Small GODS

UPOZORENJE:

Tekst sadrži politički eksplicitne tvrdnje i fotografije, nepodobne u zatucanim i infantilnim društvima koja povazdan krležijanski obitavaju u otrovnim isparenjima samoobmana o sopstvenoj finoći i nevinosti. Svako kome smeta sermo vulgaris, neka na ovom mestu prekine sa daljim čitanjem teksta koji sledi. Neće mu prijati ni očnom nervu niti žutoj mrlji.
U suprotnom, autor teksta neće snositi potonju društvenu i psihosomatsku odgovornost za stanje onih koji se budu oglušili o ovo upozorenje. Neće im pomoći prijatelji ili publika, niti će u ćoravoj kutiji naići na savet lekara ili farmaceuta.

***

Glavni Odbor Demokratske Stranke, nedelja 8. septembar 2013. godine.

Mada, može i gods (engl.) = bogovi. Ovo drugo mu nekako dođe primerenije situaciji.

Eto, tako to biva kada usijane glave umisle da su usudom odabrani mali bogovi svojih zabrana, feuda prigrabljenih tokom svake postizborne otimačine oko koalicionog plena. Vajne demokrate (čitaj: Dragan Đilas) su od "potrebe" da 2008. godine imaju Vučiča u svom BG-timu, preko nedavno ponuđenog mu Beograda na vodi, konačno stigli na tapet čauša Aleksandra Velikog, na čiju adresu ne smeju direktno ni da zucnu, pa se zato ostrvljuju na "sirotog" koalicionog, varikinisanog i bez centrifuge propranog Dačića, iako ih on i dalje održava u prestoničkoj vlasti. Zato što znaju šta uskoro sledi.
Po starom dobrom oprobanom običaju, SPS & Co. će prvo armirati položaje svojih perjanica i pozapošljavati preostale praunuke i švalerke, pomarisati eventualno zaostale talove dogovorenog zajedničkog biznisa, prelepiti Beograd plakatima na temu sopstvenog poštenja & patnje za dobrobit (beo)građana, pa potom promeniti stranu. Ne postoji ni trunka sumnje da će narednih dana to biti scenario zabave za mase.
Pa da i rekonstrukcija malo dane dušom.
Danas, DS poziva LDP i URS u pomoć, iako su do pre nekoliko dana odbijali mogućnost međusobne saradnje zbog nepremostivih "programskih razlika". Inače, te (programske) razlike su de facto manje između domaćih stranaka nego između dve turske serije na Pinku i B92. Provereno, višegodišnjim iskustvom u paćenju sa obe programske varijante.

LDP-u se već neko vreme, onako trgovčevićevski, "javlja novi DOS", u kome će ponovo naći nadcenzusnu sigurnu kuću za neke buduće izbore. Istom tom mukom, i ne bez razloga, plaše DS koja baš socijaldemokratski klizi ka liberalskom procentu zavaranih birača. Mnogo toga što Čedomir Jovanović ovih dana govori zaista stoji, istina je (i bez lila bilborda), ali opor ukus onoga iz čijih ustiju to izlazi i dalje ostaje u glavama građana Srbije. Najnoviji predlog ujedinjenja u jednu stranku, nekoliko jalovih prangija na relaciji Đilas-Jovanović (gde ovaj drugi zauzima pomirljiviji i smireniji stav od očigledno sve nervoznijeg BGradonačelnika), kao i današnja naprasna ljubaznost predsednika DS glede ponude LDP, pomalo liče na pomaljanje nekakvih klica razuma.
Naravno da o tome nema ni reči, radi se samo o ukrupnjavanju biznisa, formiranju političkog klastera preduzeća koji bi kao takav bio spreman da nastupi na izbornoj pijaci, istrči na berzu glasova, preživi još jedno reindeksiranje i prebrojavanje. Iako pričaju o međusobno nepremostivim programskim razlikama, radi se o pukom zauzimanju što boljih startnih pozicija pred neku od narednih izbornih nedelja; ko će brže do pol-pozicija, kako međusobnih, tako i u odnosu na potencijalne takmace. Bilo kada, i bilo gde širom Srbije. A biće prilika, i to sve više u sredinama u kojima ove dve političke udruge na bazi učlanjenja imaju učešće u lokalnoj vlasti - pojedinačno ili zajedno, nije preterano bitno.
Bitno je da Dragan Đilas, krijući se iza DS od naprednjačkih napada, uzvraća kontrapraćkom po socijalistima koji sve vreme ni da pisnu. Kao, želi da ih istera na čistac. Naravno, kao što će sutra reći Vučiću da on nikada ništa loše protiv njega nije rekao ovim povodom, svi mi ovde znamo čije je to crveno maslo.

Kada bi Vučić bio budala, kao što nije.

