Nismo isti

Bespredmetno je u istu ravan stavljati život, lik i delo Mirka Đorđevića, sa jedne, i Jovana Krkobabića sa druge strane. Baš kao što je sramno danas smišljati viceve koji su sve samo ne duhoviti povodom smrti ovog drugog. Jednostavno, šta god da je taj radio i imao, teško da mu više išta znači, ili mu treba tamo gde je otišao. To je jedino što svako treba da ima na umu. Nije moralisanje, već tako ne treba raditi. Zapitajmo se, ne da li, već zašto ovome decu ne uče na Građanskom vaspitanju i Veronauci. Potpisujem, da ih ne uče.

Samo tako ćemo biti drugačiji od raspojasanog dverinja & ostalih našista puštenih sa lanca, koji sladostrasno, histerično, na ivici orgazma, već danima dobacuju na ulici, po internetu, novinama i TV-bljuvaonicama gadosti na račun Čoveka koji je iskreno razumeo to u šta oni "misle" da veruju kačeći oko vratova. Sa ili bez j, sasvim je nebitno. Neki od njih, takvih, očigledno smatraju kako bi mogli ubuduće da slave 18. april baš onako kako su to slavili i 12. mart. O, da, браћо - smatrate, slavili ste, itekako bi da slavite još.
Nećemo se podsmevati odlasku osnivača jedne politikantske dinastije, iz bezbroj razloga za i nijednog protiv. Nećemo, jer smo bolji od njih.

Odbijam da saučestvujem u tome, jer samo tako stičem pravo da uzvratim palanačkim hitleroidima onako kako zaslužuju.

Nismo, niti ćemo ikada biti isti.

Leave me alone, bre

Da li znate ko sve poseduje vaše lične podatke?
Zašto je Vaša privatnost važna, čak i kada nemate šta da krijete?

Pravo na privatnost zagarantovano je brojnim domaćim i međunarodnim dokumentima. U Srbiji je 2008. godine usvojen Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, kojim je utvrđen skup i način zaštite prava lica čiji se podaci na razne načine prikupljaju i obrađuju. Ovim zakonom su definisane obaveze svih fizičkih i pravnih lica, tj. organa vlasti koji obrađuju lične podatke. Poslove zaštite podataka o ličnosti vrši republički Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Sa sajta Poverenika možete preuzeti i Priručnik o primeni Zakona, ukoliko ste zainteresovani ili stručno angažovani u toj oblasti.

Case(s) study:

29.05.2013. Negotin, galerija Doma Kulture, pre podne
Prezentacija projekta Zaštita privatnosti u Srbiji: Analiza primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti

Građani Srbije se svakodnevno suočavaju sa nezakonitom obradom ličnih podataka, do čega dolazi iz neznanja, nepažnje, a u nekim slučajevima i zloupotrebe. U cilju unapređenja stanja u ovoj oblasti, Partneri Srbija i Mreža CHRIS su krajem 2012. i početkom 2013. godine sproveli istraživanje o primeni Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u praksi, analizirajući rad više od 50 subjekata. Istraživači su na konkretnim primerima ispitali da li ministarstva, sudovi, lokalne samouprave, zdravstvene ustanove, obrazovne institucije, javna preduzeća, političke partije i privatni subjekti postupaju u skladu sa odredbama Zakona, da li poštuju odluke Poverenika, da li na adekvatan način obrađuju lične podatke građana. Tokom prezentacije predstavljen je i deo istraživanja koji je realizovan u opštini Negotin, ponuđene preporuke za unapređenje primene Zakona, kao i analiza četiri konkretna primera: Evidencije MUP o legitimisanim licima, Evidencije sportskih klubova o vlasnicima ulaznica za sportske događaje, Najavljeno uspostavljanje centralizovane baze podataka o pacijentima i Analiza postupanja političkih partija u ovoj oblasti.
Najveći broj slučajeva nepoštovanja Zakona i rokova od strane rukovalaca podacima odnosio se na neodgovaranje na zahteve koji su im bili upućeni. Zabrinjavajuće je i to, da su Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata iz Niša, Osnovni sud u Valjevu i Osnovni sud u Loznici prosledili nepotpune pa čak i neistinite odgovore.
Opština Negotin je navela da ne poseduje interne akte u ovoj oblasti, navodeći da je na to "ne obavezuju pozitivni propisi Republike Srbije". Na pitanje da li su preduzete mere zaštite ličnih podataka, odgovor nije dat.
Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta za promociju i unapređenje primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji su podržali Delegacija EU u Republici Srbiji i USAID Program za reformu pravosuđa i odgovornu vlast (RGA).

