Šta je ovo na slikama?
Da nije možda neka kućica na rasklapanje iz Lego programa?
Pa, neću da vas dalje držim u neizvesnosti. Nema potrebe da se mučite i pogađate šta je to na slikama i gde se nalazi. Svako ko je u poslednjih 5-6 dana bio na Zelenoj pijaci video je OVO.
Ovo je poslednja bruka Negotinskih dahija u koaliciji sa bećarima. Ovo je nešto što nikada ne bi palo na pamet nikome normalnom da uradi u ovom gradu.
Ovo je nešto kraj čega smo, koliko juče, prolazili i ne razmišljajući o tome. Nešto što je još od 1957. godine deo negotinske svakodnevice. Nešto, uz šta su porasle nebrojene generacije školaraca, pa i moja. Tu se nekada obavezno prvo svraćalo pre nego što se odlazilo u nekadašnji bioskop. Tu smo se po ciči zimi gurali da (kao) ugrejemo ruke nad žarom, a on nas je puštao da "maznemo" pokoji kesten, znajući da ćemo na svaki nestali kupiti još po jedan, u fišeku od novina.
Ovo što vidite je poslednji ostatak nekadašnje negotinske Nove čaršije, koja je srušena do temelja jer je bila pod zaštitom države. Nestale su sve zgrade počev od Banove apoteke, nestala je kaldrma, nestali su zasadi cveća i zelenila u centru, nestao je stari opštinski razglas preko koga su se nekada slušali prenosi Večitih derbija i utakmica reprezentacije. Nema više stare frizerske zadruge, gde niste ni išli na šišanje ako vam majstor Tasa malo ne "štricne" uvo, iz milošte. Nema starih sarača, obućara i pertlara, trajstara, konopljara, limara. Nema više klakera kod Jevte M. Nikolajevića, nema ni fantastičnih pogačica i salepa kod "Babe i Dede Jagode". Nema svilenih bombona. Nema više ni baba Ruže vunovlačare. Ni u kafani "Obilić" pod više nije olajisan, nego su tu keramičke pločice sa savremeno dizajniranim bordurama. Konačno, nestalo je i ovo sa slika.
Nestao je duh ove nesrećne palanke na tromeđi. Dobili smo štampani beton.
Da, ovo je nekada bio Filetov kiosk.
Oni koji sebe smatraju lokalnom vlašću, konačno su do apsurda doterali život u ovom gradu. "Neko" iz Opštine je Filetu rekao "evo, to je od sada tvoje mesto za kiosk, tu na pijaci", a on jadnik poverovao. Pa su mu u prošli četvrtak neidentifikovani razmonteri došli i rasklopili kiosk. Odneli ga na Zelenu pijacu, i ostavili na ulazu u komunalsku kotlarnicu.
Šta će nam veće simbolike.
Komunal je po naredbi iz Opštine raspisao licitaciju za "neko" mesto, da bi tu stavili Filetov kiosk. Naravno, na licitaciji je mesto uzeo onaj ko je dao najviše, što mu je u odnosu na jadnog Fileta bilo zaista teško.
Ako su hteli čoveku da pomognu, tzv. Osnivači su mogli da sklope ugovor sa Komunalom o pravu prečeg korišćenja bez licitacije, i ispadnu džekovi pa plate tih bednih 2500 dinara mesečnog zakupa radi očuvanja "starih zanatlija i njihovih radnji" kako vrlo često vole da govore. Ovako, izgleda da je mesto na Pijaci dobio pekar koji se tu vrti duže vremena i merka. File nije dobio "svoje mesto" pod suncem, niti će. U ovoj varoši za njega više slobodnog mesta nema.
U parku više nema ružnih, starih kioska. Nema više ni poslastičarsko-bombondžijske radnje "Kod Fileta". Na današnji dan, u četvrtak 4. septembra 2008. godine, nestao je pretposlednji stari zanat u ovom, gradu. Ostao je još samo grnčar Veličković. I naravno, najstariji zanat, lociran na Trgu Stevana Mokranjca, kućni broj 1.
A okolo se ređaju redni brojevi od 500 pa naviše.
. . .
Ne, zaista ne mogu da ne budem emotivan. Gde će im duša, do kog Gerovsko-Radikalskog kolena sežu njihove omiljene kletve ako im se vrate?
Dragi moji sugrađani, ovo je poslednji šamar koji su varvari uputili Negotinu. Građanski krug će sakupljati potpise i uputiti građansku peticiju Opštinarima da obezbede makar pristojan završetak karijere čoveku koji više od pola veka živi sa nama, i obezbede mu mesto za njegov kiosk. Makar još malo.
Ovo je trenutak za početak građanskog otpora okupatorskoj turbo-silikonsko-džiberskoj nadripolitici švercera sopstvenih i tuđih života.
