Zvaću decu

Vranje
petak
budućnos' - dan drugi

Doček uz mini dečiji slet u školu "Meri Popins".
Po fabrike antiritmično aplaudiranje od koje se ne bi postideli ni Honeker, Čaušesku, Sadam i Kim Jong Un zajedno.
Jumko radi s punu paru, dnevna proizvodnja veća nego ukupna proizvodnja za poslednje 50 godine. I prodaja, umalo da zaboravimo.
Novootvorene besplatne autobuske linije krcate s putnici, gepeci još krcatiji sa sendviči. 
Čoček i pipirevka po ulice, babe i devojke se bacaju pod precedničku kolonu od blindirana kola - zbog nedostatak cveće, jer rasadnik u Vranjsku banju zimi ne može pokrije potrebu na ovaj cirkus. One koje se najviše bacale odma dobile poso, ostale po paket mleko i alevu papriku. One najmanje agilne po paket pelene za odrasli da povećaju efikasnos.

Lepo.
Nego, kvo vele vranjanski espeesovci na sve to?
Šta bi sa onim zahtevom za rastur koalicije sa naprednjacima, jer Vučić i kradikali "gutaju narod" u akvarijumu u kome SPS statira, podrška njihovih odbornika protestu #1od5miliona, kuknjava Tončevu "duradi nešto"? Koliko je tih istih - nacionalsocijalista iz Vranje - danas ručicama tapšalo Šizoju Prvom, čuvenom krotitelju lavova, slonova, magaraca, foka, ovaca, prasadi, krtica, golubova i bakterija u odlazećem cirkusu "SNSrbija"? Tačno onoliko koliko ih je ubačeno u SNS da "budu", tj. onoliko koliko će ih uskoro krenuti u prelet kući.
Samo neka požure, da ih ne preteknu lepetavi kradikali kao u Žitorađi.
Prhnuše.

Bez obzira na gorenavedeno ludilo, većeg i manjeg intenziteta, vranjanci se danas ipak nisu obrukali pred sobom i svetom. Baš dok je trajala Šizojeva poseta fabrici Jumko (sa sve pripadajućim kradikalnim tašitašitananama), u centru grada je po treći put održan protest #1od5miliona.
Vranje je bez straha, i Šizoje Prvi to zna.
On više ne lomi kvake, sada ih... ekskrementira.

Dok Aleksandar #Vučić u isto vreme obilazi "Jumko", u centru Vranja počinje treći protest #1od5miliona.#Vranje #protest pic.twitter.com/k4NzUUnW5n

— Južne vesti (@juznevesti) February 8, 2019

U petak, u Vranje ne beše tepanje.
Šteta, niko se nije setio da Vođi pokloni paket pelena za odrasle - a bila je prava priika za to.
A baksuz & nesreća što pootvaraše silne kišobrane u zatvorenom prostoru?
E, to je već Đilasova propaganda za ološ, neradnike, izdajnike, mrzitelje i nedostojne ljude..

I tačka.

Oće kupiš ciglu, brt?

Veliki Četvrtak.

Dan za rajhskancelarsko bulšitovanje.

Poštovana Srbijo, dokle više će ti ovakve bitange prodavati jednu te istu ciglu?

Aman, ta fora je odavno ispušena.

Dosta.

Tri karte za Bolidvud

Veliki Četvrtak.

Negde u Srbistanu.

- Alo! (Živadine, komitet) Gavrilo Milentijević, komandir stanice milicije Veliko Polje. Slušam! Da. Da. Nema nikakvih problema, sve je spremno. Jasno. Jasno. Izvinte, nisam čuo? Razumem. Razumem. Jasno. Služimo narodu! ... Živadine, stiže. Bog te mazo, stiže.

- Kad?

- Javiće. ... Spisak za izolaciju!

(Živadin puca u goluba koga je pustio fotograf Lumijer)

- Šta ti je, zaboga, ptica uradila?

- Ajde bre, seru odozgo. Sve zasraše, i pozornicu, i sliku, i parole i sve. A naredba o zabrani držanja stoke mora da se poštuje.

- Ptica nije stoka.

- Nemoj ti mene da učiš.

- Onda je i narod stoka.

- Jeste, i to najveća.

Tri karte za Bolidwood (2019)

NE PROPUSTITE

Godine koje su pojele svinje

Danas počinje kineska nova godina, u znaku "zemljane svinje".

