Zimske Šarolije

Bata Mika je otvorio danas Market 18 u centru. Ja uđoh jednom, i dosta. Ništa naročito, osim što spremaju jela na licu mesta za poneti, da ne idete u kafanu. Koga muka stisne.

Ali, iza marketa, u pasažu ...
C c c ma ko samo kvari ovu decu, zašto to rade ovim našim jeltenešto, kakvi su to roditelji kada su im deca ovakva?
I kako bre smete da lepite i pišete te vaše oglase preko naših bradica, alo bre!!!! A mi se pokrećemo i živimo za vaše krajnike ... krajnice ... ukrajinke i ukrajince ... pokrajine (?) ... krajnosti! Aaaaaa - Krajinu!!! E, to.

Ali, zašto mi ovi rozi liče na jedan predizborni strip-letak iz 2008. o nekom basisti!

Dosije "Ćurani"!!!

Hajde da sada malo afirmišemo i sinoćnu zvezdu večeri.
Oborkneza Timočke Eparhije, a i šire. Zavisno od raspona ruku i ambicija.
Pardon - od regionalizacije i decentralizacije.
I harizme, nemoj da bi neko slučajno to izmetnuo sa uma.
Što me tek ovo mrzi da kuckam, ima toga podosta - facu je ponelo egogradivo.

Vrlo harizmatično, em sposobno.
Ko je lokalpatriota negotinski učlaniće se u PNTK (i oni se naročito pocepaše na tom polju, ali su odavLe) ili ima da bude ono što je najbolje, što jeste - Negotinac.
Jebale nas "partije" sve redom.
Samo nam još fale Pokret za Belorusiju i Zakavkaske Pokrajine i Pokret Živim za Ukrajinu.
Naravno, umalo da zaboravim na Pokret za Preokret.

100/90

Večeras je u Negotinu, u prostorijama opštinskog odbora Pokreta Živim za Negotin (Krajinu), potpisan predizborni koalicioni sporazum sa opštinskim odborom G17 Plus Negotin.
Dvojni pakt.

Jeste tu bio prisutan i jedan broj lekara iz negotinskog Zdravstvenog centra, ali nisu došli da mere pritisak, na šta bi možda ukazivao naslov posta. Bilo jer prisutno stotinak Negotinaca u prostorijama nekadašnje kafane Bar90. Otuda 100/90 za naslov, čisto onako, iz zajebancije.
Baš bi bilo zgodno takav pritisak da se ima, onaj gornji, zar ne? Pionirski.
Bogami, ja zadržavam svoj stav da zaječarski lokalpatriotizam treba praktikovati u Zaječaru, a negotinski u Hiperpalanci. Valjda zato imaju ono Živim za Negotin.
Bojao sam se da, kada tamo uđem, zateknem metastazirani SPS, ekipu večitih jahača.
Pa da, ima tu nešto bivših SPS, ali i bivših DS, bivših SRS, bivših ovih i onih ...

... na kraju i - bivših GSS! Ne, ne mislim na sebe i Mikija (sačuvaj me Bože!!), nego baš finih ljudi, dobrih domaćina. Ej bre, i tu ima naših.

I šta sad da kažem?
Među prisutnim članovima G17 i Pokret za Boška Ničića, ima više demokrata nego danas u DS. Ispade da je Komitet ipak metastazirao više na žutu stranu.
Pored dr. Tiće Milovanovića i Pajčeta V.Đuričića, potpisivanju je prisustvovao i narodni poslanik G17 Plus Milan Đokić iz Knjaževca, Boškoknez lično i još nekoliko nosilaca funkcija u obe stranke, sa "viših nivoa".
Mlađan je bio fiskalno sprečen da navrati, iz opravdanih razloga.
Evo i nekih video zapisa o tome šta su rekli lideri lokalnih ogranaka partija potpisnica Dvojnog Pakta (naziv sam pozajmio iz Tićinog poziva koji mi je uputio za večeras, priznajem mu autorska prava, bez nadoknade).

Pogledajte šta je ovom prilikom rečeno, mrzi me sve to da kuckam.

G17+ dr. Tihomir Milovanović


PŽzN(K) Vladimir Đuričić

preambula Dvojnog Pakta

***

Slika je načinjena iz ove perspektive, iz zaleđine, jer nisam hteo da im uletim u kadrove.
Milslim, snimateljima TV stanica.
U kadrove, jelte.
Baš ispade nešto mutna, ta slika.
Jelte.

Beše i obavezan "ketering na negotinski način". OK, potrudili su se, nije da nisu. Ništa vo, ništa pečenje, ništa kolac.
Striktno na čačkalicu.
Eto slika, eto video zapisa - pa prosudite sami.

A Miki?
On je baš večerao.

ArtTerorizam#33

piše S.S.Skala


Bodljikava žica pod visokim naponom savladava se PUŽENJEM i ujedno to je vežba za PUŽENJE.

(iz vojnog priručnika JNA)

Obratite pažnju na moja kolena. Ako otkrijete tragove PUZANJA - poverujte u moju smrt.

Stefan Canev

Mnoge pojave, likove, dela, najčešće sam upoznao sam. Ne da sam oduvek bio usamljenik, osamljeni knjiški štakor, nego to čak nisam ni danas. Ja sam čovek "Poetike Grada" i svih njenih subkulturnih trgova, ulica i uličica, pa čak i onih slepih. Volim da sam okružen ljudima ali ne i bilo kojim, već samo zanimljivim i naravno lepim. Zbog mog (veoma) vatrenog temperamenta, hrabrosti, odvažnosti ili lucidnosti, mnoga uživanje, ali i mučenja najpre sam osetio na svojoj koži, na delu a tek onda u teoriji. Ne želim da ovde nabrajam sve svoje grehove, zablude, gluposti i greške, jer za to nema dovoljno mesta, a i kada bih krenuo, monitor bi pocrveneo, pa i sam net se zapalio.
Recimo samo da ako postoji Raj, mene sigurno tu neće primiti dok u Paklu verujem (a i nadam se) biće svašta. Što reče, neko se rodi kao hulja a neko tokom života postane nitkov.
Elem, na ono što sam stvarno ponosan i što mi niko ne može oduzeti, to su pročitane knjige, poznanstvo sa nekim (nekim Baš) značajnim autorima današnjice, što književnim, što sa polja vizuelne umetnosti, i izložbe, manifestacije na kojima sam bio. I dan danas uživam u otkrivanju novih tajni, dela i likova koji prebivaju tu negde pored nas.
Tako se desilo skoro da mi prijatelj Toma (Ivan Tomić) donese tri knjižice svog prijatelja, bivšeg komšije sa Dorćola. Iako se danas doduše takvi slučajevi veoma retko dešavaju (da mi neko ukaže na neku zanimljivu artističku pojavu) prihvatio sam molbu da o pomenutom napišem koju reč u svom (našem/vašem) ARTTERORIZMU. Slušajući anegdote o Pesniku o kome će biti reč, shvatih da je i za njega (kao i za mene što je, naravno) umetnost najviši smisao života, čovekov način da prevaziće svoju sudbinu. I bez obzira što je cilj umetnosti da sagleda bitne odnose čoveka i sveta oko njega, da se pozabavi večnim temama kao što su: Smrt, prolaznost i smisao života, ljudski identitet, svojstvo, umetnost je i lek, uteha a ponekad i bekstvo (mada bolje bekstvo u umetnost, nego u gudru i alcohol, tabletomaniju) ...
Pesnik treba da koristi prepoznatljive večne simbole, ali shodno današnjoj upotrebi istih, metafora da iskazuje suštinu, jer je ona suprotna verbalnoj igrariji i blještavoj opseni, ona je vrsta metafizičke neminovnosti, dok misao treba da bude izražena nejasno, zaogrnuta bojama i senkom, neodređena, nestvarna, fluidna i neograničena, jer i lepo kao i ružno jedno je isto, samo je ugao posmatranja drugačiji ... Krajnje grub ili krajnje nežan, ali neka nam o tome govore sami stihovi ili neko lepo i zgodno žensko biće dok vam šapuće svoju ispovest na uvo, naga i svakako vrela.

