Farme

Iako je ta bajka bila napisana još 1943. godine, Srbiju 2017. godine teško da nešto može opisati tako jasno kao završne stranice "Životinjske farme" Džordža Orvela.

SEDAM ZAPOVESTI ŽIVOTINJSKE FARME

1. Sve što ide na dve noge je neprijatelj.
2. Sve što ide na četiri noge, ili ima krila, je prijatelj.
3. Nijedna životinja ne sme da nosi odeću.
4. Nijedna životinja ne sme da spava u krevetu.
5. Nijedna životinja ne sme da pije alkohol.
6. Nijedna životinja ne sme da ubije drugu životinju.
7. Sve životinje su jednake.

Jednog dana, leto je tek počelo, prasac po imenu Cinkaroš naredi ovcama da krenu za njim do mesta na drugom kraju farme koje nije bilo obrađeno, zbog čega je zaraslo u mladice breza. Ovce su tamo provele ceo dan prebirajući po opalom lišću pod budnim okom Cinkaroša. Uveče se on do kuće vratio sam, a kako je vreme bilo toplo, ovcama je rekao da ostanu tu gde jesu. Na kraju su tamo ostale čitavih nedelju dana, i tokom tog vremena nijedna od ostalih životinja sa farme nije ih videla niti čula. Cinkaroš je sa njima provodio najveći deo vremena svakoga dana; kazao je da ih uči da pevaju jednu novu pesmu, za šta im je privatnost bila neophodna.

Neposredno pre nego što su se ovce vratile, jedne ugodne večeri kada su životinje završile svoje poslove i vraćale se u svoje zgrade na farmi, iz dvorišta se začula užasnuta konjska njiska. Zapanjene, životinje se ukopaše u mestu - bio je to glas kobile Deteline. Ona zanjiska ponovo, a sve životinje udariše u trk i uleteše u dvorište. A tu su videle isto što i Detelina.

Jedna od svinja je hodala na zadnjim nogama.

Da, bio je to upravo Cinkaroš. Malo nespretno, ako se uzme u obzir da nije navikao da u toj pozi naokolo nosi svoju pozamašnu figuru, ali uz savršenu ravnotežu on prošeta posred dvorišta. Trenutak kasnije, kroz vrata farmerove kuće izmaršira dug stroj svinja, i sve hodaše na zadnjim nogama. Nekima je to išlo bolje od drugih, par njih su bile malo nestabilne i izgledale kao da bi im dobro došao štap kao potpora, ali sve do jedne uspešno odradiše tu šetnju kroz dvorište. Na kraju, uz silan lavež pasa i kreštavo kukurikanje crnog petlića, iz kuće izađe i vepar Napoleon lično, veličanstveno uspravan, šibajući oholim pogledom sa jedne na drugu stranu, dok su njegova pseta skakutala oko njega.

U jednom papku držao je bič.

Zavlada mrtva tišina. Zapanjene, preplašene, zgurene jedna uz drugu, životinje su posmatrale taj dug red svinja koji je lagano marširao kroz dvorište. Sve je bio kao da se svet okrenuo naglavce. A onda nastupi trenutak kada je prvi šok izbledeo i kada su - bez obzira na užasni strah od pasa, na običaj koji im je usađen kroz dugi niz godina da se nikada ne bune, nikada ne kritikuju, bez obzira šta se događa - možda konačno mogle da kažu nešto u znak protesta. I baš tad, u tom trenutku, kao da im je neko dao signal, sve ovce nahrupiše uz bučno blejanje:

"Četir' noge dobre, dve još bolje! Četir' noge dobre, dve još bolje! Četir' noge dobre, dve još bolje!"

To potraja nekih pet minuta bez prestanka. I tako, dok su ovce na taj način ućutkale svaku šansu da se začuje neki glas protesta, svinje umarširaše natrag u kuću.

