Poslednja štafeta, od Srca

Danas je Vođindan.

Na napredno veliku žalost, nakon raskida sa prošlosti i pameti, više nema Štafete mladosti koju bi Vođi uručili odabrani sendvičari. Pa ipak, danas će mu biti uručen pravi pravcijati vođindanski sendvič sa paštetom, ukrašen svećicama koje će ga narednih godinu dana svakodnevno podsećati da je danas napunio pola veka parazitiranja na grbači poreskih obveznika Srbije. A i šire.

Želja da Vam se ispuni - duvajte, Predsedniče!

Maja Gojković:

- Šefe, znači Predsedniče, a jelda da sam Vam ja još juče čestitala danas rođendan tako što sam raspisala pokrajinske i lokalne izbore za šefove mesnih kancelarija i upravnike stambenih zajednica?
On:

- Nijelda. Ja sam sam sebi juče prvi čestitao rođendan danas tako što sam raspisao troprocentni cenzusni rastvor parlamentarnih izbora za ove što više ne mogu da svare ni petoprocentnu supu u skupštinskoj mehani. Ruka mi zbog njih zadrhta, penkalo ispade, ko mi ih samo uvali u opoziciju... A ko ne veruje eno mu snimak, bilo juče na teve u dnevniku. I tačka. E, da, i onaj snimatelj odmah da dobije otkaz, kao Bujketova čestitka Meni.

Kao što na početku rekosmo - danas je Vođindan, pa shodno tome, omladina PUPS i aktiv doktora & magistara Stranke Najvećeg Sendvičara širom naše zemlje ponosne uvežbavaju i održavaju prigodne Sletove - masovne performanse odanosti Njemu, što im behu usađeni u DNK još dok su bili u partijskim i Službinim inkubatorima.

Nekada su izabrani omladinci, naravno po nacionalnom ključu, Drugu Titu za njegov "rođendan" uručivali Štafetu mladosti uz pozdrave i rođendanske čestitke svih naših naroda i narodnosti. U međuvremenu smo razjurili sve narodnosti, a razjebali smo i državu, pa nam je preostao samo narod koji bi Vođi nešto uručivao. U stvari, i naroda je sve manje, tako da će na kraju morati lično On sam sebi da uručuje & čestita. Mada on to već radi, godinama unazad, i bez naroda.

❤❤❤

Kod smo već kod sletova i štafeta, ima tu i nekih zaista zanimljivih stvari. Na primer:

- poslednju Štafetu mladosti, koja je bila 1979. godine uručena Josipu Brozu Titu, nosila je Sanije Hiseni, studentkinja iz Prištine

- poslednju Štafetu mladosti ikada, nosila je i uručila nikome 1987. godine Rajmonda Borošaj, učenica iz Gnjilana.

Dva Srca Srbije.

Stvarno bi red bio da ove godine Sendvič mladosti Vođi uruči neko sa Kosova. Evo, na primer, mogao bi to da bude predsednik Izviđačke organizacije Kosova, omiljeni Vođin cimer iz zajedničkog inkubatora - Ramuš Haradinaj.

Treće Srce Srbije, k'o kisela voda Radenska.

Poslednja štafeta, treći put. Pa da se raziđemo.

Slet2020 je gotov, a sad svi na svoje radne zadatke.

- Slet (post #512, 25.05.2013)

- Slet, SDO, voda i Vođa (post #1174, 21.03.2017) 

Slet

Na današnji dan, u neka socijalističkosamoupravna vremena, održavan je takozvani Slet.

Sam pojam "slet" potiče od Sokolskih društava koja je u XIX veku osnovao češki filozof Miroslav Tirš; sistem javnih ritmičkih i simboličkih gimnastičkih vežbi koji se potom žestoko primio kod germansko-slovenskih totalitarnih plemenskih zajednica pod parolom "u zdravom telu zdrav duh, a duša u nosu". Ovdašnji "Sokoli" su kasnije prerasli u DFVR "Partizan", a prvi Titoslet održan je 25. maja 1957. godine.

