Ombudsman

Ombudsman je reč iz švedskog jezika, i znači zastupnik. Odatle potiče i prvo uvođenje institucije zaštitnika ljudskih prava građana, 1809. godine. Sam pojam zaštitnika prava građana se inače javljao i ranije, u staroj Kini (III vek PNE), kod rimskih Tribuna (tribuni plebis, sa pravom veta), u Turskoj (Diwan-al-Mazalim i koncept Qadi al-Qadat, tj. sudija nad sudijama, VII vek), u Engleskoj (XVII vek) - ali ne pod ovim "konceptualnim" imenom.

Koncept zaštitnika građanskih prava u sebi sadrži Monteskjeov princip podele vlasti (jedan od stubova prosvetiteljstva), teoriju sociologije na kojoj su zasnovana savremena društva.
Institucija ombudsmana postoji u preko 130 zemalja Sveta, pa naravno i u Srbiji. Na žalost, do sada samo 11 opština je realizovalo otvaranje lokalnih kancelarija. U švedskoj je ovaj koncept realizovan pre tačno 200 godina, koliko Srbija zapravo i kaska u toj oblasti za razvijenim zemljama.

U Srbiji postoji koncept parlamentarnog ombudsmana opšteg tipa. To je državni organ zadužen za kontrolu, poštovanje i unapređenje svih prava građana, imenuje ga Skupština Srbije kojoj podnosi godišnji izveštaj o radu. Zakon o zaštitniku građana je donet 2005. godine, 2006. je to potvrđeno i u čuvenom ponoćno-vampirskom Ustavu Srbije, dok je 2007. na dužnost konačno stupio prvi i još uvek aktuelni Saša Janković.
U nekim zemljama postoje specijalizovani ombudsmani koje imenuje Vlada.

Zaštitnik građana kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa državne uprave, kao i drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova sa javnim ovlašćenjima. U svom radu on je samostalan i nezavisan. Odgovoran je Parlamentu Srbije, koji ga bira na period od 5 godina, u najviše 2 uzastopna mandata. Ima 4 zamenika koji rade shodno ovlašćenjima koja su im preneta od samog Zaštitnika građana. Za njih važe ista pravila igre kao i za Zaštitnika građana.
Ti zamenici su specijalizovani za:
- zaštitu prava lica lišenih slobode (zatvorski uslovi, medicinska zaštita, sprečavanje torture, interna kontrola, reintegracija u društvo),
- ravnopravnost polova (rodno zasnovano nasilje i diskriminacija na poslu, marginalizovane grupe žena, loša uprava, saradnja sa NVO za ženska prava, seksualne manjine i govor mržnje),
- prava deteta (Savet pri Vladi, ugrožene kategorije dece, nasilje nad decom, zabrana telesnog kažnjavanja u porodici, elementi rasizma prema romskoj deci u obrazovnim ustanovama),
- prava pripadnika nacionalnih manjina (realizacija ustavnih i zakonskih prava na jezik, obrazovanje, kulturni identitet, informisanje i politički angažman, kontrola ovih prava, nacionalni saveti, društvena integracija)
- prava osoba sa posebnim potrebama (nasilje u porodici, isključenost iz javnog života, diskriminacija u zdravstvenim institucijama, naknade za tuđu pomoć i negu).
Zaštitinik i zamenici uživaju imunitet kao narodni poslanici. Mogu biti razrešeni ako nestručno ili nesavesno vrše ovu funkciju, imaju stranački angažman, zbog sukoba interesa, vrše drugi javni posao ili funkciju koji ograničavaju njegov kredibilitet ali i funkcionalnost, zbog osude za krivično delo koje ih čini nepodobnima za ovu funkciju.

Ombudsman ne može da kontroliše Skupštinu Srbije, Vladu Srbije, Predsednika Republike, Ustavni sud, sudove i tužilaštva. Prilikom kontrole organa javne uprave (e, to već sme!) u obzir se uzimaju etičnost, savesnost, nepristrasnost, stručnost, svrsishodnost, delotvornost i poštovanje dostojanstva građanina (stranke) kome je potrebna neka javna usluga. Ombudsman deluje preventivno i posreduje između građana i organa uprave. Može da predlaže nove zakone ili izmene i dopune postojećih iz oblasti za koju je nadležan, kao i da daje mišljenje na zakone u pripremi.