And now, naša omiljena tema: Partije sa posebnim potrebama (u daljem tekstu PsPP).

Tokom diskusije koja je sledila prezentaciju, nemali deo vremena protekao je u razgovoru na temu ponašanja političkih partija i načina kako one namerno ili ne narušavaju privatnost građana - u manjoj ili većoj meri. Pričalo se o primerima koje su bili obrađeni u istraživanju, kao i o lokalnim, negotinskim varijantama istih, koji su se zbog svog karaktera našli ispod horizonta radara ovog projekta.

Analiza primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti:

slučaj političkih partija (video)

Zahtevi za ostvarivanje prava u pogledu obrade podataka o ličnosti dostavljeni su na adrese: SNS, DS, SPS, G17+, LDP i DSS. Zahtevi su sadržali pitanje da li partija poseduje podatke o tražiocu u kopijama izvoda iz biračkih spiskova ili u drugim zbirkama podataka o glasačima. U zahtevu je posebno navedena opština na čijoj teritoriji istraživač ostvaruje pravo glasa, kako bi se rukovaocu olakšalo postupanje po zahtevu, ukoliko rukovalac smatra da pri sačinjavanju odgovora treba da konsultuje svoj lokalni opštinski odbor.
Na zahtev su u zakonom predviđenom roku odgovorile SPS i DS, dok su preostale četiri partije propustile da to učine, zbog čega su istraživači izjavili žalbe Povereniku protiv njih.
U odgovoru DS navodi se da oni ne poseduju nikakve podatke o istraživaču, i da je zbirka podataka o članovima stranke jedina zbirka koju ovaj rukovalac poseduje. Stekao se utisak da ovo nije u potpunosti tačno, jer zbirka podataka o zaposlenim osobama u stranci takođe predstavlja zbirku podataka o ličnosti, koju DS svakako poseduje a ne navodi. U odgovoru SPS je navedeno da oni ne poseduju nikakve podatke o istraživaču, osim podataka koje su prikupili prijemom upućenog zahteva. Pa ko razume šta ovo znači - razumeo je.
Poražavajuća je činjenica da su samo dve PsPP odgovorile na Zahtev za ostvarivanje prava u pogledu obrade podataka o ličnosti. Protiv onih koje to nisu učinile, istraživači su Povereniku izjavili žalbe, na koje do zaključenja ovog projekta (25.03.2013. godine) nije dat odgovor.
PsPP u Srbiji takođe spadaju u obveznike Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Njihova obaveza je da se pridržavaju Ustavom definisanih načela koja uređuju oblast obrade ličnih podataka. U tom smislu, obrada podataka o ličnosti od strane PsPP, dozvoljena je ukoliko za to postoji zakonski osnov ili pristanak građanina.
Građani Srbije su imali priliku da primaju pozive ili poštanske pošiljke od strane PsPP, u kojima ih one pozivaju da iskoriste svoje pravo glasa, plus - u njihovu korist. Uočeni su primeri slanja čestitki za punoletstvo, kojima se građanin poziva da iskoristi svoje biračko pravo koje stiče punoletstvom. Veruje se da PsPP poseduju zbirke podataka o tzv. sigurnim glasovima (u negotinskoj agroliberalnoj varijanti se to zove sigurnosni glasovi), članovima biračkih odbora koje one delegiraju, kao i druge zbirke podataka. O korišćenju zbirki podataka građana (koje formiraju organi vlasti) od strane PsPP, Poverenik napominje da se ti podaci ne smeju umnožavati te da upotreba tih podataka o ličnosti u svrhe radi kojih nisu uspostavljene "predstavlja kažnjiv prekršaj, a pod određenim okolnostima i krivično delo".
Nijedna od obrađenih PsPP (do dana zaključenja projekta) nije ispunila Zakonsku obavezu prijavljivanja zbirki podataka u Centralni registar na sajtu Poverenika, što ukazuje na mogućnost zloupotrebe ličnih podataka građana od strane PsPP, kao i da ta mogućnost nije nimalo zanemarljiva. 
Povereniku je upućen predlog da sprovede nadzor u cilju utvrđivanja da li postoje partijske evidencije koje nisu predviđene zakonom, a koje sadrže podatke o građanima čija se obrada vrši bez njihove saglasnosti.

