Wednesday, 14 October 2009

Recite im ...


Poslednjih par dana slušam neke priče na temu zašto su mladi ljudi u Negotinu tako pasivni, što sviraju kako im je loše a ne rade ništa po tom pitanju, a što se ne učlane u stranke pa izguraju svoje ideje, što se pametni ne udruže i polupaju budale (naravno, na izborima a ne bukvalno), što ovo, što ono, što ovoono ...
Da li je tu previše pitanja za nešto što i nije tako komplikovano?
Mlad čovek, po defaultu, sebi sme da dozvoli jednostavan odgovor: zato. I da mu se ne zameri zbog toga.
Nije Srbija izmislila formu da se omladina računa do 30. godine starosti, evropski je to fazon, ali u zemlji staraca kakva je Srbija, sa sve većom cifrom prosečne starosti stanovništva ni ta granica naoko ne izgleda blesavo. To je ionako opšti trend u svim razvijenim zemljama sveta, pa makar tu da ne zaostajemo za njima - mislim na starenje populacije, ali i sve duži život čoveka. Naravno, u nerazvijenim zemljama su ti parametri obrnuti. Zašto je to "naravno," pričaćemo možda nekom drugom prilikom.
Logično, što matorci budu duže živeli to će duže hteti i da bude po njihovom. A oni su se već ušančili i ne pada im ni na kraj pameti da popuste. Što da predaju štafetu deci kada Drug Tito još živi u njihovim glavama i maše im rukom na Stadionu JNA?! Mislim na sve - i žute, i crvene, i plave svih nijansi, bele, crne, pinkičaste ... ma, sve boje bre odjednom.
Koliko puta je do sada rečeno "deco, dođite vi kod nas, učlanite se, budite na listi, biće posla ...", a da posle izbora nije došlo do znaka jednakosti između rečeno i učinjeno?

Ima to i svoj poznatiji naziv: ikebana.

Pa, kada smo već kod tog japanskog stila zanimacije za dušu i telo, hajde da malo razmotrimo neke od stilova ikebane i pokušamo da ih primenimo na našu parapolitiku.
Moribana - stavljanje "živog" cveća u plitku posudu. Što to podseća na onu našu o "plitkom potoku", čudo jedno.
Nageire - slobodno polaganje cveća u vazu sa uskim grlom. Isto kao naše liste kandidata za odbornike. Plus usko grlo.
Rika - tradicionalni, klasični stil. Radi stabilnosti aranžmana, postavljenog u visoke posude, snopovi se vezuju žicom. U bre ... ne smem ništa da komentarišem! Kod nas bi sigurno pustili i struju kroz tu žicu, da se ne raziđu u stavovima.
Heika - striktno u visoke vaze. Postoje kaskadni, visinski i protivležeći stil. I kod nas je isto tako: oklizneš se na koru banane pa polomiš niz zemunske stepenice, poželjna je što veća visina da što više protivpolegneš kod poslednjeg stepenika.
Šoka (Seika) - aranžman i u visoke vaze i u plitke posude, grančice sa lišćem, plodovima i cvetićima. Pačvork od stilova, kontrolisani (?) haos. Najviše podseća na državu Srbiju - od republike do mesnih zajednica i kućnih saveta.
Kakebana - aranžman u viseće posude. To, to je, bre, Naš Stil, jedan koji najzad možemo da razumemo. Mislim, zbog naziva ...
Đijuka - može da se koristi bilo koji materijal, nije neophodno cveće. To, to, to!!!!
Papazjana - strogo srBski brend, nepoznat i neprimenjiv u Japanu. Njihovi naučnici još uvek nisu uspeli da otkriju osnovne principe ovakvih aranžmana, duboki smisao, kompoziciju, pa čak i sastojke jer se za izradu koriste striktno autohtone endemske vrste cvećki iz ovih krajeva, koje ne rastu nigde drugde na svetu. To je glavni uzrok još uvek nesređenih diplomatskih odnosa Japana i Srbije. Frustracija neka, šta li je ...

Za izradu ikebane se koriste sledeće komponente, shodno poruci koju aranžman treba da prenese:
- prošlost: rascvetani cvet, plodovi, suvo lišće
- sadašnjost: polurascvetani cvetovi, oblikovani listovi
- budućnost: pupoljci

Koja bi bila poruka ovog gornjeg aranžmana, sa rascvetalim žutim ružama?
Veličanje prošlosti (rascvetalo cveće), koalicije socijalista (ruže) i demokrata (žuto). Džaba one zelene grančice kada na njih ovde niko ne obraća pažnju. A što rastu u stranu, ko ih ter'o? Stoje tu da zavaraju trag ka pravoj strani.

Ovaj aranžman oličava naprednjačko-radikalsko stil. Nekako plavičast. U stvari, podseća nekako na mladoga Jerryja (levo, pupoljak) i rascvaloga Toma (desno, cvast), koji rastu iz plitke radikalske barice pune drvlja i kamenja.