Magarac Bendžamin oseti gurkanje njuškom na svom ramenu. Okrenuo se. Bila je to Detelina. Njene staračke oči bile su mutnije nego ikad. Bez reči, ona ga cimnu za grivu povede iza velike štale, do zida na kome su Sedam Zapovesti bile ispisane. Minut ili dva, stajali su i gledali u nakatranisani zid i bela slova na njemu.

"Vid me izdaje", reče ona konačno. "Čak i kada sam bila mlada, nisam umela da pročitam šta tu piše. Ali, nekako mi se čini da ovaj zid sada drugačije izgleda. Jesu li Sedam Zapovesti još uvek iste kao nekad, Bendžamine?"

Po prvi put u životu Bendžamin prekrši svoje pravilo, i pročita joj ono što je bilo napisano na zidu. Tu više nije bilo ničega osim jedne jedine Zapovesti, koja je glasila:

SVE ŽIVOTINJE SU JEDNAKE

ALI NEKE ŽIVOTINJE SU JEDNAKIJE

OD DRUGIH

Nakon svega toga, više nije bilo čudno kada su se narednog dana svinje, koje su nadzirale poslove na farmi, sve držale bičeve u svojim papcima. Više nije izgledalo čudno ni to što su svinje kupile radio prijemnik, sredile da im instaliraju telefon, pretplatile se na časopise poput "Džon Bul", "Slatkiši" ili "Dejli Miror". Više nije bilo čudno ni kada su ugledali Napoleona kako se šetka po vrtu ispred kuće, sa lulom u zubima - ne, čak ni kada su svinje pokupile garderobu iz ormara g. Džounsa i obukle je - Napoleon u crnom kaputu, bridž-pantalonama i kožnim dokolenicama, dok je njegova omiljena krmača navukla svilenu haljinu g-đe Džouns - istu onu, koju je ova obično nosila nedeljom.

Nedelju dana kasnije, jednog popodneva, kolona čeza ušla je na farmu. Delegacija okolnih farmera bila je pozvana da dođe u obilazak Životinjske farme. Bili su provedeni kroz celu farmu, i oni iskazaše poveće čuđenje i divljenje zbog svega što su videli, a naročito zbog vetrenjače. Životinje su čupale korov na polju repe. Radile su to marljivo, skoro ne dižući pogled sa tla, više ne znajući da li se treba više plašiti svinja ili ljudskih posetilaca.

Te večeri glasan smeh i provale pevanja dopirali su iz kuće. Iznenada, na zvuk mešavine raznih glasova, životinje savlada radoznalost. Šta bi to moglo da se dešava unutra, sada, kada su se životinje i ljudi po prvi put sastali na ravnoj nozi? Kao po komandi, svi odjednom krenuše da se šunjaju što su tiše mogli ka vrtu ispred kuće.

Zastadoše pred kapijom, napola u strahu da nastave dalje, ali Detelina ih sve povede u vrt. Prišunjali su se do same kuće, a životinje dovoljno visoke da gvirnu kroz prozor trpezarije to i učiniše. Unutra, u krug oko dugačkog stola, sedelo je pola tuceta farmera i pola tuceta najistaknutijih svinja, dok je Napoleon sam zauzeo počasno mesto u čelu stola. Svinje su u svojim stolicama delovale potpuno opušteno. Celo društvo se očigledno zabavljalo igrajući karte, ali najednom zastadoše, očigledno zbog zdravice. Veliki bokal je išao u krug, krigle behu ponovo napunjene pivom. Niko nije primetio začuđena lica životinja koje su zurile kroz prozor.

Gospodin Pilkington iz Foksvuda ustade, sa kriglom u ruci. Za koji čas, kako reče, pozvaće celo društvo da nazdrave još jednom. Ali pre toga, dužnost mu je da kaže nekoliko reči.