Svake potonje godine, na taj dan su pionirke, pioniri, omladinke, omladinci, radnici, seljaci i poštena inteligencija, obučeni u prikladan asortiman Jugoslovenskog kombinata "Sport" i obuveni u patike "Jugoplastike" izbeljene cinkvajsom, pristupali masovki na stadionu JNA, koja je obavezno obuhvatala razne vrste bacakanja, kolektivnog rukonogomotkomlata, stotine varijacija Kozaračkog kola na muzičku temu kunidbe Maršalu. Do 1979. to beše u Njegovom prisustvu, kada obavezno padaše i uručivanja Štafete Mladosti od strane zaslužnih omladinki, prethodno lično em personalno pretresenih i prepipanih od strane Ljubičice Bele, bezbednosti radi. Malo njegove, još više njihove. Od 1980. pa do 1988. kada smo odsletovali poslednji put, manifestacija je održavana bez Njega, opravdano odsutnog.

Posebnu tačku, koja je obuhvatala PAP-ovke tupih bajoneta, bez municije i udarne igle, plus državna ili partijska zastava po glavi izvođača, sprovodili su pripadnici JNA - redovni vojnici, gardisti, đaci srednjih vojnih škola i pitomci vojnih akademija Eseferjot (kako to reče JeNeA đeneral František Tuđman).

Pribeleške radi, prijavljujem: kao klinac, 1978. godine sam lično nosio Pionirsku štafetu OŠ "Vuk Karadžić" ulicom Stefanije Mihajlović, od nekadašnje kafane "Bulevar" do današnje kafane "Kod Čiče" gde sam je predao narednom sapatniku. Brat bratu, ima tu zdravih sto jardi - čitav jedan home run u američkom fudbalu. Pojma nemam gde je završila ta štafeta, kao i hiljade takvih istih širom Jugoslavije. Možda se iz samog njenog štapinsko-pendrekastog oblika dala naslutiti potonja budućnost Zemlje, ali šta deca znaju o tome...

Na dan 25. maja, obeležavan je rođendan Josipa Broza, iako istorijski fakti pokazuju da se to zapravo dogodilo 7. maja (1892. godine). Nebitno, jer je taj dan izabran delom zbog toga,ali sigurno delom i zbog osvrta na nemački zajeb iz 1944. kada su uspeli da zarobe celu jednu maršalsku uniformu, po cenu izginuća silnog naroda Drvara i okoline.

Btw, originalno, pojam "maršal" znači konjušar. Potiče od starofranačkog "marechal" tj. staronemačkog "marahscalc", i u sebi sadrži pojmove "konj" i "sluga". Od pojma za konja (mare, mearh, marah, marha), potiče i naziv drevne rase konja Tolkinove Srednje Zemlje - Mearas. Pojam već od XII veka dobija i vojni smisao, i dodeljuje se prvenstveno zapovednicima konjičkih jedinica; od XVIII veka ova titula postaje vojni čin koji se odnosi na kompletne armije, a u potonjim slučajevima i na same države.

Dakle, sada je valjda jasnije za šta smo svi bili smatrani u vreme dok nam je gazdovao maršal. To što smo potom od konja postali magarci, teško da je njegova krivica. Zato je jahanje još uvek zvanična državna doktrina svake vlasti u ovm krajevima.

Jelenko s'rozi Mićević Filaret: 3 u 1 biskup/episkop/vladika

Nekako se baš potrefilo, posred termina za Slet2013, da Srpska Pravoslavna Crkva održi sabor svog Vrhovnog štaba. Nije bilo nikakvog nemačkog desanta; kruciformne štafete popovi ionako vascelosvakodnevno nikako ne ispuštaju iz ruku; pionirkama je zabranjen ulazak u sakralne krugove i dvore pred kamerama javnih kuća informisanja (ehm, za one druge kamere bumo se dogovorili - važi i za pionire, omladince & pitomce). Crkvenjačka omladina zadužena za sletove pod maskama, suzavcem, sa kamenicama i bejzbol palicama trenutno nije uspela da obezbedi stadion za svoj performans. Trg Republike nosi po Njih i Njihovo zaista zajeban naziv - ne ide, bre. A i taj Konj na Trgu... jebo ga maršal.

E zato je drug srBiskup Jelenko Mićević (devojačko Filaret) morao da sleti sa uma u vreme Sleta. Kao što je to i uobičajeno, u njegovom slučaju.

svrbi, pa cepa

Uručio je Štafetu Sumanutosti sam sebi, prepipao se baš onako kako treba - po kačavendinski, sletno-vežbovno pokazao kako se repetira puškomitraljez M53 u slučaju kada se zaglavi redenik, i svečano izjavio da je za ovaj unesrećeni Vilajet najsrećnija opcija - vojni državni udar. Veli, spreman je i da to potpiše pahomijskom olovkom, ako zatreba. Istom onom kirilicom, koja mu beše povod za ovu izjavu.

