Standard švedskog stola

Kako Tanjug javlja...

19.07.2014.

"Osnovni cilj izmena Zakona o radu je rast i zapošljavanje i zato ga podržavamo, jer u uslovima ekonomske krize teško mogu da se šire institucije socijalne pravde i ne treba voditi nerealnu politiku. Nije dovoljno samo reći da se zalažemo za društvo socijalne pravde, jer to može da ostane samo daleki cilj koji se nikad neće ostvariti, ukoliko sad ne pomognemo da Srbija ostvari nekoliko koraka napred.

Ne možemo da živimo u prošlosti, jer smo tu prošlost promenili, glasali smo za novi društveni sistem – kapitalizam i ne možemo sa socijalističkim zakonima i idejama ni u kapitalizam ni u EU. U našim zakonima postoji terminologija, koja čak ne može ni da se prevede na engleski, kao što je slučaj sa minulim radom, koji je deo naše plate, tako da sada moramo da pričamo o novom konceptu – a to je plata.

Neophodno nam je novo zakonodavstvo i praksa da krenemo napred, jer sada ostvarujemo 65 odsto društvenog proizvoda iz 1989. godine. Srbija nema vremena za čekanje, kao neke druge zemlje, jer dok smo mi preživljavali sankcije i bombardovanje, one su napredovale i mi sada zaostajemo.

Veoma je važno da se socijalni dijalog nastavi po svaku cenu. Nikad ne možete da očekujete da će se u tom dijalogu sve strane složiti – sindikati, poslodavci i vlada. Kada nema saglasnosti, vlada je ta koja preuzima odluku."

19.02.2014.

"U Srbiji treba uvoditi evropske zakone, a ne zakone o radu poput onih iz Pakistana i Avganistana. Koalicija koju predvodim biće protiv mafijaša, bogataša i svih onih koji žele da unište zemlju. Ne mogu penzioneri i oni sa malim platama da plaćaju ceh takozvanih reformi. Koji to čarobnjak može da izvede a da mu pri tome još i aplaudiraju?!"

Ivica Dačić, predsednik

Socijalističke partije Srbije

U socijalizmu, biće kokica i ruskih ambasadora

za sve  radnike, seljake i poštenu inteligenciju!

Kako Tanjug ne javlja...

Ceo prvi pasus s početka teksta je potpuna besmislica. Dačić očekivano ispaljuje u polurafalu dve složene rečenice lišene bilo kakvog smisla, konteksta ili poruke, u stilu koji kod njega poslednjih godina sve više preovladava. On ponovo pokazuje da nema pojma o čemu govori, da priča samo da bi nešto rekao a novinari to pribeležili i preneli.

Ove dve rečenice ne znače apsolutno ništa.

Potom, bivši ministar unutrašnji a sada spoljašnji kaže: da se ne može živeti u prošlosti, jer je ona promenjena glasanjem za kapitalizam, da se sa socijalističkim idejama ne može u EU, da na Engleski jezik ne može da prevede pojam "minuli rad" (da zna taj jezik, kao što ga ne zna, umeo bi i da to prevede kao 'past performance') i da su bitne plate. Stvarno, kako li je samo otkrio tu kosmičku mudrost? Minuli rad su izmislili takvi poput njega, pa je valjda red da ga oni i ukinu - samo kada bi smeli da se odreknu jedne od omiljenih metoda kupovine radničkog ćutanja, pored čuda nazvanog naknada za 'topli obrok' - da li je razlika između vrućeg i oslojanjenog bureka ista kao između kafe i jogurta, pauze za doručak i pauze za kafu, cigarete i Umbrelle, tj. da li postoji i naknada za 'hladni obrok'? Zbog toga minuli rad nije sasvim ukinut, već reformisan. Problem sa minulim političkim radom je zapravo daleko kompleksniji i opasniji baš po kastu politikanata kojoj pripada zadrigli Dačić: minuli rad na svemu što se dešavalo tokom devedesetih godina (pa i onih posle, da se ne varamo), i što njemu danas čini sasvim solidne bukagije prošlosti kojima je sapet; prošlosti, koju bi on tako rado želeo da izmeni sopstvenim lupetanjem. Kada taj domaći najevropljanin odvali kako se u EU ne ide sa socijalističkim idejama, da li se makar na tren seti sopstvenih populističkih predizbornih parola iz februara ove godine? Da li uopšte zna kako se zove partija u kojoj je član i lider? Kako se to ide u kapitalizam i EU, sa trajno tetoviranom ružom na vratu, Putinom pod desnom i Mirom pod levom miškom?

