Razmišljanje jednog radnika u kotlarnici

Na početku, moram da konstatujem kako su „narod“ i „političari“ dva različita sveta. Istina, protrese se društvo svakih par godina, u vreme predizborne kampanje, postane neka vrsta emulzije, pomešamo se međusobno, puno je izrečenih poruka ljubavi i brige... a onda se sve umiri i - odvojimo se, kao ulje i voda. E, sad, s obzirom na to da živimo u istoj državi, moramo i međusobno da komuniciramo na neki način. Postoji nekoliko načina upućivanja poruka, a jedan od njih je i građanska neposlušnost.

Kada se vlast ogluši na sve primedbe, i svi pokušaji da se ukaže na nešto ostanu bez odgovora, dolazi se do toga da narod postane neposlušan. Međutim, ponegde, kao na primer u ovoj državi, to je nemoguće, odnosno, nema smisla! Naime, građanska neposlušnost je nešto kao bojkot, samo je upereno prema državnim stvarima.

Na primer, nezadovoljni ste nekim proizvodom (kvalitetom ili cenom) ili nekom prodavnicom, pa prestanete da kupujete taj proizvod ili u toj prodavnici. Pretpostavlja se da će dotični proizvođač ili prodavac da se zamisli i da učini nešto povodom toga ukoliko veliki broj ljudi počne bojkot. Istovremeno, to podrazumeva da se građanin lišava tog proizvoda ili sebi kaže: "E neće ga, vala, moja noga kročiti u...“ Iskreno, tako se može postupati sa bilo kojim proizvodom ili trgovinom! Problem je što nikako da se sakupi kritična masa kako bi se nešto stvarno sprovelo u delo, odnosno da bojkot pokaže rezultat. Međutim, to je trenutno neka druga tema...

Sa državom i tzv. javnim službama je već totalno druga priča: Bojkot je nemoguć! Ustvari, moguć je samo kad je telefon u pitanju. Ne platite u predviđenom roku i - sledećeg dana vam je telefon mrtav. Samo što taj bojkot nema nekog smisla pored mobilne telefonije...

Međutim, sa drugim službama je već sasvim druga stvar...

Primer #1: Nezadovoljan sam grejanjem. 

Evo, još je hladno, još traje „sezona grejanja“ a grejna tela u stanovima su ledeno hladna! Nije valjda da su očekivali temperature preko 25°C, pa ih je ovo iznenadilo u martu i aprilu? Došlo je do nekog kvara, oni nikako da se snađu već više od deset dana, iako im pošteno plaćano tokom cele godine! Znam kako se to rešava u roku od pola sata, ali ni to nije trenutno tema. E, sad, s obzirom na to da nemam kome da se požalim, nemoguća je bilo kakva komunikacija sa toplanom ili gradskom vladom, odlučim se za bojkot, odnosno da ne platim grejanje! Da li će doći da mi skinu radijatore? NE! Počeće da mi zaračunavaju nekakve kamate i samo će jednog dana da mi pozvone na vrata sudski izvršitelji (tj. državne siledžije, reketaši, mafijaški uterivači). Da li će oni da mi skinu radijatore? Ne! Zapleniće mi stvari iz stana ili ceo stan, a ja ću da završim na ulici! A ja bih baš voleo da mi skinu radijatore, da ne moram da plaćam više tu otimačinu!

Primer #2: Muke sa električnom kamatom. 

Svi obračunavaju nekakve kamate kao da su banke. Njima se više i ne isplati da proizvode i distribuiraju struju, nego da žive od kamata, baš kao i banke!  A ja bih baš voleo da mi isključe struju na neko vreme - i da nas bude više, da bude puno ljudi koji više ne plaćaju ovakvu=nikakvu uslugu! Neko bi morao da se zamisli i učini nešto povodom toga.

Isto je sa porezima i svim ostalim "obavezama".

Vratiću se za trenutak na tzv. grejanje.

Na onom kotlu u kome se greje voda, u toplanama, postoji puno naprava pomoću kojih kotao "komunicira“ s radnikom u kotlarnici. Prvo, tu su sredstva redovne, normalne komunikacije: manometri i termometri. Oni pokazuju trenutni pritisak i temperaturu u kotlu, tako da radnik može normalno da radi svoje poslove - poput svih oblika normalne komunikacije između naroda i vlasti (žalbe, pisma, pritužbe, mediji, obraćanje zastupnicima-poslanicima, pritužbe Zaštitniku građana, žalbe i sudske tužbe protiv institucija...). Postoje i uređaji koji upozoravaju da nešto nije u redu, kao što je na primer "nivostat“, koji upozorava da je nivo vode u kotlu opasno nizak i da „nešto“ (dolivanje vode) mora da se učini. Međutim, ako kotlar nije u kotlarnici ili spava, postoji i sigurnosni ventil sa kojim je povezana čak i truba (sirena) i upozoravajuće crveno rotaciono svetlo. Ovo crveno svetlo u malom broju kotlarnica je zaista u funkciji! Dešavalo se čak i da kotlar iskopča trubu "da mu se ne dere dok spava“!!? A ima i pijandura koje zavrnu sigurnosni ventil "da mu ne pišti stalno“, ili jednostavno odu u drugu prostoriju da spavaju. U takvim situacijama kotao obično eksplodira, nastane ogromna materijalna šteta, a dešava se i da, nažalost, bude žrtava...

Meni ovaj "sigurnosni sistem“ liči na građansku neposlušnost. Pametna vlast ostavlja da taj sistem funkcioniše i reaguje na upozorenje. Ono isključivanje sirene i zavrtanje sigurnosnog ventila je isto kao i dozvola javnim preduzećima da naplaćuju kamate i uvođenje plaćenih državnih siledžija (uterivača dugova).

Onomad je Milanović, srećom, preživeo. Kažem srećom, jer ne volim da se ničija krv proliva, iako ima i onih koji kažu da je zaslužio.

Ako (kad) kotao ponovo eksplodira, ne znam šta će biti... 

Bratislav Rančić

Niš

***

Braca je poslao tekst, da bude objavljen na Građanskom Krugu, i na taj način se pridružio porodici autora koji ovde objavljuju svoje stavove i priče. Dobro nam došao, prijatelju.

Grejna sezona za 2012/2013 je okončana. Slede utuženja i uterivanja za neplaćene račune, širom Srbije. A od jeseni, nova formula: obračun i naplata po izmerenoj isporučenoj količini toplotne energije. Obavezna. Za narednu zimu spremajte krpe, gume, lepljive sunđer-trake, dihtunge, menjajte napukla okna i trulu stolariju, prozore, vrata, popravljajte ventile na radijatorima, budite solidarni i (ko nema) formirajte Skupštine stanara, budite stvarna druga ugovorna strana i partner vašim toplanama na obostrano zadovoljstvo. Cena grejanja će se sve više približiti onoj tzv. ekonomskoj, računi će sigurno biti veći nego što su bili do sada. Samo je na nama da sebe nateramo da ne rasipamo energiju i tako uštedimo koji dinar. Baš kao i sa strujomerom i vodomerom.

Kao što rekoh, grejna sezona je završena, spoljnja temperatura sve više raste, ali nekakav čudan dim se i dalje vije oko kotlarnica i ložionica nadležnih za proizvodnju magle i dimnih signala. Te signale mogu da razumeju samo oni posvećeni i upućeni u nemušti jezik Vlasti.

Ložači, oni u foteljama. Dispečeri stvarnosti i tuđih života.

Sa njima nikako ne pali fora "zažmuri da te ne vide", ne zanosite se.