Friday, 9 October 2009

Odbrana Artterorizma (treća sreća)


O NASILJU, TE(O)RORU, MITOVIMA I SENKAMA

Brani: S.S.Skala


Mi u Boga verujemo, ali njemu/njoj lično ne verujemo.
Laibach

Ista noga nikada neće gaziti po istoj tekućoj vodi, ali isti stvaralački i kritički duh uvek će stradati u baruštini svoga doba.
Ljiljana Šop


NASILJE U (našem) VUSIHUDU

Pre neki dan (06. X 2009. je datum kada pišem ove redove) se navršilo devet godina od tzv. OKTOBARSKIH PROMENA. Da ne beše pomena ni dvoje nesretno poginulih (žena slučajno završila pod točkovima kamiona, šezdesetpetogodišnjak kod koga je smrt nastupila od srčanog napada), toga dana ni mediji a kamo li neposredni učesnici ne bi se bavili tim danom. Kao da se danas svi stide tog događaja.
Ja hoću da se bavim 5. OKTOBROM.
Istina ima više rukavaca, ali put je jedan. Danas se mediji utrkuju ko će više obesmisliti, iskarikirati taj događaj.
Elem, i tada (ali i četiri godine ranije, u vreme studentskih protesta 96/97, na kojima sam sa pištaljkom oko vrata i osmehom na licu kao srednjoškolac učestvovao i koje su ispilile današnjeg najkontroverznijeg predsednika jedne političke stranke mondijalističkog tipa) dok smo u gnevnom jurišu probijali Miloševićeve falange, bilo mi je jasno da je sve ovo neorganizovano i da će ta "Revolucija" pojesti svoju decu, a debeloguzi bez obraza, kada sve prođe, zasesti gde im mesto nije. Zaista, bilo je tu svega: mamutske opozicione koalicije najrazličitijeg političkog spektra, osamnaest stranaka i jedan sindikat, monarhista i kvazičetnika, ateista, navijača, rudara, nezaposlenih, rodoljuba, GLBT osoba, kulturniih i javnih persona, mondijalista, stranaca, mnogih sakupljenih sa koca i konopca ... Avaj!

Svi okupljeni u jedan front. Front protiv Slobe i njegovih poltrona, dupeuvlaka, koji su nas doveli do ovde. Do najgoreg. Dna. Na žalost, videlo se da mnogi neće čekati ni časa da se okrenu protiv svojih političkih partnera. Zbog jalovih kompromisa prema uspavanim, sporim lažnim legalistima, sutradan nije osvanuo 6. OKTOBAR. Taj dan je nestao.
Zbog istih, desio se 12. MART 2003. Nakon tog dana i sam sam prestao da budem vernik, vernik DEMOKRATIJE; nešto je u meni umrlo.
Tog dana završilo se sve što je trebalo dobro da se desi, a nije. Zbog onih koji su dozvolili da zmije odbace svoje stare ljušture i navuku nove, da vukovi preobuku svoje ruho u jagnjeće. Ratni i drugi profiteri obrišu svoje krvave ruke o mantije, i na vreme stignu da održe sramno opelo, a onda - pravac Vranje, kod Pahomija (na dernek) koji, čujem, ima i mini zabavno-dečiju crkvicu. Verovatno sa razlogom, čovek obožava decu.
E sad, sećate se, tog 5. OKTOBRA Skupština je gorela, RTS u Takovskoj, neke policiotske postaje, stanice. Sa pravom! Neko je iz mase povikao "Idemo na Dedinje!" U rukama je imao kališ i okvire koje je prethodno oteo. Ja sam bio ZA. Potpuni komšijski recept. Setio sam se: Elena i Nikolae uza zid i jedan, dva - gotovo! Ali, šipak!!!
Znamo šta je kasnije bilo: natezanje, zatezanje i zezanje. Znamo kako je danas u Srbolendu koji je Zona Sumraka (ko se seća serije iz prošlog veka), BLACK HOLE koja guta najbolje, najkreativnije, one sa idejama i sve zaboravlja. Naš narod ima pamćenje kućne ribice iz akvarijuma.