A plate, o kojima govori Čovek iz Žitorađe? Pa, vi što primate zagarantovani minimalac, i vi što primate nezagarantovano ispod minimalca, i svi vi što uopšte nešto primate i to još zovete platom, da li ste se ikada zapitali u trenutku ubacivanja popunjenog glasačkog listića u kutiju, šta to zaista pojam "plata" znači u slučaju Dačića i svih ostalih domaćih nadripolitičara? Zašto ne znate i nikada nećete ni saznati kolike su zaista plate tih državnih službenika, šta sa njima rade, kako sastavljaju kraj sa krajem? 

I zašto i dalje glasate za njih takve?

D: Koliko prstiju vidite, toliko će kapitalreformskih zakona x10 biti usvojeno po hitnom postupku.
V: Malo morgen! Pazi da me ne zajebeš opet na tu foru - ima da bude x20, i tačka!

Pa dobro bre Ivice, gde se uhvati baš za 1989. godinu...

Dačić hoće novo zakonodavstvo da bi smo se kao društvo vratili na parametre od pre tačno 25 godina. Treba li ga podsetiti šta je to, baš te godine, započeo njegov učitelj, priučeni bankar iz Požarevca i staljinista u duši, i šta su potom narednih 11 godina zajedno praktikovali u tolikoj meri, da i ovih današnjih 65% od ondašnjih 100% izgledaju neverovatno? Treba, baš kao što se nikada ne sme zaboraviti i to da Srbija nije 'preživljavala sankcije i bombardovanje' nevina kao francuska sobarica, već smo još i dobro prošli posle sankcija&bombardovanja spolja + Miloševića&satrapa iznutra. Naročito posle svega što smo činili i ostalim balkanskim divljim plemenima po komšiluku. Kao da nam to nije bilo dosta, dopustili smo i to da posle njih opet budu - oni. Sa jednim kratkim kohabitaciono-koalicionim intermecom, predviđenim za superhikovsko džeparenje preostalih mrvica. I ništa manje.

Nisam ubeđen da se u EU ne ide sa socijalističkim zakonima i idejama. U kapitalizam se, naravno ne ide, i to nije sporno. Problem je bio i ostao u tome - odakle se to, zapravo, ide u kapitalizam i EU? Iz Miloševićevog socijalizma sigurno ne, jer je to bio socijalizam taman koliko i njegova partija. Građani nisu glasali za kapitalizam, već protiv boljševizma sa likom Slobe Požarevca i senkom Ivice Žitorođenog. Milošević je tako svojevremeno građane plašio Titom (preko Draškovića i Šešelja), isto onako kako je to s njim do skora radio Dačić (preko Tadića i koaliciono poludelih demokrata). 

Žive plaše mrtvacima, i mnogo im dobro ide.
Šta bi na izjavu ministra spoljnog imao da kaže Sloba u njemu, da su kojim slučajem ambasade Pakistana i Avganistana poslale protestnu notu zbog spominjanja njihovih država u negativnom kontekstu? Možda bi mu bilo drago, samo da nema fatvom strele odapete? Ko zna, možda je još u februaru Dačić znao da će biti ministar onostranih rabota, pa preduzeo prve diplomatske koračnice?

Konačno, pomenuti socijalni dijalog (pretpostavljam da je mislio na pregovore između vlade, poslodavaca i sindikata) ne može se 'nastaviti' jer nije ni postojao u zakonski propisanoj formi. Kao što će vlada uvek na kraju odlučivati, tako će najveći teret posledica njenih loših poteza uvek na kraju snositi oni zbog kojih ta ista vlada dušebrižno donosi te iste odluke. Tu Dačićevu "svaku cenu" uvek na kraju plate građani Republike Srbije. Isti oni, kojih su Dačiću i njegovim kooperantima usta bila puna pred izbore, pre nego što je prešao na koncept plata.

U kapitalizmu će svi radnici, seljaci i poštena inteligencija

umesto radnih nositi skupa odela i imati nove lopate za jednokratno slikanje!

Sve to reče Ivica Dačić, predsednik Kapitalističke partije Srbije, i osta tu gde jeste. Red je da ove godine konačno promene ime partije, sa njim takvim se ne može u kapitalizam i EU. Još kad bi samo to pusto ime bilo jedino što je bitno...