Oni se pribojavaju gubitka statusa "jedine opozicije", štagod to stvarno značilo. Boje se prestanka monopola na kićenje oreolom opozicije i alternative zlokotu Miloševića i Šešelja, pritom ne nudeći ama baš ništa kokretno, drugačije i bolje od aktuelnog, dureći se što im je neko pomažnjavao puter sa glava, na koji su godinama lepljivo hvatali glasove tzv. Druge Srbije ne pružajući zauzvrat ništa drugo do razvoja sopstvenog privatnog biznisa. Zapravo, oni žele da posle tih izbora neko od njih postane Dačić umesto Dačića, nudeći sopstvene "kadrove" i "ideje", koje SNS bez njih, narafski, nikako nema i ne razume.

Zaista, da li je moguća rekonstrukcija današnje srbijanske opozicije?

Ove i ovakve, u ovoj i ovakvoj Srbiji - ne.

Dejan Ilić u tekstu pod naslovom "GSS" (Peščanik), pokušava da razluči, ne da li, već kako je moguće to uraditi. Tekst se završava sledećom tvrdnjom:

"Sve i kada bi bilo moguće da se više političkih aktera dogovori oko ovako postavljenih ciljeva, a nema mnogo razloga da verujemo da jeste, pred njima bi stajao još jedan, gotovo neostvariv zadatak: oni bi morali da uvere građane da su se suštinski promenili te zato neće ponovo prokockati novu šansu. Ostaje nam samo da se nadamo: ako je to pošlo za rukom čelnim ljudima iz SNS-a, možda u tome mogu uspeti i DS i LDP ako se ujedine u novu stranku – Građanski savez Srbije."
Nemoguće je iz sledećih razloga:
#1 "Loši momci" u vlasti se nisu promenili, već samo koriste drugačija sredstva za postizanje svojih starih ciljeva. Zbog toga ne stoji teza "ako - onda".
#2 "Dobri momci" u opoziciji se neće promeniti jer im je ovako baš potaman. Protekle godine pokazuju koliko se malo razlikuju od onih pod #1.
#3 Redosled istinskih promena je preokrenut. LM se nikada neće "odistinski" promeniti sve dok to zaista ne učine DM. Zato što su se DM iskvarili i počeli da liče na LM, tako da je ovima drugima bilo dovoljno samo malo foliranja pa da više ne liče na sebe, u stvari da ne liče na DM. Ovo je zatvoren krug similariteta iz koga se teško nazire izlaz, još manje želja za tim. Međutim, promena DM je preduslov svih daljih uslova stvarnog preokreta u savremenoj srbijanskoj politici, koji će za dugoročni cilj imati stvarnu promenu u samom društvu. Po prvi put, u godinama posle ubistva Zorana Đinđića, slogan "Od nas zavisi" stvarno ima smisla u odnosu na one koji su ga lansirali. Samo od DM zavisi da li će se konačno promeniti, jer od toga zavisi da li će se i LM iskreno promeniti, a ne samo primenjivati plagirane tuđe politike. Dosadašnje iskustvo sa obe varijante M, i dalje daje osnova za debelu sumnju i oprez.
#4 Rekonstrukcija opozicije, kao preduslov rekonstrukcije vlasti, u cilju sveobuhvatne rekonstrukcije podivljalog srbijanskog društva, vraški je težak i ozbiljan posao, koji nikako ne traje kratko. Naročito na Balkanu, gde je kratak fitilj obavezan element tradicionalnih kultura svih plemena - bez izuzetaka, i gde svaka od himni kvazidržavica počinje sa "hoću sad i hoću sve". Prosečan tribal ovdašnji zna da neće živeti hiljadu godina, što ga ne sprečava da grabi sve što stigne kao da će imati na raspolaganju hiljadu godina da sve to oglođe. Nadasve neozbiljna crta mentaliteta, iz koje se teško da izroditi odgovornost za sve posle "Mene, od koga sve počinje".

#5 Momci spomenuti u tekstu (D varijanta), nikako se ne mogu ujediniti u nešto što bi se zvalo "Građanski Savez Srbije", zato što su svi do jednog zdušno radili na uništenju stranke koja se nekada tako zvala, potpomognuti iznutra onima, sa kojima danas zajedno životare u svojim Partijama sa posebnim potrebama. Ne - iz pijeteta prema propuštenoj šansi i budzašto prodatoj ideji.

Na tezu da bi moglo doći do ujedinjenja DS, LDP, URS, Srbije-Zajedno, pa čak i Nove Stranke (koja je to već proglasila nemogućom misijom), pojavio se komentar na internetu:
"Uradite to što pričate, ujedinite se za dobrobit svih. I kada formirate tu novu demokratsku partiju, svi do jednog - Đilas, Čeda, Živković, Dinkić, Dule - povucite se iz politike za sva vremena, pustite da u prvi plan izbiju novi, mladi, nekompromitovani, školovani, sposobni i pošteni ljudi. Ima ih još, nisu svi pobegli iz Srbije, samo što od vas više ne mogu da dišu. Eto šta treba da uradite, ako zaista mislite to što pričate."
Zašto bi ovakav stav bio naivniji od tekstova glasovitih analitičara po glasovitim medijima?

