Orvelove distopijske romane "Životinjska farma" (1945) i "1984" (1949) već decenijama prati neizostavan komentar da su "napisani kao fikcija i opomena, a ne kao priručnik za diktatore". Ne znam da li je Šizoje Prvi uopšte uzimao ove knjige u ruke, a kamoli ih pročitao,,razumeo ili - ne daj bože pu! pu! - vratio u biblioteku. Međutim, kada sagledamo šta se sve dešava samo u proteklih nekoliko dana, počev od pančevačke generalne probe Najvećeg Ikad kontramitinga, zaključno sa predstojećim petkom kao danom D za ovu i ovakvu vlast (oni daleko bolje znaju od nas koliko im je taj dan bitan za opstanak, i zašto), nameće se jedan sasvim očigledan zaključak: sve što trenutno rade, kao da je redom, stranicu po stranicu, red po red, prepisano i ovaploćeno po kalupu datom u "Životinjskoj farmi". Svinje na vlasti, besna pseta koja ih brane, cinkaroši, jednakiji od jednakih, neprekidni mitinzi i kontramitinzi utorenih ovaca i ostale stoke, provokacije i nasilje, progon i eliminacija svih neupodobljenih (od kontraša, izdajnika, preko baraba u sopstvenim redovima, pa sve do onih koji više ne mogu da prate vrtoglavi ritam napretka & blagostanja), potpuna propast i slom farme kao zajednice, kurvanje sa "neprijateljima" i konačno - pretvaranje svinjovlastele upravo u one kojima su plašili sve ostale na farmi.
Poludeli Napoleon je spreman na sve samo da bi sačuvao vlast i sopstvenu kožu. Sve, pa čak i na to da karikaturu sadašnjosti preokrene u ilustraciju fikcije. Po svaku cenu, koju ćemo svi mi za njega platiti - nebitno da li u petak ili subotu. Jer bitan je samo on - gospodin Niko&Ništa.
U ovoj zemlji će dokazano biti bolje kada se u obaveznu školsku lektiru uvrste ova dva Orvelova romana. Biće bolje, jer će izlečenje krenuti iz korena, od onih kojima ova zemlja stvarno pripada. Od dece. Orvel umesto muzikoterapije, tamjanoterapije ili bilo kakve terapije, biće dokaz da kao društvo nismo bolesni, da sebi (i drugima) zaista želimo dobro a ne zlo.
Petričićeva karikatura u potpunosti ispunjava sve uslove da postane omot nekog budućeg ovdašnjeg izdanja "Životinjske farme". Na njoj je nacrtano ama baš sve što treba reći.
O knjizi.
O njima.
O nama.
O tome gde smo i šta smo.
O tome gde smo i šta smo.
Bez obzira na besomučnu predkontramitingašku kampanju kradikala, kako medijsku tako i onu "na terenu" koju sprovodi njihova bašibozuk-pešadija, i bez obzira na sve ono što toga dana bude izrečeno i (ili) urađeno, za Srbiju dan D niti je bio niti će biti petak 26. maj 2023. godine. Taj dan je subota 27. maj, iste godine.
Dan posle, ili Dan prvi?
Videćemo.
No comments:
Post a Comment