Brzim uvidom u spomenar Premijera Unutrašnjih Poslova Srbije, (uvek gladni romansi) mediji su otkrili njegov najnoviji izliv strasti, adresiran na obožavanu mu ljubu nikad dokučenog joj osmeha pod šiškama. I, naravno - tim pre ga objaviše!
Pogledajte to, Milojko Pantiću, pooooogledajte...
Pogledajte to, Milojko Pantiću, pooooogledajte...
Ne razumete šta ovde piše, zato što ne govorite engleski ili neki drugi strani jezik? Sram vas bilo, kako ste mislili da sarađujete sa stranim lovatorima kada, već koliko sutra, nagrnu sa investicijama u hiperkooperativnu Socijalistički Naprednu Federativnu Republiku Kraljevinu Srbiju - ko zna kakve će sve blagodeti sa sobom doneti i nuditi svima nama, a vi ćete samo nerazumno nerazumevajući blenuti, baš k'o tele u ljubavno pismo pod memorandumom.
No, dobro. OK, oprošteno vam je i ovoga puta, kao i svakoj drugoj degenernaciji koja raste, razvija se, mutira do akno i akromegaličnih dimenzija, sa sve pripadajućim napućenim usnama i firmiranim kineskim naočarima bez dioptrije.
Kako biste razumeli svu težinu trenutka koji mori našeg mladog Wertherkanzlera, evo prevoda pisma na odomaćeni nam jezik:
...
Beograd,
22.april 2013. godine
22.april 2013. godine
Draga Barunice Kašteli,
Jedina, malena, volim te, sakam te, jedina, malena, želim da, jedina, malena, volim te, sakam te, jedina, malena, zelim da fukam te. Jedina, malena, volim te, sakam te, jedina, malena, želim da fukam te, jedina, o, malena, volim te, sakam te, jedina, želim da fukam te do zorata.
Bez tebe ne mogu da spavam, bez tebe više ja ne učim ko pre, i samo mogu još da lutam i tako probam da zaboravim sve.
Bez tebe ne mogu da spavam, bez tebe više ja ne učim ko pre, i samo mogu još da lutam i tako probam da zaboravim sve.
Jedina, malena, volim te, o, sakam te, jedina, voljena, želim da fukam te. Godine, o, jedina, mimo nas prolaze, mojata, o, željata da fukam te ne prestaje.
Jedina moja devojčice, ovo je tvoja pesma, spevao sam je tebi, tebi, inspiracijo moga života. Svaki tren proveden sa tobom ostao je zabeležen duboko u meni kuda god krenem, ma šta da radim, i na javi, i u snu, tvoj lik mi je pred očima. Treperi u izmaglici sećanja i gleda me blago, tako nežno i nevino kako samo ti umeš. Ti si kao bajka, mirišljava moja kao cvet koji nikad ne vene. Maco, Keti, ti si kao sunce koje nam život daje, tako topla i sjajna, tako velika i žuta.
Jedina moja devojčice, ovo je tvoja pesma, spevao sam je tebi, tebi, inspiracijo moga života. Svaki tren proveden sa tobom ostao je zabeležen duboko u meni kuda god krenem, ma šta da radim, i na javi, i u snu, tvoj lik mi je pred očima. Treperi u izmaglici sećanja i gleda me blago, tako nežno i nevino kako samo ti umeš. Ti si kao bajka, mirišljava moja kao cvet koji nikad ne vene. Maco, Keti, ti si kao sunce koje nam život daje, tako topla i sjajna, tako velika i žuta.
Devojčice moja, jedina moja ljubavi, volim te, volim te, volim te.
Iskreno,
tvoj
И.
tvoj
И.
...
Frankeštajnovo čudovište u romanu Meri Šeli, skrpljeno od delova mrtvih ljudi - baš poput sadašnje Vlade skrpljene od delova politika za koje su mnogi naivno pomislili kako više nisu živuće - u jednoj sceni nalazi kofer u kome su tri knjige: "Ljubavni jadi mladog Vertera" (Gete), "Žitija plemenitih Grka i Rimljana" (Plutarh) i "Izgubljeni raj" (Milton). Niko ne zna šta je zaista našao mladi Sloboverter u svom koferčetu, ali čisto sumnjam da su u pitanju bila književna dela. Frankenštajnovo čedo, ili bolje reći Vatra modernog Prometeja, čitajući pronađene knjige upada u zamku samoidentifikacije sa mladim Verterom i njegovom sudbinom, glede neuzvraćene ljubavi, i tako, pronalazi put ka sopstvenoj propasti.
Ko je kome i šta neuzvratio, to razlučite sami. Da ne kvarimo užitak em umjetnički dojam.
***
Stvarno svašta...
Odeš malo na urlaub do Borskog jezera, čisto da odmoriš dušu od komunalizma u praksi & ostalih aktuelnih pseudopolitičkih bauljanja nacije Nebeske, kad... imaš šta da vidiš pri povratku: Otpade kamen sa srca Srbije!
Ili je, možda, to srce i samo bilo okamenjeno, pa se đuture otkotrljalo, još u nekada davno smuvanom paketu koji nam je kao deci ostavio Drug Deda Mraz. Cuzamen, svima po liz iz njegove ruke. Onako, po pahomijski, al' na nacionalnom nivou i sa stilom.
Kako god bilo, a biće, bez obzira na kiselu euforiju koja divlja po medijima, nikako ne mogu niti imam nameru da se saglasim sa onima koji poslednjih dana kao papagaji ljubomorno kukuriču mantru "ako, i treba da to oko Kosova završe oni koji su započeli". Kakva budalaština.