...

29.05.2013. Negotin, popodne

Istoga dana, dođeš kući - a u mailboxu te zaskoče neki od spominjanih. Vele, "daj podatke svih koje znaš u Zemunu, da idu i glasaju za LDP".

Eksplicitan poziv na više nego očigledno kršenje Zakona o kome je bilo priče par sati pre toga. U nekada radikalskom a sada naprednjačkom Zemunu, DžDP traži lične podatke tvojih prijatelja i rođaka koji nisu članovi njihove udruge, da bi im potom grebali na vrata, prozore, dveri, upadali kroz dimnjake, disali za vrat i zatrpavali SMSovima i mejlovima do besvesti - i nazad. Inače, ovakvi mejlovi stižu na adrese svih koji su bili drugovi-članovi ili to još uvek jesu, bez izuzetaka. Stižu i na adrese onih koje su automatski prevlačili 2007. u članstvo iz GSS i pored izjava da ne žele da budu članovi te PsPP ili su čak postali atomi neke od ostalih ekipa Istih.

Ta PsPP je prošle godine pozivala građane da glasaju za Borisa Tadića, posle ptijalinskog potopa upućivanog na njegov račun mesecima pre toga. Nema veze sa zloupotrebom ličnih podataka, ali ima sa tri velika slova X: politički promiskuitet sa finansijskim ishodom.
Ukoliko su mislili da pozivom na glasanje za Borisa Tadića spašavaju Srbiju u drugom krugu predsedničkih izbora, od koga to onda spašavaju Srbiju ulaskom u lokalne koalicije sa SNS?
Možda se ovaj gornji poziv nije ni odnosio na Tadića, već na... Tomu Sepulturu?
Ovonedeljni pozivi koji pljušte na sve strane, da se fizičkim ili e-glasanjem učestvuje u izborima za predsednika DžDP, na kojima Čedomir udara na Jovanovića, nisu kršenje nikakvog zakona. Nisu, kao što je i sanak pusti obećanje iz 2011. godine kako je to "poslednji najdemokratskiji izbor predsednika partije sa samo jednim kandidatom". Pretpostavljam da je to razlog što nigde nisu zvanično objavljena imena kandidata (džedepeovski singularni plural) za predsednika stranke. Unutrašnji nemir, nadutost protiv koje čak ni koren miloduha (levisticum officinale) ne pomaže.
No further comments.

Za ovakav DžDP to uopšte više nije čudno - kako širom Srbije sklapaju sve više lokalnih koalicija sa SNS, tako sve više liče na SRS, naročito procentualno. Rezultat u Zemunu dokazuje ovaj trend, Zaječar će ga samo potvrditi i ojačati.

