građana.
Po informacijama koje kolaju internetom i medijima, žalbe na neregularnost izbora u Majdanpeku podneli su ili najavili LDP u ime 'Okupljanja za Majdanpek', Radulovićev pokret 'Dosta je bilo', Vlaška stranka; SNS i SPS organizuju slavljeničke vatromete lupetanja po Skupštini i televizijama; SPO mudro ćuti i sprema se za hajdučki rastanak. Demokrate su oduševljene skorom koji je za 10% veći nego republički pre 6 meseci, što je po njima dovoljan razlog da se ne bune. A i ne bune se.
To što su svi osvojili, onoliko glasova koliko su osvojili, na nezakonit način - ne računa se ukoliko pređete cenzus. Tada se niko ne buni, već analizira podršku građana koji su nešto 'prepoznali & uvećano podržali'.
A trebalo bi da se bune svi, i domaći i strani, jer zakon jeste prekršen po pitanju izgleda glasačkih listića i zapisnika sa sastanka Izborne komisije, na kojem je navodno bio utvrđen i potvrđen njihov konačni izgled. Članovi OIK iz redova majdanpečke opozicije tvrde da su glasačke listiće po prvi put videli u nedelju, na dan izbora. U Srbiji, zemlji čuda, sve je moguće. Takođe, neki od njih tvrde i da su glasački listići, štampani u privatno-partijskoj SNS štampariji, na sebi imali već fotošopiran pečat Opštinske izborne komisije, umesto da je svaki pojedinačno bio pečatiran po preuzimanju iz štamparije.
Elem, sporni glasački listić je izgledao ovako:
A ispravno bi bilo da je na njemu pisalo ovako:
1. ALEKSANDAR VUČIĆ - Srpska napredna stranka
Dejan Vagner*
2. "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Partija Ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), Jedinstvena Srbija (JS)" i Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS)
Slaviša Božinović*
3. DEMOKRATSKA STRANKA - DRAGAN POPOVIĆ - POP
Dragan Popović - Pop
4. Grupa građana "Okupljanje za Majdanpek i Porečje"
Isidor Igić
5. Vlaška stranka
Saša Trailović*
6. Grupa građana "DOSTA JE BILO - SAŠA RADULOVIĆ"
Snežana Todorović
7. SRPSKI POKRET OBNOVE - ISKRENO ZA MAJDANPEK - VLADIMIR BOŽIĆ
Vladimir Božić
*Napomena:
Ne znam da li su baš tačna imena svih #1 na listama, ali nije ni bitno. Kako nama, tako ni onima koji su ih na te liste stavili, jer da jeste, glasački listići bi izgledali onako kako treba da izgledaju. Ovim je građanima Majdanpeka i cele Srbije jasno stavljeno do znanja koja im je jedina uloga na izborima, baš kao i povodom procentualnog nadgornjavanja oko plata, penzija i poreza: da ćute, i samo ćute, jer je pušenje zabranjeno na javnim mestima.
Glasački listić za lokalne izbore u Negotinu 16.03.2014. predstavlja primer po izbornom zakonu ispravnog (a po ponuđenom nevažećeg) listića. Majdanpečki glasački listić je primer kako je napredna država Srbija podvalila svojim građanima i unapred im podmetnula 100% nevažećih listića, bez obzira na ponudu i zakone.
U Negotinu je izbor bio nikakav, u Majdanpeku nije ni bilo izbora.
Elem, ovoga puta će OEBS (za razliku od zime 96/97) zažmuriti ako treba na tri oka povodom sulude nedeljne izborne krađe u Majdanpeku. Priča o naduvanom značaju tamo neke provincijske palanke, može da upali kada su u pitanju Negotin, Gadžin Han, Pećinci, Svilajnac, Tutin, Bačka Topola ili bilo koje drugo slepo crevo Prazilukovićkog organizma koji se instalirao u Beogradu pa odatle parazitira na sve strane ruže vetrova. Može, ali ne i kada se radi o Majdanpeku ili Boru - ukoliko ne znate zašto, onda ste u osnovnoj školi garantovano prespavali časove Poznavanja prirode i društva.
Iako je sada izborni zakon prekršen konkretnije i eksplicitnije nego pre osamnaest godina, to neće biti dovoljan razlog za reakciju, kako domaćeg stranački ujarmljenog pravosuđa, tako i stranih institucija kojima su usta i statuti puni brige za ljudska prava.
Jasno je da u ljudska prava spada i pravo da mi se vrate uložene pare, makar to bilo i neka Balkanska ludnica. Pravo je pravo, i tačka.
