Dogodilo se na današnji dan

Dan Mladosti

Naravno da niko živ ne veruje da je to bio Titov rođendan, osim Aligrudića u "Doli Bel" koji je to pročitao u Zabavniku. Ali, dok je Drug bio živ, ko je to smeo da kaže. Zato, trčala se najveća štafetna trka u istoriji atletike, starije pionirke (do 27 godina) su tu skraćenu šuplju motku uručivale (a neke bogati bile i same uručivane), vojska i studenti se bacakali po stadionu JNA, cveće se bacalo svugde gde je Ljubičicu Belu vozio njegov čuveni merdža sa šestoro vrata. Bahanalije? Ne - Dan mladosti i pripadajući mu slet.

Behu i mikrosletovi širom Eseferjot organizovani, ali diletantizam se tada nije obeshrabrivao (kao, danas jeste...), a pank muzika je proglašena kičom i dodatno, pa potom i naknadno oporezovana. Bez PDV-a. To su ostavili za Dinkića.

Desant na Drvar

Na današnji dan 1944, godine, do tada pefektne u izvedbi (Krit, otimanje Musolinija i slične akrobacije), nemačke padobranske jedinice izvršile su napad na Drvar, BiH selendru poznatu po pećini u kojoj je bio smešten Vrhovni štab partizana, a u koji su često svraćali i saveznički vojni emisari na po koju. Među njima i Randolf Čerčil, koga su nemci uspeli da uhvate, ali su takođe potom uspeli i da im pobegne.
Naši vojni "stručnjaci" smatraju da je ovo bio težak vojni neuspeh Vermahta, jer su sa toliko uložene snage i volje uspeli samo da zarobe Ljubičicinu (ne belu nego SMB) uniformu i džip.
Neuspeh izgleda ovako, ako pogledamo gubitke na obe strane:
- nemci: 213 mrtva, 881 ranjen, 51 nestao
- našinci: preko 6.000 poginulih, od toga strahovito veliki procenat civila
Ala smo ih pocepali, svaka nam čast. Šta li bi tek bilo da nismo ...
Ljubičica je naravno blagovremeno klisnula avionom na Vis - ako je Stari Zajebant uopšte tu i bio na dan desanta.

Desant na Negotin

OK, nije to bilo baš 25. maja, već u prošlu sredu 20.05.2009. godine. Ali, beše desant, no ne behu nijemci već to bješe nastavljalac svijetloga lika&djela Maršalova, nitko drugi do Drug Ivica. I ne behu padobranci koji skaču iz aviona, već samo helikopter plavo-beli ... i koferče.
Iskoči taj nindža na zeleni teren stadiona Hajduk Veljko, pa se u doskoku dokotrlja pravo do kahvane "Stadion", u duhu najsvetlije sletovske tradicije. Tu ga dočekali polaznici njegove partijske škole, koju nikako konačno da završe jer im stalno nešto menjaju nastavne planove i programe. IzLjubiše se po tri puta i izgrliše, potapšaše ramenca, pa i priložiše malo da se okrepe. Domaćinski, kako je i red.
Kahvana pre toga temeljno sanitarno protresena, nemoj neka bubašvaba da se provukla - jer smo rekli da nemci neće proći, dobro možda njihova kola, al ostalo ... Kobasičke ima da budu po PS-u sve pod konac: salmonela, trihinela, tandarela - sikter bre iz lokala! I pečat hoću da vidim na sve! I na mesište, i na stolnjake&kelnere, i na račun, i na čelo.
Ne, nije Buco došao tu zbog Negotina. A ni zbog kumstva. Nego, da ubije vreme u prijateljskom ćaskanju sa sadrugovima dok mu natankaju gorivo za dalje.
Zli jezici šire po gradu abrove da je tada naredio svojima da odmah nađu zajednički jezik sa vladajućom ekipom u Negotinu. Bilo to istina ili ne, onima što šire po gradu ovakve baljezgarije bi bolje bilo da malo skrate jezike. Da im ne udare i tu pečat, ni zbog čega drugog.
Kao što niko normalan ne veruje u datum Titovog rođenja, ili u našu pobedu a nemački poraz u Drvaru, tako i u ovom primeru desanta teško da će se naći neki klen za upecavanje na ovu žvaku. Tvrdim da Dačića zabole za lokalnu vlast u Negotinu taman koliko i za račun u pominjanoj kafani.
A kahvana? Ona ubuduće menja namenu od karavan- u helikopter-saraj.