HOROSKOPI

Ne verujem u horoskope,
Ali ako sam u kineskom petao,
Boriću se za tebe
Do poslednjeg pera
U astečkom sam trska
Povinuću se tvojim željama.
U našem sam vaga
Meriću svako dobro i zlo u gram
Koje mi učiniš.
Najgore što sam podznak škorpija,
Trovaću te
Ili biti otrovan
Od sopstvenog žalca.

OBJASNI?
Stanislav Đorđević je rođen 25. IX 1969. godine.
Sa Dorćola se skoro i nije makao. Završio je srednju drvnoprerađivačku školu, odsek drvni tehničar stolar, na šta je veoma ponosan. I Isus je bio stolar. Otkad voli i zna za sebe, piše. Za razliku od književnih štrebera, voli i da čita. Edgar Alan Po, Bodler, Artur Rembo, Dostojevski, Gogolj, Bulgakov, grčki, keltski i slovenski mitovi, cinizam Embrouza Birsa, kosmički užas H.Lavkravfta, erotika i Amerika Čarlsa Bukovskog, samo su neki crni prsti koji su mu golicali maštu, mamili um.
Većinu svojih pesama posvetio je crnom pivu koje obožava i jednoj Ruški koju je obožavao. Do sada je objavio sledeće zbirke pesama: "Privatna mitologija", "Slepa ulica", "Račun molim", "Pad na Srce", "Pesme Crnog Sunca", "Voz Uspomena tutnji", "Lelek Crne Ptice" i možda još koju. Bavi se i malim umetničkim kreacijama napravljenim od drveta.

PESNIK PONORA

Pravi pesnik nije pesnik
Ako ga ne poseti zli vesnik.
Rđav vesnik sa rečima "nikad više"
U tamnoj noći uz jecaj kiše.
Tamni stranac, vesnik požara
Ne da više pesniku spokoja i odmora.

(iz zbirke "Pesme Crnog Sunca")

MOŠA/ZAMISLI
Poezija Stanislava Đorđevića je jasna pobuna duha, uma nad materijom. On je pesnik jednostavnih stvari i večnih tema kao što su smrt, ljubav, prošlost, nepravda, glupost, bol ...
Njegovi stihovi udaraju direktno u stomak, on je oldschool fer-plej fajter da bi udarao u muda. Kako kaže Inja Leandrova, "njegova unutarnja raskršća izražena su direktnim svakodnevnim jezikom. Nezadovoljan je, povređen, uplašen raskidom individue i kolektiva, čoveka i prirode. Solidaran je sa gubitnicima i poniženima." A zar nismo svi u ovom kalu od stvarnosti.

ČOVEK KOJI JE HTEO DA NESTANE

Jednog dana,
Jedan čovek
Je odlučio da nestane.
Prvo mu je nestalo telo
Ali su i dalje komšije
Nastavile da se javljaju
Njegovom šašavom odelu.
Skinuo je odelo
Ali su se svi svikli
Na njega tako neobičnog
Da su ga i dalje pozdravljali.
Izgubio je glas,
Senku i korak,
Ali je bio toliko različit,
Da su svi blebetali o njemu.
Otišao je u stranu zemlju,
Tamo ga svi opaziše kao stranca
Iako nevidljiv, svi ga spaziše.
Na kraju mu je uspelo,
Počeo je da oponaša gomilu,
Uklopio se u stado,
Postao normalan
I prihvatio norme društva.
Tada mu se ispunila želja.
Tada je nestao
U gomili očajanja.

(iz zbirke "Pesme Crnog Sunca")

Pesme Stanislava Đorđevića nisu samo "poezija prigušenog bola", bekstvo od svakodnevice, jer on ne ulepšava stvarnost, svestan i grešaka prošlosti koje se ponavljaju, već su i poetsko putovanje od drevnih mitova do današnjih beogradskih senki. On poetskom alhemijom pokušava da iskreno razotkrije suprotstavljenosti koje obitavaju u nama, elementi stvaranja i destrukcije. I kada daje sebe, svoju ljubav ili bol, on zahteva od žena, od čitalaca da ga ne štede.

KIRKA

Ti si Kirka, čarobnica je li?
Možeš me pretvoriti u svinju?
Možeš me kuvati, peći, pržiti?
Pretvoriti u mleveno meso
Sušiti u dimu?
Ali kad me budeš spremila,
Ne jedi me sirovo,
Ne jedi me mlako.
Pojedi me vruće
Sa dosta čilija i bibera.

(iz zbirke "Voz Uspomena tutnji")

TAJNE

Ko poznaje
Malo tajni
Utisci su sjajni.
Ko poznaje
Mnogo tajni
Njemu ožiljci trajni.
A opet, ko ih ne poznaje,
Život mu uludo traje.

(iz zbirke "Voz Uspomena tutnji")

PUT GREHA

Kada počneš pomamno gristi
Bilo koji određen porok
Računi neće uvek biti čisti
Moraš uvek uvećavati obrok
Jer greh na greh se novi lepi
A ljubav i mudrost tu se cepi.

(iz zbirke "Voz Uspomena tutnji")

Shodno buntovnom temperamentu, urođenoj nervozi, dorćolskoj vrevi, tulumima i pijanstvu, opijenosti životom, pesme Stanislava Đorđevića su često kratke, gotovo u fragmentima a često liče i na aforizme ili epigrame.

NEUSPEŠNO LEČENJE

Proklet bio "Palmotiću"
Još uvek sam sužanj piću.

(iz zbirke "Lelek Crne Ptice")

I pesnika Stanislava Đorđevića, kao i mnoge druge koji su još uvek u stanju da razmišljaju i misle, nervira svet staraca, penzosi koji nikako da odu, da se sklone, prepuste vodeće uloge mladima, kao što je red, i zato zapisuje:

DUGOVEČNI

Starci sa jednom nogom u grobu
Maštaju o svom novom Zlatnom Dobu.

(iz zbirke "Lelek Crne Ptice")

a za sve Krkobabiće - dugovečne.
Ali, tu su i razočarenja, sećanja:

NAJGORI NOŽ

Najgori nož,
Crnih korica
Je onaj kojim te
Rani porodica.
Nož koji ti u leđa
Rođaci zabiše,
Najgori nož,
Na svoju krv miriše.