A Zemun je zakon jači od Zakona. Naročito za one kojima je do poštovanja zakona (plural) stalo taman koliko do toga šta građani zaista o njima misle. Ovih dana se, u okviru predizborne kampanje, ulicama Zaječara valjaju krda ćelavih i mišićavih zemunskih (ispostavilo se potom i kruševačkih) naglasaka, tablica i kičmoispravljača, padoše prve i druge predizborne batine (geografsko poreklo bilo je garant određenih psihofizičkih aktivnosti do predizborne tišine). Pade i ribanje lokalnog naprednjačkog iverja otpalog sa Ničićeve klade vertikale vlasti, naročito posle mitinga URS koji je bio daleko posećeniji od naprednjačkog, iako su na oba došli kako beogradske glavešine obe PsPP i njihovih privezaka, tako i buljuci autobusa iz okolnih opština. A i šire. Dinkićev miting u organizaciji Oborkneza Ničića, ispade daleko organizovaniji i masovniji od Vuk&Vučićevog u organizaciji Beoslona Mirkovića.

U sklopu zemunske muke, ni PsPP poznatija pod umetničkim imenom "SNS" nadasve (ali i povijesno) nije imuna na idiotarije i kršenje zakona. Za majske izbore 2012. godine, zatrpavali su sve redom SMS pozivima da se na izbore izađe i glasa za njih. Nekada sam bio član LDP, zbog čega i dalje imaju moje lične podatke (što je sasvim legalno dokle god im se ne ospori pravo njihovog korišćenja), ali odakle bre naprednjacima broj mog mobilnog telefona kada se u životu o njih nisam ni očešao?!!
Ukoliko je palanačka zajebancija u pitanju, uopšte nije smešno - naprotiv.
Ako me je tek nešto iznerviralo, to je činjenica da je u razgovoru posle prezentacije pomenutog projekta, a u kontekstu cinkarenja brojeva svojih korisnika, spomenut i jedan od operatera mobilne telefonije koji ordinira u Srbiji. Nažalost, kancelarija Poverenika još uvek nije uspela da pribavi dokaze za ovakvu (neformalnu) tvrdnju koja se tom prilikom mogla čuti.

Po izjavi ljudi koji su realizovali ovo istraživanje, na osnovu starog zakona u ovoj oblasti (koji je važio od 1998. do 2008. godine), Siniša Bakarec (DSS) nikada nije bio predmet istraživanja niti pokretanja postupka zbog čuvenog kopiranja opšteg biračkog spiska Republike Srbije 2002. godine, kopiranjem diskova na laptopu koji je držao na kolenima - u WC-u tadašnje Savezne Skupštine.

Sve u svemu, istraživanje CHRIS mreže odbora za ljudska prava, kao i svakodnevni primeri divljaštva, sumanute neodgovornosti i bahatosti stranaka u odnosu prema građanima, kao i činjenice da u tome (na)prednjače oni kojima su usta najviše puna €pejstva, pokazuju i dokazuju koliko je naše društvo daleko bliže dobijanju socijalne dijagnoze po Međunarodnom šifarniku bolesti, nego dobijanju datuma o početku pristupnih pregovora sa EU. I to katastrofalno zasluženo.

Preporučio bih svim postojećim PsPP, da pod oznakom "urgentno" u svoje statute unesu stavku kako im je odsadpanadaljeiubuduće stranačka boja - bela. Da ne budu posle opet iznenađeni kada ih birači nevažećim listićima obele i ispodcenzuse. A hoće, jer trenutno na tržištu drugog i proverenog leka za simptome te pošasti - nema. Za istrebljenje uzroka je ipak potrebno nešto drugo, i jače.

Zbog toga su se ekipice toliko i uzvrpoljile, pa skidaju tesne gaće pred naprednjacima - tražili im to ovi, ili ne.

Protiv ovakvog, najblaže rečeno neodgovornog ponašanja PsPP, pravna pouka je da im pošaljete Zakonski propisan upit da li poseduju vaše lične podatke i za šta ih sve koriste. Ukoliko vam ne odgovore, podnesete prigovor Povereniku zbog njihovog nepoštovanja predmetnog zakona, a njegova obaveza je da im uputi nalog da ga ispoštuju. Tu se priča, manje više, završava jer Zakon ne predviđa sopstveno izvršenje pod prinudom ili neku težu sankciju za one koji ga ne poštuju. Pre nekoliko meseci je najavljena moguća izmena Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koja bi donela i elemente krivične odgovornosti, samim time i kazne koje su za nju predviđene.  Naravno, sve to ipak zavisi od volje onih zbog kojih bi Zakon trebalo menjati i dopuniti, što svakako povećava neverovatnoću usvajanja predloženih izmena.

