Budale naviru

Prvo se guraju da se uguraju.

U Skupštinu, naravno.

Dok se oni unutra baš fino zajebavaju, nađe se tako uvek neka budala da totalnoj zajebanciji doda i po neko svoje jaje. Čuo raspop da se u srednjem veku malter pravio s jajcima, pa rešio da omalteriše Skupštinu koja je oronula. Doduše, nije oronula fasada, ali zato je tamo sve (pre)ostalo de profundis fasadno. Ili suštinski formalno, svejedno, jer ionako drugačije ne može biti osim tako, kada imate oksimoron-državu poput Srbije.

Posle su se gurali da se izguraju.
Iz sale u skupštinsku mehanu, naravno.

Život u Srbiji je čisto ovaploćenje Orvelove "Životinjske farme", i to većina nas, uglavnom, dobro zna. Ova poslednja, tj. najnovija epizoda cirkuske koronadrame Teatra Mržnje & Apsurda, sadrži i jednu pesmu The Stranglers, koja idealno opisuje ne samo konstitutivnu već i sve ostale sednice ovog "saziva" srpskog parlamenta do kraja njegovog mandata - šta god to značilo i kad god da se desi.

Budale naviru

Anđeli iz njih izvlače najbolje

Budale naviru

Nadaju se mestu u Raju

Jedan bi da ima kuću

Drugi da ga ostave na miru

Budale naviru

Previše su puta vikali Vuk!

Treći bi da nešto okači o zid

Četvrtog je baš briga za sve

Budale naviru

Svi bi oni da ih ostavite na miru

Petom treba sigurnost

Šesti ne vidi šumu od drveća

Budale naviru

The Stranglers "Fools rush out"

(Duchess 7'', 1979)

Budale naviru, budale nadiru.

Kerovi što čuvaju svinje od ostalih sa farme.
Unutra - rijaliti.
Dvesta pedeset prasaca, u skupštinskoj mehani.
Lažni vuk ih gađa jajima.
Svima lepo, plus dnevnica.
I gotova priča.