(iz zbirke "Lelek Crne Ptice")

NAIVČINA (Sunčici)

Tvoj je život pun malera
Oko tebe puno hohštaplera.
Ja hteo sam biti poštenjačina,
Jela si mi džigericu na sto načina.
A da sam bar malko bio zao,
Možda bi ti se i dopao.
Ipak si mi prvi poljubac dala
Jedno dobro delo, a da nisi znala.

(iz zbirke "Lelek Crne Ptice")

Bio je ovo samo komad priče o Dorćolcu Stanislavu Đorđeviću, uvek gladnom nežnosti i ljubavi.
Od Nitogenca Skale.

07. koledara kroz magle
Insmuta
S.S.Skala

Ogledi o liberalizmu - 6. deo

Glava 6: Ruso, kritičar liberalizma

U osnovi liberalizma je razlika između građanskog društva i države - država je predstavnik i instrument društva. Građansko društvo teži da bude dovoljno samo sebi - članovima društva ne upravljaju ni politička vlast nit drugi članovi društva. Država objavljuje i primenjuje zakone koji garantuju svakom pojedincu bezbednost i slobodu. (Ovo su načela, u teoriji.)
Pojedinac je izvor sopstvenih dela; zbog obrazovanja, posla, raznih zadovoljstava on je u obavezi da izgrađuje određene odnose sa drugim pojedincima - on zavisi od drugih, ali međusobno jedni ne mogu da upravljaju drugima. Ovakav odnos neminovno vodi ka njihovom međusobnom upoređivanju.
Međusobno upoređivanje pojedinaca je uvek uzrok nečijeg nezadovoljstva i nesreće (NE-SREĆE). Permanentna je potreba da se pojedinac prikazuje drugima onakvim kakvi oni žele da bude, a ne kakav je stvarno "iznutra".
Čovek koji se upoređuje je onaj pojedinac koji u odnosu na drugog misli samo na sebe, a u odnosu prema sebi misli samo na druge - to je PODELJEN ČOVEK. Pored svih "poređenja" u društvu, najviše pažnje se posvećuje poređenju nad poređenjima, nejednakost koja rezimira sve druge i u koju se sve one mogu preobraziti, tj. NEJEDNAKOSTI NOVCA.
Ruso optužuje BOGATE a ne MOĆNE, ali za njega bogatstvo nije ekonomska kategorija. On ne misli na građanina, već na BURŽUJA ("degradiranog čoveka"). Buržuj, to je čovek koji je zatvoren u sebe, on ne razlikuje šta je dobro za njega a šta za zajednicu, ali mu je potrebno da iskoristi druge (od kojih tako zavisi) da bi ostvario ono što je dobro za njega. Jedna od karakteristika razlikovanja građanskog od buržujskog društva je npr. položaj žena u tom društvu.
Apsolutizam stvara MALOGRAĐANE, njih liberalizam podrazumeva.

"Nejednakost ugleda i autoriteta je neizbežna između pojedinaca čim su ujedinjeni u društvu prisiljeni da se međusobno upoređuju. Lični kvaliteti su u korenu svih drugih nejednakosti; bogatstvo je poslednji kvalitet na koji se svi ostali na kraju svedu."

Ruso se slaže sa Hobsom da sva politička nesreća evropskih naroda dolazi od hrišćanstva, tj. religiozne vlasti koja je različita i suparnička u odnosu na političku. Nastao je stalni sukob oko nadležnosti, koji je svaku dobru politiku učinio nemogućom u hrišćanskim državama.
Ideja građanske slobode izaziva duh neposlušnosti, a on je uzrok građanskog rata u despotskim društvima. Procvat ljudskog društva ne čini MIR nego SLOBODA.
Podela između političke i religiozne vlasti (u svom rušilačkom obliku za ljudski inegritet) nalazi se i u građanskom društvu i u svakom pojedincu. Sukob između hrišćanina i građanina postaje sukob između pojedinca i društva/članova društva.
Pojedinac koji se vodi za ličnim interesima, vodi se i radi i u korist javnih interesa. Lični i javni interes se slažu u oblasti ekonomskog života. Ekonomski aspekt razvijenosti društva je veoma bitan: i onaj ko ima najmanje u razvijenom društvu, može zapravo da ima više od onog ko ima najviše u društvu koje ekonomski stoji loše. Ekonomski aspekt ima indirektno i moralne posledice.

Ekonomski odnosi koji se razvijaju, imaju dvostruko dejstvo:

1. Proširenjem trgovine dolazi do povećanih kontakata između različitih društvenih grupacija (klasa, nacija itd.) i ublažavanja predrasuda i međusobnih različitosti, koje podstiču agresivnost.
2. Što se ekonomski i trgovački život više razvijaju, to brutalne intervencije političke vlasti u društvu više postaju opasne po tu vlast samu.

Pravac u kome se kreće moderni svet, tj. osnov liberalnog optimizma i naprednjaštva, predstavljaju razvoj nauke, umetnosti, trgovine, napredak mira, bezbednosti i slobode.
Ruso se pita šta je sa slobodom pojedinca koji je prinuđen da živi u takvom društvu međusobne uslovljenosti i zavisnosti svakoga od svakog - ovo neminovno vodi razvoju samoljublja (želja da me drugi cene isto toliko visoko koliko ja cenim samog sebe). Samoljubivost u duši pothranjuje sažaljenje prema sebi samom jer ne može biti nikako zadovoljen, ali i nemoćnu mržnju prema drugima, jer su i oni samoljubivi a "meni neće da učine kako želim".

"Moderno društvo čini da je čovek zao i nesrećan, što zapravo nije u njegovoj prirodi. Kao zaključak se nameće da je takvo društvo protivprirodno. Dobro društvo mora da bude u skladu sa ljudskom prirodom; dakle, treba otkriti pravu prirodu čoveka."

Ovo je suština Rusoove misli.

Na određenom stepenu prirodnog stanja, pojedinci nisu više sposobni da samo svojim snagama sačuvaju sopstvene živote i dobra, pa tada udružuju snage pod najvišom upravom opšte volje, u kojoj se identifikuju sve pojedinačne volje. Opšta volja rađa i daje legitimitet novom veštačkom pojedincu sa kojim se identifikuju svi prirodni pojedinci. Umesto pojedinačnog JA, javlja se zajedničko JA moje javne ličnosti. Društveni ugovor je ugovor između pojedinaca - vlasnika (dobara i života). Za tu svojinu sada garantuju snage javnog reda.
Jedini način da javni interes bude ostvaren je da se ne meša sa privatnim interesima, da se javni interes postavi u kontradikciju sa svim privatnim interesima.
Po Rusou, bogati treba da osmisle pojam prava na svojinu jer njihov nagon za očuvanjem ide dalje od sopstvenog tela i obuhvata i njihova dobra (za razliku od siromašnih koji imaju samo sopstveno telo telo i sopstven život). Na njima je da osmisle političko telo. Svojina se rađa iz rada, a nejednakost svojine je utemeljena na nejednakosti radnih mogućnosti (snaga). Zakoni nadomešćuju slabosti svojine (nejednakost), bez izuzetaka.
Liberalizam postavlja princip pojedinca posredno, zahtevom za napuštanjem prirodnog stanja. Takav pojedinac nije slobodan, jer mu je ponašanje mehaničko, tj. uslovljeno potrebom da se izbegne zlo. Ruso uvodi neposredan pojam slobode kroz osećanje i zahtev za samostalnost. Čovek postaje svestan sebe, postaje slobodan iznutra i tako postaje pravi "pojedinac". Unutrašnje i neposredno osećanje slobode je "hrana" za slobodno društvo, ali istovremeno može da predstavlja i opasnost po njega. Postoji opasnost od nametanja vladavine "jedinstva" rasutim pojedincima koje liberalizam ne može dovoljno i adekvatno da ujedini.
Kao jedan od proizvoda ove "borbe" za prevlast nad prirodnim stanjem, javlja se NACIJA kao figura političkog jedinstva.
PRIRODA prestaje da bude kriterijum, referenca ili model, i umesto nje javljaju se ISTORIJA i SLOBODA.

