(Skalina prePoruka)
Zbog nedostatka interesovanja sutrašnjice neće biti!
(natpis olovkom na zidu WC-a
studentskog restorana u Berkliju)
Mladi ljudi više nisu mladi, oni su zombiji ...
(Aleksandar Golubović)
Do mesta dođoh gde sva svetla ćute.
(Dante, Pakao: v28)
Kada čovek nema problema sa samim sobom, od nekud se pojave drugi da mu priređuju nevolje i stvaraju teskobu. Ti drugi, oni su svuda oko nas: šalterski lenjivci u Pošti, mrzovoljna piskarala u Banci, stranački direktori (koji su, elem, već likvidirali po neko društveno preduzeće) u Komunalu, komšije što bacaju smeće kroz prozor sve folirajući se da to oni nikako ne čine. Pa kakva je to onda stvarnost koju živimo? Pravi SF, što bi rekao moj frend Marko – Markoman Stanojević. Može da bude, ali i ne mora. Stvarnost koja sledi logičke zakone, ne odudara od najviših naučnih principa a istovremeno je fantastična, umno bolesna da bi uopšte poverovali da je istinita.
Upravo takva je naša stvarnost, u Srbiji, XXI veku, godine 2009. godine. Mene lično podseća na romane Filipa K. Dika. I šta to čini našu stvarnost tako problematičnom? Pa ljudi, prestareli ljudi koji neće da se sklone nego nam najbolje godine gutaju i brišu svoje bale, preslatke od truleži korupcije – žvale!
Ako imate mumije i matore penzose u najuzdignutijem (najvišem) ORGANU = VLADI, neke Krkobabiće (iliti “baba koja krka” - ne zna se šta) oca i sina mu (takođe penzos) u skupštinu Grada Beograda, budale ministre, savetnike i zamenike isfolirane dupelisce, pomoćnike istih što u toku radnog vremena čupaju obrve (kao Marko Karadžić), njihovu rodbinu, komšije kao vozače, kuvare, vratare i ostalu mnogobrojnu kliku koju mi građani (ovce) plaćamo, onda zaista stvari treba nazvati pravim imenom i reći im to u lice.
Suludi, diktatorski Zakon o informisanju i slični tupavi potezi.
Što se tiče lokalnog polja vlasti (ukrasti) tu su tek bahanalije. U Opštinu se uguralo sve preko veze i meze, u kancelarijama sede jedni drugima na glavi, ne zna im se broj, dok nas sve zajedno čuvaju pregojazni panduri (koji, uzgred, ni slepog ne bi mogli da uhite) i saobraćajci koji se prodaju za jednu pljesku sa lukom od Blagoja, dok konvoji prolaze centrom. Načelnika u Medicinskom centru koji pokušava da povali i poševi sve što se odaziva na žensko ime (ima tu i onih drugih), puže, gmiže i hoda na četiri noge, neradnike u tzv. “kulturnim” institucijama koji ne bi mogli da rade ni kao pomoćnici Voje Kiselog na poljoprivrednom dobru Poljoprivredne škole Bukovo i uslužnim im kancelarijama Štali i Svinjcu. Kada imate takve kretene i još gomilu sličnog sranja, normalno je i da kažete: FUCK OFF!!! Palim ja odavde! Gde?! Bilo gde! U Australiju, na Severni pol, na selo, u cirku&alkohol, gudru, maštu, umetnost, ludilo, kući ...
Kod nas važi pravilo: “Kad ne možeš da ih pobediš, ti pobegni!”
Pa nećemo tako, bratac. Nosićemo se, pa ćemo videti čija majka crnu vunu prede – reći će Ilija Čvorović: “Nisam ni ja sam na ovom svetu. Đuro brate, dođi odmah kod mene.”
Štetočinama i “pacijentima” (koje prethodno imenovah) reći ćemo u lice šta mislimo o njihovim potezima, kočenjima. Naravno da ovo nije otkrivanje rupe u saksiji i da svi Vi, poštovani čitaoci bloga GRAĐANSKI KRUG sve ovo već znate, ali ja želim da Vas podsetim da se ne predajete. Ne dozvolite da vas nekulturna stoka, kvazimoralisti, lažni mondijalisti, činitelji&činioci gluposti, gori od vas zalivaju lažima, svojim štetama koje se svima nama obijaju o glavu. Mladi, perspektivni, kreativni, u zenitu umne i fizičke snage, zbog takvih ne mogu da se probiju. Da izrone. Nesvikli na laktanje, ulizištvo, sitničaranje, strančarenje, lažno tapšanje, već jedino na vrednost svog dela ne mogu se snaći u ovoj našoj SF stvarnosti.
