Ne budite ovce, iako ste...

Orvelove distopijske romane "Životinjska farma" (1945) i "1984" (1949) već decenijama prati neizostavan komentar da su "napisani kao fikcija i opomena, a ne kao priručnik za diktatore". Ne znam da li je Šizoje Prvi uopšte uzimao ove knjige u ruke, a kamoli ih pročitao,,razumeo ili - ne daj bože pu! pu! - vratio u biblioteku. Međutim, kada sagledamo šta se sve dešava samo u proteklih nekoliko dana, počev od pančevačke generalne probe Najvećeg Ikad kontramitinga, zaključno sa predstojećim petkom kao danom D za ovu i ovakvu vlast (oni daleko bolje znaju od nas koliko im je taj dan bitan za opstanak, i zašto), nameće se jedan sasvim očigledan zaključak: sve što trenutno rade, kao da je redom, stranicu po stranicu, red po red, prepisano i ovaploćeno po kalupu datom u "Životinjskoj farmi". Svinje na vlasti, besna pseta koja ih brane, cinkaroši, jednakiji od jednakih, neprekidni mitinzi i kontramitinzi utorenih ovaca i ostale stoke, provokacije i nasilje, progon i eliminacija svih neupodobljenih (od kontraša, izdajnika, preko baraba u sopstvenim redovima, pa sve do onih koji više ne mogu da prate vrtoglavi ritam napretka & blagostanja), potpuna propast i slom farme kao zajednice, kurvanje sa "neprijateljima" i konačno - pretvaranje svinjovlastele upravo u one kojima su plašili sve ostale na farmi.

Poludeli Napoleon je spreman na sve samo da bi sačuvao vlast i sopstvenu kožu. Sve, pa čak i na to da karikaturu sadašnjosti preokrene u ilustraciju fikcije. Po svaku cenu, koju ćemo svi mi za njega platiti - nebitno da li u petak ili subotu. Jer bitan je samo on - gospodin Niko&Ništa.

U ovoj zemlji će dokazano biti bolje kada se u obaveznu školsku lektiru uvrste ova dva Orvelova romana. Biće bolje, jer će izlečenje krenuti iz korena, od onih kojima ova zemlja stvarno pripada. Od dece. Orvel umesto muzikoterapije, tamjanoterapije ili bilo kakve terapije, biće dokaz da kao društvo nismo bolesni, da sebi (i drugima) zaista želimo dobro a ne zlo.

Petričićeva karikatura u potpunosti ispunjava sve uslove da postane omot nekog budućeg ovdašnjeg izdanja "Životinjske farme". Na njoj je nacrtano ama baš sve što treba reći.

O knjizi.

O njima.

O nama.
O tome gde smo i šta smo.

Bez obzira na besomučnu predkontramitingašku kampanju kradikala, kako medijsku tako i onu "na terenu" koju sprovodi njihova bašibozuk-pešadija, i bez obzira na sve ono što toga dana bude izrečeno i (ili) urađeno, za Srbiju dan D niti je bio niti će biti petak 26. maj 2023. godine. Taj dan je subota 27. maj, iste godine.

Dan posle, ili Dan prvi?

Videćemo.

TöniSNS

Bajka o Ludom Vođi i Nemačkom kralju svinja.

In vivo.

Uslovi idealni.

O svinjama i psima

"Prvu vakcinu koja dođe u Srbiju ja ću da primim, Ana će od drugog, neko treći će od trećeg. Pokušaćemo da do kraja januara za zdravstvene radnike i najveći deo pripadnika vojske i policije obezbedimo vakcinu. Odmah iza njih za one grupe ljudi najugroženijih - s teškim bolestima, koji mogu da lakše stradaju od Kovida, pa najstariji građani, pa tek onda za sredovečna i mlađa lica."

Eto, Vođa je precizno objasnio kako namerava da 1,8 miliona vakcina rasporedi na 6,9 miliona građana Srbije.

Dobro da se nije pozvao na svoju omiljenu formulu "1 na 100". Mada, kako je krenulo možda dotle i stignemo...

Jer, svi smo jednaki osim što su neki jednakiji.

Nakon pobede životinja, dolazi do osnivanja njihove vlasti. Ona je data trojici prasaca pod imenima Napoleon, Grudva i Dostavljač. Oni su razradili učenje Majora koje su prozvali animalizam. Animalizam su sveli na Sedam zapovesti kako bi bio razumljiv životinjama. Osnova animalizma je u tome da su životinjama ljudi glavni neprijatelji i da će one biti u svim pravima jednake i neće se ubijati međusobno.

U novoj vlasti glavna funkcija pripala je prascu Napoleonu koji je egoističan i željan vladanja. On je očito varijanta Staljina. Grudva je njegov bliski saradnik (i potonji disident, neprijatelj), pun planova oko vođenja i prirodne nadarenosti. Grudva bi bio Trocki. Dostavljač se bavi propagandom i ubeđivanjem ostalih životinja u ispravnost svinjskih odluka.

Na životinjskoj farmi svinje imaju vlast, a psi su predodređeni kao policija, tj. čuvari reda. Konji nemaju neka posebna ovlašćenja, ali su radni i dobroćudni. Tu se ističe konj Bokser kao fanatik i udarnik. Magarac Bendžamin je apolitičan, pa se u njemu prepoznaje i sam Orvel, dok su ovce praznoglave pristalice Napoleona. Pojavljuje se u radnji i kobila Moli koja samo želi da nosi lepe vrpce i da se sređuje. 

Kursevi čitanja i pisanja imali su velikog uspeha: do jeseni se gotovo svaka životinja na farmi opismenila do određenog nivoa. Svinje su već znale da čitaju i pišu. Psi su dosta dobro naučili čitanje, ali ih nije zanimalo ništa osim Sedam zapovesti.
Napoleon je vreme provodio u kući koju su budno čuvali oštri psi. Kad bi se pojavio u javnosti, činio je to na poseban, svečan način, čvrsto okružen psima koji su režali čim bi mu se neko suviše približio.