Kinezi smatraju da će godina u ovom znaku biti dobra, jer Svinja sa sobom donosi napredovanje, sreću, dobre šanse za finansijski i profesionalni uspeh - pod uslovom da ste prethodno završili sve započete poslove, stavili tačku na sve veze koje vas ispunjavaju negativošću i troše vam snagu, ukratko - da ste se oslobodili svega što vas opterećuje.

Baš super, ali mi nismo Kinezi.

Nama ne počinje godina Svinje, ciklično, na svakih 12 godina.

Nama su svinje pre trideset i kusur godina okupirale farmu, nahuškale svoje džukele na sve ostale (gle čuda, prethodna 2018. je bila kineska godina Psa), razjurile ljude i nepodobne živuljke, promarširale na dve noge, uskočile u gospodska odela i ljudske fotelje i krenule da kroje sudbine svima. Poput kineske Velike Partije, njena ovdašnja posestrima (SNSPSRS) takođe praktikuje dinastičko arčenje javnih i partijskih funkcija, decenijama praktikuje "prvobitnu akumulaciju kapitala" bez trunke namere da negde zastane ili nedajbože porazmisli kolektivnm mozgom gde sve to vodi.
Hah, "kolektivni mozak"... oksimoron koji je moguć samo na farmama poput naše, na kojoj je dopušten jedino mozak kolektivizma i ničiji više. Biser, dostojan onih koji farmom upravljaju.

Nakon svih ovih godina, da li je uopšte potrebno iznova objašnjavati tvrdnju da su nam ih svinje pojele? Dovoljno je setiti se kroz šta smo sve prošli, počev od političkog "streljanja" Dragiše Pavlovića 1987, preko Trećeg balkanskog rata u kome je bio streljan svako ko im je natrčao na nišan (od beogradskih ulica do svih susednih zemalja), NATO bombardovanja, streljanja Stambolića i Đinđića, pa do besomučne pljačke koja je sve vreme trajala - do dana današnjeg. I koja još uvek traje, bez trunke naznake da su se svinje zasitile naših godina i života.

I svinjice, umalo da na njih zaboravimo.
I gde se tu uklapa onaj Vučićev "nemački kralj mesa", bez obzira da li je on Napoleon ili Tönnies?

Pig dynasty: Tata, mama, šćer & Pantelija

Te svinje su nam sve pojele, a naše stvarne bisere - decu i pamet - proterale odavde. Sa ove Životinjske farme su čak i neke svinje počele da beže. Međutim, koliko god loše stanje bilo - a očajno je, Srbija ipak nije farma svinja.
Svinjarija.
Svinjac.

Ovde još uvek ima živih ljudi, koliko god stoka bila glasna.

Neka je i počela, ta kineska nova godina Svinje.

Neka bude srećna i uspešna, iako nismo Kinezi.
Samo neka ne bude više napredna.
Dosta.


GK čitanka:
- post #870: Farme, životinjske (17.08.2015)
- post #1051: 12+1 stvar koju niste znali o Životinjskoj farmi (02.09.2016)
- post #1236: Farme (01.07.2017)
- post #1548: Glavni obor (19.09.2018)

Tup dvougao

Aleksandar V.:

• Visiće na Terazijama svaki domaći političar koji sa kosovskim Albancima nešto potpiše ili prizna nezavisnost Kosova.

A. Vučić:

• Ovo sa vešalima je bilo namenjeno meni, ostali iz vlasti mu nisu zanimljivi.

I tako je Šizoje Prvi u ponedeljak okončao kinesku godinu Psa, još jednim gostovanjem kod samog sebe u liku Marića, na kome je sve vrcalo od standardne duhovitosti svojstvene samo toj gomili likova u jednoj glavi. Potom su svi kao jedan, sa istom dijagnozom Napoleona, zakoračili u narednu godinu Svinje - zajedno sa svojim kerovima.

Duhovit čovek, pravi kozer & obešenjak jedan je to.

Kad bi se zezali.

Hangman

Dakle, kako stvari stoje (a stoje), stigli smo do Terazija i vešala.

Neko od demonstranata - iskopaće njega Nebojša, pazite šta vam kažem - je u subotu, tokom protesta, nosio maketu vešala sa sve pripadajućom omčom. Na protestima širom sveta nosi se simbolično sve i svašta, pa i gore stvari od ovoga, ali taj potez i nije bio preterano pametan iako je "autor" najverovatnije nameravao da pošalje drugačiju poruku.

