Iz žutog keca u crnu osmicu

Proteklo je punih 8 godina otkako je sumanuti Tadić legalizacijom krađe poslaničkih mandata postao jedan od osnivača Partije Toma i Džerija. Zauzvrat, njih dvojica & njihove supozitorije svakoga dana mu se do neba na tome zahvaljuju, konstantno prizivajući "prethodnu vlast" u svojim molitvama Svetom duhu palanaštva.

I treba, nije bilo lako od usijanog samozaljubljenog žutog keca napraviti crnu osmicu; nije, čak ni u bilijaru a kamoli u politici ili stvarnom životu.

Na kraju pitanja 'da li je to reverzibilan proces, je li moguće preokrenuti ga u suprotnom smeru' stoji veliki upitnik. Međutim, kao što postoje i druge boje osim žute i crne, tako postoje i drugi pravci (takođe dvosmerni). Možda, jednoga dana, uspemo da pogodimo onaj pravi i bez svih njih, ofarbanih i prefarbanih svim bojama, pa prestanemo da se krećemo kao bilijarske kugle ili stoka - samo kada nas udare štapom. Biće bolje ako to uradimo sa namerom, nego slučajno.

Ima ovde još uvek živih ljudi, čak i posle crnih osam godina postojanja partije ratohuškača preobučenih u strahohuškače. Ljudi, koji se i dalje ne daju zbuniti lažima dahija. Nemoguće da nema.

Građanski krug

post #33 (21.10.2008): Sajam knjiga

post #551 (21.10.2013): NBS (Napredna Biblioteka Srbije)

Vodimo brigu za zdravlje nacije

U sredu, 19. oktobra tekuće godine, ministar narodnog zdravlja dr. Potter, na osnovu izveštaja inspekcije svog ministarstva obznanjuje da je smenio direktore u negotinskom zdravstvenom centru. Iste one koje je u te fotelje posadio? Doduše, pitanje je da li je i ko tu uopšte smenjen tj. imenovan i u kojoj od organizacionih celina negotinskog (in)saniteta - činjenično stanje na terenu se nešto baš i ne poklapa sa onim što u svojim vestima objavljuju mediji sa nacionalnim frekvencijama & tiražima. Da li je Lončar u svojoj izjavi malo pobrkao lončiće?

OK, politika i domaći mediji uvek sve okrenu naglavačke, ali koji je razlog za smene?

Ovaj:

E pa zaista nije lepo da ih zbog toga smene, pa ih još i "čitaju" na RTS Dnevniku u pola osam. Msm, stvarno...

Mada, što bi rekli džipsi - bolje dat' ćitaju na dnevnik neg' na banderu.

Da li na banderu ili u Informeru - nema neke razlike.

p.s.

Situacija u negotinskom zdravstvu je daleko gora nego što će ministar i njegove komisije ikada hteti i smeti javno da kažu. Za razliku od majmuna, ovde hitna pomoć ne dolazi po pozivu dok im ne kažete godine pacijenta kome su potrebni.

Valjda zbog procene da li im se isplati da dođu, i tako to...

Deco, jel volite brzu vožnju, a?

Ma šta kažete, deco - mladi glumci polaznici Umetničke radionice Kesić, uskliknimo s ljubavlju Halifi bin Zajedu, u vrtiću Abu Dabi, pa vi čak umete i da pevate horski pred kamerama?!

Ne valja vam taj posao.

More, neradnici nijedni, ima da će da mi radite u Juri svi vi odreda.

Dok se još niste odvikli od pelena.

I neću više ništa da čujem! Boli me bre glava od tog piskavog tonaliteta, moji osetljivi čekić, nakovanj i uzengija su fino naštimovani na milozvučni bruj proizvodnih traka a ne na tu, neku, tržišno beskorisnu em po BDP štetnu aktivnost kao što je pevanje.

Aman bre deco, šta sve dopuštate da vam rade protiv mene...

Nego, kako ono beše - jel' volite brzu vožnju, a?

Može i Franckova

Gospodar Vučić je juče posetio kmetove u užasnoj Juri i, ponosan što niko od njih ne nosi čuvene pelene za odrasle (to predstavlja ultimativni dokaz da nedostojni ljudi nemaju nikakve dokaze za ispoljavanje mržnje sproću Njega i stranih investitora koji žele dobro Vođi, Državi, Partiji i Narodu), rešio da upregnutima diljem Jurinog proizvodnog tora pokloni najsavremenije čudo tehnike, po prvi put viđeno u našoj Zemlji. Da (čak) i oni mogu uživati u blagodetima napretka em progresa modernih vremena, kraja istorije i početka praistorije.