Ni svinje ni psi svojim radom nisu proizvodili hranu, a bilo ih je mnogo i apetit im je uvek bio izvrstan. Psi su vodili računa da se Napoleonova naređenja sprovode.

Neki mlađi krmci, koji su protestvovali kada je Napoleon ukinuo Sednice, sramežljivo digoše glas, ali psi su ih odmah ućutkali strašnim režanjem. Onda su, kao i obično, ovce krenule sa “Četiri noge dobre, dve noge loše!” i tako raspršile trenutnu nelagodu. Na kraju, Napoleon podiže papak da ih umiri i objavi da je već sklopio sve ugovore. Neće biti potrebe da i jedna životinja dođe u dodir s ljudima, jer to bi, jasno, bilo nepoželjno. Nameravao je da sav teret preuzme na svoja pleća.
Došla su vremena u kojima se niko ne usuđuje da kaže ono što misli, dok svuda krstare divlji psi koji reže, i kada ste prinuđeni da gledate kako vaše drugove, nakon priznanja strašnih zločina, razdiru na komadiće.

"Grudva! Bio je ovde! Prepoznajem njegov smrad!", a na reč "Grudva" svi psi su počeli da krvoločno zavijaju i keze očnjake. Životinje su bile krajnje prestrašene. Kao da je Grudva imao nevidljiv uticaj koji je prožimao vazduh oko njih i pretio im najrazličitijim opasnostima.
Živelo se teško. Zima je bila oštrija od prethodne, a hrane je bilo još manje. Ponovo su, osim psima i svinjarna, svima smanjeni obroci. Suviše kruto pridržavanje jednakosti u obrocima, objasnio je Dostavljač, suprotno je principima animalizma. Bez većih poteškoća rastumačio je ostalim životinjama da ne postoji nestašica hrane; ma što se nekima pričinjavalo. Trenutno, to je izvesno, našli su za potrebno da obroke prilagode situaciji (Dostavljač je uvek govorio o "prilagođavanju" a nikada o "smanjivanju"), ali u poređenju s vremenima farmera Džonsona napredak je bio ogroman. Brzo čitajući brojke, kričavim glasom, podacima im je dokazivao da sada imaju više zobi, više sena, više repe nego u Džonsovo vreme; da manje rade, da je voda koju piju bolja, da žive duže, da preživi veći broj mladunčadi, da u njihovim stajama ima više slame i da manje pate od buva.

Životinje su verovale svakoj reči.

***

Ovoj, našoj farmi, životno nedostaje vakcina protiv naprednog radikalnog besnila.

Sam Orvel bi se posramio zbog tolike količine plagiranja njegovih dela - u praksi.

No further comments.

Budale naviru

Prvo se guraju da se uguraju.

U Skupštinu, naravno.

Dok se oni unutra baš fino zajebavaju, nađe se tako uvek neka budala da totalnoj zajebanciji doda i po neko svoje jaje. Čuo raspop da se u srednjem veku malter pravio s jajcima, pa rešio da omalteriše Skupštinu koja je oronula. Doduše, nije oronula fasada, ali zato je tamo sve (pre)ostalo de profundis fasadno. Ili suštinski formalno, svejedno, jer ionako drugačije ne može biti osim tako, kada imate oksimoron-državu poput Srbije.

Posle su se gurali da se izguraju.
Iz sale u skupštinsku mehanu, naravno.

Život u Srbiji je čisto ovaploćenje Orvelove "Životinjske farme", i to većina nas, uglavnom, dobro zna. Ova poslednja, tj. najnovija epizoda cirkuske koronadrame Teatra Mržnje & Apsurda, sadrži i jednu pesmu The Stranglers, koja idealno opisuje ne samo konstitutivnu već i sve ostale sednice ovog "saziva" srpskog parlamenta do kraja njegovog mandata - šta god to značilo i kad god da se desi.

Budale naviru

Anđeli iz njih izvlače najbolje

Budale naviru

Nadaju se mestu u Raju

Jedan bi da ima kuću

Drugi da ga ostave na miru

Budale naviru

Previše su puta vikali Vuk!

Treći bi da nešto okači o zid

Četvrtog je baš briga za sve

Budale naviru

Svi bi oni da ih ostavite na miru

Petom treba sigurnost

Šesti ne vidi šumu od drveća

Budale naviru

The Stranglers "Fools rush out"

(Duchess 7'', 1979)

Budale naviru, budale nadiru.

Kerovi što čuvaju svinje od ostalih sa farme.
Unutra - rijaliti.
Dvesta pedeset prasaca, u skupštinskoj mehani.
Lažni vuk ih gađa jajima.
Svima lepo, plus dnevnica.
I gotova priča.

World Farm Animals Day

Domaće životinje su simpatične, što važi i za one koje uzgajamo na farmama, i imaju važnu ulogu u savremenom društvu. Svetski Dan posvećen domaćim životinjama (World Farm Animals Day), nastao je kao posveta Gandiju koji je verovao da sva živa bića zaslužuju da se prema njima ophode s poštovanjem; ovaj Dan je posvećem brizi za domaće životinje koje se čak i danas širom sveta na mnogim mestima gaje i drže u zaista očajnim uslovima, koji god razlozi bili za taj "uzgoj i držanje"; koliko god im životi bili (u perspektivi) kratki, to ipak ne znači da treba da ih provedu u mukama.

Svrha ovog Dana je upoznavanje ljudi, koji su ionako samo jedna od živih (životinjskih) vrsta na ovoj planeti, kako dece tako i odraslih, sa životinjama koje gajimo na farmama, po inkubatorima, kod kuće; da i te životinje, iako su tu samo da bi od njihovih tela bilo za naše potrebe iskorišćeno što više, imaju pravo na nekakav vid poštovanja. 

