Zbog čega je Sokrat mrzeo demokratiju

Navikli smo da imamo vrlo visoko mišljenje o demokratiji - a u paketu s njom i o drevnoj Atini, civilizaciji iz koje je ona potekla. "Partenon" je postala reč za koja se gotovo podrazumeva da obavezno ide uz demokratske vrednosti, zbog čega mnogi lideri demokratskih zemalja prosto obožavaju da se slikaju u ruševinama te drevne građevine. Zbog toga, veoma zapanjujuće deluje saznanje da je još jedno od velikih antičkih otkrića - filozofija - bila vrlo sumnjičava glede već spomenutog otkrića tj. demokratije.

Platon u svojim "Dijalozima" prikazuje Sokrata (osnivača grčke filozofije) kao veoma pesimističnog u pogledu demokratije. U šestoj knjizi "Republike", Platon opisuje Sokrata dok vodi diskusiju sa nekim Adiemantusom i pokušava da mu predoči manjkavosti demokratije upoređujući društvo sa jednim brodom.
"Ako bi krenuo na plovidbu morem" upita ga Sokrat, "ko bi najbolje odlučio o tome ko će upravljati brodom? Bilo ko, ili ipak oni koji su naučili pravila i zahteve pomorstva?".
"Ovi drugi" odgovori Adiemantus.
Sokrat mu tada reče: "Pa zašto onda uporno smatramo da je svaki starac sposoban da sudi o tome ko treba da vlada jednom zemljom?"
Poenta ove Sokratove izjave (neretko pogrešno ili zlonamerno tumačene) kaže da je i glasanje na izborima takođe veština, a ne nasumičan akt intuicije. Kao i kod svake druge veštine, narod treba sistematski učiti i glasanju. Dopustiti građanima da glasaju bez obrazovanja za to, podjednako je neodgovorno kao i dopustiti im da zapovedaju brodom koji po nevremenu plovi ka ostrvu Samos.

Sokrat je, na svoju žalost, iz prve ruke doživeo katastrofalno iskustvo vezano za glupost glasača. 339. godine stare ere, tog filozofa su izveli pred sud po osnovu na brzinu nabacanih optužbi da kvari atinsku omladinu. Porota od 500 atinjana je sazvana da "izvaga" njegov slučaj; tesnom većinom, oni su odlučili da je Sokrat kriv. Osudili su ga na smrt tako što je morao da popije otrov kukute, u jednom postupku koji je, po mišljenju mnogih učenih ljudi, bio podjednako tragičan koliko je osuda Isusa bila tragična za hrišćane.

Od velikog značaja je činjenica da Sokrat nije bio elitista u uobičajenom smislu. On nije smatrao da pravo glasa treba da ima samo odabrana manjina. Međutim, on je smatrao da samo onima koji racionalno i duboko razmišljaju o određenim temama treba dopustiti da se uopšte približe glasačkim mestima. Svi smo izgleda zaboravili na tu razliku između intelektualne demokratije i demokratije stečene po rođenju. Pravo glasa je dato svima bez njegovog povezivanja sa njihovom mudrošću. A Sokrat je tačno znao da to vodi u sistem koga su se stari Grci bojali više od svega - u demagogiju:

dēmos (narod) + agōgos (vođstvo, rukovođenje)

Drevna Atina je imala bolno iskustvo sa demagozima, poput ozloglašenog Alkibiada, harizmatičnog bogataša i laskavca koji je uspeo da uruši osnovne slobode i gurnuo Atinu u katastrofalnu vojnu avanturu na Siciliji. Sokrat je dobro znao da oni koji se stalno pozivaju na neke izbore i volju glasača, veoma lako mogu iskoristiti želju naroda za brzim i lakim odgovorima na životne probleme. On je od nas zatražio da zamislimo predizbornu debatu između dva kandidata, u kojoj je jedan, recimo, lekar a drugi vlasnik prodavnice slatkiša.

Prodavac slatkiša bi glasačima o svom suparniku rekao sledeće:

• Vidite, ovaj čovek ovde, taj vam je svima počinio silno zlo. Nanosio vam je povrede, davao gorke napitke i govorio da ne jedete i ne pijete ono što vi hoćete. Taj vam nikada neće servirati obilnu gozbu sa mnogo poslastica, kao što ću to ja uraditi.

Sokrat od nas traži da razmotrimo odgovor publike koja prati ovu debatu:

• Šta mislite, da li bi lekar mogao da ponudi efikasan odgovor na ovu izjavu protivnika? Pravi odgovor, koji glasi "tačno, jesam izazvao vaše nevolje i išao protiv vaših želja kako bih mogao da vam pomognem", izazvao bi sveopšti metež i negodovanje među biračima. Zar ne?

Svi smo, izgleda, zaboravili glavna Sokratova upozorenja u vezi demokratije. Više volimo da mislimo o demokratiji kao o nečemu nedvosmisleno dobrom, a ne kao o jednom procesu koji je dobar i efikasan samo onoliko koliko je dobar obrazovni sistem koji ga okružuje.
Kao rezultat tog načina razmišljanja o demokratiji, kroz istoriju smo birali mnogo prodavaca slatkiša i tek po kojeg lekara. 

The Book Of Life: Why Socrates Hated Democracy

***

Još uvek se pitate kako i zašto većina glasa tako kako glasa, za slatkorečive ljigavce koji svoju demagogiju vešto kriju umotanu u šaren papir na kome piše "demokratija"? Pogledajte ko i kakav je sve u Srbiji bio na čelu ministarstva prosvete decenijama unazad, pa će vam onda biti jasno zašto je izreka "Ma nije demokratija za nas" daleko češća (omiljenija?) od one "Sunce li vam jebem lopovsko, ne da vam ne dam glas, već ću leđa da vam opeglam govnjivom motkom - za sva vremena".

Naravno, zato što u našoj kući niko ne psuje, pa tako ni u školi.

Uvođenje veronauke nije bio početak, već poslednji ekser u sanduku obrazovanja za demokratiju.