Milosrdni Napredni Anđeo je rešio da čak i Jurobovima omogući modernizaciju drevne socijalističko-samoupravne tradicije ispijanja jutarnje/fruštuk/marenda/podnevne/mezetluk/predkrajradnogvremena kafe, nečega autohtono-samo-našeg kojemu su podlegli čak i oni fašisti na Zapadu (a to neće da priznaju). Apropo tog ukletog Zapada, postoje ovde još uvek neke budale i antihristi, što veruju da je Zemlja okrugla a ne razumeju da ako stalno uporno ideš na zapad na kraju obavezno stigneš na istok... Ali to je tema za časove kleronauke, nećemo sad.

I rekoše:

Gle! sa Nebesa se Prorok

međ' raju & robovlje spusti,

i Čudom ih sve odreda dariva

Od Kuma, portabl aparat za sikter-kafu.

Samsung, korejski.

A šta bi drugo.

Paradajzmen

Ko je na slici:
Paradajzmen lost ili Paradajzmen regained?

Večita dilema...

Ako nije jedan od te dvojice, onda je Čeri Lejdi.

Garant.

I neću više ništa da čujem.

Bluz za Čaušeskua

Pozdrav svima.

Danas, više ne možeš računati na zemlju u kojoj si se rodio. Doduše, ne možeš se više osloniti ni na onu koju si odabrao da u njoj živiš. Ne možeš se osloniti na krevet u kome ležiš noću, na sobu u kojoj boraviš preko dana niti na jastuk pod glavom. Ne možeš više računati ni na očekivanu tišinu u svojoj glavi kada sklopiš oči.

Ti, silovatelju beba i lažni ekonomisto - dođi onda u Englesku i proglasi se za kralja Čarlsa III. Niko neće primetiti niti će se zbog toga uznemiriti, ovde Ustav ne važi.

Hajde, kreni. Zbogom. Zbogom!

Eto, onaj tamo, toliko jarko sija da nema šanse da je čovek. To je taj čuveni Genije sa Karpata, što proverava čak i kevinu utrobu, jer zna da će se uskoro ponovo roditi. Hej, ćao Čaušesku! Zdravo, zdravo!

Bože mili, sto mu muka! Pa ja ne bih nikad...

Znaš onu Reginu (da, tu, što trlja bedra), zamislila je tri želje i sve su joj se ispunile - srednja k'o makaze, prva započe poljupcima a poslednja se okonča pesnicom.

(umalo da zaboravim, san mi je preko potreban a nemam ga dovoljno)

U međuvremenu, u Londonu su stvari i dalje po starom - neodrživo se održava. Ko mi je razvalio stražnja vrata... o, to je opet onaj ćelavi buljavi matori kurvar.

U štrokavom irskom sirotištu znamo, strogo službena tajna je da Diki Mauntbaten liže alhemičaru kosku. O Bože, što volim život u demokratiji! Da, da, stvarno ga volim!

Ma volim sve vas!

A onaj tamo, što jarko sija - zaista, nema šanse da je samo čovek. Genije sa Karpata, koji proverava utrobu svoje majke... Hej, vi dole! Vodite računa, evo njega opet među nama. Ćao, ćao Čaušesku! Zdravo, zdravo!

Hvala na pažnji.

Catal Coughlan: Blues For Ceauşescu

Rodio se genije, opet.

Samo sa pogrešne strane Karpata.
Bluz... stvarno, tuga jedna.

Children of the K.

Stiven King ih ne bio ovakve napravio:

Deca K.

Kukuruza, bre.

Glupi ste k'o k

.🌽.

ukuruz.

Privatnost nije zločin

"U Srbiji je prisutan gotovo nepostojeći osećaj za privatnost."

- Peter Burkhard (Danas 02.10.2016)

Privatno, lično, oduvek je bilo najveći neprijatelj kolektivističke anomije plemena, te stare i dobro nam znane palanke, koja je ponovo svom snagom isplivala na površinu Mrtvog mora koje je Srbija povazdan bila (ne zbog Domanovića, već zbog brojnih silnika zbog kojih su mnogi Domanovići morali da opisuju sopstvena Mrtva mora u poslednjih dvesta godina). Uteramo vam strah u kosti, utorimo vas i uniformišemo na bezbroj načina, postrojimo učetvoro da se uz ritam bubnjeva vrtite u krug oko totema - tada je sve moguće, pa i proglasiti zločinom dve duboko privatne stvari: mišljenje i ljubav.