Tamo gde je svaki “Skandal”, prostakluk zanimljiviji, tiražniji, cenjeniji od bilo kog naučnog ili umetničkog dela mora propasti. Kad-tad. Mi smo tobože dekadentno društvo, ne samo da smo eknomski bedni već i duhovno. Predstoji nam totalna dekonstrukcija i rekonstrukcija informisanja, obrazovanja i tzv. slobodnog vremena. Lenjost – RAUS!
Izvanredan pesnik, pripovedač, poznatiji pre u Beogradu, Novom Sadu ali i u Hrvatskoj, BiH, Evropi nego u svojoj sredini, ovonedeljni je gost ArtTerorizma. On je Enes Halilović i ovo je njegov artteroristički portret.
Enes Halilović
LISTOVI NA VODI
izdavač: Prosveta,
godina: 2007
KO JE TO?
Enes Halilović je rođen 1977. u Novom Pazaru, gde (uz povremena odsustvovanja) i danas živi. Pripovedač, pesnik, dramski pisac i novinar, diplomirao je ekonomiju i prava. Osnovao je književni list “Sent”, časopis za književni intervju “Eckermann” i novinsku agenciju Sanapress. Novinar je Radija Slobodna Evropa i AIM-a, dopisnik dnevnog lista “Blic”. Zastupljen je u nekim antologijama, prevođen na nekoliko jezika.
Objavio je:
- zbirke pesama: Srednje slovo (UPS, Novi Pazar, 1995), Bludni parip (Agena, Beograd, 2000), Listovi na vodi (Prosveta,
- zbirke priča: Potomci odbijenih prosaca (Rad, Beograd, 2004), Kapilarne pojave (Treći trg,
- knjigu kratkih drama: In vivo (Prosveta, Beograd, 2004)
MOŠA/ZANIMLJIVOST
U POTRAZI ZA STILOM
Ti nemaš odluku ni u sopstvenom palcu.
Zato baci novčić
(niz vrijeme,
u prostor).
On će lako pročitati ishod na nebu
i čekaće ga zemlja
koja spokojno prihvata odredbu.
Onaj ko dobije pismo
izgubio je glavu.
Poetika Enesa Halilovića odlikuje se konciznošću, odabirom tradicionalnih simbola, poigravanjem sa mitovima (naročito antičkog sveta) na jedan savremen, zanimljiv i besprekorno stilski zavodljiv način. Halilović nema problema sa sobom, sa tim da se u današnjoj Srbiji izjasni kao Bošnjak, muslimanske veroispovesti, da se izjasni najpre kao čovek, kao pesnik, pripovedač i novinar, misleće biće i da imenuje sve ono što ga tišti, stvara teskobu, nelagodnost sopstvenog bitisanja.
NA OVAJ DAN
(Ex ore parvulorum veritas)
Na ovaj dan
Da te opet spomenemo Rimljanine,
Koji nam jasno reče
Da istina djeci izlazi na usta.
Sjećam se
Učenici bijasmo tek sa 30 slova
I deset brojki.
Predavač državni, u menzi đačkoj,
Zborio nam je o borbi za slobodu,
O granicama i krvi,
O zastavi,
I reče: nad svima u zemlji je
Ustav.
Tad neki dječak upita:
A ko je on?
U lirici Halilovića možemo jasno uočiti uticaje vanvremenskih poeta kakvi su Konstantin Kavafi, Borhes, Džubran i drugi, ali ne oponašanje niti potvrđivanje, već potpuno iskreno učestvovanje u lirici i vremenu u kome pesnik živi i stvara. Rat, traume, sankcije i ostala sranja u kojima smno živeli i živimo, tu su. Kao posredni očevidac, pesnik kroz jedan ironičan pristup i prilaz otkriva u komadima i pukotinama svu surovost takve zbilje. Problemi postmiloševićevske Srbije, verskih i građanskih ratova, tolerancije i netolerancije čine pesnika Halilovića (za razliku od izvikanih idiličnih poeta, gostiju 44. Mokranjčevih dana, o kojima ste već imali prilike da čitate) jednim od najozbiljnijih, najzanimljivijih liričara današnje savremen književne i poetske scene, “pesničkog neba” Srbije.