Veliko mu je zadovoljstvo, kako reče - a, uveren je, i svima prisutnima - što oseća da je dugi period nepoverenja i nerazumevanja konačno završen. Bilo je prilika - ne, ni on niti bilo ko od prisutnih nije delio takva osećanja - ali, bilo je prilika kada su se prema uvaženim vlasnicima Životinjske farme ponašali, ne bi se baš reklo neprijateljski, već možda sa određenom dozom bojazni od strane njihovih ljudskih komšija. Došlo je do neželjenih događaja, pogrešne ideje su nas vodile. Mislilo se da je postojanje farme kojom vladaju i upravljaju svinje na neki način nenormalno, moglo se očekivati da to ima uznemirujući uticaj na susedne farme. Previše je farmera smatralo, bez odgovarajućih informacija, da bi na takvoj farmi preovladao duh preterane slobode i nediscipline. Bili su nervozni zbog uticaja na njihove životinje, pa čak i na njihove ljude. Ali sve te sumnje su sada razvejane. Danas su on i njegovi prijatelji posetili Životinjsku farmu i lično proverili svaki njen pedalj - i, šta su tu našli? Ne samo najsavremenije metode, već i red i disciplinu koji bi mogli da posluže za primer svim drugim farmerima. Ubeđen je da ne greši kada kaže da niže životinje na Životinjskoj farmi rade više a jedu manje od bilo kojih životinja u okrugu. Štaviše, on i njegove kolege posetioci, danas su uočili puno stvari koje nameravaju da odmah sprovedu na svojim farmama.

Završio bi ove napomene, reče, još jednom naglašavajući prijateljska osećanja koja su stvorena, i koja treba da opstanu, između Životinjske farme i njenih komšija. Između svinja i ljudi nije bilo niti treba da bude bilo kakvog sukoba interesa. Njihovi napori i problemi su isti. Pa zar problem radne snage nije isti i kod jednih i kod drugih? Bilo je jasno da g. Pilkington namerava da tu ubaci par unapred spremljenih dosetki, ali ga veselje u tom času savlada u toj meri da nije bio sposoban bilo koju od njih da upotrebi. Nakon što se zagrcnuo nekoliko puta, usled čega mu podvaljci pocrveneše, uspeo je da iz sebe izbaci: "Kao što se vi nadmećete se vašim nižim životinjama" reče on, "tako se i mi nadmećemo sa našim nižim klasama". Ova upadica je izazvala urlik kod prisutnih, a g. Pilkington još jednom čestita svinjama na smanjenim obrocima, produženom radnom vremenu i na sveopštem odsustvu razmaženosti koje je uočio na Životinjskoj farmi.

A sada, konačno reče on, zamolio bi sve prisutne da ustanu i uvere se da li su svima krigle pune. "Gospodo" zaključi g. Pilkington, "gospodo, ja nazdravljam: za prosperitet Životinjske farme!"

Padoše oduševljene ovacije i trupkanje nogama. Napoleon je bio toliko zadovoljan da je ustao sa svog mesta i obišao oko stola kako bi se kucnuo kriglama sa g. Pilkingtonom pre nego što ih iskape. Kada je silno nazdravljanje uminulo, Napoleon, koji je ostao na nogama, napomenu kako i on ima koju reč da kaže.

Kao i svi Napoleonovi govori, i ovaj je bio kratak i jasan. I on je, kako reče, srećan da je period nesporazuma priveden kraju. Dugo su kolale glasine - koje je, a on ima razloga da u to veruje, širio jedan opaki neprijatelj - da postoji nešto subverzivno pa čak i revolucionarno vezano za njega i njegove kolege. Pripisan im je pokušaj podsticanja pobune među životinjama na okolnim farmama. Ni prići istini! Njihova jedina želja, i sada i u prošlosti, bila je da žive u miru i normalnim poslovnim odnosima sa svojim komšijama. Ova farma za koju mu je pripala čast da je kontroliše, dodao je on, predstavlja jedno zadružno preduzeće. Sva vlasnička prava, koja su bila u njegovom posedu, u zajedničkom su vlasništvu svih svinja.