A možda i nije.

Kako to obično biva u Srbistanu, ovde ništa ne ide bez "repa", pa tako ni vešala (ili njihova maketa). Pobude nosača mogu biti razne - od zajebancije, preko podsećanja, do zle namere. No, koje god da su, sigurno je jedno: to se nije smelo uraditi bez dodatnog pojašnjenja tačne svrhe nošenja makete vešala tokom građanskog protesta.

I naročito ne - na Terazijama. Apsolutno je nepotrebno objašnjenje zbog čega.

Ukoliko je svrha tog poteza bila podsetiti aktuelnog oborkneza serbskog Šizoja Prvog na njegove sopstvene reči upućene "dosmanlijama" i "ustaši Tadiću", kako će na beogradskim Terazijama biti obešen svako ko bude potpisao bilo šta što budu potpisali i kosovski Albanci, onda je ta akcija u potpunosti uspela, jer se tim povodom Šizoje trenutno i žestoko žacnuo pa pustio kerove u medije. Nebojša iz Beograda će svakako pokrenuti istragu i pokušati da nađe "nosioca" vešala, zato što je to "izazvalo veriko uznemirenje javnosti". Naravno, jer on prima platu, kao oberpoliciot, da otklanja uznemirivače pa makar oni bili i pod fantomkama. Ili ne vozili kantrimen. Ili ne rušili Savamalu. Ili ne palili kuću i pucali, već samo potpalili auto u zaključanoj garaži. Ili ne videli niz kabina za naplatu putarine, ni nekoliko vozila ispred sebe, ni betonske ograde koje usmeravaju saobraćaj, ni poprečne rampe, ni horizontalnu signalizaciju niti one bele fleke duž auto-puta koje upozoravaju na eventualno smanjenje vidljivosti u slučaju magle.

U stvari, da ova zemlja nije toliko luda koliko jeste, ova Nebojšina izjava bi bila sasvim u redu jer zaista predstavlja čin pretnje upućen NN licu, ili licima. Ali ova zemlja jeste luda, i još luđa, i upravo zbog toga sve više njenih građana izlazi na ulicu da protestuje. Zto što nisu i ne žele da ih prave ludima.
Zato što je upravo Šizojeva vlast, uključujući ministre i držsekretarke, dovela ovo društvo do ivice kolektivnog ludila koje se sve teže može kontrolisati ili usmeravati u pravom smeru. Njegova (i njihova) lična odgovornost je najveća za sve što se dešava godinama unazad, pa i za (bez sumnje, idiotske) pretnje koje mu povremeno bivaju upućivane i za koje nema nikakvog razumnog opravdanja. U suprotnom, isti su kao i on.

Režimska propaganda, koja je u sve većoj panici, sada ovaj "incident" obilato arči ne bi li "Đilasove žute demonstrante" prikazala kao razularenu rulju ubica žednih krvi, revanšista, lopovsku bandu koja bi da "svoje zločine sakrije iza poziva na linč legitimno izabranih nosilaca vlasti na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i srpskim narodom na Kosovu, u Republici Srpskoj i u celini".

Koliko je glup, ili neodgovoran bio potez organizatora protesta, koji nisu blagovremeno upozorili one koji su ta "vešala" nosili da ih ili sklone ili objasne šta s tim hoće, toliko je glup i odgovor vlasti koja svojim somnabulizmima po nacifrekventnim pinkformerima samo podjaruje strasti, kako protiv "Đilasovaca" tako i protiv sebe. Uopšte ne sumnjam da postoje oni koji bi rado da privešaju nekoga, ali bojim se da ih uopšte nije mali broj. I to sa obe strane.

Na tu maketu vešala je juče morala biti okačena spomenuta Vučićeva izjava, i to bi njemu i njegovim kerovima trenutno začepilo gubice. Ali nije, i sada je lopta u dvorištu SZS partija koje se busaju u prsa, sve manje prikriveno, da su one tu glavne. To donekle govori kako o mogućem organizatoru protesta, tako i o njima samima tj. njihovom neshvatanju koji je stvarni razlog zbog koga je toliko ljudi izašlo na ulice gradova širom Srbije po ciči zimi, iz svojih "udobnih fotelja" po i ne baš tako zagrejanim stanovima.