***

Ljudi, sve ove gornje primere slobodno zaboravite. Ionako su to samo istorijske zajebancije koje će negde možda biti upisane a možda i ne. Nije čak ni toliko bitno.

Ono što je bitno, to je činjenica da je te dačićevske srede 20. maja prvo stidljivo, a od ovog titovskog ponedeljka 25. maja i zvanično, čuveni File, taj Mali Čovek, Hobit, doktor za domaći sladoled, ponovo otvorio svoj kiosk za narodne mase. Nije u centru, već na Zelenoj pijaci gde ga izdžentrisaše Bećari - ali, šta je tu je.
Narode navali, PONOVO RADI FILE!

Peticija

Da podsetim sve one koji podržavaju Peticiju a još se nisu potpisali (i naravno, čitaju ovaj blog) da akcija traje do kraja meseca kada ćemo potpise predati nadležnima za rešavanje ovog problema (a ne produbljivanje). Oni koji podržavaju Peticiju, a ne mogu lično da se potpišu, neka koriste blagodeti interneta i pošalju skeniranu potpisanu izjavu.
Ukoliko nam to vreme dozvoli, u subotu 27.09.2008. sakupljamo potpise u centru grada.

Oni koji bi da se i dalje sprdaju na ovu temu i od sebe prave budale, neka to rade kod svojih kuća pred ogledalom.

btw.

Po čaršiji je puštena buva kako je stvar rešena i da R.Gerov o svemu nije bila obaveštena, da je Filetu obećala mesto preko puta OŠ "Vuk Karadžić" kod "Poleta", a da mu je dala privremeni smeštaj na pijaci dok završe park. Morao sam danas da onog ko me u to ubeđivao (rekla mu je to Ona, lično), odvedem do pijace i pokažem mu taj smeštaj. Nije mogao da veruje svojim očima.
Pojavilo se još nekoliko problema:
Ovih dana su sastavni delovi Filetovog kioska bili izloženi vlagi od kiše i magle. Pitanje je koliko je moguće ponovo sastaviti kiosk.
Druga stvar je mnogo gora - oprema za pravljenje sladoleda, limunade i ostalog stoji sve vreme napolju, po kiši, vetru, suncu, prašini i ko zna čemu sve ne. I kada bi Filetu sada postavili kiosk, sumnjam da bi prošao sanitarnu inspekcijsku kontrolu.
Ovo sve više prelazi iz nehata u nameru.

Alal vera, svaka vam čast Dunđeri.
Napomena:
Ukoliko niste ukapirali koje je slovo u pitanju na gornjem ornamentu (pored uglomera, šestara i Oka Svevidećeg), da pogledamo uprošćenu verziju grba Slobodnoga Bratstva Dunđerskoga:

Ovo nisam ja izmislio, da se zna.
Evo originalnog linka ka Wikipediji, pa vi razmišljajte odakle sad tu slovo G.

Gradjansko vaspitanje

NEPOSREDNO UČEŠĆE (PARTICIPACIJA) GRAĐANA U OSTVARIVANJU LOKALNE SAMOUPRAVE

Zakon o lokalnoj samoupravi Republike Srbije:

Član 65.

Oblici neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave su: građanska inicijativa, zbor građana i referendum.
Oblici neposredne samouprave iz stava 1. ovog člana uređuju se zakonom i statutom.

Statut Opštine Negotin:

Član 82.

Građani opštine neposredno učestvuju u ostvarivanju poslova opštine putem građanske inicijative, zbora građana i referendumom.

Definicija peticije:

Peticija je "kolektivni akt" protesta kojim građani protestuju i zahtevaju od nadležnog organa da preduzme odgovarajuće mere u cilju rešavanja određenog problema.

Peticiju podnosi/potpisuje grupa građana.
Postupak podnošenja peticije uređuje se statutom opštine.

Nadležni organ je dužan da u roku od 30 dana donese odluku i odgovori podnosiocima peticije.

O.K. - ali peticija nije predviđena ni Zakonom ni Statutom, kako onda rešiti problem, tj. legalno nastupiti prema lokalnim vlastima, i od njih dobiti željeni odgovor?

Prosto.