Na kraju, citiraću Dejana Đorđevića, moderatora i realizatora spomenutog projekta CHRIS:
Jedna od definicija privatnosti je i pravo da budemo ostavljeni na miru.
Sumnjam da se ovde mislilo na privatnost pravnih lica, pod umetničkim imenom Partije sa posebnim potrebama. Naprotiv.
Štos nije u tome da vas ostave na miru, već da ih napenalite kada to ne žele da urade.

***

U poslednje vreme stalno me spopadaju kako sam previše ostrašćen na račun džiberaldemokrata, sa kojima sam nekada bio zajedno u istoj stranci. Oni koji to rade ne razumeju, ili se prave nevešti, da ovo čudo negotinsko nije LDP niti je ikada to bilo - čak i po aktuelnim kriterijumima za tvrdoću brašna & mekoću duše Predsedničke.

Ako još nekome još uvek nije jasno zašto sam tu "stranku" doskora nazivao agroliberalnom, a odskora džiberaldemokratskom - ovo je poslednji put da crtam i bojim dokazni materijal. U pitanju je broj telefona u kancelariji negotinskog odbora LDP, koji se vodi na pučansku udrugu, iliti ex-partiju koja ne postoji više od tri godine. Eto nama ličnih podataka jednog pravnog subjekta, javno dostupnih u zvaničnoj zbirci državne telefonske kompanije, poznatoj kao "telefonski imenik". Neko tu ne govori istinu, a vi prosudite sami o kome i čemu se radi.

Ne govore uludo neki od njih sigurnosnih, i dalje, kako se "samo trenutno, sad, zovemo eldepe, al mi smo i dalje penteka". Ladno, i javno - na junskih +38°C.

Ničim izazvani, bez gajbe hladnog Jelen piva na haubi opštinskog auta pod gasom.

Ombudsman

Ombudsman je reč iz švedskog jezika, i znači zastupnik. Odatle potiče i prvo uvođenje institucije zaštitnika ljudskih prava građana, 1809. godine. Sam pojam zaštitnika prava građana se inače javljao i ranije, u staroj Kini (III vek PNE), kod rimskih Tribuna (tribuni plebis, sa pravom veta), u Turskoj (Diwan-al-Mazalim i koncept Qadi al-Qadat, tj. sudija nad sudijama, VII vek), u Engleskoj (XVII vek) - ali ne pod ovim "konceptualnim" imenom.

Koncept zaštitnika građanskih prava u sebi sadrži Monteskjeov princip podele vlasti (jedan od stubova prosvetiteljstva), teoriju sociologije na kojoj su zasnovana savremena društva.
Institucija ombudsmana postoji u preko 130 zemalja Sveta, pa naravno i u Srbiji. Na žalost, do sada samo 11 opština je realizovalo otvaranje lokalnih kancelarija. U švedskoj je ovaj koncept realizovan pre tačno 200 godina, koliko Srbija zapravo i kaska u toj oblasti za razvijenim zemljama.

U Srbiji postoji koncept parlamentarnog ombudsmana opšteg tipa. To je državni organ zadužen za kontrolu, poštovanje i unapređenje svih prava građana, imenuje ga Skupština Srbije kojoj podnosi godišnji izveštaj o radu. Zakon o zaštitniku građana je donet 2005. godine, 2006. je to potvrđeno i u čuvenom ponoćno-vampirskom Ustavu Srbije, dok je 2007. na dužnost konačno stupio prvi i još uvek aktuelni Saša Janković.
U nekim zemljama postoje specijalizovani ombudsmani koje imenuje Vlada.