Jasno je da je zbog svega ovoga ekipa iz SZS ubačena u delimično defanzivnu poziciju. Da sada ne širimo priču dalje, objašnjavajući Đilasu da se ne kaže "vešalo" (baš kao što je 2002. tokom predsedničke kampanje Labus odvalio kako mu je drago što je "u Užicama"), ali njegova reakcija da su to bili ubačeni provokatori od strane vlasti, podjednako je jednostrana - i sasvim moguća - varijanta priče. Vlast kaže da demonstranti pozivaju na linč, opozicija kaže da su to provokatori - podjednako su moguće obe varijante, baš kao i ona da se radilo o pokušaju slanja poruke lično Vučiću, podsećanje na još jedan od njegovih mirotvoračkih izliva ljubavi prema svakom ko ne misli isto kao on, tj. prema svakom ko uopšte misli.

I šta sad?

Pa ništa. Nastaviće se besomučna trka i nadgornjavanje vlasti i opozicije po medijima i preko leđa ljudi koji šetaju u znak protesta zbog stanja u koje su ih doveli gospoda i drugovi političari. Sasvim je moguće da drugovi organi reda nađu odgovorne za nošenje makete vešala, bili to zaista oni ili ne (ništa novo). Stoga bi red bio da u javnosti čujemo njihovu priču - pre nego što popiju "zaslužene kazne za uznemiravanje javnosti". Ukoliko su to zaista bili neki klipani koji su nameravali da Vučića podsete na sopstvene reči (i ništa više od toga), onda će upravo vlast morati da povuče ručnu i debelo porazmisli o kazni a da pritom od njih ne stvori nove "velikomučenike" i ikone protesta, poput bageriste Džoa, Dragane Milojević, Ivice Lazovića, Dejana Bulatovića i bezbroj drugih, pretučenih, polivenih hladnom vodom i gušenih suzavcem, isterivanih sa posla, saslušavanih, maltretiranih i najurenih iz ove zemlje.

Ako se sami predaju, u prisustvu advokata, pre toga stranim i domaćim medijima objasne šta se stvarno desilo, bez obzira šta Vučićevi dobošari potom budu mlatili, napraviće ogroman medijski prodor upravo u korist onih koji protestuju. Pokazaće svima šta su zaista hteli i mislili, tako što će samo podsetiti ponovo na Vučićeve reči, i zadati mu težak medijski nokaut. Pa, ako treba, neka i ova kilava opozicija ima neke koristi od toga - ako ima pameti.
To bio bio pravi potez, za koji bi kradikalski mozgovi morali debelo sa smisle adekvatan odgovor. Oni su navikli da reaguju na unapred programirane poteze oponenata, zbog toga i toliko sluđivanje naroda; da im bude lakše. Na neočekivane poteze oni nemaju nikakav odgovor, i tu pucaju po svim šavovima, počev od onog glavnog.
Terazije su čudna sprava, neverovatno je lako (ne)ravnotežu preokrenuti u svoju ili tuđu korist. 

Ali... this is Serbistan.
A možda i nije.

Videćemo, i to vrlo brzo.

Hangman (od eng. "hanging man" - obešeni čovek) ili "igra vešala" kako je kod nas zovu, dečija je igrica koju mogu igrati dva ili više učesnika. Jedan od njih zadaje određeni pojam koji ostali moraju da pogode slovo po slovo ili odjednom (ako umeju). Za svako pogrešno slovo, koga u pojmu nema, docrtava se po jedan deo Čiča Gliše koji visi sa nacrtanih vešala. Svrha je da se pogode sva slova pojma pre nego što budu nacrtani svi Čiča Glišini delovi. Cilj je spasiti Čiča Glišu vešala, a ne kako se to ovde tumači - obesiti ga.

Igrica je tradicionalna u Engleskoj, i na prvom mestu služi učenju jezika, a zbog svoje doze morbidnosti na žestokom je udaru bila oduvek. Zbog toga su se neki nastavnici odlučili na varijantu sa deset jabuka na drvetu koje treba pokupiti pre nego što padnu. Kako god, hangman i danas postoji u svom originalnom izdanju, baš kao u Viktorijansko doba kada su javna vešanja predstavlja jednu od zabava za neuki i osiromašeni puk. Nešto poput one dečje brojalice o "deset malih crnaca", od koje je Agata Kristi napravila zaplet jednog od svojih romana.

