Epidemiologija straha

Kako se strah pretvara u epidemiju?

Situacija je dosta nalik onoj sa kugom: dogodi se nešto što poremeti normalnu životnu ravnotežu, zbog čega na površinu ispliva pravi Pandemonijum; iznenada nas obuzme strah od "drugih i nepoznatih", koji nas tera da okrenemo leđa čak i onima kojima smo najpotrebniji. Kada se seme straha usadi u naše umove, ono izaziva nestabilnost koja vodi u paranoju i širi se poput šumskog požara. Što se više širi, to nas više ubeđuje kako nismo u tome usamljeni, da naš strah uopšte nije bez osnova i da imamo sva prava da se oko njega ujedinimo kako bi smo pobedili one "druge", te neprijatelje. U takvoj situaciji, strah se ponaša kao svinja koja uleti u vrt: kada jednom tamo uđe, veoma teško ćete je odatle isterati.

"Sam strah je jedino čega treba da se bojimo."

Frenklin Delano Ruzvelt (inauguracioni predsednički govor, 1933)

Glavni efekat straha je svojevrsno zatvaranje, samoizloacija, i naročito isključenje emocija. Eto, hajde da zauzmemo pozu kao kada se uplašimo. Šta tada radi naše telo? Većina ljudi savije ramena unapred, prekrsti ruke preko grudi ili zauzme neki sličan položaj kojim zapravo pokušava da zaštiti srce. Jednostavno, strah je okidač zauzimanja odbrambenog stava. U takvom položaju, grudi i srce postaju teže dostupni za fizički kontakt, što se psihološki preslikava na smanjenje, pa čak i gubitak osećaja ljubavi ili prijateljstva prema drugima. 

Vežba 1: 

Pokušajte da iskreno nekome kažete da ga volite, ali da pritom zadržite pomenuti odbrambeni položaj tela. Nije nimalo lako, zar ne?

Probajte zatim da zauzmete tzv. položaj ljubavi: telo će vam reagovati tako što ispruži ruke unapred, koje kao da zovu ili bi da zagrle nekoga. Strah je možda još uvak prisutan, ali osećaj ipak ljubavi preovlađuje. Disanje postaje punije i dublje. Osećanje straha skoro automatski isključuje emocije (što podrazumeva i ljubav); nasuprot tome, osećaj ljubavi na daleko prefinjeniji način potiskuje strah, prihvatajući "ostale" - poput neba, koje u sebi sadrži sve zvezde, Mesec, oblake.

Vežba 2:

Ispružite sada ruke i pokušajte da iskreno kažete "bojim se". Teško?

Brus Springstin u intervjuu za magazin "Q" kaže:

"Postoji svet ljubavi, baš kao i svet straha. Oba su tu, pravo pred vašim nosem. Vrlo često se desi da taj strah izgleda daleko stvarniji od osećaja ljubavi. Eto, kada mi se rodio sin, osetio sam stvarnu, čistu, bezuslovnu ljubav, i to se dogodilo toliko snažno da su najednom popadali svi zidovi i strahovi oko mene. Međutim, ja razumem odakle i strah - kada svet ljubavi tako nahrupi, sa njim uleti i svet straha. Ako želite da se otvorite prema jednom od ta dva sveta, i prigrlite ga, moraćete da to obavezno uradite i sa onim drugim."

Kada strah preuzme kontrolu, počnemo da pružamo otpor promenama i spontanim reakcijama; ljutimo se, zauzimamo odbrambeni stav, sve se više podvajamo i izolujemo od drugih, smatramo ih za neprijatelje. Strah narasta svaki put kada naš ego-um biva ugrožen, što nas tera da odbacujemo sve nepoznato; i tako, na kraju, odustajemo od saosećanja i emocija prema drugima.

"Blagosloveni bili, vi što se bojite, jer to je znak mudrosti. Ne držite se tog straha, pretvorite njegovu silinu u fleksibilnost i tako ćete ga se najlakše osloboditi."

Joko Ono (pesma "Otkriće" iz knjige "Put pred nama")

Dokle god poričemo i ignorišemo svoje strahove, oni će gospodariti nama. Držaće nas u zatočeništvu, sleđenih emocija, nesposobne da načinimo korak kojim bi se pomakli iz tog stanja. Ukoliko pokušamo da ga ignorišemo, prekinemo, ili pobegnemo od straha, to će samo još više pojačati postojeću napetost. Strah se rasplinjuje samo kada prestanemo da bežimo, okrenemo se i suočimo sa njim, upoznamo ga, odbacimo sve otpore i fiks-ideje, i obratimo mu se sopstvenim glasom. Ne postoji strah koji je jači od istine u nama.

Šta je to što u nama izaziva želju da odstupimo, zgrčimo se, povučemo se i zatvorimo u sebe?

