Otisak Nedelje - 28.04.2013.
Protekla nedelja nam je donela nove akrobacije domaćih političkih balansera, klovnova, žena-zmija, gutača, fakira, čovek-đuleta, bljuv-dobošara, te ostalih pelivana. Ovoga puta nije bilo trapeza niti su nastavili da autobusima razvoze hiljadu slonova po palankama severno od Save i Dunava.
E, zato je bilo preokreta - našte srca.
Protekla nedelja nam je donela nove akrobacije domaćih političkih balansera, klovnova, žena-zmija, gutača, fakira, čovek-đuleta, bljuv-dobošara, te ostalih pelivana. Ovoga puta nije bilo trapeza niti su nastavili da autobusima razvoze hiljadu slonova po palankama severno od Save i Dunava.
E, zato je bilo preokreta - našte srca.
1. Balansero
Kako je to (osmi sekretar SKOJ-a) A.Vulin, prvo postao A.Julin, potom A.Acin, pa konačno A.Koštunjin?
Prosto: Dao je reč.
Međutim, izjava pisca "Mraka" i "Opadanja", kako je bio protiv sporazuma iz Brisela, dovodi u sumnju istinitost pisma PM Dačića koje je poslao Barunici - u njemu lepo piše da ja stav Vlade jedinstven, na osnovu jedinstva delegacije Srbije u Briselu. Vladina Kancelarija za Kosovo je baš to - Vladina. Ko se nije slagao sa konačnim ishodom 10. runde, a njega je mogao da vidi čak i Rej Čarls nasred nekog tunela u ponoć tokom pomračenja Meseca, taj bi podneo ostavku pre odlaska u Brisel.
Da li je u pitanju pranje ruku, obraza i dveri neumlja, ili se ovako upražnjava mesto na koje će se ukliniti neko iz tvrde struje kako bi se i takvi namirili - ostaje da vidimo šta će na to reći šef Zgulinove koalicije.
Ovo je još samo jedna od omiljenih nacipatriotskih igrica domaćih samoproklamovanih ultralevaka od malih nogu. Stara, proverena i providna.
Dao je reč...
Šta bi tek bilo da je dao rečenicu?
Dao je reč...
Šta bi tek bilo da je dao rečenicu?
2. Klovn
Finale artističke tačke započete 1989. godine, dao je 2013. neko ko danas ne bi postojao na političko-estradnoj sceni da je pre 24 godine gazio mestan zajedno sa Požarevcem. Jednostavno, kao takav ne bi bio nikome bitan niti zanimljiv. Bilo je u prošlosti sijaset drugih i zgodnijih prilika za odavanje počasti herojima Boja kosovskog, ali i žrtvama potonjeg domaćeg junaštva i nečojstva širom balkanske Uklete avlije.
"Rđom kapo dok mu je kolena", stihovi su kojima bi se pošast tipa Vjerica Radeta Todorović naradovala glede pada sa motora i lomom dugih kostiju, tj. cirkuske akrobacije koju je N.Č. svojevremeno upriličio javnosti srBopalanke. Isti onaj otužni panonski harlekin, koji je tvrdio da je sedeo na svojoj ruci dok ne utrne, kako bi mu bilo lakše da glasa za Koštunicu.
Možda je došlo vreme da konačno sedne i na sopstveni jezik. Zbog bljutavog ukusa, ako već ni zbog čega drugog. Put od zida smrti do poda arene prekrivenog piljevinom, peskom i slonovskim ekskrementima - nije tako dug, kao što se na prvi pogled čini.
3. Žena-zmija
a) Transuerso Inversus
b) Mutatio Translitus
c) Caribrod
d) Dimitrovgrad
d) Dimitrovgrad
Zoran Ostojić, novembar 2011 (po raznim novinama): "Posle svega što se dešava u našoj politici, moguća je i saradnja LDP i SNS ukoliko prihvate našu politiku."
Prihvaćeno.
Zaječar 2013: Raspušteni LDP podržava zahtev SNS i DSS za smenu Boška Ničića.
Postoje neki poslanici LDP koji su svojevremeno potpisali Dinkićevu budalaštinu o regionalizaciji i decentralizaciji, na sred ulice, a da nisu imali pojma šta potpisuju. Barem tako tvrde, neki od tih...