SANTO SUBITO
Santo subito! Santo subito! (Svetac odmah!)
uzvikivanje naroda na sahrani
pape Jovana Pavla II, 08.04.2005.
...
Papa Benedikt XVI odlučio je danas da
ubrzanim procesom proglasi za sveca
svog prethodnika, papu Jovana Pavla II
(RTV CG, 13.05.2005.)
Plače li Grčka danas? Zavidna da li je ona?
Kud ostaju polisi njeni, kud ode suparnik Rim?
Nekad, na trgovima u Grčkoj, birahu vlast za polis,
A sad u Rimu, na sahrani – izbori za nebesa.
Spustiše ga i masa povika:
Santo subito! Santo subito!
Jednoglasno izabran, niko protiv, niko uzdržan.
I formalno, još potpis jedan.
Novog sveca na nebo šalje
Svetac budući.
Plače li danas Grčka?
Daleko ode Rim.
Nasilje koje danas svi osuđuju braneći neka ljudska prava ni sami ne znajući šta zapravo predstavlja isto, takođe je samo loša žvaka i guranje istine pod tepih. Jer svi ti vandali, kao neki fašisti, desničari, ekstremisti, nacionalisti, navijači, obrazovci, štrojevci i ostali, samo su produkt nezadovoljstva, sopstvenih frustracija i nemoći uslovljene upravo nemilosrdnim krkanlukom i bezbrižništvom politikantske oligarhije koja će već sutra, da bi sačuvala svoje dupe, da nas uvali u nova govna. Kao da im je Sloba bio nekada predsednik. Ali, vratimo se poeziji, a za ovo drugo biće tek megdana i bojeva.
U POTRAZI ZA ŠTAMPARIJOM
Države ohole, centri moći,
Vijeća jaraca i palaca
Besplatno daju olovo za municiju.
Nema tih para
Za koje prodaće olovo
Načuju li da poeziju štampaš.
I baš o čemu pričamo ...
TEMELJNA FARBA
Jednog jutra, direktor ugleda na zidu škole
Grafit koji zbori o klanju
I odmah naredi domaru da prekreči zid.
Već sutradan, direktor ugleda isti natpis
I opet pozva domara
Koji opet umoči četku u kreč.
I tako jutrima, i tako godinama,
Direktor poziva domara, domar kreči.
A noć ostavlja crn natpis na bijelom zidu,
A djeca nagađaju ko je pisac tih slova.
Ali jednog jutra, direktor reče da uzalud je krečiti
I domar odmori ruke.
Sutradan na zidu ugledaše
Nečiju krv.
Tako inače počinju ratovi.
OBNOVA UČITELJICE
Kako to nismo znali:
godinama
prokišnjava krov kosturnice.
Javiše u drugom dneviku
da je vlaga uništila kosti očeva
koji su pali misleći da padaju za slobodu.
U trećem dnevniku saopštenje
Vrhovnog savjeta odbrane:
Pribavićemo kosti
za obnovu.
LUBENICE
Leže u vrtu
Miruju
Pod suncem. Smišljaju slast.
Gle,
Ruka uzornog oca
Kuckanjem bira
Koja će pod nož.
Zato ja nikom vrata ne otvaram.
Za vratom mog omiljenog meseca listopada
u smiraj dana 30.IX 2009. godine
u NG
Skala - ŠEHID
15 comments:
Predivne slike i odlican text.Svaka cast.Citateljka
Iskreno,nema shta.
Orginalan post koji ostavlja pozitivan utisak.
Bv.
Hej, kako interesantna problematika.. Ma, uopste nisu oni ljudi krivi, jbg, propustili su u skoli lekcije "uzivati u sitnicama koje zivot znace", i "biti zadovoljan onim sto TI imas, a ne sto drugi nema".. Vecina nazalost funkcionise tako, hraneci se tudjom nesrecom, i onda se pitaju otkud nezadovoljstvo, pa nemaju nista svoje..
Sto se tice njegovog visocanstva salterskog radnika i njegove debilne administracije, koji vristi na mene i baca mi svoju identifikaciju pred oci jerbo, ja sam dosla u 15 do 4 da mi odradi dvominutni posao, za koji je inace placen, a on radi, zamisli molim te, do 4, na tu temu bih mogla u nedogled, ali ce moj 90/50 otici na 200..
