Mrak-štof

Vantablack je najnovija vrsta materijala čije su stvaranje nedavno obnarodovali britanski naučnici. Ova materija je dobila naziv kombinovanjem skraćenice VANTA (Vertically Aligned NanoTube Arrays - vertikalno poređani nizovi nanocevčica) i engleske reči BLACK (crno).

Sastoji se od ugljeničnih nanocevčica koje su deset hiljada puta tanje od ljudske vlasi; ta vlakna (cevčice) "rastu" na podlozi od aluminijumske folije (ili nekog drugog lakog materijala), zahvaljujući tome što im je za "razvoj" potrebna daleko manja temperatura nego što je to do sada bio slučaj.

Radi se o materijalu koji je toliko taman da je praktično nevidljiv, zato što može da apsorbuje 99,965% direktne vidljive svetlosti koja padne na njega. To njegovo crnilo (nevidljivost?) funkcioniše po principu crne rupe: kada vidljiva svetlost pogodi predmet koji je od vantableka (ili presvučen njime), umesto da se reflektuje (čime predmet postaje vidljiv) ona biva uhvaćena i uvučena u snopove ovih vlakana gde se praktično beskonačno može odbijati između njih a da ne izađe napolje - sve dok se ne pretvori u toplotnu energiju. Baš kao i kod horizonta događaja, tj. crne rupe, svetlost pređe tu granicu, uđe i biva trajno zarobljena. Tako barem kaže teorija. Praksa kaže da onih 0,035% umeju ponekad da iznenade.

Svaki predmet koji vidimo, naše oko registruje zato što se od tog predmeta odbija određena količina svetlosti (koju registrujemo), a od njene frekvencije zavisi i koje će boje on biti. Sa crnom rupom imamo problem: mi nju ne vidimo. Kada gledate u crnu rupu, ono što vaše oko registruje zapravo predstavlja odsustvo svetlosti. Nešto drugačije, ali opet slično, dešava se u našem oku, u oblasti nazvanoj slepa mrlja - svetlost odbijena sa predmeta na nju pada, ali mi ga ne vidimo zbog odsustva fotoreceptora. U oba slučaja - kod crne rupe i slepe mrlje - rezultat je isti: mrak. 

Iskustvo gledanja u vantablek materijal postaje sve bliže toj konačnoj granici odsustva vidljivosti.

Zbog ovog svojstva, vantablek ima potencijalnu primenu u astronomiji, astronautici i vojsci: dobar je za izradu teleskopa (onemogućava njihovo "zaslepljivanje", tj. sprečava da vidljiva svetlost uđe direktno u teleskop i tako zaseni nebeske objekte koje posmatramo (naročito one slabijeg intenziteta); poboljšava rad infracrvenih kamera na zemlji i u svemiru; može se koristiti za solarne ćelije, zbog povećane moći apsorbovanja toplotne energije; u vojsci će ga koristiti npr. za termalnu kamuflažu.

Vantablek materijal postaje nova vrsta boje, crnija od crne. Za razliku od opšteuvreženog mišljenja da crna boja (tama) predstavlja odsustvo svetlosti, vantablek nanovlakna su je prepuna. Problem je što mi to nikako ne možemo da vidimo, osim da i sami upadnemo među njih. A onda...

Yes, it IS full of stars, dear monkeys.

Naučnici već sada rade na pravljenju novog materijala, crnijeg od vantableka. Pitanje je vremena kada će im i to uspeti. Pitanje je i šta će se desiti kada konačno naprave materijal koji upija 100% vidljive svetlosti? Da li će, možda, tada uspeti da stvore svojevrsnu dvodimenzionalnu crnu rupu, od koje ćemo sami kreirati sopstveni šnit za vantablek-garderobu po poslednjem modnom kriku? Ehm, poslednjem...
Šta će se desiti ako nekome padne na pamet da sa garderobe pređe na krojenje mapa?

izvor vesti:

South China Morning Post, World Edition 15.07.2014.

***

Stvarno, Kinezi po novinama objavljuju sve i svašta, razna neka nova otkrića i dostignuća (svoja i tuđa). Naročito sada, poslednjih nedelja, kada su krenuli pojačani specijalni odnosi sa Srbijom, objaviše i oni vest o otkriću mrak-štofa. Oni nama leteće mostove i vozove, mi njima glavni proizvod Mordora - pomrčinu.

Horizont događanja ovdašnjih u sebe ne uvlači samo svetlost već i vreme, tako da ni njemu nema više povratka, na koju god stranu. Ili spasa - kako je kome po volji. A kako bi drugačije. Svaka dalja analogija sa vantablek-Srbijom i njenim nanovlaknastim građanima zavisi od ličnog subjektivnog poimanja pojmova "šutiranje svetlosti" i "isijavanje mraka".

p.s.

Priznajem, u jednom trenutku sam se zabrinuo da se tokom one medijske hajke neko podsvesno ne izlane kako je "u toku potraga za mini kantrimenom, vantablek boje". Bio bi to vrhunac opštedruštvene skotimizacije. Ovako, ostaje nam još uvek sve tanja margina od onih 0,035% verovatnoće da kao društvo nismo kolektivno odlepili i uskočili u sopstvenu slepu mrlju, iz koje se izlazi teže nego iz crne rupe.