1) Dođe tako, negde 2005. godine, delegacija lokalnog odbora GSS iz jednog grada kraj Morave, do prestoničke vrhovne komande Partije na konsultacije, pa zapitaju Strašnog O'stoju šta da čine. Vele, imaju dovoljno odbornika da naprave sami koaliciju sa radikalima i preuzmu vlast u svojoj opštini. O'stoja, uz kez, odgovori: "Samo probajte..."
Eto, koalicija GSS+SRS nikada nije bila moguća.
2) Međutim, LDP+SNS - e, to je već nešto sasvim drugo.
A sve isti do istog, na obe strane.
3) Do 2009. u Negotinu su na vlasti bili SRS i lokalni Pokret za moju avliju&kesu, od 2010. prepakovani u SNS i agroLDP. Red je da se vrate u opštinske fotelje, u narednih godinu dana. Još se nisu zajedno oprobali pod novim imenima. Opcija je skoro sasvim izgledna, ionako svi beže od slikanja sa SPS osim sumanutih zombi-demokrata koji su već počeli da idu i na sopstvenu pomanu, svaki čas - kod drugog domaćina.
Nije mi žao prve nemogućnosti, ni druge realnosti, a naročito ne treće budućnosti.
Uopšte, babe mi.
Pre sto i kusur godina, ondašnji liberali i naprednjaci su doćerali gvozdenog konja u Srbiju. Red je da nastave gde su stali, ionako je Srbija danas skoro ista kao što je tada bila. Geografski, ali i ne samo tako.
Nego, odakle ono "žena-zmija" u naslovu?
Eto, tako. Ko gleda a ne vidi, ne pomaže mu ni objašnjenje u koloru.
Posle uparivanja po Palankama zarad vlastodržanja, sledi integracija SNS i LDP u jednu stranku, po formuli onomad primenjenoj sa svrhom da se nestane GSS. Vučić kreće u predizbornu kampanju sa Čedinom agendom glede jeropukovnika Amph.Radovića, uz pobednički slogan "Popu popovo, meni sve ostalo - konvertibilni PREOKRET ili ništa!". Na tim unutarstranačim izborima pravo glasa imaće svi aktuelni članovi SNS i LDP koji su se tu zatekli do Vidovdana. Ostali - stoj! Pa ko pobedi, u fer trci za predsednika buduće stranke, zvaće se Aleksandar. Ko izgubi, dobija džak brašna na poklon. Da gaji crve, za pecanje.
Kako izgleda jedan reprezentativni primerak klasičnog savremenog konvertita u cirkusu Srbija?
Visok je k'o roda, a leti još višlje od toga, bez da maše krilima (koja ionako nema).
Guta zarđale kašike, kosture iz ormara, tri praseta, žabe i popove (opora je to mana, otud skupljena usta).
Od preteranog noćnog čitanja sledećeg: opus Vebera i Makijavelija, politički manifest GSS, predizborni Đilasov program za Beograd, medijski priručnik NDI, saopštenje majki Srebrenice, statut općine Vinkovci, Filosofija palanke, Divlje društvo, Levijatan, O proseravanju, Ivica i Marica, Čarobni pasulj, stripovi Resident evil i Dikan, pa Crven ban, Bordel muza, Psihologija stada, Intelektualna istorija liberalizma, plus gledanje filma "Ako Srbija stane" najmanje jednom dnevno - takav obavezno počne da nosi naočari. Možda sve gorenavedeno baš nešto i ne razume, al' što izgleda pametan... skoro k'o Maja Gojković.
Nego, da sačekamo malo. Prvo da vidimo kada će Aleksandar Dugi početi da nosi ljubičastu kravatu, pa onda sve ostalo.
Ovo je vrlo opasna tačka, koju može da izvede samo uvežbani profesionalac. Zove se "klečanje na sopstvenom mozgu", pomalo podseća na salto mortale u parteru, umesto u vazduhu. Da li je ovo privid pokajanja, ili krokodilske suze u stilu "zbogom oružje" - pokazaće vreme.
Koraks je svojom karikaturom rekao sve.
Ova tridigitnosrbujušča zamlata ne prestaje da baulja po tviteru i njujorškim kafanama, sve o trošku građana Srbije. Ako već ne prevrće stolove, maršira na Drinu, ismeva Ban Ki Muna, arlauče Đokoviću, premerava onu stvar sa Šapićem... onda obavezno mora da napravi još neki gaf kako bi dokazao da mu je IQ debelo zašao u minus.