Ustav Republike Srbije:

2. Ljudska prava i slobode
...
Pravo na peticiju
Član 56.

Svako ima pravo da, sam ili zajedno sa drugima, upućuje peticije i druge predloge državnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i organima jedinice lokalne samouprave i da od njih dobije odgovor kada ga traži.
Zbog upućivanja peticija i predloga niko ne može da trpi štetne posledice.
Niko ne može da trpi štetne posledice za stavove iznete u podnetoj peticiji ili predlogu, osim ako je time učinio krivično delo.

* * * * *

Dakle, ne predvidevši formu peticije, vlastodršci sebi nisu omogućili opciju uslovljavanja iste formalno-proceduralnim akrobacijama poput roka za prikupljanje potpisa, fontova, formata paragrafa, polja tabela, forme obrasca i vrste ličnih podataka potpisnika koji se podnose.
Kako je već rečeno, peticija nije oblik učešća građana u lokalnoj samoupravi već je kolektivni akt protesta, način iskazivanja građanske neposlušnosti i nepristajanja na bahatost vlastodržaca.
Smatramo da je dovoljno navesti u zaglavlju cilj peticije, ko i kome je upućuje, a od ličnih podataka ime i prezime + JMBG + potpis.
Obzirom da su se javili neki od vas koji ne žive u Negotinu a podržali bi ovu akciju, moram da konstatujem da (na žalost) neusvajanje zakona o elektronskom potpisu povlači sa sobom i nemogućnost legalne podrške peticijama na ovakav način, tj. ostavlja izlaz adresiranima da te potpise odbace zbog nemogućnosti provere autentičnosti.
Razmišljao sam da li da aktiviram neku od varijanti elektronskih/internet - peticija, ali ...
Zato, ovoga puta neka bude "peške": ukoliko niste u Negotinu a želite da nas podržite, papir u ruke i pišite sledeće:

Mi (ili JA, zavisi koliko vas ima), dole potpisani građani podržavamo peticiju Udruženja građana "Građanski Krug" iz Negotina o dodeli mesta za postavljanje kioska vlasniku poslastičarsko-bombondžijske radnje "Kod Fileta".

Podaci:

1. redni broj
2. ime i prezime
3. JMBG (matični broj, onaj sa 13 cifara)
4. mesto boravka (i državu, ako ste u inostranstvu)
5. svojeručni potpis

+mesto i datum prikupljanja potpisa

Papir u kovertu (sa što više potpisa) pa na poštu (za adresu pošaljite mejl).

Ili - skener (obavezno u boji da ne liči na fotokopiju), A4 300 dpi, pa u leconty mailbox. Sve do 1MB veličine prolazi glat kao attachment.

Postoji još jedna varijanta, ali ona iziskuje (obavezno) sledeće: prihvatamo i poruke/komentare podrške ukoliko ste registrovani Google blogger sa profilom popunjenim dovoljno za identifikaciju (kliknite na moj profil, pa napišite nešto slično). Ne ide da "anoniman" podrži akciju nekoliko puta. Taman da nas posle Bećari vijaju za falsifikat i neozbiljnost.

Potpise sakupljamo što više u što kraćem roku. Filetu nije sve jedno.

Peticija i anketa

Poštovani Negotinci,
otvaram anketu sa sledećim pitanjem:
Da li opština Negotin treba da obezbedi Filetu, kao starom negotinskom zanatliji, novu lokaciju na kojoj bi mogao da postavi svoj kiosk?
Pozivam vas da se uključite.
napomena: Možete glasati samo jednom sa svoje IP adrese, uz mogućnost korekcije odluke. Ali, ostavite za drugove varijantu "revidiranja stava".

Takođe, podsećam da smo pokrenuli prikupljanje potpisa građana za Peticiju koju ćemo uputiti Opštini Negotin. Zato vas sve pozivam da nam pomognete. Znate gde radim, a pretpostavljate i ko su ostali članovi Građanskog Kruga, pa nam se javite.
Može i mejlom:
leconty@sezampro.yu
Ništa ne košta, nikoga ne obavezuje.

Samo napred.

Lego File ...