Da shvatimo kako i one, baš poput nas, podjednako mogu da osećaju i pate.

- Days of the year: October 2nd is World Farm Animals Day

***

Nije vam jasno zašto ovde svaki čas podsećamo na činjenicu da Srbija neodoljivo podseća na Životinjsku Farmu iz istoimenog Orvelovog romana?
Nije vam jasno da nas ovde uzgajaju samo da bi od svih nas, koji činimo jedinstveno biračko telo Republike Srbije, bilo iskorišćeno što više zarad njihove alave potrebe da "pobede" na "izborima"?
Ovde važi spoj dvaju izreka: da su "izbori praznik demokratije", kao prve, i one druge, domaćinske - "će prikoljemo nešto za praznik". Usled tog "spoja", vlasnici ovdašnjeg izbornog prava imaju tretman kakav imaju, kako od vlasti tako i od opozicije - koja je sada bivša vlast, baš kao što je sadašnja vlast bivša opozicija.

Građani Srbije zaslužuju daleko više od formalnog poštovanja koje im tzv. Predsednik ukazuje svakodnevnim obraćanjem punim laganja i ludila, kako svog tako i svojih. Zaslužuju poštovanje i od tzv. opozicionih pretendenata na presto, umesto svakodnevnog nadurenog polivanja fekalijama svakoga ko iskreno jeste protiv ovakvog načina praktikovanja vlasti - ali i opozicije koja više liči na vlast nego na sebe.

Iako je Svetski dan domaćih životinja, 2. oktobar je u Srbiji ipak lokalni Dan Životinjske Farme.

Praznik.

Za neke.

Tri praseta na Kopaoniku i Vuk na vodi

Ima jedna bajka, skoro pa legenda, koja je na Životinjskoj farmi mnooogo omiljena: ona o Tri prasca i Vuku. Praseća vlast je godinama rado prepričava i citira kao dokaz sopstvene porkos-pameti i dovitljivosti.
I trajnosti, naravno.

U toj bajci, pardon - legendi, Vuk-Prezira-Dostojan se nameračio da Tri praseta istera iz svojih kućica u koje se posakrivaše, ne bi li ih - onako, tradicionalno - na kolcu pod sačem spremljene, smazao reš pečene. Prvom prascu je za tren oka razbucao slameni objekat u Savamali, duvajući i puvajući. Koristeći istu tehnologiju rušilačke novogradnje, Vuk - to đubre jedno opoziciono - je duvopuvajući razrušio Drugom prascu železničku stanicu od pruća. Ne znajući gde će, šta će, prva dva prasca u borbi za goli život pobegoše svom Trećem bratu, u njegov višespratni objekat od cigala povrh Kopaonika. Samo nekoliko trena nakon što su uspeli da uteknu u taj objekat svoga brata, za njima se na pragu istog pojavi strani plaćenik i špijun Vuk, koji odmah pristupi duvanju i puvanju. Prvi put se ne desi ništa, pa se on zaduva i zapuva još više. I drugi put - ćorak. On se još brže, jače i bolje naduva i napuva, dunu i punu ka objektu i... niks. Jokmore. Objekat od cigala - ni makac. A u njemu prasci već slave izbornu pobedu, časte se kupusom iz džakova sa glasačkim listićima koje jedino uspeše da spasu iz svojih prethodno razrušenih em popaljenih objekata. Ona baraba od Vuka je i dalje bio uporan, nadimao se, duvao, puvao - sve dok se nije usrao. Tada konačno uvide da od rušenja objekta od cigala na vrhu Kopaonika neće biti ništa, pa povika onima unutra: "Alobre, svinje jedne, dosta je bilo zajebavanja! Da ste odmah pristupili pregovorima sa mnom oko duvopuvajućih uslova, inače ću da vam bojkotujem objekat. Jasno, a?! Jebo vas Orvel koji vam dade idejni projekat i upotrebnu dozvolu..."

Bajka tj. legenda kaže da je Vuk, tako čekajući na pregovore, na kraju umro od gladi iako je pojeo samog sebe, jer tu ionako više nije bilo ničega za pojesti. Dok je on gubio vreme na praseće objekte, celokupnu njegovu imovinu kod kuće razgrabiše mu Vučići.

Naravoučenije: svinje ne možete nadmudriti niti zajebati - kad se jednom dočepaju objekta od čvrstog materijala.

Ima još...

Život demantuje bajke & legende.

Svinje, kada su konačno shvatile da je Vuk zaista riknuo, shvatiše i to da bez njega neće moći da vladaju jer neće imati čime da plaše ostale živuljke na farmi. I tako, odlučiše da im ova bajka tj. legenda bude doživotni izborni program, a da - predizbornog marketinga radi - uvek neko od njih izvuče najkraću slamku i u tu svrhu odglumi Vuka: nadima se, duva, puva, pljuje, vatru bljuje, slini, balavi i bulšituje, preti rušenjem... kako bi svinje i dalje bile i ostale na vlasti.

U objektu od čvrstog materijala, naravno.

Ali, šta ako objekat nije od cigala, već od nekih savremenih komponenti?
Pa ništa, biće opet kriv za sve onaj Vuk, koji se prvo usrao pa onda riknuo, dok su mu imovinu raznosili Vučići.

A šta ako je od karata?
Ništa. Karte su tu da se mešaju.

Tenis bonus pax in domus

Prvo zemlju pretvoriš u Životinjsku farmu, u kojoj komanduju svinje.

Onda mesecima pričaš da na tu istu farmu dovodiš "nemačkog kralja svinja".

Naravno, lažeš pa cepaš.

Još naravnije, napraviš sedmostruku servis grešku, pogodiš u mrežu a lopta padne nazad na tvoju stranu terena.

Najnaravnije, sam sebi dodeliš (opet) poen, gem, set, meč.