Ne bi valjalo da Srbja, iako tačno toliko kaska za modernim svetom, upravo na tom primeru pokaže svojih dvesta godina istorijskog nazadovanja pod raznim "naprednjacima" svih boja spektra od crne do crvene, i nazad.

Valjda smo pametniji od rulje i ološa, kakvima nas samozvani Šizoje Prvi u ogledalu vidi, i medijski blati.

Nije tako teško biti pametniji od njega, takvog.

Pokret Srbije Gerila (Facebook)

Igrala se deca, zaigrala pa preigrala.
Ukoliko je ovo sa slike istina, onda je Đitler ipak bio u pravu. Uz onaj kontramitingaški retardirani spot, to znači da je panika u Šizojevim redovima daleko veća nego što se da naslutiti i namirisati.
Naročito ovo drugo.

There can be only one

Premijerka planete Zeist je kratko i jasno rekla:
1. Može biti samo jedan.

2. Pobednik dobija sve, uključujući i stari srpski srednjevekovni tradicionalni nož za harakiri.

3. Turnir je otvoren.
U tri tačke, i tačka.

Bogovi i botovi protiv slobode govora

Nalozi funkcionera vlasti na društvenim mrežama nisu zona u kojoj ne važi sloboda govora

U ponedeljak, 7. januara, Četvrti okružni apelacioni sud je potvrdio odluku iz 2017. po kojoj nosioci funkcija u vlasti ne smeju blokirati na fejsbuku pojedince samo zbog njihovih stavova. Konkretan slučaj, Dejvison protiv Rendalove, dobio je na publicitetu zbog očigledne paralele sa Trampovim neustavnim pokušajima da na tviteru blokira svoje kritičare. Međutim, ova odluka Apelacionog suda je značajnija od samog Velikog Blokera, jer postavlja suštinski princip: Vlastodršci ne mogu uzvratiti na reči koje im se ne dopadaju tako što će suzbijati slobodu izražavanja na društvenim mrežama.

Cela ova frka je podignuta oko fotelje Filis Rendal, predsednice Odbora supervizora okruga Laudon u Virdžiniji. Sa ustavne tačke gledišta, Rendalova je u ovom slučaju dosta toga uradila na potpuno pogrešan način. U svojstvu predsedavajućeg pomenutog odbora, ona je otvorila Fejsbuk stranicu kako bi komunicirala sa biračima. U jednom od postova je napisala "Ja zaista želim da čujem od bilo kog građanina Laudona stav o bilo kom pitanju, zahteve, kritike, dopune ili samo vaša razmišljanja." Pored toga, ohrabrivala je stanovnike Laudona da je kontaktiraju preko "Fejsbuk stranice Okruga".

Brajan Dejvison, jedan od stanovnika Laudona, doslovno je shvatio ovu poruku Rendalove pa je napisao komentar na jedan njen post, u kome oštro kritikuje navodnu korupciju u lokalnom školskom odboru, zbog sukoba interesa koji postoji između članova školskog odbora i članova njihovih porodica. Rendalova je odmah obrisala ceo post, uključujući i taj komentar, i blokirala Dejvisona na 12 sati, tokom kojih on nije mogao da komentariše objave na toj stranici niti da šalje privatne poruke. Ispalo je, tako, da Rendalova i nije toliko voljna da čuje stav "bilo kog građanina Laudona o bilo kom pitanju".

Dejvison je podneo tužbu, pozvavši se na kršenje njegovog prava na slobodu govora, koje mu garantuje Prvi amandman američkog Ustava. Federalni okružni sud je doneo presudu u njegovu korist, zaključivši da "uvređenost Rendalove tužiočevim stavovima" predstavlja "nezakonitu osnovu za njene postupke". Sud je objasnio da "suzbijanje kritičkih komentara na račun izabranih zvaničnika predstavlja suštinski oblik diskriminacije izražavanja stavova, od čega nas štiti upravo Prvi amandman." Dakle, Rendalova je "počinila smrtni greh na teritoriji koju Prvi amandman čuva", zbog čega joj je sud naložio da više nikada ne blokira kritike na svojoj Fejsbuk stranici.