Čuvari te Crne Rupe, koji joj ne daju da se zatvori i koje nigde nije bilo pre devet i više godina, od kojih su mnogi bili na drugoj strani i danas nam kroje kapu. U najljigavijoj kohabitaciji pokušavaju da zabrane NAVIJAČE! Pih! Nikoga ne branim, ali nešto OVOLIKO GLUPO skoro nisam čuo. Kada su rušili zločinački režim Slobe Miloševića bili su OK. Kada su rasterivali bagru i starce oko 1. APRILA 2001. ispred vile "Mir" bili su dobri, jurišali 9. MARTA 1991. na TV Bastilju - super, podržavali studente i branili za vreme protesta od nemilosrdnih pandurskih pendreka pristiglih autobusima iz unutrašnjosti - valjali su! Ali danas, kada ti isti mogu da krenu i na Ministra unutrašnjih poslova (a svi znamo ko je), da pitaju Ministra za infrastrukturu (znate ko je i taj) zašto najsporije u Evropi izvodimo radove, Ministra prosvete (pitamo se ko je i taj) zašto nam je obrazovni program bez rezultata a istovremeno najskuplji, pa sve to i našeg Predsednika - manekena, navijači ne valjaju. Žalosno je to što se desilo navijaču Tuluza iz Francuske, Brisu Tatonu, i počinioci tog ubistva moraju najsurovije da budu kažnjeni, ali to su pojedinci sa imenom i prezimenom. Njegova ekselencija ambasador Švedske sam je izjavio da se to svuda događa, da je njegov rođeni sin u organizovanoj Švedskoj i sam bio žrtva huligana, izboden nožem. Da se on lično oseća potpuno bezbedno u Srbiji i da nikada nije imao problema zbog toga što je stranac.
Slažem se da su pojedinci preterali sa huliganstvom, ali ponavljam to su pojedinci i marginalne grupe. Poznavajući vođe sa Zvezdinog Severa znam da su oni uvek korektno navijali, kada su se šibali to su uvek bile fer šorke, sa murijom su nekad bili malo žešći ali ni oni nisu njih žalili, a još su i bolje naoružani. Ali, još jedno ali, ne mogu ni oni svaku budalu kontrolisati. Naši navijači (bilo kog kluba) nisu sekaperse koje jedu hamburger i piju koka kolu. I nikada neće biti, ali ne smeju ničiju bezbednost da ugroze. I neće, više.

I onaj nesretni Uroš Mišić, napaljeni Delija, koji odgovara zbog pokušaja ubistva policijskog službenika, ima pravo da zna kao i mi, da li je bio isprovociran od dotičnog službenika i šta će tamo taj i takav službenik sa oružjem u civilu? Kako su ga samo otkrili? A poznata je ljubav između drotova i navijača svugde u svetu, kamo li na ovom ludom Balkanu. Sve pojedince koji često iz samo njima poznatih razloga (često tako pijanih, suludih i besmislenih) čine i vrše nasilje prema drugima, treba najstrože kazniti. Ali odvojiti žito od kukolja, ne mešati babe i žabe. Raspad jedne donekle normalne zemlje, iskrivljene životne vrednosti, duhovna beda, pad morala, rat na našim prostorima, verski, građanski, etnički (nazovite ga kako hoćete) ostavio je duboke tragove iz koga su rajzovali mržnja i prezir.
Slučaj u Širokom Brijegu koji se nedavno zbio, takođe je primer toga. Tamo, naime, nema Srba ali ima malo, onako što bi rekli, ruralnokatoličkih Hrvata, kojima su u goste stigli fudbalski klub "Sarajevo" i njegovi navijači, mahom tzv. Bošnjaci, da jedni drugima rascopaju glave. I tako i bi, ubijen je jedan navijač "Horde zla" iz Sarajeva (mnogi povređeni jer se tu i pucalo, nisu radili samo predmeti, pesnice i šake) Vedran Puljić, da paradoks bude veći - Hrvat, hrvatske nacionalnosti. To je ono što ja kažem, da ćemo se u nedostatku spoljnih neprijatelja sami među sobom istrebiti.