Jer ti si zakon, teren, aut linija, oko sokolovo, pravila igre i igra sama.
Svaku Đokovićevu pobedu proglasiš za lično tvoju, jer Srbija to si Ti.
Svaki Đokovićev poraz (preko svojih dobošara) proglasiš za ustaše.

Tenis...

Lepo kaže narod ovdašnji:

Dobar tenis, mir u kući.

Još jedna od starosrBskih sentenci koju su pokvareni latini maznuli i izokrenuli.

Svinje jedne, pokradoše nam sve bisere a nama ostaviše blato i magarce.

I tenis.

I pačka.

Neću više nišpa da čujem.

Gde su otišle divlje svinje?

Kako stoje stvari, ovdašnje pučanstvo je poprilično informisano i "informisano" o svemu što se tiče divljih svinja koje već nekoliko dana kuliraju prestonicom Srbistana. Da li je zaista tako?

Elem, znamo da su divlje svinje zapaćene na Velikom ratnom ostrvu "koje je njihovo prirodno stanište" (kako objavljuje jedan od domaćih medijskih dnevnih retardoida). Znamo da su u poslednjih nedelju dana nabujale reke izazvale poplave u dvadesetak opština širom Vilajeta, i da se najveći deo tih voda slio u Savu i Dunav. Znamo da su obe narasle reke krenule da plave Veliko ratno ostrvo. Znamo i da je Sava krenula da plavi nasip i deo gradilišta BgH20, ali to nema veze sa ovim slučajem. Možda.

Znamo da su već nekoliko dana organizovane igre vijanja divljih prasića po novobeogradskim parkovima, kao i da su odrasle divlje svinje izazvale nekoliko saobraćajnih incidenata, u kojima je bilo i stradalih. Svinja, ne ljudi (što, u ovom cirkusu, predstavlja veliku dozu sreće). Znamo da je najmanje jedna divlja svinja zalutala na Kalemegdan i pokušala da glumi divokozu. Znamo i da je jedna divlja svinja stigla u strogi centar Beograda, na Obilićev venac, gde je pala sa petog sprata javne garaže i stradala u pokušaju da pobegne od parking-servisa.

"Znamo" da je u noći između subote i nedelje (8/9 jun) bio organizovan lov na divlje svinje na prostoru oko zgrade nekadašnjeg SIV-a na Novom Beogradu. Društvene mreže su objavile da su se tokom noći "čule sirene policijskih vozila, ali i rafalna paljba" - koja teško da može imati bilo kakve veze sa standardnim lovačkim puškama i ostalim alatljikama koje se tradicionalno koriste u lovu na divlje svinje (poput čopora besnih terijera dresiranih za lov na divljač & slično). Službena saopštenja nadležnih govore suprotno, da "nije bilo nikakve pucnjave" ali da policija jeste obezbeđivala akciju "hvatanja i transfera u rezervat" divljih svinja u organizaciji lovačkih društava, uz veterinarsku asistenciju. Da nije bilo upotrebe vatrenog oružja, već pušaka sa strelicama za uspavljivanje. I da ta akcija traje još od prvog dana kada su se divlje svinje pojavile na ulicama Beograda.

OK, recimo da automatska paljba nije ništa novo niti neuobičajeno u novobeogradskim noćima.

Međutim, problem nije u znanju - sa i bez apostrofa.
Problem je u nekoj budali koja se dosetila da nastani divlje svinje usred Beograda. Na ostrvu, koje nije adekvatno obezbeđeno ni od bega divljih svinja preko vode (jer su one odlični plivači) ali ni od poplavnih talasa od kojih bi svako pobegao sa ostrva, a ne samo spomenuti papkari.

Šta je, taj i takav, imao u glavi kada je to uradio - da napravi oglednu varijantu Životinjske farme, kojom umesto domaćih vladaju divlje svinje? One iste, kojima je prirodno stanište šuma, a ne ostrvo čija je najviša tačka jedva nešto iznad nivoa dve najveće reke u ovoj Zemlji. Ostrvo, koje je u stvarnoj (a ne naprednoj) istoriji bezbroj puta bilo plavljeno.

Ili je možda namera bila da tu bude rezervoar sveže krtine za budžovanske krkanluke? Ko će još da se muči, k'o nekad, kada se u lov na divlje svinje išlo vojnim i policijskim helikopterima, sa heklerima i PVO topovima. Naročito po Karađorđevu i oko Vukovara.

Nije šala, kada u ovoj i ovakvoj Srbiji danas, u samo par dana na jednom mestu imate divlje svinje, poplave i Brnabićkinu šumu, pa su vam posle krivi ološ-građani i linčsilovanjenasilje-opozicija.

Ako nije bilo pucnjave i ubijanja divljih svinja, šta se to onda čulo baš iz pravca lokacije za koju u zvaničnom saopštenju kažu da je bila poprište "humanog hvatanja & transfera"?

Ako nije, zašto se onda oglasila Zelena Stranka sa svojim saopštenjem, u kome od nadležnih gradskih službi traži da objave broj divljih svinja koje su obitavale pre ovog desanta sa Velikog ratnog ostrva, sadašnje brojno stanje, gde je razlika (ako je ima) i šta je sve preduzeto da se ovaj cirkus okonča i više ne ponovi.

Umalo da zaboravim - pa i ti Zeleni su garant neka linčsilovanjenasilje-opozicija!

Sad je sve jasno.

Tradicija svinjskih šetnji užim i širim centrom Beograda nije od juče.

Nekada su domaće svinje i prasići pijačnim danima šetane Pozorišnim trgom (danas Trg Republike), kao na slici iz 1927. godine, nekada one riju po smeću na autobuskoj okretnici na Konjarniku, a nekada samo proplivaju ispod Brankovog mosta, između splavova i potopljenog keja sa novobeogradske strane. Kao što smo već rekli, to nema nikakve veze sa aktuelnim poplavama i Beogradom na vodi. Jasno? Jasno.

