Friday, 28 August 2020

Superhik i maskirani jahači Srbije


Ko to kaže, ko to laže, da On ne nosi masku?
Pa on je uopšte ne skida, iako su sve maske poodavno spale.
Voli da se prerušava, pa to ti je. Mentalni i moralni travestit-politikant.
Eto.


Ponovo smo čuli iz usta koja se ne zatvaraju da će Srbija dobiti svoj veliki stadion, i mnogo malih po gradovima i selima, i da para ima. To će biti ponos najvažnijeg graditelja u istoriji cele Srbije. I ostaje večni spomenik velikanu, čije je nadahnuće kao i uvek došlo samo po sebi, iz nekih nama nepoznatih tamnih prostora, kao lična velika misija za ostavljanje tragova koji se ne brišu. Zadužbina iz puste državne blagajne, građevina koja zaluđuje svojim dimenzijama. Nepotrebna ali čarobna ilustracija svemoći i samovolje koje se ostvaruju jedino u onome što je suvišno i besmisleno.
Ploča na spomeniku igre sa znamenitim imenom darodavca koji nasilno uručuje sebe svome narodu - to je zamišljeni sadržaj za apstraktnu građevinu čiji je idejni projekat stigao iz sfere pretenciozne glupave bahatosti, iz ambicija malog nasilnika da od svega rugobnog što nastaje može da bude sastavljana jedna bista za njega, veća od Nemanjine kad jednom zamakne u onostrano.
Stadion Aleksandar Vučić! Kako vam to zvuči? Veličanstveno prazno u novoj areni koja bi bila simbol preživljenih poraza i onih koji slede. Bez dovoljno bolnica, vrtića, u zemlji sirotinje gde stalno raste broj gladnih, bez para za lečenje dece, bez modernih škola i učila. Bez mere i objašnjenja čemu će služiti taj Koloseum bez hleba i igara. Nacionalni stadion je višnja ili trešnja na torti, kako hoćete, ukras u kruni ludog kralja koji je davno zastranio u merenju svojih dimenzija.
Ostaje nam samo da se uzdamo u vladajuću laž. Laž da će biti napravljen stadion verovatnija je od istine da će ga biti.

***
Imali smo već prilike da ovde konstatujemo činjenično stanje: Car je go!
Pored maski, spale su mu i gaće jer čak ni kineska braća ne mogu da mu naprave lastiš koji bi izdržao toliki obim laži. Ili masku.
Naslov je parafraza naslova stripa "Robin Hud i maskirani konjanici" - edicija "Lale" Dečjih novina iz Gornjeg Milanovca, koju su nadobudni partijski omladinci, na čelu sa gensekom SKSrb Latinkom Perović, (uz gomilu drugih izdanja) proglasili šundom pa potom javno spaljivali na tzv. Kongresu kulturne akcije 1971. godine u Kragujevcu.
O Superhiku, koji otima od siromašnih da bi davao bogatima, ionako sve znamo.
A znamo sve i o Vučićima Uveocima i njihovim lomačama za nepodobne, da se ne lažemo.

No comments:



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...