E, ovo je PUPS sa mikrocvetićima palme - i tačka!

Konačno, ova vrsta aranžmana kod nas teško da može da uspe. Jeste da imamo panjeva koliko hoćeš, i iglica (ne bi se toliko boli da ih nema), ali plodovi - jokbre! U našim krajevima i uslovima nijedna ikebana ne rađa plodove. Možete ih tu dodati umjetničkoga dojma radi, ali opet to nije to. A ni nar nije baš neki lokalpatriotsko-srBopatriotski specijalitet, morali bi umesto njega da stavimo naš nacionalni plod - bećarske tikve.

Cveće predstavlja život, pupoljci mladost. Ima li mesta za pupoljke u našim plitkim ili uskogrudim činijama, ponegde još nazvanim i partije ili firme (kod nas se ova dva pojma sve manje razlikuju)? Ili će panjevi i tikve doveka da vladaju?
Kada tu i tamo sporadično umetnu i pokoji pupoljak, on odmah precveta, uvene i zapanji se. Pomiri sa sudbinom u 30. godini. Stvarno, šta se tom pupoljku drugo pa nudi osim plitke barice pune matorih ajkula ili uske vaze širine laktova?
Da li je moguće da su matorci toliki slepci ili pokvarenjaci pa da ne vide da na njima leži obaveza ponude, ali da je na mladima pravo da izaberu. Pravo, a ne prinuda. Šta, kao mladi su neiskusni i nemaju dovoljno znanja da uoče i prepoznaju pravu stvar? A to, što sa brojem godina starosti opada broj ćelija u mozgu, nema nikakve veze, moliću fino?
U ovoj zemlji postoji nenormalan politički paradoks: Partija Ujedinjenih Penzionera Srbije. U svojim okvirima ima omladinsku organizaciju ... Krkomladinu. I zašto bi sada bilo čudno, nenormalno ili čak nemoralno ako bi se našao neko dovoljno blesav da napravi stranku koja u svom statutu ima samo gornju starosnu granicu za članstvo?
Ako, neka se matorci bave politikom kada im je do toga toliko stalo. Ali ne u svoju korist, nego u korist sv(oj)e dece. Neka se oni drže onog KAKO, a mladi neka im kažu ŠTA. Jasno je valjda ZAŠTO.
(Pitam se, pitam se, šta li je to sin Krkobabić rekao tati Krkobabiću, kada se ovaj toliko brine za njega?)

***
Stvarno, Omladino, posle ovog posta, šta ćete im reći kada vam postave pitanja sa početka teksta?
Pa, recite im ...



p.s.
O ikebani sam dosta toga čuo od svog kolege sa posla, inženjera hortikulture Sikija Bin Mirovića. Čovek zna znanje.

Bre, sve zna.

5 comments:

Peščanik said...

Kamo lepe srece da sve ovo nije tacno.

Anonymous said...

~Onaj ko se ne suprotstavlja zlu, vec je primio zlo u sebe, i postao zlo~ Ivan Iljin, 1925..

Vidi ti tog fenomena, cekinjasti oldtajmeri su prosirili svoje "sahovsko carstvo", a rade i "domine" na drugim prigodnim lokacijama.. Nema bombardovanja (srecom ili nesrecom?!), ali ima bombica na sve strane, i to vrlo razlicitih i diskutabilnih sadrzaja..
Eto bre, oni i dalje demonstriraju ono sto su bili, polako i mirno (nemirno) tkaju svoju zlatnu plastanicu kojom ce velicanstveno i nikako tajanstveno ukrasiti svoje nadgrobne spomenike(da, da oni sami, jerbo, to su uzvisena bica, a mi smo sljam..), glume "generale nakon bitke", vodjeni i dalje univerzalnom ljudskom teznjom da se bode u oci boljem, a mi nazalost i dalje pokazujemo samo sto smo videli ili culi, sprovodimo potencijalne panicne reakcije, i iako znamo koji su goruci problemi, a znamo i posledice koje mogu da proisteknu (toce se brate), gledamo kako "prave" demokrate totalno paradoxalno vuku niti totalno nedemokratskim putem, i cutimo prihvatajuci optuzbe da smo enfant terrible..(ko se pronadje, pronasao se)..
Fino sam se opustila citajuci o divnim ikebanama..

mahlat said...

Zagrcnuh se amanzaman (ova vrsta ikebane ne postoji, garant)

I šta se čudiš, kod nas te priznaju za čoveka tek kad napuniš jedno sto godina a za ono da mladost traje do tridesete si se zeznuo, to je kod nas produženo do četr'espete.

Može ovaj Bin da održi neki kurs?

LALE said...

Iz pilotiranja?

mahlat said...

Na ikebanu :lol:



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...