Vlast, i preko granica sopstvenih mogućnosti, brine jedino o dobrobiti naroda, čini sve da ga zadovolji, uposli, nahrani, podigne standard svima podjednako, ispuni sve želje pre roka. Najviši vrhovnici vlade, po narodnim kuhinjama prvi zahvataju iz čorbaluka ne bi li okupljenom narodu na ličnom primeru pokazali kakav mu kvalitet usluga pružaju, u inat svim nevernim Tomama i hejterima.
Odmah za feudalcima, sledeći njihov svetao primer, kmetovi nagrnu na svoj deo kolača. Kod nas se sa sofre ništa ne baca niti razbija, nismo mi besni kao Grci.
Opozicija se konačno konsoliduje i postaje korektivni faktor vlasti, tačno kako piše u NDI priručnicima. Oko Stožera se okupljaju samo čvrsti momci - kao u jednom vicu - spremni da baš takvi pobede na narednim izborima 2105. godine.
A narod, usled tolikog berićeta, pade u tešku letargiju&dilemu: da li da čita Kurir ili gleda Pink, da li da kupi ruski crep koji se ovde prodaje kao zdrav lebac ili lupa lajkove blogerima, da li da baca drugarice i cveće pod ruske tenkove koji samo što nisu stigli ili da poskida tandžare i džebanu sa tavana i krene u pomoć Milu kontra klerorusofilske anti-NATO bagre u Titogradu, da li da se učlani u SNS ili da se prvo iščlani iz SPS, da li da se odrekne penzija u korist gladnih Crkobabića, da li da ide pešice umesto gradskim prevozom a pare za Bus-Plus karte donira crkvi za ruski (nikako euro!) ekto-benzin samo sa Lukoil pumpi.
Da li da ide ili da ostane.
I ono najteže, što prosečnog stanovnika Srbije ponajviše lomi: da li da se odjavi sa fejsbuka pred ono malo sna što ga snađe, ili da ostane trajno ulogovan. Jer, nikad se ne zna da li je već izbačen neki novi fras oko koga treba udarnički seći vene (da se ne zapuste i zakreče od neaktivnosti).
Svi srećni.
I - kako ćemo sad, kada ovde niko ne ume da živi u dosadna vremena? Ali baš niko.
***
Bezveze, uvek se osećam sjebano kada mi rođendan padne između petka i nedelje, pa još i na dan Oktobarske revolucije. Pojma nemam zašto, mada već godinama unazad imam utisak kao da je svaki dan crna subota. Da crnja ne može biti.
Kusaj bre, manje zbori...
... štbr?!
Sabotaža! Rušenje! Konsternacija! Hrvatska supa! Žuta opozicija!
ŽeljkoOoOoOoOo! Buši! Tresi, lupaj, udaraj, informeriši ako boga znaš! Dragane... Draganeee!!!
Hoće to, kad se previše kusa supa od pilećeg mozga.
U zanimljiva vremena.
No comments:
Post a Comment