Reče da je bio uveren kako nije zaostala nijedna od nekadašnjih sumnji, a da su nedavno sprovedene određene izmene u rutini farme koje bi trebalo da dodatno ojačaju međusobno poverenje. Do sada su životinje na farmi imale jedan poprilično glup običaj da se međusobno oslovljavaju sa "druže", i trebalo je to suzbiti. Takođe je postojao jedan čudan običaj, čije je poreklo nepoznato, da se svako nedeljno jutro maršira pred svinjskom lobanjom nabijenom na jedan kolac u vrtu. I to je, takođe, trebalo suzbiti a lobanja je već bila negde zakopana. Njegovi posetioci su možda zapazili i zelenu zastavu koja se vijorila sa jarbola. Ako jesu, onda su možda primetili i da su belo kopito i rog, koji su na zastavi nekada bili naslikani, sada se nje uklonjeni. Od sada pa nadalje, ta zastava će biti samo jednobojna, zelena.

Kazao je da će uputiti samo jednu kritiku, kako bi govor g. Pilkingtona učinio izvrsnim i pravim dobrosusedskim. G. Pilkington je sve vreme govorio "Životinjska farma". On naravno nije mogao da zna - jer Napoleon to sada po prvi put objavljuje - da je naziv "Životinjska farma" ukinut. Ona će ubuduće biti poznata kao "Plemićka farma" - što je, uveren je, zapravo njen ispravan i originalan naziv.

"Gospodo" zaključi Napoleon, "ova zdravica će biti kao i prethodna, ali u drugačijoj formi. Napunite čaše do vrha. Gospodo, ja nazdravljam za prosperitet Plemićke farme!"

Padoše iste srdačne čestitke kao i pre, a krigle behu ispražnjene do dna. Ali dok su životinje spolja posmatrale ovu scenu, učinilo im se kao da se nešto čudno dešava. Šta se to promenilo na licima svinja? Detelina je bacala svoj starački zamagljen pogled sa lica na lice. Neke od svinja su imale po pet podvaljaka, neke četiri a neke tri. Ali šta je to što je izgledalo kao da se stapa i menja? U tom trenu, kada je aplaudiranje došlo do kraja, svi zgrabiše svoje karte i nastaviše sa prekinutom igrom a životinje se tiho udaljiše od prozora. 

Međutim, nisu se udaljile ni dvadeset metara kada ih nešto zaustavi. Iz kuće je sada dopirao metež glasova. Svi požuriše nazad i ponovo pogledaše kroz prozor. Unutra je u toku bila teška svađa. Bilo je tu vikanja, udaranja o sto, oštrih sumnjičavih pogleda, besnog poricanja. Izgleda da je razlog svađe bio u tome što su i Napoleon i g. Pilkington istovremeno odigrali pikovog keca.  

Dvanaest glasova je gnevno vikalo, svi jedan drugom nalik. Sada više nije bio sumnje šta se to desilo sa licima svinja. Životinje su spolja gledale u svinje pa u ljude, u ljude pa opet u svinje, u svinje pa ponovo u ljude... ali više nije bilo moguće reći ko je ko.  

George Orwell: "Animal Farm. A Fairy Story" (1943) chapter 10

"Porazmislite, kako su se tzv. zemljoposednici dokopali te zemlje? Oni su je jednostavno silom prigrabili za sebe, nakon čega su unajmili advokate da im obezbede vlasnička prava. U slučaju rasparčavanja javnog zemljišta, koje se odvijalo od 1600. do 1850. godine, ti otimači zemlje nisu imali čak ni izgovor da su strani osvajači; oni su potpuno otvoreno otimali nasleđa svojih sunarodnika, bez ikakvog izgovora osim da imaju moć da to i urade... Poželjno je da ljudi poseduju sopstvene kuće u kojima žive, i verovatno je poželjno da farmer poseduje onoliko zemljišta koliko zaista može da obradi. Međutim, biti zemljoposednik u gradskoj oblasti nema nikakvu funkciju i ne može opravdati svoje postojanje. To je samo pojedinac koji je otkrio način da muze javno ne dajući ništa zauzvrat. On je uzrok povećanja renti, on otežava urbanističko planiranje, on rasteruje decu sa zelenih površina: to je bukvalno sve što on radi, osim što na tome zarađuje." 