Da nije možda neka kućica na rasklapanje iz Lego programa?
Pa, neću da vas dalje držim u neizvesnosti. Nema potrebe da se mučite i pogađate šta je to na slikama i gde se nalazi. Svako ko je u poslednjih 5-6 dana bio na Zelenoj pijaci video je OVO.Ovo je poslednja bruka Negotinskih dahija u koaliciji sa bećarima. Ovo je nešto što nikada ne bi palo na pamet nikome normalnom da uradi u ovom gradu.
Ovo je nešto kraj čega smo, koliko juče, prolazili i ne razmišljajući o tome. Nešto što je još od 1957. godine deo negotinske svakodnevice. Nešto, uz šta su porasle nebrojene generacije školaraca, pa i moja. Tu se nekada obavezno prvo svraćalo pre nego što se odlazilo u nekadašnji bioskop. Tu smo se po ciči zimi gurali da (kao) ugrejemo ruke nad žarom, a on nas je puštao da "maznemo" pokoji kesten, znajući da ćemo na svaki nestali kupiti još po jedan, u fišeku od novina.
Ovo što vidite je poslednji ostatak nekadašnje negotinske Nove čaršije, koja je srušena do temelja jer je bila pod zaštitom države. Nestale su sve zgrade počev od Banove apoteke, nestala je kaldrma, nestali su zasadi cveća i zelenila u centru, nestao je stari opštinski razglas preko koga su se nekada slušali prenosi Večitih derbija i utakmica reprezentacije. Nema više stare frizerske zadruge, gde niste ni išli na šišanje ako vam majstor Tasa malo ne "štricne" uvo, iz milošte. Nema starih sarača, obućara i pertlara, trajstara, konopljara, limara. Nema više klakera kod Jevte M. Nikolajevića, nema ni fantastičnih pogačica i salepa kod "Babe i Dede Jagode". Nema svilenih bombona. Nema više ni baba Ruže vunovlačare. Ni u kafani "Obilić" pod više nije olajisan, nego su tu keramičke pločice sa savremeno dizajniranim bordurama. Konačno, nestalo je i ovo sa slika.
Nestao je duh ove nesrećne palanke na tromeđi. Dobili smo štampani beton.
Da, ovo je nekada bio Filetov kiosk.
Oni koji sebe smatraju lokalnom vlašću, konačno su do apsurda doterali život u ovom gradu. "Neko" iz Opštine je Filetu rekao "evo, to je od sada tvoje mesto za kiosk, tu na pijaci", a on jadnik poverovao. Pa su mu u prošli četvrtak neidentifikovani razmonteri došli i rasklopili kiosk. Odneli ga na Zelenu pijacu, i ostavili na ulazu u komunalsku kotlarnicu.
Šta će nam veće simbolike.
Komunal je po naredbi iz Opštine raspisao licitaciju za "neko" mesto, da bi tu stavili Filetov kiosk. Naravno, na licitaciji je mesto uzeo onaj ko je dao najviše, što mu je u odnosu na jadnog Fileta bilo zaista teško.
Ako su hteli čoveku da pomognu, tzv. Osnivači su mogli da sklope ugovor sa Komunalom o pravu prečeg korišćenja bez licitacije, i ispadnu džekovi pa plate tih bednih 2500 dinara mesečnog zakupa radi očuvanja "starih zanatlija i njihovih radnji" kako vrlo često vole da govore. Ovako, izgleda da je mesto na Pijaci dobio pekar koji se tu vrti duže vremena i merka. File nije dobio "svoje mesto" pod suncem, niti će. U ovoj varoši za njega više slobodnog mesta nema.
U parku više nema ružnih, starih kioska. Nema više ni poslastičarsko-bombondžijske radnje "Kod Fileta". Na današnji dan, u četvrtak 4. septembra 2008. godine, nestao je pretposlednji stari zanat u ovom, gradu. Ostao je još samo grnčar Veličković. I naravno, najstariji zanat, lociran na Trgu Stevana Mokranjca, kućni broj 1.
A okolo se ređaju redni brojevi od 500 pa naviše.
. . .
Ne, zaista ne mogu da ne budem emotivan. Gde će im duša, do kog Gerovsko-Radikalskog kolena sežu njihove omiljene kletve ako im se vrate?
Dragi moji sugrađani, ovo je poslednji šamar koji su varvari uputili Negotinu. Građanski krug će sakupljati potpise i uputiti građansku peticiju Opštinarima da obezbede makar pristojan završetak karijere čoveku koji više od pola veka živi sa nama, i obezbede mu mesto za njegov kiosk. Makar još malo.
Ovo je trenutak za početak građanskog otpora okupatorskoj turbo-silikonsko-džiberskoj nadripolitici švercera sopstvenih i tuđih života.