***

Ruso je sve rekao, zar ne? Ovi naši ga nisu ni čitali niti razumeli.
Oni su još uvek na času "Poznavanje prirode i društva".

Obavezno štivo:

Jean-Jacques Rousseau - Wiki
Žan-Žak Ruso - Vikipedija
Jean-Jacques Rousseau - Catalaxia (o autoru, francuski)
On the Origin of Inequality - O poreklu nejednakosti (html, engleski)
The Social Contract - Društveni ugovor (html, engleski)
The Creed Of Savoyard Priest - iz Émile (html, engleski)

Otisak Nedelje - 13.12.2009.

Sećate se poslednjeg Otiska Nedelje? Jedva.
I ja. Krajnje mu je vreme da se vrati na ovaj blog.
Podsetiću vas da je baš tada, 8. novembra brojčanik pokazivao cifru 050000. Prebačenih pedeset hiljada klikova po stranicama bloga Građanski Krug. Pre neki dan cifra je premašila 060000, ove nedelje. Za samo mesec dana, i pored pauze.
To govori nešto?
Kako ko razume.

Predlog #1 - Nije majonez u pitanju, ali ipak ...

Da sad ne napominjem kako je te nedelje 8. novembra najupečatljiviji predlog (po vama) bio vezan za blogove, pa i cela priča oko prošlonedeljnog Otiska svega do sada, ali, stvarno jedan od kvazipolitičkih blogova u Negotinu prosto svojim postojanjem izaziva da ga stavite na listu. Ovonedeljno piši-kopiraj-briši-beži na tom blogu ne može se nikako prenebregnuti. Tolika količina diletantizma autora i neverovatne žudnje da se uplete u nešto o čemu nema apsolutno pojma, niti razume suštinu postojanja blogova - prosto ne mogu i dalje da ostanu nekažnjeni.

Da li ima neko u Beogradu ko je čuo za ovu nakazu od bloga? Za ličnu promociju pod firmom jedne stranke, zloupotrebu cele jedne organizacije u cilju lične promocije. Da neko kaže: Dosta bre više zamlate, brišite to do poslednjeg slova. Nemoj da smo to ujutru našli ponovo na internetu!
Jes, i ja svašta očekujem od Narcisoidemokratske Stranke Socijalista.

Predlog #2 - Žmurke & Šuge

Dakle, kome je u stvari pomogla, a kome odmogla ovonedeljna igrarija sa skrivanjem Odluke o raspisivanju vanrednih lokalnih izbora za 7. mart 2010. godine? Jedni su se igrali žmurki, krili Odluku ali i sebe. Drugi su ih jurili, uhvatili i viknuli "ŠUGA". Eto, ispade da su se oni prvi, dok su žmurili, na kraju i ošugavili. E pa sad neka se češu, i ovde i po Austriji.
A sećate se kada su uloge bile zamenjene, u julu, ovog leta? I tada su igrali žmurke i šuge i trulih kobila, i magarčili sve redom.
Ova lekcija nikako da se nauči, pobogu ljudi.

Predlog #3 - Deto

Deto, ili ditto kako se piše, onaj čuveni znak kada vas mrzi da pišete već jednom napisano, pa ga stavite. Ono "-//-", ili nešto tako slično,
Iliti - isto.
Stvarno, dokle bre isto?

Ponovo grad liči na Las Vegas, javna struja se troši nemilice, kontejneri su opet ispred Barbaroša, opet je tu i divlja auto-pijaca umesto dojučerašnjih parking placeva, šetnja po inostranstvu dok se može, nova besomučna i besmislena striktno politički motivisana zapošljavanja u Opštinskoj upravi, balansero ("bez ruku") vozi bicikl posred pešačke zone, svetleća crevca i plastične jelke na sve strane, upropašćeno dečije igralište u parku, džukele - pardon, ulični psi lutalice. I puste ulice Negotina.
Mrtve Palanke.
Znaju oni dobro zašto su krili da će biti izbora.
Zato što nemaju nameru ama baš ništa da promene, jer o tome nemaju blage veze. Jer to ništa ne razume, šta je Negotin.
Predlažem im da promene i stave novi, pravi lampion na Dom Kulture.
Onaj:
NESREĆNA VAM 2010.

Predlog #4 - U ime naroda, kako to poznato zvuči?

Postoje i drugi "učenici" negotinske blogerske škole. Naravno da mislim na političke.
Pošteno rečeno, ne mogu, ma - ne smem da se ne složim sa RainDogom po pitanju smislenosti postojanja blogova koji prezentuju neku političku organizaciju, da prostite - stranku, što bi prost narod rek'o.
To ipak mora da bude sajt, pa neka ima i svoje blogove članova, forum, pres kliping, stranice za download, audio i video zapise, i sve ostalo što bi tu trebalo da bude.
Ali, blog je blog. Besplatan bilbord koji ne možete da pocepate ako ne radite za CIA ili FBI. Činjenica je da je svim budućim trkačima u negotinskoj izbornoj trci biračko telo u samom gradu zapalo za oko, dovoljna je da se angažuju na ovom polju. Čuo sam sa više strana da su im birači skoro već konačno opredeljeni sada po selima, par dana po raspisivanju izbora, ali da smatraju da onaj ko dobije grad dobiće i izbore.
Videćemo da li je baš tako, mada jeste tačno da je tu skoncentrisan najveći broj vlasnika računara i korisnika interneta. Kao i u inostranstvu. Zato i Ovi sada šetaju dupeta po Wienu kao i Oni onda što su po Bregenzu.
Zašto ovaj predlog?
Pa, "pošto radim za Gerovku" (u šta može da poveruje samo kreten koji je takav kretenizam i mogao u svojoj šupljoj glavi da smisli), hajde da kažem i ovo: od svih parapolitikusa negotinskih zaista su Radmila i Tića jedini zvali i pitali kako ovo a kako ono da urade i naprave blog. Radim za njih? Pa što onda ne radim i za Nitogena, Marka, Exxxperimenta i puno drugih mladih ljudi koji su me takođe pitali za neki savet, onako kako sam ja to pitao RainDoga kada sam počinjao? Zar je toliko sramota pitati?
Koga je sramota, neka nastavi da jede majonez. Pun je žumanaca od mućkova. Pa neka im se posle muti žuta mrlja zbog holesterola.

A Radmila je kao i svaki dobar učenik lepo videla kako se pravi dobar informacioni blogpost (ono, jeste da je Miki morao da je podseti u komentaru). Imala je i šta i gde.
Neka, čovek se uči dok je živ, to nije sramota nego prednost. Valjda će biti pameti naredni put.

