Očekujemo od novog ministra privrede...

Od novoimenovanog ministra privrede očekujemo sledeće:

1. Da pokrene veliku industriju čiji proizvodi imaju siguran plasman na domaćem tržištu i u izvozu na tržišta na kojima imamo povlašćen ili bar ravnopravni tretman, a koja povlači za sobom i niz malih kooperanata. Takvi su proizvodi nekadašnjeg IMT-a, IMR-a, farmaceutske industrije, građevinske industrije, poljoprivredne prerađivačke industrije.
2. Da domaćim investitorima, velikim i malim, obezbedi isti tretman koji se nudi stranim investitorima u vidu raznih stimulacija i benefita.
3. Da vrati platni promet pod nadzor drzave formiranjem pandana nekadašnjoj SDK, uz ubiranje minimalnog poreza na finansijske transakcije.
4. Da uvede rigoroznu carinsku kontrolu uvoza robe, jer veliki deo sive ekonomije tu počinje.
5. Da sa ministrom finansija radi na realnom kursu domaće valute koji bi odgovarao izvoznicima, a ne uvoznicima.
6. Da domaćim investitorima, u saradnji sa ministrom finansija i Centralnom bankom, obezbedi povoljne dugoročne i srednjeročne kredite uz jaku kontrolu namenskog korišćenja kredita.

Osnovna pretpostavka svih strategija i odluka je definisanje prioriteta.

Ako je prioritet novo zapošljavanje i obezbeđenje budžetskih prihoda u razumnom roku, a polazna tačka je ruinirana privreda koja je kontinuirano razarana četvrt veka, onda se ne može bez obnavljanja velike industrije i pojačanog državnog nadzora i intervencije.

Odakle sredstva za takva ulaganja, kada se novi krediti uzimaju za izmirivanje tekućih budžetskih obaveza prema korisnicima i za servisiranje kamata i dospelih kredita?

Država Srbija realno potražuje desetine milijardi evra koje su godinama iznošene iz zemlje, počev od vremena ratova i sankcija. Deo tih sredstava je svakako utrošen na ratovanje i čuvanje socijalnog mira u zemlji dok su oni vođeni, ali je deo vraćen i „opran“ kroz privatizaciju, a zatim oplođen i uvećan korišćenjem tako privatizovanih firmi za dobijanje hipotekarnih kredita i ponovo iznet na sigurne strane račune ili investiran van naših granica.
Obaveza je sadasnje vlasti, pa time i ministra privrede, da formira stručni tim koji bi identifikovao ta sredstva i da povede efikasne sudske procese za povraćaj opljačkane imovine.
Zašto bi ozbiljni strani i domaći investitori verovali da ce država stvarati uslove u kojima će njihova imovina biti zaštićena od rizika koji su van uobičajenih poslovnih i tržišnih, ako ta ista država bagateliše sopstvenu pokradenu imovinu?
Potraživanja države za ogromne iznose neizmirenih obaveza kako u privatizaciji propalih, tako i aktuelnih "živih" firmi su vec u nekoliko navrata transformisana u vlasnički udeo. Zašto se ista logika ne koristi i kod potraživanja radnika? Niko nije više od radnika motivisan i zainteresovan da takve firme nastave sa radom. Zašto se robuje klišeu da je takav vid privatnog vlasništva i upravljanja po tom osnovu inferioran u odnosu na neki drugi, kada iz sopstvene istorije znamo da je bio uspešan? Kombinacija dodatnih sredstava novog investitora sa postojećim vlasnicima iz potraživanja je prihvatljivija varijanta.

Ljiljana Latinović
Građanski savez, 04.09.2014.

***

Ekonomija

Izveštaj UN o svetskom razvoju iz 2009. godine  pokazuje da su za geografske odrednice vezana ključna tri elementa razvoja: gustina stanovništva, mobilnost ljudi i integrisanost zemlje.
Srbija je danas, pored Bosne i Hercegovine i Albanije, evropska zemlja sa najvećim procentom stanovništva koje živi u ruralnim područjima. 85% teritorije Srbije je ruralno i na njoj živi 44% stanovništva (odnosno 55%, mereno po EU metodologiji). Pri tome, u dvanaest od ukupno dvadeset i pet oblasti, ruralno stanovništvo predstavlja ceo populacioni kontigent. Oblasti sa najvećim procentom ruralnog stanovništva najslabije su naseljene i imaju najveći indeks smanjenja stanovništva. Šta to znači sa stanovišta razvoja - tamo gde nema dovoljno ljudi, nema ni resursa za proizvodnju, ali nema ni potrošnje koja je pokretač proizvodnje, dakle ni uslova za razvoj.
Mobilnost ljudi, posmatrana i kao promena mesta boravka zbog posla, obrazovanja i sl. I kao dnevna, od mesta življenja do mesta rada ili obrazovanja, u Srbiji je mala. Prve vrste mobilnosti skoro da nema, jer nema posla za kojim bi se išlo, a druge nema zbog veoma loše infrastrukture. Povećanje nivoa razvoja, direktno je vezano za mobilnost stanovništva.
Danas je jedan od osnovnih uslova razvoja integrisanost zemlje, u našem slučaju u skup zemalja EU. To podrazumeva liberalizaciju trgovine i znatno unapređenje ne samo ekonomije, nego i prava, obrazovanja, zdravstva, uticaja građanskog sektora na društvani život. Približavanje EU omogućiće nam, kao i ostalim zemljama koje su tu fazu prošle, da se potrebne promene dese brže i uz stručnu i finansijsku pomoć EU.  U slučaju nepribližavanja EU, stanje naše ekonomije i društva neće biti ovako loše kakvo je danas, biće mnogo lošije, obzirom da će zemlje regiona napredovati, a mi ubrzano zaostajati do faze izolovane, od svih zaobiđene ustajale bare pogodne još samo za političke krokodile.

iz Programa Građanskog saveza