Bilo mu je prvi put

Kada neko uporno tvrdi za sve što radi da mu je po prvi put (u istoriji), to definitivno ukazuje na teške frustracije emotivno-seksualne prirode u dobu puberteta, kao i njihove posledice. To je ili osoba koja je tek u kasnom adolescentskom dobu - možda čak i oko 25. godine, ili kasnije - imala prvo seksualno iskustvo, ili se ono dogodilo ranije ali uz jako traumatsko sećanje na to. Možda (čak) i sa osobom istog pola. Telesna visina i težina (debljina) u trenutku nastanka kompleksa igraju takođe bitnu ulogu, dodatno doprinose frustracionom kapacitetu.

Sve to u kasnijem životnom dobu obavezno izaziva poriv za dokazivanjem, takmičenjem, nadgornjavanjem i dominacijom, ne bi li se nekako nadomestila praznina koju stvara grozničava potreba da se uz pomoć zaborava potisne stvarnost. Laganje je jedna od najčešće praktikovanih tehologija forsiranog zaborava.

Takvi ljudi, ukoliko se u starijem dobu dokopaju položaja, vlasti, često pate od lažne amnezije, kompleksa mesijanstva, deluzija, ponašaju se opsesivno-kompulzivno, neretko i agresivno - sve u strahu od gubitka kontrole nad sopstvenim životom (posledično i tuđim), tj. od ponovljenog neprijatnog iskustva, a zapravo i dalje hraneći taj isti strah. Takvog čoveka najčešće do potpunog iscrpljenja iskorišćavaju njegovi najbliži saradnici, potpirujući istovremeno njegov kompleks neutažene veličine poturajući mu strahove, afere i zavere. Što je on luđi, to su oni bogatiji. Istorija nas na bezbroj primera o tome uči.

Čista socijal-frojdovština, potpirivana kvazirealnost jednoga čoveka u kojoj živi ceo narod. Na žalost, braćo Srbi, ni u tome nismo prvi u istoriji, ali nas to i dalje ne sprečava da ovu lekciju nikada ne naučimo. Posebno je strašno što poslednji stadijum, krah takvih društava, predstavlja neumoljiv stereotip, zato što istorija još uvek nije registrovala izuzetke ili odstupanja od njega.

Rahmetli Jovan dr Rašković onomad reče kako su Srbi lud narod i da im jedino psihijatar pristaje za vožda. Promašaj: ovde su ludaci odavno preuzeli komandu u instituciji koja sve više klizi u onu zatvorenog tipa. Dok Napoleon drži govore na krovu, ostali pecaju sa prozora, veslaju na travnjaku ispred ulaza ili nabadaju sladoled na čelo, svi u pokušaju da pred nekim konzilijumom dokažu sopstvenu nevinost.

Ne ide to tako.