Predlog #5 - Zapuk#3

Da, izgleda da se Topling definitivno okuražio snegom. Čim zagudi padaju opomene i tužbe za neplaćeno grejanje. Po starom dobro oprobanom komunalskom receptu i kadrovima. Kad je 'ladno, narod ima da plaća k'o lud. Šta god bilo u pitanju.
Na žalost, jeste tako.
Džaba onaj prvi i drugi zapuk, vrućina. Kad je zima - nek je zima.
A da treba da se plaća - treba. Trčim u ponedeljak u banku, da me ne tuži beogradski advokat za 3.600 dinara takse pride. Plus autobuska karta za ročište, na moj račun.
Naš račun, kao i obično.

Predlog #6 - Dosledno, nema šta

(photo: blog.b92)

Drug Dragoljub Mićunović je konačno otkrio nekoliko velikih istina o sebi ali i o svojoj stranci, u kojoj je bio osnivač, disident, otcepljeno krilo, nova stranka, povratnik, predsednik političkog saveta:
"Demokratska stranka je dosledna i 20 godina od osnivanja."
To reče mrtav ladan a ostade živ.
Dosledno nema šta ... baš kao na gornjoj slici.

Izrekao je profesor tom prilikom i jednu veliku neistinu, laž, što da okolišimo. Ako to i nije rekao, onda laže onaj ko je takav tekst postavio na sajt DS:

"Mićunović je podsetio i da je DS bila jedina stranka koja nije imala paravojne jedinice i garde tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije i da se uvek zalagala za mir i razgovor."

Da li u toj sedoj glavi ima iskre sumnje u sopstvene reči? Da li joj je palo na pamet da je tom izjavom uvredila sve članove Saveza Reformskih Snaga Jugoslavije, stranke Anta Markovića, jedinog političara, čoveka, koji iskreno nije želeo rat u SFRJ? Ili članove Građanskog Saveza Srbije, Socijaldemokratske Unije, Lige Socijaldemokrata Vojvodine ili Vojvođanskih Reformista, profesore Žarka Koraća, Vesnu Pešić, Vojina Dimitrijevića, Nebojšu Popova, Ivu Viskovića, Dragoša Ivanovića, Oliviju Rusovac, Živorada Kovačevića, Nenada Čanka, Maju Tasić, Snežanu Backović, Miljana Medenicu, Mikija Stankovića - dugogodišnje saborce u osvajanju demokratije i slobode baš te, dosledne Demokratske Stranke? I hiljade građana Srbije koji su ih podržavali?
E moj druže MiNćunoviću ...
Neka ti je prosto.

Predlog #7 - Kukuriku

I ovaj se probudio usred demokratske noći pa počeo da kukuriče kad mu vreme nije. Nadam se da više nikada i neće. Taj je sve isto kao i MiNćun, jedino se još nije povratio u DS. Samo im još on nedostaje.

Ne, ja ne mrzim Demokratsku Stranku. To samo budalama može da padne na pamet.
Žao mi je u šta su je pretvorili.
Tačno je da mnogo pričam i pišem. Ali ne podnosim da me neko gleda u oči i laže Taj mora za to da plati, kad-tad. To ne praštam i ne zaboravljam nikome.
Šta ćete, smešni ljudi u smešna vremena.
Nećete mi verovati, ali u poslednjih mesec dana sam otkrio toliko lepših i zanimljivijih i boljih stvari u životu, da je sve ovo o čemu pišemo na Građanskom Krugu (i drugim blogovima) toliko sitno i bedno, u odnosu na Život. Nešto što smo svi pomalo zaboravili, zar ne?

Život

Sa velikim, ogromnim Ž.
Ma jeste tako, što da se lažemo.
Bio sam bolestan, a u stvari, odmorio sam se od beživotnosti.
Povrh svega, pao je i sneg. Šta će više, nekome poput mene.
Čudo jedno.

ArtTerorizam#32

PIŠE
S.S.Skala

Možete me smatrati fašistom, nazivati nacistom, ja sam na prvom mestu humanista i esteta.

(SSS)

Jedini način na koji jedan muškarac treba da se odnosi prema nekoj ženi jeste da vodi ljubav s njom - ako je lepa, ili s nekom drugom - ako je ružna.

(Oscar Wilde)

Da je Isus bio manje čovek a više Bog ne gi ga razapeli.

(nepoznati autor)

Znamo li u kakvom vremenu živimo? Bauljamo. Do grla smo trenutno u slatkim zabludama i lažnoj nadi za šta nas naša ljigava politička vrhuška uverava da smo na pravom putu, jerbo smo do jučer bili u govnima do duše.
Nesreća je veća u tome što je stvar srpske kulture postala stvar pojedinca. Pa bio on osobenjak, kulturarbajter, akademski obrazovan stvaralac ili samo artterorista, ukoliko ga sama jalova, jadna i nemoćna država ne postavi na vidno mesto da svetli, da ukazuje i obasjava ovaj duboki mrak u koji smo upali, ni sama neće moći da se odbrani od opsena, laži, obmane, nevrednosti, aveti prošlosti koje su uvek željne krvi sve vidljivije pred vratima našeg "Rima".
A Pojedinac - ko je on? U najmanju ruku, on je svetac. Svetac duha, svetac vremena. Ali, prosta svetina ne voli Pojedince (o tome sam već pisao), ne voli autentični duh koji dolazi bez bojazni za svoje mesijanstvo.
Jedan od svetaca, svog ali i našeg vremena, vremena sećanja, nezaborava koji će (nadam se) trajati i kada nas više po ovoj prašini ne bude, je i Oskar Fingal O'Flaerti Wils Vajld, ili skraćeno - Oskar Vajld.


OBJASNI?!
16. X 1854. godine, ispao je iz majčine utrobe (čemu se nerado vraćao) Oskar Fingal O'Flaerti Vils Vajld (Oscar Fingal O'Flahertie Wills Wilde). Njegov otac, doktor Vilijam Vajld, bio je veliki ženskaroš i imao nekoliko vanbračne dece, od kojih su neka čak i nosila njegovo prezime. Imao je problema sa ličnom higijenom koju je prezirao. Međutim, ser Vilijamova prljava i zapuštena pojava nije nimalo uticala na vatrenost njegove žene, ledi Džejn, Oskarove mati (ah, znate kakvi su ljudi sa Ostrva) koja se pravila da ne primećuje supružnikove ljubavne podvige i delila je njegovu strast prema arheologiji. Međutim, ona je bila katolkinja i krstila je svoju decu tajno u katoličkoj crkvi, dok je sam ser Vilijem bio oranžista, protestant.
Oskar je dobio ime po švedskom kralju Oskaru Prvom, koji je bio jedan od pacijenata ser Vilijama. Oskar je imao starijeg brata Vilija, a onda i sestru Izolu Frančesku, koja je na žalost umrla sa osam godina.