Onaj ko je započeo progon nesrBskih ljudskih jedinki, balkansku varijantu aparthejda, patriotsku pljačku sjebane Srbije, ratne zločine raznih strana pod istom zastavom laži i ludila, zakopavao žive a iskopavao mrtve samo zato što u govor umeću slovo "j" na pogrešnim geografskim koordinatama ili čak uopšte ne govore S/H da ih ceo svet razume, e baš taj ne treba ništa "da završava". Treba da završi tamo gde mu je mesto - u zatvoru. Tih i takvih faktora stabilnosti nam nikada u istoriji nije ponestajalo, njihovi inkubatori uvek rade punom parom.
Aktuelni privid okončanja najnovijeg kič-kečerskog tri-na-jedan rundovanja, imaće za posledicu nešto o čemu se skoro niko ne usuđuje, barem ne javno, da govori.
Ćutljiva većina, taj večiti generator varijante weltschmerza koju praktikuje srBska palanka i najveći izolacioni sloj između nje same i realnosti, biće još jednom amnestirana od saučesništva u propalim poduhvatima. Oni, koji su ćutanjem, sleganjem ramenima, netalasanjem, nezainteresovanošću i neodgovornošću za sebe i druge, klimoglavima, mirenjem, nečinjenjem, samoobmanjivanjem pa i laganjem doprineli da ratni huškači postanu mirotvorci, ponovo će izvući svoje male bedne guzice i čistom inercijom nastaviti po starom, kao da se ama baš ništa nije dešavalo svih ovih godina.
Onaj ko je započeo progon nesrBskih ljudskih jedinki, balkansku varijantu aparthejda, patriotsku pljačku sjebane Srbije, ratne zločine raznih strana pod istom zastavom laži i ludila, zakopavao žive a iskopavao mrtve samo zato što u govor umeću slovo "j" na pogrešnim geografskim koordinatama ili čak uopšte ne govore S/H da ih ceo svet razume, e baš taj ne treba ništa "da završava". Treba da završi tamo gde mu je mesto - u zatvoru. Tih i takvih faktora stabilnosti nam nikada u istoriji nije ponestajalo, njihovi inkubatori uvek rade punom parom.
Aktuelni privid okončanja najnovijeg kič-kečerskog tri-na-jedan rundovanja, imaće za posledicu nešto o čemu se skoro niko ne usuđuje, barem ne javno, da govori.
Ćutljiva većina, taj večiti generator varijante weltschmerza koju praktikuje srBska palanka i najveći izolacioni sloj između nje same i realnosti, biće još jednom amnestirana od saučesništva u propalim poduhvatima. Oni, koji su ćutanjem, sleganjem ramenima, netalasanjem, nezainteresovanošću i neodgovornošću za sebe i druge, klimoglavima, mirenjem, nečinjenjem, samoobmanjivanjem pa i laganjem doprineli da ratni huškači postanu mirotvorci, ponovo će izvući svoje male bedne guzice i čistom inercijom nastaviti po starom, kao da se ama baš ništa nije dešavalo svih ovih godina.
Hoće.
Trenutni falš i veoma providan privid zaokreta kod aktuelne političke kaste, samo je puko povlađivanje masi koja se u ovom trenutku zasitila nacionalnih tema. Tu nema ni trunke želje ili namere da se menja stanje svesti građana i društva koje oni čine: radi se o čistom podmetanju i raspamećivanju, čega je palanka večito gladna. Makijavelijeva teorija zadovoljnih i glupih, našla je u potpunosti sopstveno ovaploćenje u Srbiji.
Koliko god se poglavice naših političkih plemena upinjali da javnosti pokažu sopstvenu promenu, preokrenutost u odnosu na sebe iz prošlosti, toliko se supozitorijski buljuci njihovih izvršilaca širom Srbije svom silom uspinju da dokažu kako nikada nisu imali nameru da budu drugačiji. Oni ponovo jašu, ne samo zato što im niko ništa ne može, već mnogo više zato što im niko ništa - neće.
Inertna masa će ponovo u sebe upiti još jedan u nizu istorijskih trenutaka, samodovoljno očekujući neka nova Trumanova jaja i kukajući za slaninom - ili Drugom Titom, svejedno je.
I tako će biti do sledeće prilike, nekog novog brkatog ili ćubastog Izbavitelja, Oca nacije, Mesije, Drekavca... Vođe. Pa onda opet sve nanovo, iz početka, redom.
Baš kako je i red, domaćine.
Pardon - gospodine.
Trenutni falš i veoma providan privid zaokreta kod aktuelne političke kaste, samo je puko povlađivanje masi koja se u ovom trenutku zasitila nacionalnih tema. Tu nema ni trunke želje ili namere da se menja stanje svesti građana i društva koje oni čine: radi se o čistom podmetanju i raspamećivanju, čega je palanka večito gladna. Makijavelijeva teorija zadovoljnih i glupih, našla je u potpunosti sopstveno ovaploćenje u Srbiji.
Koliko god se poglavice naših političkih plemena upinjali da javnosti pokažu sopstvenu promenu, preokrenutost u odnosu na sebe iz prošlosti, toliko se supozitorijski buljuci njihovih izvršilaca širom Srbije svom silom uspinju da dokažu kako nikada nisu imali nameru da budu drugačiji. Oni ponovo jašu, ne samo zato što im niko ništa ne može, već mnogo više zato što im niko ništa - neće.
Inertna masa će ponovo u sebe upiti još jedan u nizu istorijskih trenutaka, samodovoljno očekujući neka nova Trumanova jaja i kukajući za slaninom - ili Drugom Titom, svejedno je.
I tako će biti do sledeće prilike, nekog novog brkatog ili ćubastog Izbavitelja, Oca nacije, Mesije, Drekavca... Vođe. Pa onda opet sve nanovo, iz početka, redom.
Baš kako je i red, domaćine.
Pardon - gospodine.
No comments:
Post a Comment