Šta je ovo na slikama?
Da nije možda neka kućica na rasklapanje iz Lego programa?
Pa, neću da vas dalje držim u neizvesnosti. Nema potrebe da se mučite i pogađate šta je to na slikama i gde se nalazi. Svako ko je u poslednjih 5-6 dana bio na Zelenoj pijaci video je OVO.
Ovo je poslednja bruka Negotinskih dahija u koaliciji sa bećarima. Ovo je nešto što nikada ne bi palo na pamet nikome normalnom da uradi u ovom gradu.
Ovo je nešto kraj čega smo, koliko juče, prolazili i ne razmišljajući o tome. Nešto što je još od 1957. godine deo negotinske svakodnevice. Nešto, uz šta su porasle nebrojene generacije školaraca, pa i moja. Tu se nekada obavezno prvo svraćalo pre nego što se odlazilo u nekadašnji bioskop. Tu smo se po ciči zimi gurali da (kao) ugrejemo ruke nad žarom, a on nas je puštao da "maznemo" pokoji kesten, znajući da ćemo na svaki nestali kupiti još po jedan, u fišeku od novina.
Ovo što vidite je poslednji ostatak nekadašnje negotinske Nove čaršije, koja je srušena do temelja jer je bila pod zaštitom države. Nestale su sve zgrade počev od Banove apoteke, nestala je kaldrma, nestali su zasadi cveća i zelenila u centru, nestao je stari opštinski razglas preko koga su se nekada slušali prenosi Večitih derbija i utakmica reprezentacije. Nema više stare frizerske zadruge, gde niste ni išli na šišanje ako vam majstor Tasa malo ne "štricne" uvo, iz milošte. Nema starih sarača, obućara i pertlara, trajstara, konopljara, limara. Nema više klakera kod Jevte M. Nikolajevića, nema ni fantastičnih pogačica i salepa kod "Babe i Dede Jagode". Nema svilenih bombona. Nema više ni baba Ruže vunovlačare. Ni u kafani "Obilić" pod više nije olajisan, nego su tu keramičke pločice sa savremeno dizajniranim bordurama. Konačno, nestalo je i ovo sa slika.
Nestao je duh ove nesrećne palanke na tromeđi. Dobili smo štampani beton.
Da, ovo je nekada bio Filetov kiosk.
Oni koji sebe smatraju lokalnom vlašću, konačno su do apsurda doterali život u ovom gradu. "Neko" iz Opštine je Filetu rekao "evo, to je od sada tvoje mesto za kiosk, tu na pijaci", a on jadnik poverovao. Pa su mu u prošli četvrtak neidentifikovani razmonteri došli i rasklopili kiosk. Odneli ga na Zelenu pijacu, i ostavili na ulazu u komunalsku kotlarnicu.
Šta će nam veće simbolike.
Komunal je po naredbi iz Opštine raspisao licitaciju za "neko" mesto, da bi tu stavili Filetov kiosk. Naravno, na licitaciji je mesto uzeo onaj ko je dao najviše, što mu je u odnosu na jadnog Fileta bilo zaista teško.
Ako su hteli čoveku da pomognu, tzv. Osnivači su mogli da sklope ugovor sa Komunalom o pravu prečeg korišćenja bez licitacije, i ispadnu džekovi pa plate tih bednih 2500 dinara mesečnog zakupa radi očuvanja "starih zanatlija i njihovih radnji" kako vrlo često vole da govore. Ovako, izgleda da je mesto na Pijaci dobio pekar koji se tu vrti duže vremena i merka. File nije dobio "svoje mesto" pod suncem, niti će. U ovoj varoši za njega više slobodnog mesta nema.
U parku više nema ružnih, starih kioska. Nema više ni poslastičarsko-bombondžijske radnje "Kod Fileta". Na današnji dan, u četvrtak 4. septembra 2008. godine, nestao je pretposlednji stari zanat u ovom, gradu. Ostao je još samo grnčar Veličković. I naravno, najstariji zanat, lociran na Trgu Stevana Mokranjca, kućni broj 1.
A okolo se ređaju redni brojevi od 500 pa naviše.
. . .
Ne, zaista ne mogu da ne budem emotivan. Gde će im duša, do kog Gerovsko-Radikalskog kolena sežu njihove omiljene kletve ako im se vrate?
Dragi moji sugrađani, ovo je poslednji šamar koji su varvari uputili Negotinu. Građanski krug će sakupljati potpise i uputiti građansku peticiju Opštinarima da obezbede makar pristojan završetak karijere čoveku koji više od pola veka živi sa nama, i obezbede mu mesto za njegov kiosk. Makar još malo.
Ovo je trenutak za početak građanskog otpora okupatorskoj turbo-silikonsko-džiberskoj nadripolitici švercera sopstvenih i tuđih života.