Četvrti okružni apelacioni sud se složio sa ovom presudom: "Odluka Rendalove da blokira Dejvisona zbog njegove tvrdnje o korupciji u vlasti, predstavlja jasan primer diskriminacije stavova." Još gore, Rendalova se upustila u tu avanturu diskriminišući stavove na Fejsbuk stranici koju je sama pretvorila u "javni forum". Javnim funkcionerima je "strogo ograničena" moć "regulisanja privatnog govora" na javnim forumima. Oni svakako ne mogu suzbijati slobodu govora na nekom forumu koji su sami kreirali u svrhu interakcije sa biračima. Nije bitno što je u ovom slučaju forum zapravo stranica na Fejsbuku, a ne neki "tipičniji" javni forum - poput gradskog parka ili trotoara. Činjenica, da je "Rendalova izabrala da kreirala svoje elektronsku pijacu za razmenu ideja" na "privatnoj platformi" (kao što je Fejsbuk) - umesto na nekoj koja je u državnom vlasništvu, pred američkim Ustavom ne predstavlja nikakav osnov za rezličit tretman. "Mi ne verujemo", kaže se u zaključku Suda, "da Prvi amandman služi za povlačenje takvih proizvoljnih linija."

Sudska rasprava oko političara okruga Laudon možda ne izgleda kao neko posebno bitno poglavlje u ustavnom pravu. Međutim, shodno odluci Vrhovnog suda iz 2017. godine, društvene mreže danas predstavljaju "najvažniji" moderni forum "za razmenu ideja i stavova". Državni zvaničnici koriste Fejsbuk, Tviter i Instagram kako bi uticali na naše umove onda kada se tome najmanje nadamo. Dok dokono skrolujemo kroz beskonačne fidove, spuštamo svoj odbrambeni gard prema propagandi i razvijamo neuobičajenu ličnu povezanost sa javnim ličnostima i zvaničnicima vlasti. Članovi Kongresa imaju sopstvene timove koji upravljaju njihovim profilima na Tviteru, sa zadatkom da kongresmene predstave mudrijim, duhovitijim i pouzdanijim nego što to oni zaista jesu. Ljudi obično glasaju za one koji im se dopadnu, a dopadnu im se upravo oni koji ih šarmiraju na društvenim mrežama.

Neslaganje predstavlja pretnju za političke brendove. Postoji jedan razlog zbog koga Tramp blokira kritičare a retvituje uvlakače: On želi da njegov fid na Tviteru bude odraz načina na koji on vidi samog sebe, a ta njegova napumpana predstava o sebi ne toleriše nikoga ko bi mogao da je ispumpa. Filis Rendal je verovatno imala daleko benigniju nameru kada je blokirala Brajana Dejvisona, ali Prvi amandman svejedno zabranjuje takvo njeno cenzurisanje. Naše je pravo da kažemo oštre, pogrdne pa čak i pakosne reči na račun naših političara, i da to uradimo na društvenim mrežama, kako bi ceo svet imao priliku da donese svoj sud o njima - i nama.

- Mark Joseph Stern: Appeals Court rules lawmakers cannot block their critics on social media (Slate, 07.01.2019)

Eto dokaza da se Srbija i Amerika ne razlikuju mnogo, po tome da i ovde i tamo ljudi vole da se nadgornjavaju po sudovima. Istovremeno, eto dokaza koliko su Srbija i Amerika daleko kada su u pitanju nezavisnost sudova, pravna država, sloboda govora i medija - iskazano u astronomskim jedinicama.

Budžovani i buzdovani obožavaju da se igraju bogova Fejsbuka, Tvitera, Instagrama, Tamblera, Blogera, Pinteresta i bezbroj drugih gubilišta vremena i pameti. Na svako, pa makar i najmanje, peckanje i bockanje (ili, nedajbože, argumentovano kritikovanje) oni trenutno uzvraćaju ultimativnom silom, božjim čekićem, gromovima i munjama, balegarenjem, antraksom, taktičkim nuklearnim udarima, upadima hakera i policijskih specijalaca u vaše živote, pa čak i - blokiranjem vaših naloga.

Problem je u tome što oni ne smeju da blokiraju većinu ljudi koji ih kritikuju, jer im zapravo prija svako spominjanje njihovog imena (u dobrom ili lošem svetlu); to je gorivo kojim oni konstantno podgrevaju sopstvenu odavno ukiseljenu supu sujete, bez ikakve namere da je takvu jednog dana pokusaju. A taj dan uvek dođe.

I zato, umesto da vas blokiraju, oni angažuju buljuke bašibozuka tj. "botova" koji će vam ogaditi svaku pomisao korišćenja društvenih mreža - daleko bilo, kritikovanja spomenutih "bogova". Cilj je da vam ogade kritiku i pravo na slobodno izražavanje stavova do te mere, da jednoga dana sebe jednostavno autocenzurišete opštim samoisključenjem iz života.