Do izvora straha se možemo probiti kroz sopstvene ograde, koristeći razne tehnike: kontrolisano duboko disanje, zadržavanje otvorenosti i odbijanje da se zatvorimo, davanje pravog imena uočenim stvarima i pojavama, posmatranje i kretanje (zaobilazno ili direktno, oba su efikasnija od okretanja) ka samom centru problema koji je u središtu našeg straha. Tu ćemo možda naići na tugu, gubitak, nelagodu ili osetljivost, koje će se isprečiti između nas i samog srca straha. Ali tu ne treba stati, već nastaviti dalje i dublje. U jednom trenutku, strah će početi da se kreće, pokušaće da pobegne iz ljušture u koju je uvukao sebe i nas za njim; biće mu sve teže da se pritaji i sačeka da prođemo kraj njega. Jer, što dublje budemo zalazili, to će nam sve lakše biti da ga jasno vidimo, upoznamo i na kraju prevaziđemo.

Svest predstavlja ključni faktor suočavanja sa strahom; strah će nas savladati samo ako nismo svesni njega tj. načina na koji on utiče na nas. Kada se pojavi, treba ga udahnuti, izdahnuti i pustiti da ode - na taj način naš um jača svoju snagu, sigurnost i osećanja.

Osećaj čiste ljubavi prema svim živim bićima predstavlja najjači poznati lek za sve strahove.

Care2 (27.11.2015): How fear can create an epidemic?

***

Bol i opasnost su stvarni, ali strah nije - on je naš izbor: da se predamo, prepustimo i prihvatimo ga; ili da ga razumemo, suprotstavimo i otarasimo ga se. Strah od samospoznaje i samopoštovanja je možda najstrašniji izbor koji je srbijansko društvo sebi moglo da dopusti, a jeste dopustilo. Mitomanija, u koju je društvo do grla ogrezlo, predstavlja najjeftiiniji i najefikasniji painkiller koji je građanima poturen umesto svesti. Umesto bolne samospoznaje o ličnoj, istovremeno, kako ništavnosti tako i veličanstvenosti, koje nikako ne idu jedna bez druge i koje razdvojene gube svaki smisao. Bez kojih mi sami gubimo sopstveni smisao i pretvaramo se u jadne vreće prepune strahova što se unutra međusobno bore za prevlast.

Možda je Herbertova "Dina" fikcija, iako je taj univerzum zapravo zasnovan na ruševinama ljudske civilizacije posle nuklearnog rata i pobede mašina nad ljudima na samoj Zemlji u ne tako dalekoj budućnosti. Međutim, kada uporedimo Peščanu planetu i pustinju u koju se Srbija polako ali sigurno pretvara - manje klimatološki, a daleko više društveno-patološki i to na personalnom nivou - ponuđene metode razotkrivanja i eliminisanja ličnih i kolektivnih strahova odjednom počnu da liče na čuvenu "Litaniju protiv straha" koju praktikuju Bene Geserit (svakako ne mislim na Maju Gojković i njoj slične):

Ne smem se bojati, jer strah je ubica Uma.

Strah je mala smrt što donosi potpuno uništenje.

Suočiću se sa svojim strahom, dopustiću mu da prođe preko mene i kroz mene.

A kada prođe, svojim unutrašnjim okom videću njegov put.

Tamo, odakle je strah otišao, tu više neće biti ničega.
Ostaću samo Ja.

Strah predstavlja moćno oružje u rukama onih koji bi da od nas naprave ljudske baterije za sopstveni pljačkaški Matrix, i to bez pomoći mašina. Od nas se očekuje da, sluđeni, to postanemo svojevoljno, iako nemamo ni volje već samo manje strahove koji usmeravaju ka većim. Otpor strahu predstavlja preduslov svih uslova slobode, i Tehnolozi Straha to znaju. Otuda ovoliko afera, sluđivanja, pritisaka, potpirivanja paranoja i napetosti - sve to zajedno predstavlja savršeno plodno tle za manipulaciju fabrikovanim strahovima koji se hrane živim ljudima.
Ovcimizam je kriti se iza strahova pa to zvati "životom", a ovcinizam je ubeđivati i druge u ispravnost toga.

U svakome od nas čuči Mali Hans. Na nama je da odlučimo da li ćemo mu u potpunosti i trajno sjebati život, ili ćemo mu dopustiti da odraste i svoje strahove vrati na adresu pošiljaoca, gde im je mesto.

Bez povratnice.

Na kraju, da postavimo kontrapitanje onome sa početka: Da li postoji vakcina protiv epidemije straha?

Postoji, i duboko je personalna. Način i dužina primene, doziranje pa čak i sama potreba, zavise jedino od vas samih. Vakcina nema trajno dejstvo, već deluje samo ukoliko se njen osnovni sastojak - Svest - stalno uvežbava i održava aktivnim. Samo tako, i nikako drugačije.

Građanski krug (tag strah):

Post #457 (06.11.2012): Strah - deo prvi

Post #564 (22.11.2013): Dreadlords, mirno!

Post #746 (08.11.2014): Ovcimizam

Post #747 (11.11.2014): Ovcinizam

Post #893 (13.10.2015): Kad se u čoveka useli strava
Grobljanski krug: Grounding (Post #122, 18.09.2015)