Čovek mu je lepo rekao ko je, ali njemu to nije bilo dovoljno. Potom dobije i dodatni bosanski šlag iz Njujorka. Još samo nedostaje da se oglasi Palma Jagodinski, ustvrdi kako Vuk i Sanela lažu, i da je pravi BonoVox kod njega, u jagodinskom muzeju figura. Uvošten.
Baš čovek-đule, od sunđera.
Bolid.
p.s.
Znajući od kakvog je štofa Pol Dejvid Hjuson, uopšte me ne bi začudilo da je, zapravo, zaista to bio on sa Jeremićem Troprstim. Sve je ipak samo biznis, zar ne? Šou biznis.
Daje se na znanje, ovaj dobošar & bljuvač sumpora naskroz je prolupao i ne zaslužuje da izgubite na njega ni sekund svog vremena. Uopšte me ne bi čudilo da, koliko sutra, pozove Srbe iz Kosovske Mitrovice da proglase kompletan višemilionski "ostatak Srbije" za autonomaše i separatiste. Naravno, osim Njega i Njegovih.
Btw, engleski naziv za zvekir na vratima, "the Head on the Door", možete na srpski u slobodnoj formi prevesti i kao: "Koštunica u Dverima". Ne biste uopšte pogrešili, jer crknuta riba od glave smrdi.
Prihvaćeno.
Zaječar 2013: Raspušteni LDP podržava zahtev SNS i DSS za smenu Boška Ničića.
Postoje neki poslanici LDP koji su svojevremeno potpisali Dinkićevu budalaštinu o regionalizaciji i decentralizaciji, na sred ulice, a da nisu imali pojma šta potpisuju. Barem tako tvrde, neki od tih...
1) Dođe tako, negde 2005. godine, delegacija lokalnog odbora GSS iz jednog grada kraj Morave, do prestoničke vrhovne komande Partije na konsultacije, pa zapitaju Strašnog O'stoju šta da čine. Vele, imaju dovoljno odbornika da naprave sami koaliciju sa radikalima i preuzmu vlast u svojoj opštini. O'stoja, uz kez, odgovori: "Samo probajte..."
Eto, koalicija GSS+SRS nikada nije bila moguća.
2) Međutim, LDP+SNS - e, to je već nešto sasvim drugo.
A sve isti do istog, na obe strane.
3) Do 2009. u Negotinu su na vlasti bili SRS i lokalni Pokret za moju avliju&kesu, od 2010. prepakovani u SNS i agroLDP. Red je da se vrate u opštinske fotelje, u narednih godinu dana. Još se nisu zajedno oprobali pod novim imenima. Opcija je skoro sasvim izgledna, ionako svi beže od slikanja sa SPS osim sumanutih zombi-demokrata koji su već počeli da idu i na sopstvenu pomanu, svaki čas - kod drugog domaćina.
Nije mi žao prve nemogućnosti, ni druge realnosti, a naročito ne treće budućnosti.
Uopšte, babe mi.
Pre sto i kusur godina, ondašnji liberali i naprednjaci su doćerali gvozdenog konja u Srbiju. Red je da nastave gde su stali, ionako je Srbija danas skoro ista kao što je tada bila. Geografski, ali i ne samo tako.
Ukaz: Ot dnes, LDP nosi imeto __________
(upisati po želji)
Nego, odakle ono "žena-zmija" u naslovu?
Eto, tako. Ko gleda a ne vidi, ne pomaže mu ni objašnjenje u koloru.
4. Gutač žaba
Amfiloxijus: Miran mali, munja te Radeta Nebeska spalila!
Vučić: Ju tokin tu mi?
Posle uparivanja po Palankama zarad vlastodržanja, sledi integracija SNS i LDP u jednu stranku, po formuli onomad primenjenoj sa svrhom da se nestane GSS. Vučić kreće u predizbornu kampanju sa Čedinom agendom glede jeropukovnika Amph.Radovića, uz pobednički slogan "Popu popovo, meni sve ostalo - konvertibilni PREOKRET ili ništa!". Na tim unutarstranačim izborima pravo glasa imaće svi aktuelni članovi SNS i LDP koji su se tu zatekli do Vidovdana. Ostali - stoj! Pa ko pobedi, u fer trci za predsednika buduće stranke, zvaće se Aleksandar. Ko izgubi, dobija džak brašna na poklon. Da gaji crve, za pecanje.
Kako izgleda jedan reprezentativni primerak klasičnog savremenog konvertita u cirkusu Srbija?