Problem je, za nas, u tome što Srbija nema ni svoj Prvi amandman niti sudove koji su normalni i na koje se možete osloniti da će vas zaštiti od bezakonja.

Problem je, za njih - bogove i botove, u tome što je život ipak nešto drugačije od sumanute predstave u kavezima u njihovim glavama. Rešetke tih kaveza se, poslednjih dana, baš drmaju.

Mnogo.

Denis i Napasti

Sveti Denis (Dionizije) je hrišćanski svetac i velikomučenik, vladika pariški iz III veka N.E. Postao je čuven po tome što su mu prvo rimljani odsekli glavu, a on se sagnuo, uzeo je u ruke i potom propešačio još desetak kilometara, pritom neprestano propovedajući pokajanje zbog grešnih misli i dela.
On je svetac-zaštitnik od ludila, sukoba, glavobolje, hidrofobije i opsednutosti.
(hidrofobija, strah od vode, jedan je od simptoma besnila)

Srbija nikako nema sreće sa svojim predsednicima, koji se sumanuto ponašaju kao muve bez glave, pritom svima stalno drže propoved o neophodnosti soljenja pameti prilikom ispiranja mozgova. Hoće to tako, kada budala umisli da glava služi kao kaca za kiseo kupus. A budala nam, ovde, nikada nije ponestajalo jer su zalihe (izgleda) neograničene. Baš kao i kamena za pomenuti kupus.

Osim onog prvog, niko od ostalih sa slike nije Denis, iako su se tokom svojih mandata iz petnih žila uspinjali da dokažu koliki su velikomučenici i propovednici. Bili su i ostali samo Napast, i ništa drugo. Od onog prvog, iz Požarevca, do ovog zadnjeg, iz Bugojna - svi, bez izuzetka.
Ovaj zadnji naročito. U njegovom slučaju ne pomaže čak ni stogodišnja baba Nadežda Pavlović, koju su nabiflali da aludira na njega kao na "nepravedno zapostavljenog kralja Aleksandra", baš kao što mu nije pomogla ni Nada Lincura sa "bulevarom Kralja Aleksandra Vučića" i "ulicom gospodara Aleksandra Vučiča". Nadežda, Nada... Aleksandar.

Voli Vučića jer su joj 4/5 unučića u inostranstvu. Jer državnik.

Ne pravite se naivni, kao niste znali da je baba od stotinuisedam ljeta drugarica-članica kradikalske bande. Svaka druga bi mu, u tim godinama, rekla još na ulazu "mrš lopove, vraćaj penzije!" - jer joj Šizoje ne može ama baš ništa. Svaka druga, ali ne i baba SNSadežda.
Jokmore.
Sikter.

***

Na današnji dan, 29. januara 1804. godine, okončana je čuvena sedmodnevna Seča knezova kojom su odmetnute bosanske dahije pokušale da spreče ustanak u Srbiji i povezivanje ustanika sa Portom u cilju zajedničkog poduhvata eliminacije dahija sa lica ovozemaljskog. Ovih dana, Vučić i njegove kradikalske dahije fingiraju seču sopstvenih lokalnih knezova ne bi li se dodvorili javnosti kako, tobož, poštuju zakon i pravnu državu, shodno čemu mesta nema sumnji u postojanje nedodirljivih mangupa u njihovim redovima.

Probajte da zamislite dahije kako pre 215 godina fingiraju seču samih sebe, ne bi li sprečile narodni ustanak. Ne ide, naravno. Baš kao ni ovo, sad.

Inače, Seča knezova je zapravo bila okončana početkom februara 1804, masovnim pogubljenjem većeg broja viđenijih ljudi, što je desetak dana kasnije dovelo do podizanja Prvog srpskog ustanka.

Neko bi ovim budalama morao da objasni: samoseča njihovih knezova više nema smisla. Njima više ni svetac-zaštitnik ne može pomoći... od ludila, sukoba, glavobolje, hidrofobije i opsednutosti.
Ustanak protiv kradikalskih dahija je počeo pre tri meseca.

Ponedeljkom ne pitam

Olivera Zekić, drugarica-članica Saveta REM, smatra da rijaliti programi ne smeju biti ukinuti niti njihovo emitovanje pomereno posle 23h. Zašto, bre Olivero, tako?