Srbija jeste - po ko zna koji put pokazano i dokazano - Životinjska farma od države, kojom upravljaju svinje. Domaće ili divlje, sa betonskih trgova, raspevanih fontana ili iz šume - u potpunosti je nebitno.

***

A odgovor na pitanje iz naslova, gde odoše divlje svinje?

Pa, saznaćemo i to ubrzo. Šta god da se ovih dana - i noći - zaista dešavalo po ulicama Beograda, samo obratite pažnju na to da li će se u medijima uskoro pojaviti neka vest o epidemiji izazvanoj trihinelom iz zaraženog mesa divljih svinja.

I naročito obratite pažnju na to - ko je zaražen. Možda ćete biti konsternirani kada (ako) budete čuli imena, a možda i nećete. Sve zavisi od onih apostrofa informisanja i znanja.

Za domaće svinje smo već utvrdili da znaju da lete; za divlje, sada, da plivaju. Šta je sledeće?

Dosta breee

Rešenje problema stada nisu Vođe u crnim odelima. Oni su problem.

Rešenje problema stada su crne ovce. Oni koji svima smetaju i protiv kojih su baš svi. Uzbunjivači. Misleći. Neuklopivi u palanački neum. Oni koji štrče svojim "ja" i nikada ne govore "mi" i "moramo". Samo tako ljudi prestaju da budu stado i postaju društvo.

U suprotnom... good night Srbistan.
I dalje.

p.s.

Ukoliko ste pomislili da je Vučić originalan (tj. po prvi put u istoriji) sa ovim autobuskim karavanima i sendvičarenjem, prisilnim okupljanjem zaposlenih u državnim firmama i ustanovama, pa čak i izvođenjem dece iz škola u vreme nastave u cilju davanja "podrške" Vođi - grdno grešite. I to je plagirao, kao i sve ostalo što radi.

U tekstu koji prati ovaj video klip, kaže:
"Kako izgleda Putinov Puting - Budućnost Srbije?
Fenomen mitinga podrške vlasti koji organizuje sama vlast je u Rusiji odavno poznat pod nazivom Puting. Šuška se da se pojava Puting polako proširuje i na Srbiju, na čemu braći Srbima u ime svih Rusa velike čestitke."
Od Putina mazneš mitinge podrške sebi, od Miloševića kontramitinge protiv opozicije, štrpneš malo levo, malo desno, malo gore, malo dole, strpaš u svoju usijanu ludaju, dobro protreseš i prijaviš novi patent za "po prvi put".
A stado... konsternirano blene u Vođu.
I bleji.

- Građanski krug post#888 (03.10.2015): O dobrovoljnom ropstvu (Etjen de La Boesi: Politika poslušnosti - Rasprava o dobrovoljnom ropstvu, 1550)

Urbicid

U nekim od država bivše Jugoslavije izraz URBICID se koristi u kontekstu ekonomskih i kulturnih prilika u postkomunističkom periodu, odnosno tim se izrazom opisuje kako deindustrijalizacija do koje je došlo usled "tajkunske" privatizacije, tako i "poseljačenje" gradova u kojima su skorojevićki tajkuni nametali turbo folk i kič umesto "urbane" visoke kulture.

- Wikipedia

Sledi prevod dela teksta iz eseja "O urbicidu", autora Martina Kauarda.

Uvod: Fenomen urbane destrukcije (odlomak)

Usred nasilja koje je pratilo raspad Jugoslavije, sudbina njene arhitekture i građevina privukla je veliku pažnju. U većini slučajeva, ta briga se odnosila na kulturnu baštinu. Nasrtaji na Dubrovnik, Stari most u Mostaru, džamiju Ferhadija u Banja Luci predstavljaju primere takvog nasilja širom Bosne i Hrvatske. Međutim, u pozadini toga se odvijala daleko šira kampanja rušenja širom cele bivše Jugoslavije. Po gradovima Bosne i Hrvatske (potom i Kosova), i "obična" gradska arhitektura (kuće, prodavnice, trgovi, parkinzi) se našla na udaru sveopšteg i namernog uništavanja.

Jedna grupa istraživača, koja se bavila ovim problemom, tvrdila je da ovakve napade treba smatrati posebnim oblikom političkog nasilja. Tu grupu su pretežno činili arhitekte i naučnici, koji su tvrdili da su razorene građevine same po sebi predstavljale mete, te da zbog toga njihovo uništavanje ne treba svoditi na druge, postojeće konceptualne kategorije koje su korišćene u cilju razumevanja nasilja koje je pratilo raspad Jugoslavije. Bogdan Bogdanović, arhitekta i nekadašnji gradonačelnik Beograda, tvrdio je da je razaranje Vukovara zapravo osveta "mrzitelja grada i gradskog" koji su nastojali da zatru urbanost uništavanjem gradske (urbane) okoline. Slično tome, arhitekte koje su se bavile urbicidom Mostara i Sarajeva, u svojim katalozima su ukazivali da razaranje gradskih sredina oba grada predstavlja nasilje koje trebati smatrati nasrtajem na urbanost i, shodno tome, posmatrati kao poseban fenomen.