Rekonstrukcija opozicije je teško ostvariv poduhvat, trenutni je zaključak. Pa opet, to je istovremeno i jedini logičan potez koji bi mogao (i morao) da pokrene učmalu i razmaženu opozicionu elitu da uradi ono što joj je zadatak: da smeni sa vlasti ove koji su tu dospeli spletom nesrećnih istorijskih okolnosti i debelih promašaja. To će moći samo ako pridobiju poverenje građana. To će moći samo ako više ne budu ovi i ovakvi, kakvi su sada.

Ako neće, opet će se napasati Belih glasova onih koji su nekada glasali za DM i koji nikada neće glasati za LM. Pa neka izvole.

I tako, dok Đilas traži raspisivanje izbora u glavnom gradu i direktan izbor gradonačenika, u čemu ga zdušno podržava Boško Ničić u ime fikURSa, iz SNS najavljuju novu koaliciju sa SPS i DSS - bez izbora. Odlično, samo im još nedostaju SRS i JUL, mada su te dve bande ionako fundamentalno inkorporirane u SNS i DSS. Mogli bi i Mirjanu Marković da predlože za gradonačelnika, teško da bi iko primetio razliku. 

Kako god bilo - a biće, u septembru se nastavlja povuci-potegni natezanje između domaćih Glupih Avgusta, klovnova politikantskog cirkusa, dvorskih budala i pajaca u Kraljevstvu Obnevidelog Naroda, u kome samo takvi slepci mogu da budu kraljevi. Najzad (...) izrekonstruisani, obrisali su umazana usta i znojava čela, otresli mrve sa pantalona i opasali sigurnosnim pojasevima svojih blindiranih fotelja. Ponovo su navukli stare jungovske maske, bensedinski bezosećajne, iza kojih jedino zakrvavljene oči i retki trzaji facialisa odaju ono što u sebi zaista misle o svima nama, Niščima i Maljčikima.
Preziru nas.
Sve nas, koji ih svakoga dana podsećamo na to koliko su nevažni i kratkotrajni, bezidejni i alavi. Koliko su jednokratni, u odnosu na Život. Zato što je odavno prošlo vreme kada su bogovi hodali zemljom; veliki ili mali - podjednako je nebitno.

***

Poput partijskog im predsednika, i negotinske demokrate za sve svoje lokalne budalaštine prozivaju SPS, zaboravljaju kako su baš odbornici DS glasali za smene članova njihove partije sa nekih funkcija u lokalnoj vlasti, u kojoj i dalje kolaboriraju sa domaćim crvenim kmerima.
Najavljuju izlazak iz lokalne vlasti, najverovatnije tako što će im svi odbornici preći u SPS. 

Zaista originalno, i već viđeno.
U žutim stranačkim prostorijama, već nedeljama sa lokalnaprednjacima mlate po ping-pong lopticama kupljenim u kineskim radnjama, sa njima se dogovaraju po kafićima, prozivaju i dozivaju po ulicama sa "zdravo, koalicioni". Ni ostali lokalni ponuđači opozicionog ujedinjenja nisu ništa bolji - URS je duboko utisnut u dilove vlasti sa SPS, odbornike LDP ne možete krampom odvojiti od vrha SPS po lokalnim mehanama, gde jedni druge služe "vešalicama na metar i podrškom na izvolte".

Niko više sa sigurnošću ne može da kaže koliko koja stranka trenutno ima odbornika, osim naprednjaka kojih je sve više. 

Deja vu, zar ne?

p.s.
Tomislav Nikolić se nedavno vratio iz posete PRC. Svakom odboru SNS doneo je po poklon primerak najnaprednije kineske tehnologije, da imaju na čemu da vežbaju pred izbore. Ovo ne važi za Negotin, kineski trgovci su već zakupili robnu kuću INEX-Uzor, onu sa ugrađenim pokretnim stepenicama, tako da bi Tomin poklon negotinskim naprednjacima bio čist pleonazam.
Kao i sve drugo u Srbiji, i SNS ima dve polutajne frakcije: Tomovu i Džerijevu. Onu prvu bije glas da je bliska sa SPS, a drugu da bi za pare prodala i Šešelja. Kako vrh ovdašnjih naprednjaka "neće ni da čuje za socijaliste", nelogično bi bilo da prihvate mačorov poklon čak i kada bi on stvarno postojao. Mišja varijanta je danas dokazano prodornija i progresivnija.

Čudo neviđeno...
Mislim, ti Mali Bogovi.