Vučićev orvelijanski Riziko

Kad šamari krenu, onda krenu sa svih strana - sa leve i desne, odozgo i odozdo, sa Zapada i Istoka. Najgluplja odbrana je da se inadžijski okreneš šamaranju sa Dalekog Istoka (jer, ako zapneš dovoljno daleko onda ti Daleki Zapad opet dođe Daleki Istok), vodeći se logikom - što je dalje, to manje boli.

Riziko je društvena igra - strategija, koja više podseća na nadgornjavanje Orvelovih superdržava iz "1984" nego na Martinovu "Igru prestola", bez obzira koliko igrača učestvuje u njoj. Cilj je osvajanje sveta, koji ćete postići tako što ćete sve ostale takmace počistiti sa table (mape) pametnom strategijom. I tenkovima.

Koja je Vučićeva strategija i da li je pametna?

Ako je suditi po poslednjim vestima iz Okeanije, Evrazije i Istazije, čini se da ono što Aleksandar Vučić & Co. trenutno rade, potezi koje povlače, niti liče na strategiju niti na bilo šta pametno. Čini se kao da "vlasnik" poludefinisanog parčeta teritorije povazdan na razmeđi dvaju supersila, po nekadašnjoj postinformbirovskoj formuli Enver Hodžine Albanije, pomoć traži od treće, ne vodeći mnogo računa o tome da li će i u kojoj meri ta igrarija izaći na nos onima koji na tom parčetu zemlje žive. Jer, igra Riziko ne boli kada izgubiš (osim ako igraš u pare ili kokavce), dok se budalaština koju kradikali zovu "srpskom spoljnom politikom" itekako obija direktno o glavu stanovnicima Životinjske farme. Kao da im nije dosta unutrašnjih tegoba, pa im nedostaju i one spolja.

Elem, otkako je obelodanjena afera sa srbijanskim državnim biznisom u prodaji oružja koje je završilo čak i u rukama boraca Islamske države, a nešto od toga i kod (za Moskvu nepodobnih) režima nekih bivših sovjetskih republika, glavni igrači na tom tržištu više ne sede skrštenih ruku. Odskora ni nogu. Malo li je kada brkneš zapadnim trgovcima oružjem u oko, nije ti dosta pa brkneš u drugo i ruskim - i onda ti je kriv Đavo (čitaj: Đilas) što je počela da puca grana na kojoj si sedio dok si je sam, lično, testerisao.
Problem sa Vučićevim orvelijanskim Rizikom je u tome što on u toj igri ne rizikuje, već srlja.

***

U jednom danu - duplo samonokautiranje i, sledstveno tome, duplo šamaranje.
Šamar zapadni:

SAD su danas upozorile Beograd da treba da bude svestan rizika koji nosi kupovina oružja od kineskih kompanija i ocenile da izbor snabdevača treba da odražava deklarisani cilj Srbije da se integriše sa Evropskom unijom.

- N1, 10.08.2020.

Šamar istočni:

Većina ruskih medija izrazila je iznenađenje odlukom Srbije da kupi kineski raketni sistem PVO FK-3, a u propratnim komentarima provejava razočarenje što nije naručeno rusko oružje iz familije S-300.

- Danas, 10.08.2020.

Bez obzira što i jedni i drugi kažu da im smeta to što Vučić kupuje kinesko naoružanje, još im više smeta to što srpsko prodaje tamo gde ne bi smeo da gura nos bez njihove dozvole - onaj sve duži, Pinokiov lažovski nos.

Logično je da nakon šamaranja sledi šutiranje.

Što su ti veći protivnici, to je veći i broj otiska čizme koji ti utisnu na guzici.

I bolniji.

Čačkati istovremeno Okeaniju i Evraziju nije preterano pametno, a još je nepametnije utočište potražiti u Istaziji koju jedino interesuje da zarije klin razdora među takmace. Problem je u klinu - tup je, klimav i vrbov.

I zato će Istazija, baš kao i druge dve superdržave, taj klin iskoristiti samo da iz njega izvuče što više para i sirovina - što je već uspešno oprobana strategija u nekim Afričkim zemljama koje su pažljivo bile targetirane za takvu sudbinu.
Gle čuda - pa i Orvelove superdržave su se nadmetale i ratovale ponajviše baš oko Afrike, njenih neizmernih prirodnih resursa i naizgled beskrajnih ljudskih, besplatnih robova za konstantnu industriju rata i politike straha kojima sopstvene građane drže na uzdi?!

Šta, odjednom vam Srbija liči na Afriku, a cela priča na Hiljadudevetstoosamdesetčetvrtu?

Pa i nije baš odjednom, još manje iznenada.

Prc.

Za kraj, nagradno pitanje:

- Kada je to Aleksandar Vučić odlučio da postane Enver Hodža?

Od tačnog odgovora na ovo pitanje zavise odgovori na sve ostalo što se dešavalo i tek će se desiti.

appendix (21:36)
Aleksandar Vučić je danas, nakon jučerašnjeg šutšamaranja, izjavio da tako nešto nije izjavio i da nije pazario kinesko oružje već da je o tome samo naglas razmišljao ("razmatrao") pritom upotrebivši ličnu zamenicu "mi".