Ovaj poseban vid nasilja nad gradskom okolinom nazvan je "urbicid". Koncept urbicida je bio dvostruko efikasan u diskurzivnoj ekonomiji raspada bivše Jugoslavije. Sa jedne strane, zbog jezičke sličnosti sa pojmom "genocid", urbicid se može povezati sa brojnim pretpostavkama na kojima se bazira svrstavanje nečega u genocid. Zbog toga, upotreba termina "urbicid" naglašava težnju tog razaranja ali i navodnu logiku istrebljenja koje je išlo paralelno sa nasrtajem na gradske sredine širom bivše Jugoslavije. Sa druge strane, bez obzira na spomenutu jezičku sličnost sa drugim kategorijama političkog nasilja, uvođenje nove i nepoznate terminologije ukazalo je na hitnu potrebu istraživanja i razumevanja do tad nepriznate forme političkog nasilja. Po Deluzu i Gatariju, novi izrazi su iskorišćeni kako bi se istakla potreba za novim pravcima ramišljanja o toj temi. I zaista, ti "koncepti su stvoreni i primenjeni kao funkcija problema za koje se smatralo da su slabo shvaćeni ili loše postavljeni" kroz postojeću konceptualnu terminologiju. Može se, dakle, tvrditi da je do tad nepoznata koncepcija urbicida uvedena u razne diskusije na temu nasilja u kontekstu raspada Jugoslavije, kako bi se ukazalo na to da je problem nasilja nad građevinama i gradskom sredinom bio loše postavljen, shodno već postojećim konceptualnim kategorijama.

Bez obzira na neupućenost posmatrača i učesnika sukoba koji su obeležili raspad Jugoslavije, u koncept urbicida, taj pojam zapravo nije neologizam. Zaista, koncept urbicida i šireg zanimanja za fenomen destrukcije urbane sredine možemo pratiti unazad kroz dvadeseti vek u raznim tekstovima na temu grada. Međutim, popularnost urbicida u vezi sa ratovima u Jugoslaviji oživela je zanimanje za fenomen razaranja gradske sredine i razne, iako marginalne, pokušaje koji su činjeni u cilju njegovog razumevanja.

Ovo obnavljanje zanimanja za destrukciju urbane sredine dodatno je pojačano percepcijom da je posthladnoratovska era svedočila nastanku jedne nove i neobične veze između rata i grada. U literaturi koja se bavi evolucijom oblika ratovanja u posthladnoratovskoj eri - i naročito navodnom revolucijom u ratovanju i transformacijom hladnoratovske doktrine kopneno-vazdušnog vojevanja - oseća se potreba za jačim povezivanjem rata i grada. (...)

- Martin Coward: Urbicide Reconsidered (Project Muse, vol.10/2, 19.07.2007)

Ako je "rat nastavak politike drugim sredstvima" (po fon Klauzevicu), a urbicid "osveta mrzitelja grada" (po Bogdanoviću), onda nije teško pretpostaviti odakle je krenula ratna politika razaranja gradskih sredina tokom raspada Jugoslavije. Radi lakšeg iznalaženja odgovora na ovo ne baš toliko teško pitanje, krenimo obrnutom logikom - da je politika nastavak rata drugim sredstvima, tj. da je "gradomržnja" ono što povezuje sva tri stadijuma razaranja gradskih sredina i kulture koju sa sobom nose: 1) politika osamdesetih 2) ratovi devedesetih 3) politika nakon dvehiljadite (naročito od 2014. do danas).

Turbo-antiurbanizam, začet u politici osamdesetih, usavršavan u ratovima devedesetih, vratio nam se svom silinom posred čela u poslednjih desetak godina koje nam su se "desile". Da se ne pravimo nevešti - toga je bilo svuda širom bivše Jugoslavije, i na svakoj od zaraćenih strana. Ali mi, ili barem najveći broj vas koji ovo čitate, živimo u Srbiji i trebalo bi da nas se na prvom mestu tiče sopstveno a ne tuđe Ludilo. Danas su na vlasti upravo oni isti koji su urbicid osmislili i potom ga praktikovali. Vratili su se kući, u gradove iz kojih su onomad sopstvene frustracije izneli na tenkovima. Ponestalo im je tuđih zgrada i urbanih sredina za rušenje, pa su se okrenuli nazad, ka "mržnji prema sopstvenom gradu i gradskom". Urbanom. Po drugim zemljama ex-Jugoslavije su rušili i ubijali u ime svoje mržnje, a ne u ime svog naroda, i to treba jasno i glasno stalno ponavljati. Sve dok nisu počele da padaju stvarne žrtve njihovog razaranja beograda i ostalih palanki širom naše zemlje ponosne, mogli su da se vade na foru srbovanja i patriotske brige za sudbinu srpskog naroda. Počev od razaranja celog jednog kvarta Sava-male, preko svih potonjih bombardovanja građevinskim mašin(k)ama, pa do smrti noćnog čuvara i pogibije skoro dvesta građevinskih radnika za nekoliko poslednjih godina, stvari treba nazivati samo jednim, i pravim imenom: urbicid se vratio kući.

Patriotska pljačka je slobodno mogla da se nastavi, jer je ruka sve vreme bila i ostala na kundaku pištolja, gorljivo spremna da reaguje čak i na samu pomisao spominjanja reči "kutura". Grad prokleti, to leglo kulture, treba konačno uništiti. Da li će u tome uspeti (u čemu su zaista daleko dogurali), zavisiće samo od nas a ne od njih. Oni su svoje pokazali, između ostalog i stvaranjem ove podele na "sebe" i "nas ostale".

Miloš Divljak (Facebook)

Smeće, svinje, ovce, magarci, okretnica linije 31 na Konjarniku, pešački prelaz Mitrović-Džuniora u neposrednoj blizini mrtve prirode sa slike, novogodišnja rasveta leti, neprohodne ulice zimi, raspevana fontana koja curi, raspukli magistralni vodovi vodovoda, kanalizacije i grejanja, besmisleni nestanci struje, štampani beton, mlatišumarstvo i drvoseča, bombardovanje Sava-mahale buldožerima zemlja-zemlja, čardak-gradnja vikendica i hacijendi po krovovima stambenih zgrada, ruiniranje stare Železničke stanice, eutanazija gradskog prevoza, čekajući Metroa, predizborne migracije biračkog tela, antidemonstrantsko prekopavanje Trga Republike, Beograd pod vodom, Beograd ni na nebu ni na zemlji... 

O, da - prestonica Kradikalstana. 

Nakon pada kradikalske vlasti, jedan od nimalo lakih zadataka biće vraćanje velikog početnog slova beogradu.

