Šestojanuarske priče

Tri kratke priče za šestojanuarsko Badnje veče; ono skromno - u krugu porodice.

1.

Aktuelna folklorpiromanija nije od juče, ima tome dobrih trideset i kusur godina.

Eto, Zoran Jovanović je palio celo selo još davne 1982. godine. Šumadinca je malo poneo sevdah, pa je ušetao u krug vatre i prolupao. Kao i svaki drugi kafanski pojac.

Potom je gorelo mnogo toga, i više od (samo) jednog sela.

Zato je, nakraj silnih godina vatrometa i pucnjava, jedini logičan naziv novog albuma Zdravka Čolića baš takav kakav je. Treba marketinški iskoristiti pucački trenutak, povećati prodaju na svaki način. A narod - neka puca, nek' pljune i zapjeva!

Ja bi tu ne bi ništa diro.

Nisam primetio da ovaj CD nešto preterano puštaju po dućanima u kojima se prodaju razna minsko-eksplozivna sredstva za uveseljavanje ionako sneveselog veselničkog Naroda. Možda i puštaju, ali ko će to čuti od silnih detonacija boljeg života.

Ne znam da li se Čolić naslovom svog albuma dodvorava kineskim izumiteljima baruta, poput famoznog Bačevića koji radi to isto ali na sebi svojstveno sumanut način: izmislio je potpuno novu kursnu listu, nezavisnu od NBS, kurs po kome konvertuje "10 billion USD" u "10 hiljada milijardi evra". Sada je konačno jasno da je EU propala, to se vidi iz odnosa po kome se menjaju valute - 1$ = 1000€. Ako ovaj uskoro ne dobije Zelenu kartu i Nobelovu nagradu za doprinos američkim finansijama, niko neće.

Majstor je samozapalio nove vatrice unutar JNA, koje danas nisu prošle neiskorišćene od strane druge strane iste.

Ne bi valjalo, da je drugačije.

2.

I vatra, i voda, i... kuđe snijeg?

Kult vatre, kome pripada i šestojanuarsko ceremonijalno spaljivanje hrastovih balvana širom Petardistana, daleko je stariji od priče o bezgrešnom začeću Stradalnika koji je na sebe prihvatio teret grehova svojih potonjih sledbenika. Naravno, to nas ne sprečava da i dalje masakriramo šume početkom svakog januara po jednom kalendaru, praveći se da živimo po nekom drugom. Pomlatimo silno granje i lišće, nagomilamo trupce na lomače - pa spaljuj! Vatra je dobar sluga, loš gospodar, to je đavolska rabota jer ko zna da je napravi ptičurine mu jetru dabogda iskljuvale, iz plamenog grma stiglo je priopćenje sa viših instanci da je vatra sredstvo pričišćenja greha pa bi je bilo zgodno povremeno korisiti na nevernicima ili onima čija uverenja vremenom slabe pred zalima materijalizma koja samo čekaju da zaskoče naivne palančane.

Uredno poslagano granje badnjaka izloženo je pred crkvama, na trgovima od štampanog betona, loksodromima i ostalim visokoprometnim mestima; mlatišume ga nude po tržišnim cenama koje redovno usklađuju sa potrebama otvorenog tržišta i Londonske berze. Svi kupuju i kače na prozore, dveri, kola, po kancelarijama i službenim objektima kvazidržave koja je vampirskim Ustavom "definisana" kao sekularna. Crkvenjaci forsirano potpiruju tu euforiju, iako je sam ritual duboko paganski i savršeno protivan kanonima koje SIZ-ovi Nebeski uvaljuju. Sve to bez PDV-a i fiskalnog računa, naravno. Verovatno je samo tako moguće ovoliko tradicionalno jedinstvo tradicija, što je kod nas ionako - tradicionalno.

A kako bi drugačije.

3.

Da ne bi Božićni, šestojanuarski dan prošao samo sa ovih nekoliko uglavnom piromanskih značajki, pobrinula se istorija. Pre tačno 85 godina, zbog prekomerne konzumacije parlamentarizma od strane Pašićevog radikala Puniše Račića, kojom prilikom je usmrtio trojicu kolega-poslanika Hrvatske Seljačke Stranke, tadašnji Kralj Aleksandar jedva je čekao da (konačno) bude prinuđen da raspusti Skupštinu Kraljevine SHS i zavede demokratsku diktaturu monarha nad voljom naroda u korist naroda. Ukinuo je Ustav, zabranio rad svih političkih stranaka i političke skupove, zabranio sindikate i verske organizacije, uvedena je cenzura štampe i knjiga, na sve civilne dužnosti doveo vojna lica, na mesto predsednika Ministarskog saveta postavio generala Petra R. Živkovića.

Premijer, pa još Negotinac. Umalo pa Mirko Cvetković, onaj iz Braćeeevac.

Tadašnje opozicione stranke su prihvatile uvođenje šestojanuarske diktature bez aktivnog otpora, povukle se sa političke scene da na miru glockaju sopstvene strahove i frustracije. Poteze Kralja Aleksandra podržali su vojska, žandarmerija, dvorski političari, ali i krupni kapitalisti kojima je "višak" parlamentarizma bio konstantna smetnja u poslovanju (dobro im je došla zabrana delovanja sindikata). Kralj Aleksandar je imao podršku slovenačkih Liberala, sve dok i njih nije izigrao kao i ostale.