E, bas taj "XXI2009SF" gutac godina nas sve redom pokusava pretvoriti u destruktivne umetnike koji su kao ultimativni umetnicki potez izvrsili samoubistvo uoci 21og rodjendana na zgradi policije, kako bi nas eventualno pronasli u poodmakloj fazi raspadanja(jeli su pljeskavicu i nesto je zasmrdelo..)..
Treba se izboriti sa svim tim, pojedinci i manje grupice ne mogu nista, a problem je to sto ljudi nisu spremni(nemaju vremena) da se suoce sa cinjenicama, te nastavljaju u korak sa ovcama koje placaju babama koje ih krkaju, i jos se i nadaju necemu, koje ovce..
Zaista je steta anonimna sto se niste predstavili potpuno ste razumeli moj tekst,iskreno predstavili svoje probleme koji su verujem problemi i vecine nas relativno mladih ljudi.Odlican komentar i moje pitanje-En, ti si?
Ukoliko neko ne zeli da mu komentari budu javni i citani a hteo bi nesto licno da mi napise to moze uciniti na s.s.skala@gmail.com
Napravi svoj profil, S.S.Skala, mislim da je to mnogo korektnije prema tvojim čitateljkama :) nego da koristiš Diogena...i mene si zbunio...polako postaješ popularniji od Marojevića...
SIEG HEIL!
Za 1. deo posta svaka čast. Trebalo bi da proširiš svoje blog aktivnosti
art terorizam + terorizam na sve ostalo. Imaš ti što šta da kažeš. Bila bi šteta čuvati to u sebi. Bilo bi i sebično od tebe ne pružiti nam priliku da to pročitamo.
OK, sve je OK, ali to su samo zapazanja kojih smo svi svesni, ali sta uciniti na polju borbe protiv takve tendencije sunovrata svih nas, kako to izmeniti ili kako pobediti?
Beograd je rekao ono ili Beograd je rekao ovo, ma koji bre beograd, daj da mi nesto kazemo, sta nam se svidja a sta ne, ko moze a ko ne moze!!! Sklonite drtave sedokose starce i starice kojima dismr iz stau i tim trulezom truju sve nas! Kakva cirka , kakva gudra , oni to upravo i zele, da se mladi sto vise marginalizuju i da na tv-u polemisu o tome kako je danasnja omladina posrnula. STOP svemu tome, treba se organizovati i javno istupiti i reci DOSTA BRE, ustucice kao picke ja vam kazem, ali samo organizovano i mudro. Daj da se organizuju tribine, dajte da se svo ovo blogovanje pretoci u javne skupove! Ne dozvolite da toliko lepih misli i izjava koje su dosad ispisane na svim stranama foruma i blogova i to iz mozgova mladih, pametnih i obrazovanih ljudi postanu bledi ostaci negde u mnostvu zastarelih internet strana! Dajte organizujmo se i istupimo javno!
Mi to mozemo i mi to moramo, a oni koji umisljaju da umeju da rukovode ovim gradom neka im se pokaze mesto na koje moraju da budu i da ostanu mirni ili cibe breeeee!!!!!
Obećao sam Skali da neću da trpam (kvazi)politiku uz tekstove o artterorizmu, čisto da ne budemo dosadni na oba polja. Sam se upleo, uvodom u ovaj post. Konačno.
Kažem konačno, jer smo zajedno bili članovi pokojnog GSS-a i nikada nam nije bilo teško da se na sastancima te stranke ponašamo baš kao na blogu, pa i da one matorce u stranci navučemo na ovakav stil. Jbg, luda stranka, zato se nikada nije ni mogla da primi u Srbiji.
Skala izvodi besne gliste i pretvara se da je artizam lek i zaborav. I terorizam pride. Zajebava se sa ortacima + glupiraju se po komentarima = daju povoda pravoj i nepatvorenoj stoki da potom lepi etikete. Razbiću ga, foliranta, jer ne samo da znam nego ZNAM šta sve i koliko može kada ne klizne u hedonizam.
Trebalo je još zimus da krenemo sa tribinama o rokenrolu, prvo je pao predlog da to bude u Domu kulture pa je posle predložen Enter.
Kako god, to i nema neke veze (direktne) sa "politikom" osim kada je reč o punkeraju i Lydonu lično.