Zaštitnik građana kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa državne uprave, kao i drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova sa javnim ovlašćenjima. U svom radu on je samostalan i nezavisan. Odgovoran je Parlamentu Srbije, koji ga bira na period od 5 godina, u najviše 2 uzastopna mandata. Ima 4 zamenika koji rade shodno ovlašćenjima koja su im preneta od samog Zaštitnika građana. Za njih važe ista pravila igre kao i za Zaštitnika građana.
Ti zamenici su specijalizovani za:
- zaštitu prava lica lišenih slobode (zatvorski uslovi, medicinska zaštita, sprečavanje torture, interna kontrola, reintegracija u društvo),
- ravnopravnost polova (rodno zasnovano nasilje i diskriminacija na poslu, marginalizovane grupe žena, loša uprava, saradnja sa NVO za ženska prava, seksualne manjine i govor mržnje),
- prava deteta (Savet pri Vladi, ugrožene kategorije dece, nasilje nad decom, zabrana telesnog kažnjavanja u porodici, elementi rasizma prema romskoj deci u obrazovnim ustanovama),
- prava pripadnika nacionalnih manjina (realizacija ustavnih i zakonskih prava na jezik, obrazovanje, kulturni identitet, informisanje i politički angažman, kontrola ovih prava, nacionalni saveti, društvena integracija)
- prava osoba sa posebnim potrebama (nasilje u porodici, isključenost iz javnog života, diskriminacija u zdravstvenim institucijama, naknade za tuđu pomoć i negu).
Zaštitinik i zamenici uživaju imunitet kao narodni poslanici. Mogu biti razrešeni ako nestručno ili nesavesno vrše ovu funkciju, imaju stranački angažman, zbog sukoba interesa, vrše drugi javni posao ili funkciju koji ograničavaju njegov kredibilitet ali i funkcionalnost, zbog osude za krivično delo koje ih čini nepodobnima za ovu funkciju.

Ombudsman ne može da kontroliše Skupštinu Srbije, Vladu Srbije, Predsednika Republike, Ustavni sud, sudove i tužilaštva. Prilikom kontrole organa javne uprave (e, to već sme!) u obzir se uzimaju etičnost, savesnost, nepristrasnost, stručnost, svrsishodnost, delotvornost i poštovanje dostojanstva građanina (stranke) kome je potrebna neka javna usluga. Ombudsman deluje preventivno i posreduje između građana i organa uprave. Može da predlaže nove zakone ili izmene i dopune postojećih iz oblasti za koju je nadležan, kao i da daje mišljenje na zakone u pripremi.

Organi uprave su obavezni da sarađuju sa ombudsmanom i omoguće mu sve uslove za nesmetan rad. U slučaju nepoštovanja obaveza, ombudsman može da podnese zahtev za disciplinski postupak ili prijavu za pokretanje sudskog postupka, pa čak i preporuči razrešenje funkcionera odgovornog za povredu građanskih prava. Zaštitnik građana postupa po pritužbi građana ili samoinicijativno.
Zaštitiniku građana se može da obrati svako ko smatra da organi uprave nekorektno ili uopšte ne primenjuju propise Republike Srbije na njegovu štetu: državljani Srbije, stranci, apatridi, izbeglice, raseljena lica, udruženja i pravna lica. Pritužba je besplatna, pisana ili usmena, i po pravilu ne bi trebalo da je anonimna. Ombudsman ne pokreće postupak pre nego što su iscrpljena sva pravna sredstva, osim ako podnosiocu preti nenadoknadiva šteta ili je loše ponašanje organa uprave preraslo iz incidenta u opšti manir. Ako se utvrdi propust ili nepravilnost, ombudsman zahteva ispravljanje greške i predlaže načine kako to uraditi. Organ uprave je dužan da u roku do 60 dana ombudsmana obavesti o otklanjanju nedostatka, odnosno o neotklanjanju. O nepostupanju po preporuci Zaštitnik građana obaveštava javnost, Skupštinu i Vladu, i može da preporuči utvrđivanje odgovornosti nadležnog rukovodioca upravnog organa.