Vlada, koju je predvodio general Živković, obećala je narodu otklanjanje posledica svetske ekonomske krize u najkraćem roku, saniranje privrede, smanjenje socijalnih nedaća srednjeg i nižeg sloja stanovništva. Između ostalih uspeha te vlade, spominje se i nadasve zanimljiv tender za izgradnju mosta na Savi, na kome je posao prvo dobila nemačka građevinska firma, a potom preko noći francuski finansijski konzorcijum. Zauzvrat, Francuzi su "morali" da zaposle veliki broj ljudi koji su od stručnih kvalifikacija imali samo preporuke poznatih političara i privrednika (koji su tako naplatili svoje učešće u donošenju konačne odluke), što su kasnije koristili kao izgovor za kašnjenje na realizaciji radova. Posebnim zakonom, ova francuska firma je bila oslobođena plaćanja poreza, taksi i carina.

Čudo jedno, ti mostovi.

Generali, poreklom iz Negotina: pored Petra Živkovića, to su i dvojica 

načelnika Glavnog generalštaba - Jovan Mišković i Jovan Atanacković

General-premijer Petar Živković, bio je na glasu zbog više poznatih ali i nekih manje poznatih stvari koje je uradio u životu. On je bio gardijski oficir koji je lično otvorio vrata Dvora Apisu i sadrugovima iz "Crne Ruke", u noći prevrata 1903. kada je smaknuta dinastija Obrenovića. Tokom Prvog svetskog rata, po nalogu Prvog Potkralja Aleksandra osniva kontrazavereničku organizaciju pod nazivom "Bela Ruka" čiji je cilj bio eliminacija Apisove karapandže. Zbog zasluga za dinastiju postaje komandant kraljevske garde pa potom general, odakle biva imenovan na funkciju šestojanuarskog premijera. Osnivač je režimske partije pod nazivom "Jugoslovenska radikalna seljačka demokratija", koja je u sklopu njegovih "reformi" političkog sistema nastala od režimu lojalnih delova Narodne radikalne stranke, Demokratske stranke i desnog katoličkog krila Slovenačke narodne stranke. Dakle, dobitna formula je glasila: JRDS = NRS + DS + SNS... tako poznato, zar ne? Pod pritiskom stranih investitora, Kralj Aleksandar donosi Oktroisani ustav, raspisuje vanredne parlamentarne izbore na kojima kao jedina učestvuje JRDS - i pobeđuje. Na taj način je 1931. godine bila okončana šestojanuarska diktatura, a narod konačno dobio vlast i politiku kakvu je zaslužio.

Zbog preteranog angažmana u antikomunističkim aktivnostima po inostranstvu, general Živković posle Drugog svetskog rata biva u odsustvu osuđen na smrt. Presuda nikada nije bila izvršena, zbog bioloških razloga. Petar Živković ne požive dovoljno dugo da vidi blagodeti kačenja sa Informbiroom.

Bez obzira na lične i/ili političke afinitete, general Živković činjenično spada u red poznatih Negotinaca. Posleratna proboljševička vlast, čiji je on veliki protivnik bio - doduše, sa bezbedne distance (inostranstvo) - odužila mu se tako što je potomcima zabranila renoviranje porodične kuće u samom centru Negotina, kao i postavljanje bilo kakve oznake koja bi govorila o čijoj se kući radi. Činjenica da je većina članova porodice učestvovala u antifašističkom pokretu, nije bila od značaja. Ono što je preostalo od pljačke prilikom ulaska bugarske vojske, bilo je oduzeto po završetku rata. Očigledno da im je goli život bio dovoljna nadnica, po proceni drugova u kožnim mantilima. Zabrana je skinuta pre tridesetak godina (otprilike u vreme hita "Zapalio bih celo selo"), ali je kuća odmah stavljena pod "zaštitu" države što je ponovo sprečilo porodicu da je renovira. Zato je ona u stanju u kakvom je danas, ruinirana predstavlja ruglo u centru grada, čije bi sređivanje Živkovićeve potomke koštalo više od gradnje nove kuće.

Koja je onda svrha stavljanja bilo čega pod "zaštitu države", ako se ona sama za to ne pobrine? Šta će se desiti ukoliko se nekakve kvazičetničke glave iz dijaspore, usijane od gledanja RTS-Sat programa, zainate i sakupe pare potrebne za renoviranje kuće? Možda potom i to uđe u ravnogorski TV-ciklus, iako je general Živković, poput njegovog Kralja Aleksandra, bio jugoslovenski a ne srpski nacionalista? Šta god ovo poslednje značilo.

Teško da bi moglo da ispadne drugačije.

***

Mostovi, tenderi, krupni kapital, investitori, biznis, partije, diktatura, kadrovi, mućke, levi i desni, crni i beli, gospoda i gospodari, drugarice i drugovi, cenzura, sindikati, zabrane, ukazi, požari, kultovi, piromanija... i Kralj Aleksandar.
Zvuči poznato iako je prošlo 85 godina, zar ne?

Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević, pored drugih budalaština kojima se za života ponosio, izmislio je "Belu ruku" i šestojanuarsku diktaturu kako bi sa političke scene eliminisao svog najvećeg oponenta - Nikolu Dinastocida Pašića i njegove radikale.

Da li će Gospodar Aleksandar Prvipotpredsednik Vučić, politički potomak Pašićev, u najavljeni četvrtak na napredni Božić prelomiti i raspisati parlamentarne izbore jer ovako više ne ide? Partiju, skrpljenu od maltene istih sastojaka poput Živkovićeve, već ima. Karađorđevića takođe. Šta mu onda nedostaje pa da završimo i tu priču?

Ništa, o tome se i radi.

A kako bi, aman, bilo drugačije.

Za laku noć,

vaš Božić.