Gledajući TV Dnevnik gde se od komarca pravi slon i obrnuto, pre uočavam strah vodećih struktura da neko ne krene na njih. Jer, ova bagra od političara, korumpirana u svim strukturama, nema pravog i sebi dostojnog takmaca, tako da bi to opet jedino da budu kuka i motika, u našem slučaju BE(J)ZBOLKA!
Zato, gospodo ministri, napravite rampu između pojedinca i grupe, imenujte odgovorne i kaznite. Edukujte i radite sa mladima, dajte im što više kreativnog i kulturnog programa. Jer, što bi neko išao da lomi ruke i glavu ako u svom gradu, mestu, opštini, selu osim što može da se napije ima još neku zabavu. Koncert, bilo šta. A vama gospodo u zemlji ne radi nijedan bioskop. Amin!

TE(O)ROR


Druga najveća zapovest glasi:

Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.

Primeri:
- hoću ja, ali ona neće mene (komšija)
- hteo sam ja, ali je brate akrep, pravo groblje, ne mogu (sused)
- ja sam je pitao, ali kaže da više voli cure (obrazovac)
- mene je komšija hteo da nasanka, kao cupi je, kad ono - ima kitu! (lik iz 1389)

Meni lično, veoma je zanimljivo kako se s kraja XX i početkom XXI veka pojavilo nekoliko kleroinkvizitorskih, parazilotskih kaznenih ekspedicija - organizacija, koje se bolje razumeju u duhovno-religijsku materiju od samih crkvenih poglavara.

Organizacije kao što su: Otačastveni pokret Obraz i Obrazina, Serbske Zveri čuvaju Dveri, 1389 - hura i ura, Nacionalni Štroj!, Svetozar Miletić belog konja jaše, Srbski Talibani, Rasonalisti i slični, samo su neki od gore spomenutih duhovnih pastira. Nemam ništa protiv da pomenuti deluju sa margine društvene stvarnosti, gde po logici stvari i zaslužuju da se nađu, ćušnuti od verskih autoriteta, teološko obrazovanih, kakav je Zahumsko-Hercegovački vladika Grigorije.
Da već pomenute grupe izdaju neki svoj bilten, neku laičku novinu, deluju preko neta, rade na uspostavljanju veza sa braćom koja su ostala preko Drine, naročito ona u kantonima muslimansko-hrvatske federacije, gradovima i mestima kao što su: Glamoč, Kupres, Drvar, Mostar, Mrkonjić Grad. Da poput, sad već zaboravljenih, Sokolara prave saveze, promovišu sport, nauku i umetnost. Veličati zdravo telo i duh. Slovenstvo. Razlog postojanja ovakvih organizacija onda bih razumeo. A ovako ...
Da tamo neki Srbski (čuj) Talibani meni zabrane da odem, odgledam neku izložbu ili koncert jer je bend tobož drugačijeg shvatanja religije! Ili da me tamo neko spopadne (ne daj Bože po njega), napadne, zato što sam iste gledao - to već ne može i ja to ne mogu da razumem. Da o mojoj umetnosti, delu, slici, skulpturi, video-radu ili knjizi sudi i proziva me šačica kvaziobrazovanih, poluinformisanih, frustriranih sopstvenom egzistencijom i postvijetnamskim sindromom države koja "nije učestvovala u ratu", e to ne dam i ne može! Gomila tih zilotskoortodoksnosvetosavskih hrišćana na pamet izgovara floskule koje je pokupila na sastancima i iz "literature" vladike Nikolaja Velimirovića, koji je od 2003. svetac. Lično Patrijarh Srpski, gospodin Pavle (Gojko) bio je protiv. Tobož je, sada već Sveti Vladika, previše uživao u nikotinu. Divanio i duvanio ...