Organi uprave su obavezni da sarađuju sa ombudsmanom i omoguće mu sve uslove za nesmetan rad. U slučaju nepoštovanja obaveza, ombudsman može da podnese zahtev za disciplinski postupak ili prijavu za pokretanje sudskog postupka, pa čak i preporuči razrešenje funkcionera odgovornog za povredu građanskih prava. Zaštitnik građana postupa po pritužbi građana ili samoinicijativno.
Zaštitiniku građana se može da obrati svako ko smatra da organi uprave nekorektno ili uopšte ne primenjuju propise Republike Srbije na njegovu štetu: državljani Srbije, stranci, apatridi, izbeglice, raseljena lica, udruženja i pravna lica. Pritužba je besplatna, pisana ili usmena, i po pravilu ne bi trebalo da je anonimna. Ombudsman ne pokreće postupak pre nego što su iscrpljena sva pravna sredstva, osim ako podnosiocu preti nenadoknadiva šteta ili je loše ponašanje organa uprave preraslo iz incidenta u opšti manir. Ako se utvrdi propust ili nepravilnost, ombudsman zahteva ispravljanje greške i predlaže načine kako to uraditi. Organ uprave je dužan da u roku do 60 dana ombudsmana obavesti o otklanjanju nedostatka, odnosno o neotklanjanju. O nepostupanju po preporuci Zaštitnik građana obaveštava javnost, Skupštinu i Vladu, i može da preporuči utvrđivanje odgovornosti nadležnog rukovodioca upravnog organa.

Pojam "loša uprava" je ključan zašto još uvek postoje problemi u radu ombudsmana, a koji se vezuju za neadekvatan prostor, nedovoljna sredstva, lošu saradnju i druge uslove za rad. Još uvek su, tamo gde već postoje, prinuđeni da rade sa nedovoljnim brojem saradnika (zaposlenih) kao i da je permanentan nedostatak radnog prostora koji je potreban za nesmetan rad.

***

Sve smo ovo čuli u teorijskom delu današnjeg predavanja koje su u Negotinu upriličili kancelarija Republičkog zaštitnika građana i Odbor za ljudska prava u Negotinu.
Ali, kada je došlo do konkretnih primera iz naše sredine i diskusije na tu temu, prisutni su videli svu silinu problema sa kojima smo suočeni kao društvo.

• Počelo je sa Mikijevom konstatacijom da se u javnosti stekao utisak kako se ova priča valja po naređenju Velikog Brata, koji je od strane predavača malo pogrešno prepoznat u liku Borisa Tadića, na šta je Miki morao da dodatno objasni kako "Tadić niti je veliki, niti je brat". Nastavilo se Skalinom upadicom da "Miki jasno naznačava na šta misli šta sve to danas predstavlja Velikog Brata, Amerika, Zapad, EU, kapital i novac, Rusija, i kolika je servilnost aktuelnih vlastodržaca prema njemu".

• Finansijski element, "neisplativost imenovanja lokalnog ombudsmana", povećanje troškova budžeta za njegovu platu i slično, prepoznati su kao apsolutno nebitan razlog, uzevši u obzir svu silu izmišljenih i multipliciranih radnih mesta po opštinskim upravama širom Srbije, gde se ljudi uglavnom zapošljavaju, a malo ili čak nimalo - rade.

• Postavljeno pitanje "Ombudsman štiti prava građana. Njega biraju političari, odbornici, poslanici. Ko štiti njega?", izazvalo je buru komentara na račun bivših i sadašnjih lokalnih i republičkih vlasti, gde je izneta gomila primera kako se sve izvrdavaju zakonske i ustavne obaveze od strane državnih organa i službenika.

Na žalost, izrečen je i jedan pomalo nevešt, "akademski" odgovor na pitanje o zaštiti zaštitnika koji je glasio: "Niko. Ako političari žele da ga maknu jer im se ne sviđa, građani treba da se samoorganizuju i da pokušaju da ga zaštite. To je osoba od ugleda, kojoj veruju."
Naprosto, mislim da to nije tačno. Postoji isuviše primera i problema koje sam i lično izneo, poput onog u Boru gde je sakupljeno više od potrebnih 10% potpisa građana za pokretanje postupka za smenu lokalne vlasti, a da je ta ista vlast rekla kako im potpisi nisu validni jer na obrascima ne piše za koji se to grad traži smena vlasti (tako ili nekako slično, proverite kod RainDoga ili Juge na blogovima ako vas interesuje). Kako to građani da zaštite ombudsmana? Da se sakupi par stotina njih i blokira Opštinu dok im ne ostave zaštitnika na miru?!
Partijski ljudi, odbornici, biraju lokalnog ombudsmana. Oni mogu i da ga smene. Od njega, shodno srBskoj logici, očekuju zauzvrat određenu dozu zahvalnosti što su mu "dali lebac", a ne kritike pa čak i zahteve za razrešenja funkcionera. Kako od partija odbraniti osobu koja je partijski imenovana, glasanjem odbornika u Skupštini?
Rekoše: "Niko danas u Srbiji nema toliku pojedinačnu moć da odlučuje, sada je doba pravljenja koalicija pa će da se dogovore ... "
Zaista romantično poimanje srbijanske stvarnosti.
Zaštitnika, kao i sve građane, treba da štite Ustav i zakoni ove države. Za njihovo sprovođenje (činjenično, zaštitu) zaduženi su sudovi, jedan od stubova Monteskjeove podele vlasti. I to baš onaj, čije ponašanje ombudsman ne može da kontroliše. Ovakav odgovor danas nismo čuli od strane državnih službenika iz kancelarije Republičkog zaštitnika građana.
Zašto Srbija sopstvenim sudovima ne veruje?