Oskara je majka često oblačila u ženske halje a i oduvek je nosio dugu kosu kao devojčica, čak i kada su on i Vili krenuli u internat u Eniskilenu.
"Znanje mi je došlo kroz zadovoljstvo" rekao je.
A tokom studija, gde će biti svega i svačega (mislim, naravno, na slatke nemoralne vrline), Oskar će postati poznat i pre nego što postane Poznat ("ako ne budem poznat, biću barem ozloglašen").
U napetom, Viktorijanskom dobu, "uranisti" su generalno bili osuđivani kao "sodomiti". Bog (ah, ta grozna ljudska kreatura) ih je kažnjavao vatrom i sumporom. 1828. godine kazna za sodomiju je od zatvorske prerasla u smrtnu, a potom 1861. preinačena u doživotni prinudni rad, u vreme kada je Oskar imao sedam godina. On će na studijama već biti upoznat sa idejom "grčke ljubavi" koju je definisao u svojoj svesti kao "romantično sredstvo strasnog prijateljstva između muškarca i dečaka u Antičkoj Grčkoj". Pre početka spuninga ("kašikanje" = eng. spooning, vođenje ljubavi u položaju gde jedan gleda u leđa drugog partnera) Oskar je pre vodio duge prepiske i išao u duge šetnje sa kolegama. Već tada je smatrao da ono što rade dva muškarca, bitno je drugačije od onoga što možeš sa ženom (sa čime se i ja slažem). Seks sa ženom obuhvata potpun koitus, seksualnu uniju muškarca i žene, sjedinjavanje, spoj, gde penis ulazi u vaginu. Što je vrhunsko savršenstvo (turaj-vadi!).

Kao i većina pederasta iz državnih škola, Oskar je mislio da će postati strejt kada se pojavi prava žena. I trudio se da do toga dođe. Nakon vrlo brojnih udvaranja (mnogim, za naše pojmove - devojčicama), veoma stupidnih ismevanja od strane što engleskih časopisa poput "Panč", ili američkih "Njujork Vorld" ili "Njujork Tajms" (koji ga je nazivao i "Šarlot-En", što je u američkom slengu značilo feminizirani sodomit), čemu je i sam najviše doprineo oblačeći se (i za današnje poimanje odevanja) ekstravagantno i neobično. Želeo je da se ženi i zbog seksa, jer u ženi bi redovno praznio svoju telesnu energiju a nije voleo da ide kod kurvi jer se stalno plašio da ne navuče neku veneričnu bolest. Sećao se kada su on i francuski pisac Pjer Luis (o kome je takođe bilo reči u Artterorizmu) proveli veče sa dve šesnaestogodišnje prostitutke koje su imale gnojave čireve sifilisa veličine oraha.

Verio se 1883. godine sa Konstans Lojd (Constance Mary Lloyd), koja mu se kao i većina žena od duha divila i obožavala. Do venčanja 1884. u maju, bili su razdvojeni jer je on stalno bio na putu i predavanjima, što po SAD što u Evropi. Vajld je sa ponosom pričao prijateljima o razdevičavanju svoje mlade. Problem je jedino što posle toga nije više bila devica.
Oskar je bio presrećan zbog rođenja prvog sina Sirila u julu 1885. i drugog Vivijena 1886. godine, ali je Konstans sve više odbacivao i bivao odsutan od kuće. Mrzeo je ružnoću i prezirao patnju. Svoj brak opisaće u pesmi Sfinga 1895. godine, nakon veze sa ser Alfredom Daglasom-Bouzijem i optužbom oca istog za sodomiju, protivprirodan blud, a nakon izdavanja romana "Slika Dorijana Greja" za koji su kritičari rekli da je otrovan, nemuževan, morbidan, zloban, da pršti od homoseksualnih aluzija, pun smrdljivog morala i duhovnog truljenja, priča koja se izlegla iz književnosti francuskih dekadenata; Oskar će tužiti za klevetu, ući u sudski proces koji će izgubiti a kazna biće tri godine tamnovanja u zatvoru Reding, uz gubitak građanskih i ličnih prava.
Umire 1900. godine u Parizu, tj. presvisnuće od tuge.

Oskar Vajld je tipičan primer pisca čije je delo nadraslo otpor i nipodaštavanje koji su ga pratili tokom života i išli ruku pod ruku sa slavom. Greh je centralna tačka oko koje kruži Vajldovo književno delo ali i kamen spoticanja koji mu se preprečio na životnom putu. No, ipak reći da Vajld propoveda greh, značilo bi dati za pravo njegovim dijaboličnim sudijama. Propovedao je oslobođenje ličnosti putem kulture, zašta se retki zalažu i danas. Sklon elitizmu nije verovao u jednakost posledica i značaja ljudskih postupaka. Izabranima je pripadao "život Bogova", život uživanja, život koji ne podleže niskim merilima društvenog morala. Bio je jedan od najvećih govornika, bučni polemičar i najduhovitiji salonski zabavljač koga je svet ikada video.
Za njega je život bio bujica trenutnih događaja, gde svaki trenutak treba ispijati do dna i težiti ne za plodom iskustva, već za iskustvom samim i neprestano biti žedan.

Oskar Vajld
MISLI, AFORIZMI PARABOLE

izdavač: Feniks Libris, Beograd
godina: 2005

MISLI

• Ako želite da razumete druge, počnite od sebe.
• Ne dajte da vas zavedu na put vrlina.
• Neprirodna i nepotrebna odricanja, ljudi su u svojoj gluposti nazvali - vrlinama.
• Varvari imaju skoro isti pogled na svet kao i civilizovani ljudi, samo što su u nekim stvarima osetno napredniji.
• Pametni ne bi trebalo da slušaju, a glupi da govore.
• Obožavam da slušam o skandalima drugih ljudi, moji me ne zanimaju. O njima sve znam i dosadni su.
• Žene treba voleti a ne pokušavati razumeti.
• Kakve veze imaju bezgrešne žene sa mnom ili ja sa njima? Nikakve! Pa mi se uopšte ne razumemo.
• Neverne žene su dosadne nekima, ali verne žene su dosadne svima. I to je u stvari osnovna razlika među njima.
• Starost žena najbolje se ogleda u sve manjem broju obožavalaca.
• Žene vas neće voleti ako im niste stalno za petama, žene vole kada im muškarci dosađuju.
• Žene predstavljaju pobedu materije nad umom, muškarci - uma nad moralom.
• Ona izgleda kao žena sa burnom prošlošću. Doduše, većina lepih žena tako izgleda.
• Lov na lepe žene uvek je uzbudljiv.
• Najprivlačnije su žene kojima seks predstavlja izazov a one odbranu.
• Mladići žele da budu verni - ali nisu, starci žele sa budu neverni - ali ne mogu!
• Idealan muškarac je onaj koji ženi laska više nego što misli a misli još više nego što kaže.
• Apsurdno je ljude deliti na dobre ili loše. Ljudi su ili zabavni ili dosadni.
• Žene vole ono što čuju, baš kao što muškarci vole ono što vide.
• Više volim ljude nego principe, a još više - ljude bez principa.
• Prijateljstvo između muškarca i žene je nemoguće. Može tu biti strasti, mržnje, obožavanja, ljubavi ali ne i prijateljstva.
• Čemu prijatelji ako im ne možete reći sve u lice.
• Samog sebe uvek iznova iznenadim. To je jedini dobar razlog da nastavim da živim.
• Demokratija naprosto znači batinanje ljudi od strane drugih ljudi u ime naroda.
• Lakše bi bilo ispraviti sve nepravde ovoga sveta, nego vratiti nečiji dobar glas u reputaciju.
• Suština ljubavne veze je u nesigurnosti. Ako se ikad oženim, pokušaću da to što pre zaboravim.
• Ljubav je iluzija.
• Najveća draž braka je ta što bračne partnere prisiljava na preljubu.
• Sreća oženjenog muškarca zavisi od žena koje nije oženio.
• Uvek sam ponosan kad čujem glasine da sam - poročan.
• Nema većeg greha od - gluposti.
• Skepticizam i sumnja početak su Vere.
• Misionari su za kanibale dokaz postojanja Boga. Kad god se nađu na rubu propasti od gladi, on im u svojoj božanskoj milosti pošalje nekakvog finog, debeljuškastog misionara.
• Verovati je glupo i dosadno, ali je zato sumnjati - zanimljivo i privlačno.
• Kad smo srećni, uvek smo i dobri. Ali kad smo dobri, nismo uvek i srećni.
• Tajna večne mladosti je u velikoj strasti za životom i uživanjima.
• Obožavam jednostavna zadovoljstva u životu. Ona su zadnje pribežište nas komplikovanih.
• Sve što znam naučio sam kroz zadovoljstvo i uživanje.
• Kad sam u velikim nevoljama, odbijam sve osim seksa i pića.
• Živimo u doba sa previše posla a premalo obrazovanja. Od silne marljivosti, ljudi su oglupaveli.
• Ne volim reč reforma - to obično znači ostaviti stvari onakve kakve jesu.
• Ono što decu učimo i nazivamo istorijom, običan je kalendar zločina.
• Nema moralnih i nemoralnih knjiga: postoje samo dobro i loše napisane.
• Naoko je paradoksalno, ali je istinito: život imitira umetnost mnogo više nego što umetnost imitira život.
• Nenadareni ljudi obično nemaju neprijatelje.
• Ne pišem da bih zadovoljio druge. Pišem da bih zadovoljio sebe.