I ne samo njemu.

lektira:

- Urbicide (Wikipedia)

- Nebojša Popov: Tragovima jedne knjige II (Republika, br.290/291, 31.08.2002)

- dr Milan Prodanović: Balkanski urbicid (Monitor, 11.06.2010)

- Einstürzende Neubauten (Građanski krug, 25.04.2014)

Krilate svinje

Svaki režim u Srbiji, koji je vladao ovako...

... odlazio je ovako .

Retko koji nije.

Prosto je neverovatno koliko to obožava svinjski trijatlon:

1.preskakanje

2. iskakanje

3. preletanje

Svaki put isto.

Šta im je?

***

Pitaćemo se koja je hullja za sve ovo kriva, i osvrtati tražeći krilate svinje.

Jer svaka budala zna da i psu treba dom, da se skloni od krilatih svinja.

- Pigs on the wing (Pink Floyd, Animals)

Pink Flojd "protiv" Orvela

Još malo o svinjama - letećim, dvonožnim, u odelima, foteljama, na čelu parade...

Pink Flojd je svakako jedan od komercijalno najuspešnijih i muzički najuticajnijih bendova u istoriji popularne muzike. Čuveni po svojoj progresivnoj i psihodeličnoj muzici, uticali su na milione ljudi širom planete, očarane njihovim pesmama. Brojni su uticaji na njihovu muziku i stihove, a jedan od njih je svakako i roman "Životinjska farma" britanskog pisca Džordža Orvela. 

Iako je veoma popularna kod svih generacija, "Životinjska farma" ne spada u knjige koje se daju tako lako razumeti - to je roman koji je prepun metafora i nejasnoća. Kao bajka, ta knjiga priča o tome kako su se jednoga dana životinje ujedinile, odlučile da se pobune i zbace ljude sa vlasti (eto zbog čega je smatraju bajkom). Međutim, Orvel tvrdi da knjiga govori o događajima koji su doveli do Oktobarske revolucije u carskoj Rusiji 1917. godine. 

Radnja, na prvi pogled možda deluje pomalo dosadno, ali ova knjiga je sve samo ne to.

Nije čudo što je Orvelov roman postao inspiracija mnogim poslenicima u muzičkoj i televizijskoj industriji zabave. Pink Floyd, REM, Radiohead i The Clash su samo neki od bendova koji su pisali i pevali o svojim životinjskim farmama.

Flojdi su objavili istoimeni album inspirisani upravo životinjskim likovima iz Orvelovog romana. Između ostalog, album duguje svoj uspeh i tome što predstavlja oštar osvrt na društvenu i političku situaciji u Britaniji u drugoj polovini 70-ih godina prošlog veka. Na njemu su na zabavan (?) način opisane različite društvene klase - kao životinje: agresivna pseta, despotske i nemilosrdne svinje, i kao najvažnije - bezumno stado ovaca koje ništa ne pita niti traži, samo da ih ne diraju. Međutim, kontrast između albuma i romana je jasan: dok je knjiga u najvećoj meri fokusirana na staljinizam (shodno vremenu kada je napisana, 1945), i opasnosti koju on može doneti Britaniji, album je više usredsređen na kapitalizam i činjenično stanje u Britaniji kada je objavljen (1977).

Dovodljno šašavo zvuči da se tu ovce dignu na ustanak i zbace pse, što u potpunosti ignoriše zakone prirode. Pored toga, Džordž Voters je pesmu "Pigs" (Svinje) posvetio Meri Vajthaus, gospođi koja je predvodila pokret za zabranu prikazivanja scena seksa na televiziji - do dana današnjeg je ostalo nejasno šta joj je to trebalo. Voters je duboko verovao da niko, pa ni Vajthausova, nema prava da se meša u to šta ljudi žele da gledaju na TV.

U kontekstu ovog albuma svog nekadašnjeg benda, Rodžer Voters je na Koačela (SAD) festivalu 2008. iznad stejdža okačio ogromnu balon-svinju na kojoj je pisalo velikim slovima "Obama" - u znak podrške tom kandidatu za američkog predsednika. Svako je mogao na svoj način da ovu poruku vidi i razume, po volji. Balon je pušten tokom izvođenja pesme "Pigs", ali konopi kojima je bio pričvršćen su popustili i balon je slobodno odlutao. Organizatori festivala su ponudili doživotne besplatne ulaznice za koncerte i nagradu od deset hiljada dolara poštenom nalazaču. Svinja... pardon - balon je pronađen nekoliko milja od Indija (mesto u Kaliforniji, tu se održava Koačela festival), gde se izduvan srušio na neko imanje u susednoj La Kvinti.

Kako god bilo, jeste i biće, roman "Životinjska farma" - iako napisan pre tri četvrti veka - i dalje predstavlja veliku inspiraciju mnogima.

- Literature run: Pink Floyd's Pigs, Dogs and Sheep and a book by George Orwell (22.05.2015)

Da su komunjarski cenzori (i publika) malo više, bolje, brže i jače poznavali engleski jezik, pa shodno tome razumeli o čemo to stvarno pevaju Voters i ostali iz "bande", pitanje je koliko bi Pink Flojd kao bend bio popularan u tadašnjoj Jugoslaviji. Iako debelo poljuvan od pankera, kao rok-dinosaurus mašina za mlaćenje para, Flojd trilogija "Animals / The Wall / The Final Cut" je bila na istom tragu kao i anarhopankerska pobuna - samo odsvirana nešto lakšim (hm?) notama, za osetljivija ušesa bivših hipika iz šezdesetih koji su se uhlebili u biznis i imali para da to kupe.

Verovatno bi - kako Flojdi, tako i album "Animals" (Životinje) - bili popularni u vreme objavljivanja tog albuma, taman koliko i Orvelova knjiga, koja je mnogima bola oči i burgijala po ispranim mozgovima. Neko se bio zeznuo pa je preveo na tadašnji S/H jezik, najverovatnije namamljen originalnim naslovom knjige koji mnogi previđaju: "Animal Farm: A Fairytale".