Veća je verovatnoća da će OEBS reagovati, ali ne zbog nezakonitih radnji, već zbog kršenja prava jedne nacionalne manjine koja je imala svoju listu, a na koju "polaže zaštitničko (nezvano?) pravo" jedna od zemalja članica EU.
U Majdanpeku je država Srbija pokrala svoje građane najmanje dva puta, i to ne samo one koji tamo žive, već sve, koliko god da nas zaista ima upisanih u biračke (i druge) spiskove.
Prvi put, tako što se partije koje su učestvovale u izborima finansiraju iz budžeta Republike, a rade to što su tamo radile poslednjih nedelja.
Drugi put, tako što se državni organi prave blesavi povodom očigledne krađe, ne stranaka-učesnica izbora, već samih građana; na prvom mestu je pravosuđe, ali i oni koji sede u Vladi, na čelu sa ministarkom zaduženom za lokalnu samoupravu, koje se direktno tiču lokalni izbori u svakoj opštini Srbije, jer će potom ti i takvi 'izabranici' kroz dobijene mandate arčiti budžetske pare na reprezentacije i zapošljavanje sebi i partiji podobnih.
Da, baš ta ministarka - Nadzornica Ukorički.
Pa... možda smanjenjem penzija i plata državnih službenika koji primaju pare iz budžeta - ali ne i ostalih. Ne treba dirati plate onih koji nemaju veze sa budžetom, jer se tu ne smanjuju izdaci iz budžeta već priliv u njega, smanjenjem potrošačke moći tih zaposlenih. Zapravo, ne možete ni smanjiti penzije, jer su one radom stečeno pravo i ne smeju se dirati. Oni koji su stekli i ostvarili pravo na penziju više nemaju mogućnosti da koriguju njen iznos na veći, zašto bi onda država imala pravo da im to dodatno umanji? Smanjenje budžetskih rashoda na plate državnih službenika se postiže i prestankom besomučnog utovara novih partijskih zaslužnika. Ako je neko lepio plakate, pa sada od partije traži posao, političke stranke ionako iz budžeta dobijaju pare za svoje finansiranje pa onda neka lepo sve te "svoje" pozapošljavaju kod "sebe" i tako kvalitetno potroše državne im dodeljene pare, plus ne stvaraju nove troškove koji bi mogli da budu preusmereni na socijalu ili, pogađate - vraćanje dugova.
Možda povećanjem budžetskog priliva od poreza - povećanjem njegove naplate bez obzira na stopu (i to, ali kao drugi korak ukoliko bude potrebno). Umesto žmurenja na lopovluk najmoćnijih pojedinaca i njihovih firmi, pa još i postavljanja istih za direktore državnih dinosaurusa-gubitaša, treba od njih krenuti bez izuzetka i do kraja - ne od kioska i buvljaka. Povećanje stope poreza ima efekta samo ukoliko je aktuelni priliv od istog konstantan. A nije.
Možda povećanjem kursa evra, što će smanjiti sumanuti uvoz svakojakih budalaština, pa se možda i neko domaći osmeli da ovde nešto proizvede i proda, tj. doprinese naplati poreza i povećanju broja zaposlenih koji će budžet puniti sopstvenim doprinosima iz zarada. Građani zaista moraju da shvate da je nemoguće imati (visoke) penzije i nizak kurs evra istovremeno, ukoliko to nije rezultat jake privrede i pravne države koja funkcioniše podjednako za sve, bez izuzetaka. Dokle god postoji dinar kao domaća valuta, od evra se ne može živeti, već samo preživljavati. Što je njegov kurs niži, tj. dalji od onog sa realnom osnovom, to je sve veći privid života u društvu koje tumara po mitomanijakalnim izmaglicama i blatištima. Pošto svega toga nema, ostaje samo politička propaganda, tuča za glasove penzosa, pravno i izborno nasilje, bljutava medijska propaganda, debilno i besramno laganje najviših državnih funkcionera. Naravno, i prenemaganje pred stranim zvaničnicima.
Možda preko (novih) stranih investicija u razvoj postojeće domaće privrede, ali i otvaranje novih proizvodnih pogona svega što se može efikasno proizvesti, plasirati i naplatiti prvenstveno na Balkanskom i EU tržištu, pa onda i šire. Ovde i dalje niko uporno ne želi da shvati šta je to Ante Marković predlagao pre neku godinu. Međutim, to treba raditi bez državnih subvencija strancima (i domaćima) po novootvorenom radnom mestu, jer je do sada efekat broja novozapošljenih bio daleko manji od činjenice da je investitiorima tako zapravo trebalo (čak i 50%) manje para od onih na koje su se bili obavezali za ulaganje. Zapravo, bilo je i pozitivnih efekata, poput finog popunjavanja tzv. budžeta regiona, te Dinkićeve uskostranačke izmišljotine finansirane od strane svih građana Srbije.