Puč bi bio mera sreće srBskoga pučanstva, hunta đeneralska nedosanjani san svakog mitraljesca militantnog krila SPC koji u ličnoj mrsnoisposničkoj alkovi od 500m2 drži postere svojih idola: Bate, Smokija, Borisa. Sve go (...) mitraljezac do mitraljesca, najuspešniji nemcočetnoustašoistrebitelji, ti živi partizanski totemi svakog antiboljševičkosrBoslavnog mantijaša i pripadajućeg mu Dverinja pod skutom.

Ne znam da li sveprisutnom Nesalomivom A.Vučiću smeta to što je vladika Jelenko pokrao pare poslate iz dijaspore izbeglicama, ili to što je biskup Filaret lično nestao jedan rentgen aparat takođe poslat kao humanitarna pomoć, izmuzao Miloševića za kintu koju je spucao na sopstveni dvorac, pomagao skrivanje više Haških optuženika, što se voza džipom Pajero koji mu je lično poklonio Šešelj. Jer se bavi politikom više od samih političara, slovi za glavnog finansijera porodične manufakture zvane Dveri. Ne znam da li mu smetaju i militantna slikanja ovog pripadnika Crkve Ljubavi Nebeske i Čovekoljublja, blagoslovi dati raznim dobrovoljačkim i radikalskim bandama ubica i pljačkaša preko Save i Drine, otvoreno petljanje u ovozemaljske poslove državnih institucija.

rukoljub karić

Međutim, pitam se da li ministru vojnom Vučiću smeta kada se episkop Mićević meša u njegov resor - vojna&državna pitanja?

Ukoliko je zaista postao postnacionalistički konvertit, nosilac pa potom skidalac bedža V.Šešelja sa Zemunskom lentom Druge klase, metafizički iskren i veberovski zabrinut za budućnost Raje ovdašnje - trebalo bi da mu smeta.

Ukoliko je samo još jedan u nizu onih koji se drže gelendera isplativosti trenutka na ionako klizavim i uskim stepenicama balkanskih istorija - onda nije ni bitno da li uopšte nekome smeta to što njemu ne smeta.

A smeta, i to mnogo.

Ne smetaju samo sumanute izjave matore bitange umotane u crnu svilu optočenu zlatnim nitima, već i bezobrazni podsmesi njegovih kolega iz firme, koje mu upućuju preko sofre tokom tog tzv. Sabora, umesto da mu decidirano kažu da prekine da baljezga, bruka SPC, vernike i sam smisao Vere, da ne spominjem štetu koju nanosi srpskom društvu i narodu u celini. Niko od njih ne sme da konačno potegne isterivanje iz sopstvenih redova ubedljivo privatno najbogatijeg službenika SIZ-a Nebeskog.

Kao da su njegove kretenske izjave bilo kome zaista smešne; još je manje bitno da li je bio pijan kada je to rekao ili se samo tvrđe nasnifao tamjana. On to misli i radi svakoga dana i noći, i oko toga nema šta još da se pita. U zemlji žestoko ovisnog pravosudnog sistema, hapšenje pojedinca koji otvoreno poziva na sukobe i rušenje državnog poretka ne sme biti dovedeno u pitanje niti jednog trenutka, još manje uslovljeno njegovom pripadnošću nekoj od kvazielitističkih kasti koje gazduju Srbijom podeljenom na njihove feude i zabrane. Reč je izgovorena, strela fatve odapeta u srce građanskog i civilizovanog društva - javno, pred medijima, bez imalo ustezanja i pardona.
Da li će se Sinod SPC po pitanju ovog najnovijeg incidenta ponovo "ograditi", videćemo. A kako izgleda kada se oni ograđuju - i to smo videli.

Ne, drugovi vladike, uopšte nije smešno. Tog bandita treba podhitno sikter iz SPC, svu imovinu mu oduzeti jer je stečena u Službi (ehm, i to je pitanje - kojoj...) i podeliti Crvenom Krstu Srbije. Da vas makar simbol te organizacije privuče tom činu, ako ništa drugo. Naravno, još jedno "ludomradovanje" je u pitanju, da se ne zanosim nadom kako je tako nešto zaista moguće.