AFORIZMI

• Prednost emocija sastoji se u tome što čine da zastranjujemo.
• Jedini neoprostiv greh je dosada.
• Pitanja nikad nisu indiskretna. Ali, odgovori to često jesu.
• Najgora je greška površnost.
• Volim da znam sve o svojim novim a baš ništa o svojim starim prijateljima.
• Savest i kukavičluk su isto. Savest je samo trgovačko ime firme. I to je sve.
• Samo je sveto dostojno da bude oskrnavljeno.
• Naša su dela prva tragedija života. Druga su reči.
• Istorija žena je najgora tiranija koju je svet upoznao - tiranija slabih nad jakim. I to je tiranija koja traje.

PARABOLE

Kada je tama obavila zemlju, Josif od Arimeteje, upalivši baklju od borovog granja, spusti se sa bregova i siđe u dolinu. Imao je posla u sopstvenoj kući. I kako kleči na oštrom kamenju Doline čemera ugleda nekog mladića; bio je obnažen i lio je suze. Kosa mu je bila boje meda i telo mu je bilo beline cveća; ali svoje telo izranjavio je trnjem i na glavu stavio krunu od pepela.
I Josif, čovek velikih poseda, obrati se obnaženom i zaplakanom mladiću:
- Ne čudim se što je tvoja tuga tako golema, ali i On je, zacelo, bio samo čovek.
Ali mu mladi čovek odgovori:
- Ne ronim ja suze za Njim, već za samim sobom, i ja sam vodu pretvarao u vino, i ja sam isceljivao gubavce i vid povraćao slepima. Hodio sam i ponad voda i žitelja grobova odagnao sam zle duhove. Nahranio sam gladne u pustinji gde nije bilo hrane i podigao mrtve iz njihovih skučenih domova; i na moj nalog, i pred mnoštvom okupljenog naroda, sasušeno smokvino drvo ponovo se rascvalo. Sve ono što je taj čovek učinio, i ja sam učinio. Pa ipak nisu me razapeli.

Neke priče kažu da je za života Oskar Vajld imao odnose (naravno seksualne, ne poslovne) sa oko dve i po hiljade muškaraca. Legenda ili ne, tek uvek je preterivao i živeo kao što je i umro, iznad svojih mogućnosti. U krevetu ruine od motela u Parizu, gde su obitavali mornari, kurve, alkoholičari, umetnici, neposredno pre nego što će mu smrt zauvek doneti mir, rekao je:

"Odlazim li to ja, ili ove odvratne tapete sa zidova."

Oskar Vajld je znao zašto umire, i sa njim počinje jedno novo doba.

vidno iscrpljen, šupljikavo-gnojnog
glasa, otrovnog pera
S.S.Skala
05. XII 09.

p.s.
Svi odlomci preuzeti su iz knjige "Misli, Aforizmi, Parabole", O.Vajlda

Nojovi

Eto, negotinski G17 plus je prvi uspeo da objavi pravu informaciju i istera kera na čistac. Kako se i pričalo po čaršiji poslednjih nedelju dana, izbora će biti i to u nedelju 7. marta 2010. godine.
Da li su se Organi krili ili ne da to objave, ili su čekali zvaničan dokument iz Beograda, ili opet neki četvrtak - to sada više nije bitno. Ispada da Negotinci mogu da saznaju šta se dešava u njihovom gradu samo ako se popnu na Bukovo i okrenu leđa ovoj rupi.
Rupi koja najviše liči na ZOO vrt.
U kojoj je vladala parola "Gerovi ili kerovi".
U kojoj su neko vreme na vlasti bili magarci.
U kojoj sada misle da vladaju nojevi, ili nojovi zavisno od umišljenog obrazovanja.

Noj (lat. struthio camelus) spada u egzotične vrste ptica neletačica-trkačica. Kakav opis, pa još i primeren negotinskoj situaciji. Egzotični su, ovi našu nojovi, da im nema ravnih u celom tropskom pojasu. Šareni, drečavih boja, do bola. Vrište u oči.
Neletačice koje bi visoko da lete, a ne mogu.
Trkačice koje trče unazad, jer ne znaju na koju stranu treba. Jer su dvoglavi, jedni bi levo a drugi desno. Dakle - rikverc. U lepu prošlost.

Noj ima (za razliku od drugih ptica) dva prsta na nogama. Da bi lakše brzo trčao.
Nojovu ta dva prsta služe za glasanje. Za podizanje ruke bez kontrole motornih centara u sopstvenom mozgu. Nego, kako komitet kaže. I brata, i prijatelja, i neznanca - brisanje uz pomoć ta dva jedina prstića.
I katalonska koalicija ima dva prsta, crveni i žuti. Neraskidivo spojeni, da zajedno uspeju ili propadnu. Pre će biti ono drugo.
Magarci mi nisu bili nikako jasni jer znam da nemaju dva prsta, a ipak su obožavali da glasaju. Izgleda da su to ipak bile uši u pitanju.

I opet, taj broj dva je baš povezan sa nojovima. Čuven je njihov "ples" kada se udvaraju jedno drugom. Toliko je to jaka stvar da sve više Negotinaca ima nameru da pobegne iz ovog grada, da im ne smeta, plaše se da ne budu izgaženi. Teške su to ptice, teške, ti nojovi. Pa još u paru, udvoje. Skoro nepodnošljivo.
Interesantno, ali sezona parenja im počinje u martu.
Mužjak se pari sa svim ženkama ali samo sa jednom formira par, vezu. Kakav koalicioni potencijal. Za razliku od nojeva, kod nojova se teško može uočiti ko je mužjak a ko ženka. Ako uopšte postoji razlika, ili je bitno "ko koga".