Isti ti Srbski Talibani daju sebi za pravo da osim religijskog, duhovnog, političkog i zabavnog dela života utiču i odlučuju i o našem seksualnom životu. Protiv sam preslikavanja svih šablona koji stižu iz Zapadne Evrope, pogotovo iz SAD, i koji nam nisu bliski, poput "Parade Ponosa" gde se videlo i po samim organizatorima da im je više stalo do love nego do nekih prava. Ali, ko će i šta raditi u svom domu, kafeu, na ulici, da li se ljube dve ribe, tri lika što šetaju Kališem i drže se za ruke, ne treba nikog da zanima i nekulturno je upirati prstom. Oni - GLBT osobe ne smeju da se osete ugroženima nigde. Ti koji ih ometaju u ljubavi ili vođenju ljubavi, totalni su idioti. Može da se laje protiv toga i uvek će biti inkvizitora, baba-sera koji ne gledaju sebe, već drugima zagorčavaju živote. Ali niko, ni jedne ni druge ne sme da bije, zlostavlja, ponižava, šikanira, proziva.

Niko ne sme da vas bije!

Takođe, ako neko veruje u Hrast i klanja mu se, pa neka ga. Obožava Sunce i istome se moli, pusti ga. Treći je paganin, nije mu dovoljan jedan Boga - ako, sve dok ne smara druge. Jer, Hrišćani moji, po popisu vi ste većina u ovoj zemlji a većina je najjača pa samim tim i najodgovornija.
Činite onako kako želite da i vama drugi čine, čemu šorke, juriša oko stvari koje ne možete nametnuti. Neko sumnja u postojanje Boga? Neka sumnja, istražuje. Muka mi je od krvi besmislenih, krstaških i verskih ratova.

Stojte, dakle u slobodi kojom nas Hristos oslobodi, i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti.
(Poslanica Galatima, gl.5 stih 1)

Ostalo mi je još da kažem nešto o "Mitovima i Senkama", ali o tome ćete čitati u nekom od narednih postova ARTTERORIZAM/ODBRANA ARTTERORIZMA kao i o tome šta je zajedničko Vargu Vikernesu, alfi i omegi norveškog kultbenda BLACK METALA - Burzum, koji je ove godine (krajem maja) nakon 16 godina izašao iz zatvora (bio je osuđen na 21 godinu - najveća kazna u Norveškoj) gde je bio zbog ubistva, paljenja tri crkve (jedne iz XIII veka) - za četvrtu nisu imali dokaze, bekstva (dva puta) iz zatvora, i Rastiboru Đorđeviću, psihologu, piscu, hrišćaninu, sociologu, izdavaču i vlasniku izdavačkog preduzeća IHTUS - Hrišćanska knjiga.


Meni lično najsimpatičnija je deveta crkvena zapovest:

Jeretičke knjige ne čitati.

HAUG!

Skala

p.s.
Ko ima prilike neka odgleda film Fila Kolinsa (ne, nije onaj pevač) "Zašto ne govorim srpski (na srpskom)".
p.p.s.
"Ono" ispred Skala su 2 runska slova Sowilo.
Sunce ... Sunce ... Skala

2 comments:

LALE said...

E pa kad smo već "u temi", evo adrese interesantnog američkog sajta organizacije Theocracy Watch, mada su podjednako zanimljivi i Interfaith Alliance, Americans United for Separation of Church and State i drugi (na dnu stranice, u linkovima).

http://www.theocracywatch.org/
http://www.interfaithalliance.org/
http://www.au.org/

Reminder said...

Sa ovim tvojim sowilo znacima i 4 S dobijaju drugačije značenje ;)



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...