Strašno je kada se iz vulgarne socijaldemokratije po svaku cenu pretrčava u vulgarni kapitalizam. Još je strašnije što to radi nekadašnja "crvena buržoazija" (tj. komitetsko-udbaška elita) presvučena u tranzicijske armani-reformatore. Najstrašnije je što sve to rade isti, po leđima istih, koristeći se istim tehnologijama pljačke bez obzira na firmu koju trenutno istaknu iznad ulaza u svoje komitete.

U današnjoj Srbiji, sumanuta ideja socijaldarvinizma dobila je novu varijantu koja se svakodnevno manifestuje u praksi: umesto da uspešnije jedinke ljudskog društva prežive i dalje se razvijaju, pojavila se učaurena grupa bitangi i secikesa, samoproklamovana elita koja razara samu srž društva bezobzirnim divljačkim ponašanjem prema svakome i svačemu izvan njihovog mehura zla. Maltus, Spenser, Galton pa čak i Niče - procvetali bi od sreće (kao užički vodovod) kada bi mogli da vide ove naše izvođače društveno korisnih radova. Pa opet, nema tu ničeg što već nismo videli kroz istoriju, u nekoliko sličnih varijanti samo u prethodnih stotinak godina.
Podsetimo se još jednom Pečujlićeve definicije socijaldarvinizma, koja je na ovom blogu već bila navedena:
"Socijaldarvinizam predstavlja učenje u modernoj sociologiji po kojem je borba za opstanak osnovni pokretač svih društvenih i istorijskih promena. Predominantan kvalitet svakog uspešnog je njegova bezobzirna sebičnost."
Srbija krajem XX i početkom XXI veka naizgled svojevoljno klizi u sve veće društveno raslojavanje, pri čemu izjave i ponašanje pripadnika malobrojnijeg ali glasnijeg sloja taloga (koji je dospeo na površinu mimo svih zakona fizike i zdravog razuma, zahvaljujući neverovatnoj višedecenijskoj inertnosti mase naglavačke okrenute zajedno sa svojim društvom), sve više podsećaju na rasistički stil belih južnoafrikanaca. Grešite, ukoliko mislite da je pojam "socijalni aparthejd" prejak i neprikladan našoj današnjici. Srbija predugo, više od dve decenije, sumanuto poigrava po ivici nečega što je previše blizu Konstantinovićeve definicije nacizma srpske palanke, da bi to bilo naivno. Taj duh palanačkog ludila gurnuo je Srbiju u vrtlog zla devedesetih, i sada se vratio na mesto svog geografsko-istorijskog porekla zajedno sa svojim neokresanim pipcima, danas nalickanim, podgojenim, obrijanim, ošišanim i prepakovanim. U nedostatku drugih, preostao mu je još samo domaći materijal, i on će ga zdušno upotrebiti za ono što jedino zna.
Loša karma, istorijska neminovnost, Točak vremena, sudbina, Uroboros, Tvorčeva volja, socijaldarvinizam... verujte u sve to ukoliko nemate pametnijeg posla. Još uvek ima onih koji sve to vide daleko prizemnijim pogledom, i naprosto zovu izgovorom za pohlepu i pljačku sa jedne, i samoodbrambeno kvazifatalističko nečinjenje sa druge strane terena na kome se odvija ova igra.
O tome se ovde sve vreme radi.

Ti! Da, baš ti, Smeagole. Mnogo ti meni nešto tu ličiš na Gevaru. 

Da si se odmah obrijao & ošišao. Hitro!

Hteli ste od Dačića kapitalizam i plate, od Vučića reforme, od Tadića posao i investicije, od Miloševića švedski standard? Baš vam se zasvideo palanački teatar apsurda, na koji se sveo život građana Srbije? Evo vam ga onda Drug Crni, predsednik Naprednog Pokreta Kapitalista. Pardoniram se, htedoh reći Aleksandar (Vučića) Julin-Che.

Na.

Na, izvol'te za švedski sto, pa po sopstvenom izboru skrpite koalicionu vlast od laži koje najviše prijaju vašem želucu. Samo se nemojte posle žaliti kako vam je neko servirao nešto. Sami ste izabrali crveni kapitalizam u crnim odelima, mantijama i džipovima.

Tako barem tvrdi drugospodin I.D. iz Ž.

***

Ivica Dačić je deset meseci stariji od autora ovih redova, kome je (u sadejstvu sa bračnim parom svojih učitelja i ostalim ortacima u zločinačkom poduhvatu) ukrao deset godina života. 

To je taj minuli rad o kome treba stalno aktivno odbijati ćutanje, žmurenje i okretanje glave - sve dok se u ovom društvu koncept plate konačno ne zameni konceptom naplate za sve ono što su učinili, i još uvek čine.