Citiram Wikipediju:
"U poređenju sa telom, noj ima malu glavu, ali ogromne oči prečnika oko pet centimetara. Ova ptica, čije su oči veće od mozga, kopnena je životinja sa najvećim očima na planeti."
I velike i gladne oči. A znamo koliko se neko tako može stvarno da zasiti. Pre to mogu oni koji su presiti njihove očne gladi. Najveće gladi, naravno, srazmerno veličini tog organa. Ovi naši nojovi imaju jedno oko crveno a drugo žuto pride, ako to još niste primetili. Magarci su imali nekakve nijanse plave, to do sada još niko nije bio primetio.
Interesantno, ali i nojovi obožavaju da se slikaju isto kao i magarci. Fascinacija neka, šta li je, ili ipak zaraza.

Ženka polaže jaja u gnezdo na tlu, na jajima leže oboje podjednako. Gnezdo na slici ima pet jajeta. Baš liči na ovaj naš Organ. Koje li je samo mućak među njima, pitam se?
Ili - koje nije?

Nojovo jaje je najveće na svetu. Vidi se lepo u poređenju sa jajetom kolibrija i kokoške. Najveće, a nebitno koliko je - ako je mućak. Možda samo najveći mućak.

Nojevi su svojevremeno bili umalo istrebljeni zbog besomučnog lova na njih. Meso i jaja su veoma hranljivi, perje je korišćeno za damsku toaletu, za kićenje, vladaju čak i danas predrasude o nekakvim afrodizijačkim moćima. Nojovi bi da se i danas kite, o dizanju ni govora. Kite se tuđim perjem, Fokusima, blogpostovima, novinskim člancima, tuđim fotografijama, tuđim pogrešno interpretiranim mislima, idejama, projektima i parama.

Danas nojeve uzgajaju na farmama, kao sirovinu za dalju preradu i zadovoljenje "potreba". Eto, jedni su imali farme vetrenjača, biznis inkubatore, a drugi farme za nojove. Rasadnik, da prostite.

Enciklopedije kažu da noj ume da bude vrlo prgava, pogana i opasna životinja, naročito kada je u opasnosti. Velikim kandžama na nogama može da raspori lava, a zabeležen je ne baš mali broj slučajeva kada je noj ubio i čoveka. Mrtvu trku po tom pitanju trenutno vode nojovi i pužovi. Ne zna se ko je opasniji po lokalno stanovništvo.

Nojevi, kao i većina ptica spavaju noću.
Nojovi su tada najaktivniji. Zato se trude da stalno bude mrak, da bi bili u svom elementu.

***

Stvarno, kada neko pročita ovaj tekst i zapita se ima li neke razlike između magaradi i nojova, šta bi mogao da zaključi - kako nema?
Ima.
I jedni i drugi su kršili, preskakali, izvrdavali poštovanje zakona, činili razne vratolomije i monade (što bi dalmatinci rekli).
Magarići su svaki put njakali, drali se u glas, dizali što veću buku i graju, ritali se samo da se ne obrati pažnja na to što rade.

Nojovi čine iste gluposti, ali zakopavaju se celi u pesak, pišu i brišu, prekrajaju u trku, preko noći, taće ši faće. Ćute, kriju se kao miševi. A ne znaju da je taknuto-maknuto.
I žmure sve vreme, misle da ih tada niko ne vidi.
Slepci nesposobni.
Kriju da će izbora ipak biti.
Pa da narod izabere koju će zverku dalje da hrani u ovom našem ZOO vrtu, u rupi. U Unesrećenoj Palanci.

p.s.
Da li je moguće kako su ipak odlučili da Radmili Gerov za 8. mart 2010. godine poklone još jedan mandat na vlasti? Izgleda da jesu.

Linkovi na "zadatu temu":

Službeni Glasnik RS - Sadržaj broja 102/09 od 07.12.2009. godine
Google rezultat pretrage - Odluka o raspisivanju izbora za odbornike Skupštine optine Negotin 102/09
G17 Plus Negotin - Izbori u Opštini Negotin 07.03.2010. godine
PULS-PNTK - Ko krije da su izbori raspisani?
Živeti Slobodno - Tišina

Dan

Danas je 10. decembar.
Danas bi bio Dan Građanskog Saveza Srbije, da je i dalje živ kao stranka.
Ali nije.
Jer je prodat u bescenje i na najveću štetu ove zemlje.
Nekome ko, na žalost, sve više liči na onoga od koga je otišao. Kao i da nije.

Posle amputacije Anta Markovića, drugi težak poraz građanske Srbije.
Možda i konačan.

A možda je došlo vreme opet za neki novi početak?
Treći?
Možda ...

Komentari, komentari ...

Kako sam napisao u komentarima za prethodni post, nisam rad da pišem dalje dok ne dobijem odgovor na postavljeno pitanje. Odgovore dobio jesam, i mada su Nitogen, dr Tića i još pokoji izneli sopstveni (blogerski) stav koji je OK, oni ipak nisu reprezenti onih od kojih očekujem taj odgovor.
Nitogen na svom blogu reče "ne nerviraj blogersku populaciju negotinsku, nego piši". Pišem komentare na drugim blogovima.
Ipak, objaviću jedan od njih kao današnji post, ovde.
Komentar je dat na tekst "Mogu oni sve" povodom ponašanja Privremenog organa opštine Negotin, u vezi svega.

***

Zbog grešaka u primeni i nepoštovanja raznih zakona, raspuštena je negotinska Skupština opštine.
Zbog neprimenjivanja zakonski propisanih sankcija u zakonski propisanim rokovima, za pomenute prekršaje, čekalo se četvrtcima i četvrtcima, mesecima i mesecima.
Zašto je to uopšte, na kraju i urađeno (zamislite samo - primenjen je neki zakon!!!), da bi se sada nastavila identična praksa? Zašto su kukali na one Pređašnje ovi Potonji? Da bi uradili isto?

DA BI RADILI ISTO.

Zar je to boljitak koji se nudi stanovnicima Unesrećene Palanke? Ja ne vidim nikakvu razliku, tako da mi više nije ni jasan razlog za održavanje vanrednih lokalnih izbora u Negotinu. Izgleda da nije ni Potonjima, pa bi zato najradije hteli da izbora i ne bude, ili da na izbore ne izađe niko osim njih samih.
Da sami za sebe glasaju, odlučuju, štampaju glasačke listiće i prebrojavaju ih, prave izveštaje i kače ih na svoje sajtove i blogove.
Mi da im budemo alibi.
A oni da se sa tim slikaju.
To im ionako najbolje ide od ruke.
Baš su lepi, ko slička.
Dođe ti da ih tako i pocepaš.
Na izborima, naravno. Nikako drugačije.

p.s.
Čitajte ovaj komentar kao novi post na blogu Građanski Krug. Rekao sam da tamo neću ništa da napišem dok ne čujem odgovor na pitanje koje sam juče postavio:

"Da ćutimo onda?"

(za ovaj tekst nisu potrebne slike)