Pojam "loša uprava" je ključan zašto još uvek postoje problemi u radu ombudsmana, a koji se vezuju za neadekvatan prostor, nedovoljna sredstva, lošu saradnju i druge uslove za rad. Još uvek su, tamo gde već postoje, prinuđeni da rade sa nedovoljnim brojem saradnika (zaposlenih) kao i da je permanentan nedostatak radnog prostora koji je potreban za nesmetan rad.

***

Sve smo ovo čuli u teorijskom delu današnjeg predavanja koje su u Negotinu upriličili kancelarija Republičkog zaštitnika građana i Odbor za ljudska prava u Negotinu.
Ali, kada je došlo do konkretnih primera iz naše sredine i diskusije na tu temu, prisutni su videli svu silinu problema sa kojima smo suočeni kao društvo.

• Počelo je sa Mikijevom konstatacijom da se u javnosti stekao utisak kako se ova priča valja po naređenju Velikog Brata, koji je od strane predavača malo pogrešno prepoznat u liku Borisa Tadića, na šta je Miki morao da dodatno objasni kako "Tadić niti je veliki, niti je brat". Nastavilo se Skalinom upadicom da "Miki jasno naznačava na šta misli šta sve to danas predstavlja Velikog Brata, Amerika, Zapad, EU, kapital i novac, Rusija, i kolika je servilnost aktuelnih vlastodržaca prema njemu".

• Finansijski element, "neisplativost imenovanja lokalnog ombudsmana", povećanje troškova budžeta za njegovu platu i slično, prepoznati su kao apsolutno nebitan razlog, uzevši u obzir svu silu izmišljenih i multipliciranih radnih mesta po opštinskim upravama širom Srbije, gde se ljudi uglavnom zapošljavaju, a malo ili čak nimalo - rade.

• Postavljeno pitanje "Ombudsman štiti prava građana. Njega biraju političari, odbornici, poslanici. Ko štiti njega?", izazvalo je buru komentara na račun bivših i sadašnjih lokalnih i republičkih vlasti, gde je izneta gomila primera kako se sve izvrdavaju zakonske i ustavne obaveze od strane državnih organa i službenika.

Na žalost, izrečen je i jedan pomalo nevešt, "akademski" odgovor na pitanje o zaštiti zaštitnika koji je glasio: "Niko. Ako političari žele da ga maknu jer im se ne sviđa, građani treba da se samoorganizuju i da pokušaju da ga zaštite. To je osoba od ugleda, kojoj veruju."
Naprosto, mislim da to nije tačno. Postoji isuviše primera i problema koje sam i lično izneo, poput onog u Boru gde je sakupljeno više od potrebnih 10% potpisa građana za pokretanje postupka za smenu lokalne vlasti, a da je ta ista vlast rekla kako im potpisi nisu validni jer na obrascima ne piše za koji se to grad traži smena vlasti (tako ili nekako slično, proverite kod RainDoga ili Juge na blogovima ako vas interesuje). Kako to građani da zaštite ombudsmana? Da se sakupi par stotina njih i blokira Opštinu dok im ne ostave zaštitnika na miru?!
Partijski ljudi, odbornici, biraju lokalnog ombudsmana. Oni mogu i da ga smene. Od njega, shodno srBskoj logici, očekuju zauzvrat određenu dozu zahvalnosti što su mu "dali lebac", a ne kritike pa čak i zahteve za razrešenja funkcionera. Kako od partija odbraniti osobu koja je partijski imenovana, glasanjem odbornika u Skupštini?
Rekoše: "Niko danas u Srbiji nema toliku pojedinačnu moć da odlučuje, sada je doba pravljenja koalicija pa će da se dogovore ... "
Zaista romantično poimanje srbijanske stvarnosti.
Zaštitnika, kao i sve građane, treba da štite Ustav i zakoni ove države. Za njihovo sprovođenje (činjenično, zaštitu) zaduženi su sudovi, jedan od stubova Monteskjeove podele vlasti. I to baš onaj, čije ponašanje ombudsman ne može da kontroliše. Ovakav odgovor danas nismo čuli od strane državnih službenika iz kancelarije Republičkog zaštitnika građana.
Zašto Srbija sopstvenim sudovima ne veruje?