Tada je, takođe, moguće da umesto čitanja Orvelove "1984" dobijete njeno ovaploćenje u vidu nacističke Nemačke, staljinističke SSSRusije i njenih modernih opiljaka, poludele Severne Koreje, zabrađene Saudijske Arabije, licemernog megakomercijalizovanog CCTV Zapada... ili sumanute naprednjačke Srbije.

Da počinite zločin privatnosti prema nametnutom kolektivizmu, pa doveka sa pacovima simbiotički preživate u Pekićevom komunalizmu. Da na vratima stana svakoga od vas stoji isti broj - 101.

Svaki put kada neko kaže "ne znam, ne gledam TV, ne čitam novine", to neodoljivo podseća na Vinstona Smita koji, krijući se od telekrana, beži u mrtav ugao svoje sobe i okreće prvi prazan list svog dnevnika, sa koga nikako da pređe na drugi. Orvelov Vinston Smit, aparatčik Partije, nije gledao niti čitao vesti - on ih je pisao, podjednako za druge i za sebe. Suština se ne krije u "ne gledam, ne čitam" (i to je vid kontrole, odsecanjem od sveta onih koji odbijaju da se drogiraju propagandnim besmislicama, paranojom i autocenzurom), već u "gledam, čitam, zdravorazumski umem da razdvojim istinu od laži i o tome govorim slobodno".

To što imate porodice, plate ili sami čučite u WC-u ne znači da imate privatnost, baš kao što to ne znače ni glasovi koje čujete u glavi (ili oko nje). Naprotiv, to samo znači da su vam toliko dopustili da mislite da mislite - i ništa više. Sebično i privatno nikada nisu bili isto, koliko god da vas i o tome lažu. Privatnost nisu "četiri zida" oko glave (ili u njoj); privatnost je osnovno ljudsko pravo da zidovi nemaju - niti smeju da imaju - ama baš nikakve veze sa njom.

Opstajanje privatnosti je prvi stub odbrane slobode, prvi korak ka njenom osvajanju.

Tako je uvek bilo i biće, i nema drugog puta.

Hortikultura

Na Vračaru, u prizemlju zgrade Opštine, pre tri meseca je otvorena nova ekskluzivna cvećara u kojoj možete kupiti ili naručiti sve vrste japanskih ikebana (moribana, nageire, rika, heika, šoka/seika, kakebana, đijuka) ali i onu jednu domaću (papazjana). Cvećara je posebno specijalizovana za uzgoj uznapredovalih bonsai-partija koje su toliko kompaktne da ih uvek možete nositi sa sobom, po želji i potrebi. Imaju i suze od uvelog rezanog petooktobarskog cveća, naravno.

Poslovođa-aranžer, iako nov u branši, izgleda pomalo poznato... Mada, pogled može da vara, jer lepota leži u oku onoga ko gleda. Kako god, vračare & vračarci abruju da je pravi gazda te cvećare neki proizvođač ruža, ratluka i kišobrana iz Bugarske, koji kompletan asortiman svojih proizvoda na ovdašnje tržište plasira preko Rasima Portfeljanovića Večitog. Mladi agilni poslovođa je tu samo da bi privukao mušterije.

Ukoliko ste zainteresovani da njihove aranžmane imate i u svojoj Palanci, pozovite broj telefonske centrale opštine Vračar. Neko će vas tamo proslediti dalje - možda ne na pravi broj, ali svakako na pravu osobu. Pa da jedni drugima pljunete u šake & obraze i potvrdite pazar.

Kalenić-pijaca je bre to, ej!

Poletarac-kradikalac

Evo kako osoba, koja se predstavlja kao v.d. glodura Politike a odaziva na "Kabinet premijera Aleksandra Vučića", svom snagom vidi naslovnu stranu nedeljnog izdanja najstarije javne kuće informisanja na Balkanu - bez ustaljene karikature Dušana Petričića.
Ali sa stilom, da ne bude baš ista kao naslovna strana Informera, službenog glasila osobe pod navodnicima.

"Petričiću, ili smanji doživljaj ili te nakatranisanog objavljujemo, pa ćeš onda sam da se pocepaš sa naslovne strane"... stara i otrcana fora koju su komunjarski učitelji ovih radikalskih kretena pre trideset i kusur godina uvežbavali na Nebojši Popovu.

Neće moći, jer:

Akrobata leti snažno - vrlo važno

Crep, cipela, cucla, car... Poletarac, prava stvar

appendix
Mala škola kradikalske logike: Dvogled - Kako tumačiti Vučićeve izjave 1. deo + 2. deo + 3. deo