Visok je k'o roda, a leti još višlje od toga, bez da maše krilima (koja ionako nema).
Guta zarđale kašike, kosture iz ormara, tri praseta, žabe i popove (opora je to mana, otud skupljena usta).
Od preteranog noćnog čitanja sledećeg: opus Vebera i Makijavelija, politički manifest GSS, predizborni Đilasov program za Beograd, medijski priručnik NDI, saopštenje majki Srebrenice, statut općine Vinkovci, Filosofija palanke, Divlje društvo, Levijatan, O proseravanju, Ivica i Marica, Čarobni pasulj, stripovi Resident evil i Dikan, pa Crven ban, Bordel muza, Psihologija stada, Intelektualna istorija liberalizma, plus gledanje filma "Ako Srbija stane" najmanje jednom dnevno - takav obavezno počne da nosi naočari. Možda sve gorenavedeno baš nešto i ne razume, al' što izgleda pametan... skoro k'o Maja Gojković.
Nego, da sačekamo malo. Prvo da vidimo kada će Aleksandar Dugi početi da nosi ljubičastu kravatu, pa onda sve ostalo.
5. Fakir
Ovo je vrlo opasna tačka, koju može da izvede samo uvežbani profesionalac. Zove se "klečanje na sopstvenom mozgu", pomalo podseća na salto mortale u parteru, umesto u vazduhu. Da li je ovo privid pokajanja, ili krokodilske suze u stilu "zbogom oružje" - pokazaće vreme.
Koraks je svojom karikaturom rekao sve.
6. Čovek-đule
moša...
Ova tridigitnosrbujušča zamlata ne prestaje da baulja po tviteru i njujorškim kafanama, sve o trošku građana Srbije. Ako već ne prevrće stolove, maršira na Drinu, ismeva Ban Ki Muna, arlauče Đokoviću, premerava onu stvar sa Šapićem... onda obavezno mora da napravi još neki gaf kako bi dokazao da mu je IQ debelo zašao u minus.
Čovek mu je lepo rekao ko je, ali njemu to nije bilo dovoljno. Potom dobije i dodatni bosanski šlag iz Njujorka. Još samo nedostaje da se oglasi Palma Jagodinski, ustvrdi kako Vuk i Sanela lažu, i da je pravi BonoVox kod njega, u jagodinskom muzeju figura. Uvošten.
Baš čovek-đule, od sunđera.
Bolid.
p.s.
Znajući od kakvog je štofa Pol Dejvid Hjuson, uopšte me ne bi začudilo da je, zapravo, zaista to bio on sa Jeremićem Troprstim. Sve je ipak samo biznis, zar ne? Šou biznis.
7. Bljuvač
U boj, Srblji!
Imate moju podršku. Iz podruma.
Daje se na znanje, ovaj dobošar & bljuvač sumpora naskroz je prolupao i ne zaslužuje da izgubite na njega ni sekund svog vremena. Uopšte me ne bi čudilo da, koliko sutra, pozove Srbe iz Kosovske Mitrovice da proglase kompletan višemilionski "ostatak Srbije" za autonomaše i separatiste. Naravno, osim Njega i Njegovih.
Btw, engleski naziv za zvekir na vratima, "the Head on the Door", možete na srpski u slobodnoj formi prevesti i kao: "Koštunica u Dverima". Ne biste uopšte pogrešili, jer crknuta riba od glave smrdi.
***
Stvari se kreću, obrću, preokreću. Ponekad stoje ili krenu unatrag. Isto je i sa ljudima.
Konvertit, prevedeno sa latinskog, znači preobraćenik. Neko ko se preokrenuo, i od sad radi za naše (što reče Ilija Čvorović).
Međutim, raditi za nas i našu stvar, uopšte ne mora da znači da je izvođač radova zaista postao konvertit, pardon - preobraćenik, i da je zaista iskren u tome. Misliti, pričati ili raditi, u Srbiji ne egzistiraju zajedno u istom univerzumu.
Ne radi se tu ni o kakvom fatalizmu, beslovesnosti, nerazumevanju, ostrašćenosti, mržnji, ljubomori, neshvatanju istorijskog trenutka, neopravdanom strahu ili čangrizavom životarenju na jaslama "građanističke" prošlosti. Nije u pitanju ni formula prva + druga = treća Srbija.