Životinjska farma, jedna bajka.
Kad bi se zezali, a to zezanje još uvek traje.
Srbija danas živi u bajci koja neodoljivo podseća na onu u Britaniji, u drugoj polovini 70-ih godina dvadesetog veka. Po kineskom horoskopu, to već svi ovde znamo, 2019. je godina Svinje. Po tom istom horoskopu, 1977. je bila godina Zmije. O dvonožnim zmijama je Orvel pisao u drugom romanu; 1984. je bila godina Pacova, ali nikada nećemo saznati da li je to uticalo da baš pacovi budu najveći Vinstonov strah, koji islednici obilato koriste u sobi 101 ne bi li od njega iznudili priznanje da voli Velikog Brata.
Po kradikalskom horoskopu, kod nas je po osmi put počela godina Sendviča. Osma, baksuzna.

GK lektira:

- post #759: Leti, leti... (03.12.2014)

- post #870: Farme, životinjske (17.08.2015)

- post #1051: 12+1 stvar koju niste znali o Životinjskoj farmi (02.09.2016)

- post #1236: Farme (01.07.2017)

- post #1548: Glavni obor (19.09.2018)

- post #1633: Godine koje su pojele svinje (05.02.2019)

Godine koje su pojele svinje

Danas počinje kineska nova godina, u znaku "zemljane svinje".

Kinezi smatraju da će godina u ovom znaku biti dobra, jer Svinja sa sobom donosi napredovanje, sreću, dobre šanse za finansijski i profesionalni uspeh - pod uslovom da ste prethodno završili sve započete poslove, stavili tačku na sve veze koje vas ispunjavaju negativošću i troše vam snagu, ukratko - da ste se oslobodili svega što vas opterećuje.

Baš super, ali mi nismo Kinezi.

Nama ne počinje godina Svinje, ciklično, na svakih 12 godina.

Nama su svinje pre trideset i kusur godina okupirale farmu, nahuškale svoje džukele na sve ostale (gle čuda, prethodna 2018. je bila kineska godina Psa), razjurile ljude i nepodobne živuljke, promarširale na dve noge, uskočile u gospodska odela i ljudske fotelje i krenule da kroje sudbine svima. Poput kineske Velike Partije, njena ovdašnja posestrima (SNSPSRS) takođe praktikuje dinastičko arčenje javnih i partijskih funkcija, decenijama praktikuje "prvobitnu akumulaciju kapitala" bez trunke namere da negde zastane ili nedajbože porazmisli kolektivnm mozgom gde sve to vodi.
Hah, "kolektivni mozak"... oksimoron koji je moguć samo na farmama poput naše, na kojoj je dopušten jedino mozak kolektivizma i ničiji više. Biser, dostojan onih koji farmom upravljaju.

Nakon svih ovih godina, da li je uopšte potrebno iznova objašnjavati tvrdnju da su nam ih svinje pojele? Dovoljno je setiti se kroz šta smo sve prošli, počev od političkog "streljanja" Dragiše Pavlovića 1987, preko Trećeg balkanskog rata u kome je bio streljan svako ko im je natrčao na nišan (od beogradskih ulica do svih susednih zemalja), NATO bombardovanja, streljanja Stambolića i Đinđića, pa do besomučne pljačke koja je sve vreme trajala - do dana današnjeg. I koja još uvek traje, bez trunke naznake da su se svinje zasitile naših godina i života.

I svinjice, umalo da na njih zaboravimo.
I gde se tu uklapa onaj Vučićev "nemački kralj mesa", bez obzira da li je on Napoleon ili Tönnies?

Pig dynasty: Tata, mama, šćer & Pantelija

Te svinje su nam sve pojele, a naše stvarne bisere - decu i pamet - proterale odavde. Sa ove Životinjske farme su čak i neke svinje počele da beže. Međutim, koliko god loše stanje bilo - a očajno je, Srbija ipak nije farma svinja.
Svinjarija.
Svinjac.

Ovde još uvek ima živih ljudi, koliko god stoka bila glasna.

Neka je i počela, ta kineska nova godina Svinje.

Neka bude srećna i uspešna, iako nismo Kinezi.
Samo neka ne bude više napredna.
Dosta.


GK čitanka:
- post #870: Farme, životinjske (17.08.2015)
- post #1051: 12+1 stvar koju niste znali o Životinjskoj farmi (02.09.2016)
- post #1236: Farme (01.07.2017)
- post #1548: Glavni obor (19.09.2018)

Glavni obor

Imamo neke ideje koje sam dobio posle razgovora sa šeikom Muhamedom Bin Zajedom, nešto oni rade i zajedno. Sa kineskim investitorima razgovaramo i o otvaranju industrijskih zona u Smederevu i Borči, kao i o izvozu svinjskih glava i papaka u Kinu i zajedničkom korišćenju litijuma iz nalazišta u Srbiji. Kineski investitori u Srbiji bi mogli da otvore fabriku električnih automobila i autobusa, kao i da proizvode leteće automobile.

- iz anala Marka Polavučića "Tamo i natrag: Svilenoputešestvije kineskim zidom & Moravom"

Svinjske glave...

Papci...

Obor...

Da li je mislio na (srpske) svinje "nemačkog kralja mesa", ili tu ima neke poruke skrivene između redova i apostrofa?
Nije bio blesav Orvel kad je napisao "Životinjsku farmu" - tako kako je napisao. Uopšte nije.

Jokmore.
Grokmore.

Baš me nešto kopka... da li mu je ovo sa svinjskim glavama i papcima palo na pamet "posle razgovora sa šeikom Muhamedom Bin Zajedom"?
Nešto oni rade i zajedno, vaistinu.