• Danas smo saznali i to da za imenovanje na mesto Zaštitnika građana nije neophodno obrazovanje u pravnoj struci. Ombudsman može biti bilo koja osoba od ugleda u lokalnoj zajednici, bilo koje struke. Za republičkog ombudsmana je postavljen preduslov od 10 godina iskustva u zaštiti ljudskih prava. To što je otprilike toliko vremena prošlo od pada Miloševićevog režima, pa se postavlja pitanje gde su bila više ugrožena ljudska prava (shodno tome i potreba za borbom), pre ili posle njega, i kako je to posle sticano neophodno iskustvo - nije naišlo na dovoljno pažnje prisutnih, ili je možda utonulo u tada već preglasnu raspravu. Za lokalnog ombudsmana taj uslov čak i ne postoji, nego je ostavljeno da sama Opština to reguliše svojim Statutom.
  

Pa vi onda vidite ...

• Onaj promašaj od pitanja "što mi traže u banku da im dam pasoš kad oču da otvorim devizni račun", ne mogu da ozbiljno komentarišem a da ne ispadne poseban post na tu temu.

Sistem ombudsmana je zamišljen i stvoren u Skandinaviji, gde savršeno funkcioniše, uostalom kao i u većini drugih zemalja gde ga ima. Nije da kod njih ljudi ne lažu, nego znaju da to ne treba da rade. A kod nas ...
U sistemu lokalne samouprave u kome se odbornici ne biraju direktno, po većinskom izbornom principu, što donekle garantuje njihov lični a ne partijski ugled kod građana, kako onda očekivati da se to isto zahteva kao predispozicija kod imenovanja ombudsmana? Možda bi, do uvođenja normalnog većinskog sistema za lokalne izbore, opštine morale (bez prava da izvoljevaju ili vrdaju) da donesu Statutarne odluke o otvaranju kancelarija Zaštitnika građana, a da konkretna lica do daljeg imenuje Republička kancelarija posle određenog vida obuke i provere.
Čisto da nam ne bi raznorazni Organi odlučivali o ugledu.
Centralizacija ili samozaštita, odlučite sami.

Iako je bio najavljen, Organ se nije danas pojavio u Velikoj sali SO Negotin. Kao ni ostali iz lokalne političke "elite". Par predstavnika manjih, vanparlamentarnih stranaka - i to je sve od te fele. A svi uredno pozvani.
Na kraju, ne mogu a da se ne osvrnem na nešto što mi je debelo zagolicalo uši: preveliko zalaganje na temu krivice sadašnjih tupera poznatih i kao Republička vlast na čelu sa Tadićem, a nasuprot tome fusnote na račun zasluga Koštunjare za usvajanje zakona iz ove oblasti. Radi se o čoveku (?!) koji je sve moći angažovao da saplete Đinđića i njegovu Vladu, i zagorča mu (ispade kratak) život, da bi posle pokrao sve njegove ideje i glockao ih narednih godina predstavljajući ih kao svoje. Takođe i na račun lokalnih, odlazećih i nadolazećih Organa, koji su eto razumeli ovu potrebu pa su se složili s tim.
Svakako, zato naša opština danas ima šefa protokola (o čoveku zaista ne mislim ništa loše, on za to nije kriv) i sličnu dvorsku kamarilu.
Ali nema Zaštitnika građana. Lokalnog ombudsmana.
Tačka.

.

Ipak, bez obzira na kritički stav dela prisutnih na račun načina kako i koliko se to "oni gore" trude da pomognu "onima dole", ovo predavanje jeste ispunilo svoju svrhu. Oni koji su bili zainteresovani za ovu temu, dobili su dovoljno informacija, učestvovali u diskusiji, ponešto zamerali ali ponešto i predložili za bolju realizaciju jedne sasvim dobre i plemenite ideje, koja ide u korist svakoga od nas.
Samo kada ne bi bilo tih naših uobičajenih fusnota, kreativnog tumačenja i tople vode.