Ponašanje svinja sa "Plemićke farme", tj. boljševičke vrhuške u Sovjetskom savezu, nimalo se ne razlikuje od famozne "prvobitne akumulacije kapitala" u Engleskoj, usled koje je potom došlo - skoro istovremeno - do nastanka kapitalističke i socijalističke teorije razvoja ljudskog društva. Kada piše o komunizmu/boljševizmu/socijalizmu, Orvel piše i o kapitalizmu. Kada piše o nastanku kapitalizma, on piše i o neminovnoj budućnosti komunizma, o tome da i Partijskom vrhu "ne gine" prvobitna akumulacija kapitala samo ako uspe da održi jeftinu i pothranjenu radnu snagu, pritom glumatajući dodeljenu mu ulogu Istočnog bauka dok se svi planirani poslovi ne pozavršavaju po Zapadnim farmama. A onda... samo stanite u red, cirkusa uvek ima dovoljni za sve.

Orvel u svoje dve knjige ("Životinjska farma" i "1984") iskazuje duboko razočarenje u rusku revoluciju, čudovište u koje se ona pretvorila, a za koje se i sam naivno borio u Španskom građanskom ratu. Paralelno sa tim, on takođe izražava i veliku bojazan da bi se to ludilo moglo preneti na Zapad: on, u famoznoj knjizi Emanuela Goldštajna - izmišljenog državnog neprijatelja #1 u Okeaniji - tačno opisuje mehanizam kako će se to desiti i koliko će to biti primamljivo onima koji na takav način budu prigrabili vlast.

I koliko će sve biti isto (ili još gore) prolovima, kmetovima, maljčikima i ostalim nižim životinjama.

Orvel je u više intervjua istakao da podloga njegove priče o "Životinjskoj farmi" leži u ruskoj revoluciji i diktaturi u koju se ona pretvorila, kao potpuno jasno upozorenje da je tako nešto apsolutno moguće i drugde, pa naravno i u njegovoj Engleskoj. Zbog toga je to svoje upozorenje - kako smo već rekli - proširio, razradio i detaljno opisao u svojoj narednoj knjizi: "1984".

Iako je kvalitetno snimio, analizirao i svetu predočio ono u šta se pretvorila (ne samo sovjetska) Revolucija u vreme kada je pisao ovu knjigu, pitamo se da li je Orvel bio svestan koliko je sam kraj "Životinjske farme" proročanski za sve buduće postkomunističke zemlje, koje su pet decenija kasnije (ponovo) pohrlile kapitalizmu u zagrljaj, pritom ne skidajući nogu sa kočnice. Među njima, Srbija se dodatno potrudila da u toj trci za svaki slučaj ne otpusti ni ručnu, i to tako traje već duže od četvrt veka.

Napoleon, Cinkaroš, zapovesti i njihovo kršenje, odnosno nevaženje za sve, preuzimanje svega od onih "prethodnih" istovremeno bacajući na "njih" kletve baš kao i bacanje na kolena pred stranim faktorom i udruživanjem sa onima protiv kojih su huškali celu farmu, ratni huškači koji naprasno postaju faktor mira i stabilnosti, prijateljska osećanja, poslovni odnosi, prosperitet, napredak, budućnost, hiperaktivno praktikovanje slogana "napred u bolju prošlost", izmišljena pretnja spolja i narodni neprijatelji i domaći izdajnici iznutra, kocka, beskrajne tirade i govori, vetrenjače, izgladnjivanje naroda, marširanje, špijuniranje, ovce, komšije, prevrtljivost, bezočno laganje, bičevi, 2 i 2 noge su 4 a kad zatreba i 5, sveopšta grabež "poljoprivrednog" zemljišta po ekskluzivnim centralnim gradskim zonama, Potemkinova/Napoleonova/Devenportova sela, jarboli, zastave, lobanje, kolac, plotuni, alkohol, veselja, besna pseta oko Vođe, krmače u svili i veprovi u tamnim sakoima, ovce...

Životinjska farma 1943 - Srbija 2017

Uočite razliku.