Možda vraćanjem silnog zlata u zemlju, onog pokradenog pa bratski teleportovanog, na kome sada Mira leškari, kupuje podmoskovskaje dane i noći, mirno sneva ruske akademske snove i svima nam i dalje jebe mater preko svojih ispostava u zemlji.
Ne može smanjivanjem izdataka za ionako prenisku socijalu, smanjenjem zarada ispod zakonski propisanog minimuma, kažnjavanjem 'netržišnih' delatnosti u društvu poput kulture i obrazovanja (koliko god suprotno tvrdili neki domaći mozgovi iz svojih bezbednih fortifikovanih foteljaških gnezda).
Pa, ko može sve to (i više) a da nije Supermen? Sudeći po uvlakačkoj naslovnoj strani Politike, to jedino može "nikad jača srpska delegacija":
samo nek' je supozitorijalno, najstarije na Balkanu
U pitanju je, naravno, uigrana predstava za mase kako bi se uložene strane pare bezbedno (po)vratile tamo odakle su došle. U tu svrhu je angažovana dobro nam poznata Nadzornica Ukorički, da pomno prati i nadgleda izvršenje domaćeg zadatka koji su ovi naši Iznogudi preuzeli na pleća junačka i prsa pileća. Možete je postaviti na koje god ministarsko mesto hoćete, ona o tome apsolutno neće imati pojma, jer zbog toga nije ni došla. Njen taget su bile i ostaće finansije, pa makar bila šef Ministarstva za blesavo hodanje. Dokle god domaće zadatke prema stranim poveriocima oborknezovi budu redovno ispunjavali, dotle će Svet žmuriti na domestic violence koje ovde vlada u zdravstvu, medijima, pravosuđu, sportu, radnim odnosima... izborima.
Zbog svega rečenog, i još više, bilo je bitno staviti šape na rudnik zlata u Majdanpeku. Po istoj formuli po kojoj je to radio Milošević preko svojih pulena Raičevića i Šainovića. Onomad, baš kao i sad, ista ekipa - ista tehnologija. Mada, rahmetli drug Garant Mira na Balkanu je zeznuo one koje je zeznuo, pa je zato zbog izborne krađe 1996. godine dobio Solanu po nosu. Ovi današnji su se izučili na greškama, kako Tatka i njegovih, tako i onih potonjih, pa rešili da urade sve isto. Opet, ali sa šarmom XXI veka, unapređeno radikalnim uvlačenjem starim gazdama i tradicionalno radikalskim kompenzacionim divljanjem po glavama i džepu sopstvenih (su)građana.
Po informacijama koje kolaju internetom i medijima, žalbe na neregularnost izbora u Majdanpeku podneli su ili najavili LDP u ime 'Okupljanja za Majdanpek', Radulovićev pokret 'Dosta je bilo', Vlaška stranka; SNS i SPS organizuju slavljeničke vatromete lupetanja po Skupštini i televizijama; SPO mudro ćuti i sprema se za hajdučki rastanak. Demokrate su oduševljene skorom koji je za 10% veći nego republički pre 6 meseci, što je po njima dovoljan razlog da se ne bune. A i ne bune se.
To što su svi osvojili, onoliko glasova koliko su osvojili, na nezakonit način - ne računa se ukoliko pređete cenzus. Tada se niko ne buni, već analizira podršku građana koji su nešto 'prepoznali & uvećano podržali'.
A trebalo bi da se bune svi, i domaći i strani, jer zakon jeste prekršen po pitanju izgleda glasačkih listića i zapisnika sa sastanka Izborne komisije, na kojem je navodno bio utvrđen i potvrđen njihov konačni izgled. Članovi OIK iz redova majdanpečke opozicije tvrde da su glasačke listiće po prvi put videli u nedelju, na dan izbora. U Srbiji, zemlji čuda, sve je moguće. Takođe, neki od njih tvrde i da su glasački listići, štampani u privatno-partijskoj SNS štampariji, na sebi imali već fotošopiran pečat Opštinske izborne komisije, umesto da je svaki pojedinačno bio pečatiran po preuzimanju iz štamparije.
