Dogodilo se na današnji dan

Dan Mladosti

Naravno da niko živ ne veruje da je to bio Titov rođendan, osim Aligrudića u "Doli Bel" koji je to pročitao u Zabavniku. Ali, dok je Drug bio živ, ko je to smeo da kaže. Zato, trčala se najveća štafetna trka u istoriji atletike, starije pionirke (do 27 godina) su tu skraćenu šuplju motku uručivale (a neke bogati bile i same uručivane), vojska i studenti se bacakali po stadionu JNA, cveće se bacalo svugde gde je Ljubičicu Belu vozio njegov čuveni merdža sa šestoro vrata. Bahanalije? Ne - Dan mladosti i pripadajući mu slet.

Behu i mikrosletovi širom Eseferjot organizovani, ali diletantizam se tada nije obeshrabrivao (kao, danas jeste...), a pank muzika je proglašena kičom i dodatno, pa potom i naknadno oporezovana. Bez PDV-a. To su ostavili za Dinkića.

Desant na Drvar

Na današnji dan 1944, godine, do tada pefektne u izvedbi (Krit, otimanje Musolinija i slične akrobacije), nemačke padobranske jedinice izvršile su napad na Drvar, BiH selendru poznatu po pećini u kojoj je bio smešten Vrhovni štab partizana, a u koji su često svraćali i saveznički vojni emisari na po koju. Među njima i Randolf Čerčil, koga su nemci uspeli da uhvate, ali su takođe potom uspeli i da im pobegne.
Naši vojni "stručnjaci" smatraju da je ovo bio težak vojni neuspeh Vermahta, jer su sa toliko uložene snage i volje uspeli samo da zarobe Ljubičicinu (ne belu nego SMB) uniformu i džip.
Neuspeh izgleda ovako, ako pogledamo gubitke na obe strane:
- nemci: 213 mrtva, 881 ranjen, 51 nestao
- našinci: preko 6.000 poginulih, od toga strahovito veliki procenat civila
Ala smo ih pocepali, svaka nam čast. Šta li bi tek bilo da nismo ...
Ljubičica je naravno blagovremeno klisnula avionom na Vis - ako je Stari Zajebant uopšte tu i bio na dan desanta.

Desant na Negotin

OK, nije to bilo baš 25. maja, već u prošlu sredu 20.05.2009. godine. Ali, beše desant, no ne behu nijemci već to bješe nastavljalac svijetloga lika&djela Maršalova, nitko drugi do Drug Ivica. I ne behu padobranci koji skaču iz aviona, već samo helikopter plavo-beli ... i koferče.
Iskoči taj nindža na zeleni teren stadiona Hajduk Veljko, pa se u doskoku dokotrlja pravo do kahvane "Stadion", u duhu najsvetlije sletovske tradicije. Tu ga dočekali polaznici njegove partijske škole, koju nikako konačno da završe jer im stalno nešto menjaju nastavne planove i programe. IzLjubiše se po tri puta i izgrliše, potapšaše ramenca, pa i priložiše malo da se okrepe. Domaćinski, kako je i red.
Kahvana pre toga temeljno sanitarno protresena, nemoj neka bubašvaba da se provukla - jer smo rekli da nemci neće proći, dobro možda njihova kola, al ostalo ... Kobasičke ima da budu po PS-u sve pod konac: salmonela, trihinela, tandarela - sikter bre iz lokala! I pečat hoću da vidim na sve! I na mesište, i na stolnjake&kelnere, i na račun, i na čelo.
Ne, nije Buco došao tu zbog Negotina. A ni zbog kumstva. Nego, da ubije vreme u prijateljskom ćaskanju sa sadrugovima dok mu natankaju gorivo za dalje.
Zli jezici šire po gradu abrove da je tada naredio svojima da odmah nađu zajednički jezik sa vladajućom ekipom u Negotinu. Bilo to istina ili ne, onima što šire po gradu ovakve baljezgarije bi bolje bilo da malo skrate jezike. Da im ne udare i tu pečat, ni zbog čega drugog.
Kao što niko normalan ne veruje u datum Titovog rođenja, ili u našu pobedu a nemački poraz u Drvaru, tako i u ovom primeru desanta teško da će se naći neki klen za upecavanje na ovu žvaku. Tvrdim da Dačića zabole za lokalnu vlast u Negotinu taman koliko i za račun u pominjanoj kafani.
A kahvana? Ona ubuduće menja namenu od karavan- u helikopter-saraj.

***

Ljudi, sve ove gornje primere slobodno zaboravite. Ionako su to samo istorijske zajebancije koje će negde možda biti upisane a možda i ne. Nije čak ni toliko bitno.

Ono što je bitno, to je činjenica da je te dačićevske srede 20. maja prvo stidljivo, a od ovog titovskog ponedeljka 25. maja i zvanično, čuveni File, taj Mali Čovek, Hobit, doktor za domaći sladoled, ponovo otvorio svoj kiosk za narodne mase. Nije u centru, već na Zelenoj pijaci gde ga izdžentrisaše Bećari - ali, šta je tu je.
Narode navali, PONOVO RADI FILE!