Eto, trenutno smo u fazi "ubeđivanja" sa YUCOM-om da dođu u Negotin i održe tribinu na temu "Standardi javnog života". Tema se užasavajuće uklapa u ovo predizborno ludovanje koje se polako ali sigurno zahuktava, i bojim se - opet će nam se obiti o glavu kao i do sada.
Predlažeš tribine?
Jašta, hajde da ih organizujemo.
Ko će da tu dođe, mnogo je važnije pitanje, a mi možemo da pričamo i sami sa sobom ... i da pišemo, kao i do sada.
Valjda neko hoće.
p.s.
Svi nešto mlatimo naokolo, ali niko bre o Haliloviću?!
Lik je opak, kao i Dežulović.
Moj lični favorit je ona o lubenicama: toliko mnogo toga u toliko malo reči ...
Sta uciniti?! Pa, koliko se god ko trudio, neprikosnoveno se zahukta u pocetku, i nakon toga svede na iste male grupice istih ljudi, koji i dalje pokusavaju, svaka cast na upornosti..
Tribine?! Super, OLE!, mada nije pravo pitanje ko ce doci, to je lako, razglas da se deli nesto besplatno, i puna sala, vec je pitanje ko od tih ljudi koji ce se pojaviti ima volje izaci i glasno reci svoje licno misljenje i uvidjanje ove idiotske situacije?
Nema niceg od ovog pisanja, niceg drugog do jadne ali zadovoljavajuce cinjenice da ce barem neko procitati i razumeti, a mi vec predugo pricamo sami sa sobom, svadjamo se i raspravljamo, i tako u jbn nedogled..
Slazem se za lubenicu..
Lale pa ti ovde ipak to najbolje znas!
Mi ostali mozemo samo da omogucimo logisticku podrsku, jer sto vise ljudi vise informacija, koje ces ti lepo da pretocis u nesto pametno. Zato predlazem da po mogucstvu neke informacije idu na pvt, iz razloga bezbednosti onoga koji te informacije prosledjuje. Ipak je bitno sacuvati anonimnost , jer cena moze biti previsoka! A ti ces naravno imati prave vesti koje mogu da itekako posluze!
Pa, cena slobode (govora) nikada i nije bila mala. Kažeš pvtmsg? Pa OK; wellcome to the club, šta misliš kako dolazimo do dobrog dela informacija. Naravno da ne budu objavljene baš sve, ipak postoji određena vrsta provere - informacija a ne informatora - pre nego što se pusti txt. Jasno da deo napisanih stvari u stvarnosti i nije baš takav (konkretno, do "u dlaku"), ali daleko bitnije su situacije a ne likovi, ili npr. sume navodno maznutih para i slično (čime se sve vreme bave negotinski kvaziopozicionari).
Elemdaklem, svako ko ima šta da kaže a stra' ga, ima profil pa neka se tamo informiše o kontaktu. Može i na Negotinskom Forumu, mada sam ga (priznajem) podosta zapostavio jer smo sada svi iz GK skoncentrisani na aktivnosti oko bloga i predstojećeg izbornog ludila.
Svaka pomoć ili podrška - dobrodošle su. Negotinaca je sve manje, i nenormalno je da se dalje ovako nastavi rasipanje dobronamernih, zainteresovanih i voljnih ljudi. Uopšte nije bitno da li su članovi nekih stranaka ili nisu, bitno je da li su i zašto nisu angažovani da rade ono što najbolje znaju i da svima bude dobro zbog toga. A ne kao do sada - de da vidim neka neko kaže da nije tako!
Samo napred.
Nisu angazovani iz prostog razloga jerbo, ta su mesta pokupile necije ljubavnice, tetke, strine, komsije.. A, da predsednika pitas ko mu radi u javnoj ustanovi, odgovor bi bio-ne znam, kao malo dete kad napravi sranje..
Koga je stra', taj i nije bas siguran u ono sto zeli reci, a sta je bilo sa onima koji nemaju volje, jerbo, smatraju da od toga nema nista?! Ko ce inicirati neko okupljanje sa privlacnom parolom, razumnom tematikom i dobrim obrazlozenjem, privuci paznju i otkociti situaciju kako bi mogli da se nadamo da ce stra' biti prevazidjen, sto bi mozda navelo ljude na razmisljanje o nekoj rekonstrukciji, koja iskreno, nije bas blizu.. Nije pametno da se baca novcic, SKALA ZA PREDSEDNIKA!!! OLE! :))))
Post a Comment