Pre tačno 70 godina, 6. juna 1949. godine, objavljen je roman "1984" Džordža Orvela.
Predskazanje brojnih stvari sa kojima (i u kojima) danas živimo.
Osvrnimo se na sve što je Orvel predskazao u svojoj knjizi i uporedimo to sa sadašnjom situacijom u svetu - koliko su ta predviđanja ispala tačna u distopijskom svetu današnjice, u kome se prati i nadzire svaka reč, neprihvatljiv govor uklanja, istorija prepravlja ili briše, a pojedinci mogu biti proglašeni "nepersonama" zbog stavova koji se ne sviđaju onima koji imaju moć i vlast?
Ispostavlja se da su Orvelova predviđanja bila zastrašujuće tačna.
U "1984" država određuje šta sme da sadrži prihvatljiv govor, u cilju održanja reda u društvu.
U 2019. to radi mala grupa privatnih kompanija iz Silikonske doline, čiji su izvršni rukovodioci sebi dali apsolutnu moć nad time šta nam je dopušteno da onlajn vidimo i kažemo.
U "1984" postoji samo nekoliko (super)država kojima pripada većina svetskog stanovništva.
U 2019. postoji samo nekoliko društvenih mreža kojima pripada većina svetske virtualne populacije.
U "1984" država sprovodi nadzor i cenzuru govora.
U 2019. kompanije, u čijem su vlasništvu društvene mreže, angažuju ogromne armije ljudskih i algoritamskih "vojnika" koji non-stop nadziru njihove korisnike, markiraju one koji počine zločin zlomisli i trajno brišu njihova nedela. Oni koji počine previše zlomisli, bivaju od strane tih istih kompanija izbačeni u status "nepersone", bez ikakvog mešanja od strane države (pa čak i u suprotnosti sa njenim stavovima) i to bez ikakvog prava na žalbu.
U "1984" oni koji počine naročito pogane zlomisli ili imaju dosije prepun istih, bivaju eliminisani u nepostojanje, a svi tragovi o njima izbrisani.
U 2019. kompanije koje poseduju društvene mreže mogu da eliminišu bilo koga u bilo koje vreme iz bilo kog razloga. Onima, koji su proterani iz rajskih vrtova društvenih mreža opasanih zidovima, mogu biti izbrisani svi postovi ikada objavljeni, svaki zapis o njihovom postojanju bačen u crnu rupu u pamćenju. Oni, koji se usude da spomenu imena "digitalno preminulih" ili kritikuju sudbinu koja ih je zadesila, rizikuju da i sami budu eliminisani a njihova zabrinutost izbrisana, čime "nepersona" zaista pretaje da postoji.
U "1984" vlada stalno revidira i briše istoriju koja postane nepodobna.
U 2019. vlade tajno revidiraju vesti u novinama kako bi uklonile izjave iz prošlosti koje su se pokazale pogrešnim ili dodaju izjave koje podržavaju njihove sadašnje stavove. U međuvremenu, tzv. "Pravo na zaborav", koje postoji u EU, daje običnim ljudima mogućnost da sami izbrišu delove sopstvene istorije koji postoje zapisani u društvenim arhivama, što im omogućava da budu "ponovo rođeni" bez tereta grehova počinjenih u prošlosti.
U "1984" sveprisutni telekrani podjednako deluju kao sredstvo za širenje (dez)informacija i kao uređaj za nadzor, a u javnom i privatnom prostoru su postavljene kamere i mikrofoni kojima vlast vrši nadzor nad građanima.
U 2019. tu ulogu imaju "pametni telefoni", koji su naš prozor u digitalni svet ali i sredstvo uz pomoć koga bezbroj privatnih komanija (od berzanskih mešetara informacijama do vlasnika društvenih mreža) posmatraju svaki naš pokret. Međutim, naš svet je već prevazišao onaj koga je Orvel zamislio - danas su satovi, frižideri, termostati, tosteri i ostali uređaji toliko povezani preko interneta da dokumentarce o našim životima uživo prenose nazad tim privatnim imperijama za nadzor.
U "1984" država koristi svoje carstvo masovnog nadzora da bi održala poredak.
U 2019. čitav spektar privatnih kompanija - kojih je toliko, da je skoro nemoguće sve ih pobrojati - vrši nadzor, na tome zarađuje i manipuliše svima nama.
U "1984" vlada koristi državni nadzor da usmeri svakog pojedinca ka poželjnoj podobnosti.
U 2019. privatne kompanije rade to isto, gradeći ogromne profile ponašanja i interesovanja svakog pojedinačnog korisnika, da bi potom te profile upotrebili za usmeravanje korisnika ka ponašanju od koga će one imati najveću zaradu.
U "1984" vlast ulaže ogromna sredstva u opremu i osoblje koji su neophodni za konstantan nadzor građana.
U 2019. sami građani finansiraju tu ogromnu imperiju koja ih nadzire, profitira i njima manipuliše. Oni kupuju najnovije digitalne uređaje, redovno ih ažuriraju i održavaju, plaćaju struju i internet koji su neophodni za povezivanje, a privatnim kompanijama daju neograničen uvid u svoje najintimnije informacije.
U "1984" krajnji cilj ogromne imperije nadzora je da održi i učvrsti moć države.
U 2019. krajnji cilj ogromne svetske onlajn imperije nadzora je da održi i učvrsti moć vlasnika društvenih mreža.
Zaista, sličnosti su gotovo beskonačne - baš kao i tumačenja poruka Orvelove knjige.
Sve u svemu, sedamdeset godina od objavljivanja "1984", čini se da je skoro svaki aspekt Orvelovog osvrta na državu nadzora postao stvaran. Jedina razlika, izgleda, leži u tome da je Orvel nadzor i kontrolu video u domenu države, dok u našoj stvarnosti svet nadzora koji poznajemo leži u rukama privatnih kompanija koje nadziru, zarađuju i manipulišu društvom samo zarad komercijalne dobiti.
Na kraju, dok se krećemo u pravcu još orvelijanskijeg sveta nadzora i cenzure, ne bi bilo loše da odvojimo malo vremena i iznova pročitamo "1984", ne bi li bolje razumeli taj svet ka kome hrlimo.
No comments:
Post a Comment