Elem, sporni glasački listić je izgledao ovako:
Majdanpek: neispravan glasački listić, nevažeći od strane Republike Srbije
A ispravno bi bilo da je na njemu pisalo ovako:
1. ALEKSANDAR VUČIĆ - Srpska napredna stranka
Dejan Vagner*
2. "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije (SPS), Partija Ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), Jedinstvena Srbija (JS)" i Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS)
Slaviša Božinović*
3. DEMOKRATSKA STRANKA - DRAGAN POPOVIĆ - POP
Dragan Popović - Pop
4. Grupa građana "Okupljanje za Majdanpek i Porečje"
Isidor Igić
5. Vlaška stranka
Saša Trailović*
6. Grupa građana "DOSTA JE BILO - SAŠA RADULOVIĆ"
Snežana Todorović
7. SRPSKI POKRET OBNOVE - ISKRENO ZA MAJDANPEK - VLADIMIR BOŽIĆ
Vladimir Božić
*Napomena:
Ne znam da li su baš tačna imena svih #1 na listama, ali nije ni bitno. Kako nama, tako ni onima koji su ih na te liste stavili, jer da jeste, glasački listići bi izgledali onako kako treba da izgledaju. Ovim je građanima Majdanpeka i cele Srbije jasno stavljeno do znanja koja im je jedina uloga na izborima, baš kao i povodom procentualnog nadgornjavanja oko plata, penzija i poreza: da ćute, i samo ćute, jer je pušenje zabranjeno na javnim mestima.
Glasački listić za lokalne izbore u Negotinu 16.03.2014. predstavlja primer po izbornom zakonu ispravnog (a po ponuđenom nevažećeg) listića. Majdanpečki glasački listić je primer kako je napredna država Srbija podvalila svojim građanima i unapred im podmetnula 100% nevažećih listića, bez obzira na ponudu i zakone.
U Negotinu je izbor bio nikakav, u Majdanpeku nije ni bilo izbora.
Negotin: ispravan glasački listić, nevažeći od strane birača
Elem, ovoga puta će OEBS (za razliku od zime 96/97) zažmuriti ako treba na tri oka povodom sulude nedeljne izborne krađe u Majdanpeku. Priča o naduvanom značaju tamo neke provincijske palanke, može da upali kada su u pitanju Negotin, Gadžin Han, Pećinci, Svilajnac, Tutin, Bačka Topola ili bilo koje drugo slepo crevo Prazilukovićkog organizma koji se instalirao u Beogradu pa odatle parazitira na sve strane ruže vetrova. Može, ali ne i kada se radi o Majdanpeku ili Boru - ukoliko ne znate zašto, onda ste u osnovnoj školi garantovano prespavali časove Poznavanja prirode i društva.
Iako je sada izborni zakon prekršen konkretnije i eksplicitnije nego pre osamnaest godina, to neće biti dovoljan razlog za reakciju, kako domaćeg stranački ujarmljenog pravosuđa, tako i stranih institucija kojima su usta i statuti puni brige za ljudska prava.
Jasno je da u ljudska prava spada i pravo da mi se vrate uložene pare, makar to bilo i neka Balkanska ludnica. Pravo je pravo, i tačka.
Veća je verovatnoća da će OEBS reagovati, ali ne zbog nezakonitih radnji, već zbog kršenja prava jedne nacionalne manjine koja je imala svoju listu, a na koju "polaže zaštitničko (nezvano?) pravo" jedna od zemalja članica EU.
za društvo sa slike levo direktno su odgovorni oni sa slike desno
U Majdanpeku je država Srbija pokrala svoje građane najmanje dva puta, i to ne samo one koji tamo žive, već sve, koliko god da nas zaista ima upisanih u biračke (i druge) spiskove.
Prvi put, tako što se partije koje su učestvovale u izborima finansiraju iz budžeta Republike, a rade to što su tamo radile poslednjih nedelja.
Drugi put, tako što se državni organi prave blesavi povodom očigledne krađe, ne stranaka-učesnica izbora, već samih građana; na prvom mestu je pravosuđe, ali i oni koji sede u Vladi, na čelu sa ministarkom zaduženom za lokalnu samoupravu, koje se direktno tiču lokalni izbori u svakoj opštini Srbije, jer će potom ti i takvi 'izabranici' kroz dobijene mandate arčiti budžetske pare na reprezentacije i zapošljavanje sebi i partiji podobnih.
Da, baš ta ministarka - Nadzornica Ukorički.
***
Ovim tvitom je sve objašnjeno:
Dalje gubljenje vremena i energije na domaću politiku, stranke sa posebnim potrebama, politikopaćeničke budale i lopove gubi svaki smisao.
Pa opet...
No comments:
Post a Comment