Opasno je što će cerekanje i podrigivanje vladika na Saboru ostati samo to, dok će Jelenkova reč naći plodno tle u mnogim praznim glavama širom Srbije. I ne samo tamo, već i kod onih koji od države takođe traže posao i hleb, ali i poštovanje osnovnog ljudskog dostojanstva, što ovde baš i nije praksa vlastodržaca. Podjednako i kod onih koji su skloni da veruju svakoj reči sa oltara izrečenoj, i od Boga blagosiljanoj, jer im skoro ništa drugo nije preostalo osim da žive u iluzijama, kada je stvarnost takva kakva je.

Pa opet, i dalje preostaje ogroman broj onih kojima to zaista smeta, onih koji imali ili ne posao, bili ili ne članovi stranaka, išli ili ne u hramove, shvataju da se pop ili ministar ne mogu tako da ponašaju sve dok ih narod plaća. Da neće da ćute na svaku njihovu glupost, bezobrazluk i svinjariju koju čine o tuđem trošku, i to sve ćešće.

to protect, never to serve

Šta bi bilo u ovoj zemlji, kada u bi u Ustavu i zakonima zvanično postojao institut građanskog hapšenja (citizen's arrest), koga poznaje anglosaksonski sistem pravosuđa? Bivši engleski premijer Toni Bler je 2012. godine za dlaku izbegao građansko hapšenje u Hong Kongu zbog zločina protiv mira u Iraku, i to od strane jednog studenta. Aha, "Bler jeste zločinac i štite ga policija i masoni". A Filaret je... šta?! Neka o tome nešto kaže narod preko Drine, ukoliko je ovaj ovdašnji postao sumanut i obnevideo.

Lično bih građanski uhapsio Jelenka Mićevića, bez pardona. Samo kada ga ne bi štitila ista državna oruđa kao i Blera. Ne možete doveka trpeti najpoganije uvrede na vaš račun koje se prelivaju iz crkvenih dvora i preko verskih dveri, od strane onih koji bi, po definiciji Osnivača nekadašnje jevrejske sekte kojoj danas pripadaju, morali da budu tolerantniji od najtolerantnijih. Bez izuzetaka.

Pitanje je da li će i kako reagovati Premijer Unutrašnjih Poslova Ivica Dačić, na ovaj eksplicitan izliv ljubavi prema vlasti, u kojoj i sam lično sodelae. Posle previše gestova blagonaklonosti i međusobne podrške nematerijalne, ali i one tvrđe prirode, da li će se na ovakvo činodejstvovanje osvrnuti još jedan od Filaretovih rukoljubaca - makar po službenoj dužnosti?
Hoće ili neće - zavisiće striktno od spomenute isplativosti trenutka.

***

Možda su Aleksandru Vučiću, tokom boravka u Rusiji, Alan Čumak i Dolgorukov proročanski dojavili da će Filaret u njegovom odsustvu pozvati na srbodžihad protiv Sveta i Razuma. Ako je bilo tako, onda nije čudna najava kupovine ruskih PVO odbrambenih sistema. Zbog pokušaja udara odozgo, sa Nebesa. Za svaki slučaj.

Mada, protiv tuče tipa Filareta & Njegovih, dovoljne su i protivgradne rakete, one što rasteruju mračne oblake slutnji i vekovnih zabluda.

Model ALAS, predviđene za izvoz u bratske nam i presvrstane Ujedinjene Arapske Emirate.

Dogodilo se na današnji dan

Dan Mladosti

Naravno da niko živ ne veruje da je to bio Titov rođendan, osim Aligrudića u "Doli Bel" koji je to pročitao u Zabavniku. Ali, dok je Drug bio živ, ko je to smeo da kaže. Zato, trčala se najveća štafetna trka u istoriji atletike, starije pionirke (do 27 godina) su tu skraćenu šuplju motku uručivale (a neke bogati bile i same uručivane), vojska i studenti se bacakali po stadionu JNA, cveće se bacalo svugde gde je Ljubičicu Belu vozio njegov čuveni merdža sa šestoro vrata. Bahanalije? Ne - Dan mladosti i pripadajući mu slet.