Nećete me ubediti da je Aleksandar Vučić promenio mišljenje, stav, viziju budućnosti Srbije pa čak i političku platformu. Jer nije.
Ukoliko je bio jedan od najogavnijih ratnih huškača tokom devedesetih, odvaljivao tablu sa nazivom bulevara Zorana Đinđića pa kačio onu sa imenom ubice, ili 2008. u kampanji za gradonačelnika Beograda glumatao finoću i manire u stilu Građanskog Saveza Srbije - sve zarad čistog političkog pragmatizma određenog trenutka, zašto bih poverovao kako sada ne čini to isto. Folira se, da bi zagrabio što više budućih glasova i tako obezbedio sebi još više moći u odnosu na ovo što danas ima, i to ne baš sasvim legalno.
Makar zbog te table sa nekog novobeogradskog zida, ako ni zbog čega drugog, bljutavo je stavljati ovog, bolje je reći političkog pervertita nego konvertita, u istu rečenicu sa Zoranom Đinđićem i njegovom idejom i vizijom budućnosti Srbije. On se uopšte nije preobratio, već se kao i obično - prilagođava. Koristi mimikriju, premazuje svim bojama.
Ne, ne verujem mu. Ni njemu, niti onome što radi, jer ne pokazuje ni trun iskrenosti u tome. Prodaće nas, koliko sutra, isto kao što je to uspešno radio do sada tokom više od dvadeset godina, jašući sinusoidu lične zadovoljštine, sa sve većim bregovima i sve plićim doljama.
Aleksandar Vučić zna da će na narednim izborima uspeti da zadrži nemali deo definitivno sluđenog nacionalistički nastrojenog dela biračkog tela, kao što zna i da je na onoj "drugoj strani" većina onih koji su više deklarativno nego suštinski demokrate, liberali, socijaldemokrate, levičari, umerenjaci, pobornici civilnog društva i građanskih prava i sloboda. Preko svojih čauša pušta abrove o tome kako će "zbrisati SPS sa političke scene", praviti "veliku koaliciju sa DS", deli crkvi sikteruše sve više i češće, i na taj način farba i pazari one koji su do juče na sam njegov lik dobijali vomitus nadražaj.
Glumi finog komšiju koga bi svaka domaćica za zeta poželela, a bogumi i za švalera.
Zna on da u "drugoj Srbiji" ima mnogo više onih koji su tu jer se nisu nešto ogrebali o "prvu Srbiju", i zato će im (kao i njihovoj sabraći u "svojim" redovima) ponuditi nirvanu u vidu uravnilovke. Varalica, zvončić za ovogodišnju Vrbicu na trobojnoj traci, nezvanično je obnarodovana na današnju Cvetnu nedelju, u vidu najave ujedinjujućeg referenduma o sudbini Briselskog sporazuma.
Kosovskim Srbima deli fakofove šakom i kapom, jer mu više nisu bitni. Biračko telo DS u raspadu daleko je zanimljivije i veće od ukupnog broja Srba na Kosovu. Zaključak se sam nameće.
Tek ćemo se naslušati njegovih mantri o činjenično ojađenim, siromašnim, opljačkanim, prevarenim i u mnogo čemu zakinutim građanima Srbije, za koje je spreman da, ako treba, žrtvuje čak i dioptriju. Jer - voli i on nas.
Ovo važi za sve akrobate ne domaćoj političkoj sceni - koliko za Vučića, podjednako i za ostale, koji oko njega usijanog sve bleđi orbitiraju.
Živadine Jariću, bre stvarno ¡ʇǝɹʞoǝɹd
Nego, baba - daj ti svakom od ovih cirkuzanata po jedan takav uskličnik na kraju njihovih tačaka. Za poneti, ne za ovde.
Za umjetnički dojam.
Konvertit, prevedeno sa latinskog, znači preobraćenik. Neko ko se preokrenuo, i od sad radi za naše (što reče Ilija Čvorović).
Međutim, raditi za nas i našu stvar, uopšte ne mora da znači da je izvođač radova zaista postao konvertit, pardon - preobraćenik, i da je zaista iskren u tome. Misliti, pričati ili raditi, u Srbiji ne egzistiraju zajedno u istom univerzumu.
Ne radi se tu ni o kakvom fatalizmu, beslovesnosti, nerazumevanju, ostrašćenosti, mržnji, ljubomori, neshvatanju istorijskog trenutka, neopravdanom strahu ili čangrizavom životarenju na jaslama "građanističke" prošlosti. Nije u pitanju ni formula prva + druga = treća Srbija.