• Danas smo saznali i to da za imenovanje na mesto Zaštitnika građana nije neophodno obrazovanje u pravnoj struci. Ombudsman može biti bilo koja osoba od ugleda u lokalnoj zajednici, bilo koje struke. Za republičkog ombudsmana je postavljen preduslov od 10 godina iskustva u zaštiti ljudskih prava. To što je otprilike toliko vremena prošlo od pada Miloševićevog režima, pa se postavlja pitanje gde su bila više ugrožena ljudska prava (shodno tome i potreba za borbom), pre ili posle njega, i kako je to posle sticano neophodno iskustvo - nije naišlo na dovoljno pažnje prisutnih, ili je možda utonulo u tada već preglasnu raspravu. Za lokalnog ombudsmana taj uslov čak i ne postoji, nego je ostavljeno da sama Opština to reguliše svojim Statutom.
  

Pa vi onda vidite ...

• Onaj promašaj od pitanja "što mi traže u banku da im dam pasoš kad oču da otvorim devizni račun", ne mogu da ozbiljno komentarišem a da ne ispadne poseban post na tu temu.

Sistem ombudsmana je zamišljen i stvoren u Skandinaviji, gde savršeno funkcioniše, uostalom kao i u većini drugih zemalja gde ga ima. Nije da kod njih ljudi ne lažu, nego znaju da to ne treba da rade. A kod nas ...
U sistemu lokalne samouprave u kome se odbornici ne biraju direktno, po većinskom izbornom principu, što donekle garantuje njihov lični a ne partijski ugled kod građana, kako onda očekivati da se to isto zahteva kao predispozicija kod imenovanja ombudsmana? Možda bi, do uvođenja normalnog većinskog sistema za lokalne izbore, opštine morale (bez prava da izvoljevaju ili vrdaju) da donesu Statutarne odluke o otvaranju kancelarija Zaštitnika građana, a da konkretna lica do daljeg imenuje Republička kancelarija posle određenog vida obuke i provere.
Čisto da nam ne bi raznorazni Organi odlučivali o ugledu.
Centralizacija ili samozaštita, odlučite sami.

Iako je bio najavljen, Organ se nije danas pojavio u Velikoj sali SO Negotin. Kao ni ostali iz lokalne političke "elite". Par predstavnika manjih, vanparlamentarnih stranaka - i to je sve od te fele. A svi uredno pozvani.
Na kraju, ne mogu a da se ne osvrnem na nešto što mi je debelo zagolicalo uši: preveliko zalaganje na temu krivice sadašnjih tupera poznatih i kao Republička vlast na čelu sa Tadićem, a nasuprot tome fusnote na račun zasluga Koštunjare za usvajanje zakona iz ove oblasti. Radi se o čoveku (?!) koji je sve moći angažovao da saplete Đinđića i njegovu Vladu, i zagorča mu (ispade kratak) život, da bi posle pokrao sve njegove ideje i glockao ih narednih godina predstavljajući ih kao svoje. Takođe i na račun lokalnih, odlazećih i nadolazećih Organa, koji su eto razumeli ovu potrebu pa su se složili s tim.
Svakako, zato naša opština danas ima šefa protokola (o čoveku zaista ne mislim ništa loše, on za to nije kriv) i sličnu dvorsku kamarilu.
Ali nema Zaštitnika građana. Lokalnog ombudsmana.
Tačka.

.

Ipak, bez obzira na kritički stav dela prisutnih na račun načina kako i koliko se to "oni gore" trude da pomognu "onima dole", ovo predavanje jeste ispunilo svoju svrhu. Oni koji su bili zainteresovani za ovu temu, dobili su dovoljno informacija, učestvovali u diskusiji, ponešto zamerali ali ponešto i predložili za bolju realizaciju jedne sasvim dobre i plemenite ideje, koja ide u korist svakoga od nas.
Samo kada ne bi bilo tih naših uobičajenih fusnota, kreativnog tumačenja i tople vode.