Behu i mikrosletovi širom Eseferjot organizovani, ali diletantizam se tada nije obeshrabrivao (kao, danas jeste...), a pank muzika je proglašena kičom i dodatno, pa potom i naknadno oporezovana. Bez PDV-a. To su ostavili za Dinkića.

Desant na Drvar

Na današnji dan 1944, godine, do tada pefektne u izvedbi (Krit, otimanje Musolinija i slične akrobacije), nemačke padobranske jedinice izvršile su napad na Drvar, BiH selendru poznatu po pećini u kojoj je bio smešten Vrhovni štab partizana, a u koji su često svraćali i saveznički vojni emisari na po koju. Među njima i Randolf Čerčil, koga su nemci uspeli da uhvate, ali su takođe potom uspeli i da im pobegne.
Naši vojni "stručnjaci" smatraju da je ovo bio težak vojni neuspeh Vermahta, jer su sa toliko uložene snage i volje uspeli samo da zarobe Ljubičicinu (ne belu nego SMB) uniformu i džip.
Neuspeh izgleda ovako, ako pogledamo gubitke na obe strane:
- nemci: 213 mrtva, 881 ranjen, 51 nestao
- našinci: preko 6.000 poginulih, od toga strahovito veliki procenat civila
Ala smo ih pocepali, svaka nam čast. Šta li bi tek bilo da nismo ...
Ljubičica je naravno blagovremeno klisnula avionom na Vis - ako je Stari Zajebant uopšte tu i bio na dan desanta.

Desant na Negotin

OK, nije to bilo baš 25. maja, već u prošlu sredu 20.05.2009. godine. Ali, beše desant, no ne behu nijemci već to bješe nastavljalac svijetloga lika&djela Maršalova, nitko drugi do Drug Ivica. I ne behu padobranci koji skaču iz aviona, već samo helikopter plavo-beli ... i koferče.
Iskoči taj nindža na zeleni teren stadiona Hajduk Veljko, pa se u doskoku dokotrlja pravo do kahvane "Stadion", u duhu najsvetlije sletovske tradicije. Tu ga dočekali polaznici njegove partijske škole, koju nikako konačno da završe jer im stalno nešto menjaju nastavne planove i programe. IzLjubiše se po tri puta i izgrliše, potapšaše ramenca, pa i priložiše malo da se okrepe. Domaćinski, kako je i red.
Kahvana pre toga temeljno sanitarno protresena, nemoj neka bubašvaba da se provukla - jer smo rekli da nemci neće proći, dobro možda njihova kola, al ostalo ... Kobasičke ima da budu po PS-u sve pod konac: salmonela, trihinela, tandarela - sikter bre iz lokala! I pečat hoću da vidim na sve! I na mesište, i na stolnjake&kelnere, i na račun, i na čelo.
Ne, nije Buco došao tu zbog Negotina. A ni zbog kumstva. Nego, da ubije vreme u prijateljskom ćaskanju sa sadrugovima dok mu natankaju gorivo za dalje.
Zli jezici šire po gradu abrove da je tada naredio svojima da odmah nađu zajednički jezik sa vladajućom ekipom u Negotinu. Bilo to istina ili ne, onima što šire po gradu ovakve baljezgarije bi bolje bilo da malo skrate jezike. Da im ne udare i tu pečat, ni zbog čega drugog.
Kao što niko normalan ne veruje u datum Titovog rođenja, ili u našu pobedu a nemački poraz u Drvaru, tako i u ovom primeru desanta teško da će se naći neki klen za upecavanje na ovu žvaku. Tvrdim da Dačića zabole za lokalnu vlast u Negotinu taman koliko i za račun u pominjanoj kafani.
A kahvana? Ona ubuduće menja namenu od karavan- u helikopter-saraj.

***

Ljudi, sve ove gornje primere slobodno zaboravite. Ionako su to samo istorijske zajebancije koje će negde možda biti upisane a možda i ne. Nije čak ni toliko bitno.

Ono što je bitno, to je činjenica da je te dačićevske srede 20. maja prvo stidljivo, a od ovog titovskog ponedeljka 25. maja i zvanično, čuveni File, taj Mali Čovek, Hobit, doktor za domaći sladoled, ponovo otvorio svoj kiosk za narodne mase. Nije u centru, već na Zelenoj pijaci gde ga izdžentrisaše Bećari - ali, šta je tu je.
Narode navali, PONOVO RADI FILE!