Nećete me ubediti da je Aleksandar Vučić promenio mišljenje, stav, viziju budućnosti Srbije pa čak i političku platformu. Jer nije.
Ukoliko je bio jedan od najogavnijih ratnih huškača tokom devedesetih, odvaljivao tablu sa nazivom bulevara Zorana Đinđića pa kačio onu sa imenom ubice, ili 2008. u kampanji za gradonačelnika Beograda glumatao finoću i manire u stilu Građanskog Saveza Srbije - sve zarad čistog političkog pragmatizma određenog trenutka, zašto bih poverovao kako sada ne čini to isto. Folira se, da bi zagrabio što više budućih glasova i tako obezbedio sebi još više moći u odnosu na ovo što danas ima, i to ne baš sasvim legalno.
Makar zbog te table sa nekog novobeogradskog zida, ako ni zbog čega drugog, bljutavo je stavljati ovog, bolje je reći političkog pervertita nego konvertita, u istu rečenicu sa Zoranom Đinđićem i njegovom idejom i vizijom budućnosti Srbije. On se uopšte nije preobratio, već se kao i obično - prilagođava. Koristi mimikriju, premazuje svim bojama.
Ne, ne verujem mu. Ni njemu, niti onome što radi, jer ne pokazuje ni trun iskrenosti u tome. Prodaće nas, koliko sutra, isto kao što je to uspešno radio do sada tokom više od dvadeset godina, jašući sinusoidu lične zadovoljštine, sa sve većim bregovima i sve plićim doljama.
Aleksandar Vučić zna da će na narednim izborima uspeti da zadrži nemali deo definitivno sluđenog nacionalistički nastrojenog dela biračkog tela, kao što zna i da je na onoj "drugoj strani" većina onih koji su više deklarativno nego suštinski demokrate, liberali, socijaldemokrate, levičari, umerenjaci, pobornici civilnog društva i građanskih prava i sloboda. Preko svojih čauša pušta abrove o tome kako će "zbrisati SPS sa političke scene", praviti "veliku koaliciju sa DS", deli crkvi sikteruše sve više i češće, i na taj način farba i pazari one koji su do juče na sam njegov lik dobijali vomitus nadražaj.
Glumi finog komšiju koga bi svaka domaćica za zeta poželela, a bogumi i za švalera.
Zna on da u "drugoj Srbiji" ima mnogo više onih koji su tu jer se nisu nešto ogrebali o "prvu Srbiju", i zato će im (kao i njihovoj sabraći u "svojim" redovima) ponuditi nirvanu u vidu uravnilovke. Varalica, zvončić za ovogodišnju Vrbicu na trobojnoj traci, nezvanično je obnarodovana na današnju Cvetnu nedelju, u vidu najave ujedinjujućeg referenduma o sudbini Briselskog sporazuma.
Kosovskim Srbima deli fakofove šakom i kapom, jer mu više nisu bitni. Biračko telo DS u raspadu daleko je zanimljivije i veće od ukupnog broja Srba na Kosovu. Zaključak se sam nameće.
Tek ćemo se naslušati njegovih mantri o činjenično ojađenim, siromašnim, opljačkanim, prevarenim i u mnogo čemu zakinutim građanima Srbije, za koje je spreman da, ako treba, žrtvuje čak i dioptriju. Jer - voli i on nas.
Prijatelji, zemljaci, deco Julijeva, o počujte:
Dođoh da pokopam Cezara, ne da ga slavim.
Dođoh da pokopam Cezara, ne da ga slavim.
Zlo, što ga čovek počini, opstaje,
a dobro, sa kostima njegovim izmešano ostaje.
Neka tako i sa Cezarom bude.
(William Shakespeare)
Sve ljude lako vučeš za nos neko vreme, neke sve vreme, ali ne možeš vući za nos sve ljude sve vreme.
(Abraham Lincoln)
Ovo važi za sve akrobate ne domaćoj političkoj sceni - koliko za Vučića, podjednako i za ostale, koji oko njega usijanog sve bleđi orbitiraju.
Živadine Jariću, bre stvarno ¡ʇǝɹʞoǝɹd
Nego, baba - daj ti svakom od ovih cirkuzanata po jedan takav uskličnik na kraju njihovih tačaka. Za poneti, ne za ovde.
Za umjetnički dojam.
No comments:
Post a Comment