1. Zato što se tako ukidaju civilizacijske norme i preporuke.

- Vaistinu civilizacija.

2.Zato što bi neko na sebe uzeo da bude Baba Vanga i predvidi šta će se dogoditi u nekom programu, i da onda to, zamišljeno, bez gledanja i pre nego bilo šta da se desi - zabrani. A to je onda narušavanje pretpostavke nevinosti.

- Pa kud nađe nevinost na tu stranu da tražiš...

3. Zato što ovo nije Divlji Zapad pa da ukinemo rijalitije, to ima samo u Severnoj Koreji.

- Severna Koreja je, inače, na Divljem Zapadu, što ćemo naučiti (gle čuda!) upravo u rijaliti programima (bilo bi to čak i OK, da se upravo oko takvih programa na malim ekranima naših TV prijemnika ne okupljaju dvonogoidi ravnozemljaške sorte).

Triput Vođa pomaže!

***

Rijaliti su - vaistinu - nepredvidiv program obrazovno-naučnog karaktera, u kome svakoga trenutka iskrsne nešto novo, svetu do sad potpuno nepoznato & po prvi put u istoriji. Zbog toga ih treba stalno gledati i iz njih učiti. Eto, ona u beloj majici desno iza Zekićke, garant se edukuje upravo preko rijalitiji programa, čim nosi majicu "bossy bitch".
Ovo takođe važi za spikerku na Pinku, koja 'ladno odvaljuje "Danas je slava Svetom Savi".
Podjednako važi i za doktora obrenovačkih nauka i umetnosti, člana NPDES (normalne pristojne demokratske evropske Srbije), humanoida koji se odaziva na "Monstruozni Čučko" i koji je u potpunosti pobrkao lončiće - na onoj slici Boldrik/Stefanović "prepoznao" je nikog drugog do Himlera... "To" u životu nije čulo za seriju "Crna Guja", još manje za lik Boldrika, nezaobilaznog kroz vekove. Kao dodatna zanimljivost, ovo "prepoznavanje" (sopstvenih?) nacističkih uzora - koje ničim izazvano svaki čas pada na pileću pamet istaknutim perjanicama kradikalske bande na vlasti - postaje sve manje smešno a sve više zrelo za jedan ozbiljan naučni rad na temu kuljanja nečiste pods(a)vesti na površinu, samoprepoznavanja i gluposti kao osnovnog principa za napredovanje unazad.

U stvari, Čučko se nije izjasnio u kome je tačno prepoznao Himlera - Boldriku ili Nebojši iz Beograda?

Na kraju, kao sveća na slavskom kolaču, danas je i Mile Bukva dobio poriv da kontemplira rijaliti obrazovanje u oblasti poznavanja prirode i društva, pa je histerično u kameru nekoliko puta riknuo "ja nisam Bosanac i ja neću da budem Bosanac". More, jesi buzdovane nijedan, baš kao što ti i tebi slični baljezgate da ste "pravi Srbi" a mi preko Drine "samo Srbijanci". Što neko reče u komentarima, onda da mu se oduzme državljanstvo u oba BiH entiteta pa neka bude šta i gde hoće - osim u Bosni. Elem, Mile Ronhil je "samo Bosanac", i tačka.

Bio je to obrazovni program za 28. januar 8. Godine Napredne. Ovolika količina prolivene prosvećenosti u samo jednom danu, ošamutila bi i mnogo veću pamet od naše.

Čini se da je jedini način isterivanja rijaliti-naobrazbe iz usijanih kradikalskih dupeglava, onaj pop-Banetov: lopatom po prknu - što jače, to izobrazovanije.

Peranović: Ja pitam svaki dan, nedeljom naročito.

U pravu je gospodža Zekićka: vraćajte kursadžije, to je tek bio rijaliti! Akademskog tipa, model Divlji Istok.

Bre.

Bolan.

Whatever.

* "Ponedeljkom ne pitam" je čuvena rečenica još čuvenijeg Voje Balavog, nekadašnjeg profesora istorije u negotinskoj Gimnaziji, poznatog još i po tome da je na svakih pet istih (bez obzira kojih) ocena obavezno kao šestu davao peticu "za konstantan rad" - čak i onima sa kečevima. Ovima bi garant dao minus nulu, za konstantno praktikovanje idiotizma.