Prvi znak gluposti je kompletno odsustvo srama.
- Frojd
Sram ima centralnu ulogu među osećajima koji imaju uticaj na ljudsku psihu; kroz njega se izražava osećaj nedostatka, inferiornosti ili ličnog neuspeha. Stoga, sram je tačka na koju se treba fokusirati svaka ozbiljna psihoanaliza. Narcisoidnost, ego-ideal i super-ego, idealno sopstvo, samo-patologija - sve to otvara put daljem proučavanju srama i njegovog uticaja. Sram se krije u samom srcu patologije narcisoidnih pacijenata. Kod neurotičnih pacijenata ona je ograničenog karaktera, odražava samo parcijalne neuspehe sopstva, reaktivna je, odnosi se na pasivno povlačenje iz unutrašnjeg konflikta, odražava duboki strah od kastracije, pomešana je čak i sa manifestacijama Edipovog kompleksa. U oba slučaja, zadatak psihoanalitičara je da prepozna, potvrdi, prihvati i istražuje dubinu i ulogu srama kod tih pacijenata.
U sklopu rasprave o Frojdovom učenju o sramu, sram moramo prvo razdvojiti od stida i anksioznosti, jer se ove tri reči previše često koriste kao sinonimi. Frojd smatra da je krivica vrsta anksioznosti, dok se sram javlja kao njen rezultat. Zbog toga, tok istraživanja mora biti sledeći: anksioznost -> krivica -> sram.
Neurotična anksioznost predstavlja strah od opasnosti, i može biti trostruka: superego, instinktivna ili objektivna (zavisno od toga gde je locirana). Ovakva anksioznost je istovremeno i nenormalna, jer ne postoji očigledan eksterni izvor ugroženosti i opasnosti. Normalna bi bila u slučaju straha od nekih uobičajenih, objektivnih životnih opasnosti. Slučaj "Malog Hansa" je odličan primer takve anksioznosti.
Krivica, kao što smo već rekli, predstavlja anksioznost superega, kao rezultat transformacije agresivnih instinkata.
Sram je strah od opasnosti koja dolazi iz spoljašnjeg sveta; ta opasnost se ogleda u neprihvatanju određenih fizičkih/psihičkih svojstava ili sklonosti (npr. seksualnih) od strane drugih. Sram je rezultat neurotične anksioznosti koja vodi u represiju i ostale odbrambene reakcije ega. Sram je permanentna odlika psihe.
- Pol Alfred Azar: Frojdovo učenje o sramu (1969)
 |
| radikal Vučić se 2008. sa ostalim bumbarima zakleo "na sveću" |
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je na akademiji povodom obeležavanja 20. godišnjice bitke na Košarama da su se Srbiji u prethodnih 15-20 godina "stideli da govore o junaštvu naših junaka" ne bi li se "dodvorili onima koji su ubijali naš narod samo da bi se održali na vlasti."
Da li je ovaj čovek svestan šta je izgovorio, šta ove njegove reči zapravo znače? I kakve poruke, ovakvim izjavama, šalje njegova podsvest koja u sve većoj meri izbija nekontrolisano na površinu potiskujući ono malo preostalog razuma u njemu i oko njega?
Na stranu notorna činjenica da on nakon 20 godina licemerno priča o "herojima" koji su izginuli dok je on sam u isto vreme eskivirao mobilizaciju i Srbiju huškao u rat sa mesta ministra za informisanje, revnosno patriotski razrađujući feng-šui raspored enterijera samododeljenog stana čija kvadratura previše podseća na broj (zvanično) poginulih pripadnika Vojske. O tome je bilo izrečeno i napisano, tokom svih ovih godina, toliko toga da polako prelazi u frustraciju što nikada Aleksandar Vučić nije pokazao trunku sramote za sve što je radio i još uvek radi, uključujući i učešće u ratnohuškačkoj patriotskoj pljački (u kojoj su se radikali naročito isticali).
Na stranu i to da niko od uniformisanih lica oko njega - koje mirno stoje i aplaudiraju mu dok im se on podsmeva sedeći u prvom redu, čekajući najavu spikera da istrči za govornicu - ne oseća niti iskazuje makar trunku sramote zbog saučestvovanja u ovoj paradi kiča i besramnosti kojom se ponižavaju upravo oni koji su na Košarama kletim poginuli ili bili ranjeni. I o tome se godinama priča i piše - i ništa. U svakome od njih ionako čuči po jedan Marko Đurić - i čeka.
Na stranu nastrana ikonografija nekrofilne mitomanije, bez koje u Srbistanu nema otadžbinoljublja.
Pogledajmo, zato, šta to Neurotični Anksiozni Superego poručuje kada ispaljuje rečenicu o stidu "u poslednjih 15-20 godina". Pošteno govoreći, upravo su tih 15-20 poslednjih godina zlatno doba žitija Aleksandra Vučića lično. Vreme kada se obogatio, nametnuo kao Jedini, uzurpirao sve što se da (i ne da) uzurpirati, transformisao iz radikala u kradikala, od Šešeljeve sekretarice i nosača stalka za kameru (sa snajperskim nišanom) u Gospodara straha, iz rešenja problema u problem po rešenje.
U poslednjih 20 godina (dakle od 1999. do 2019.) on i njegovi su na vlasti 7. "Nespominjanje junaka i dodvoravanje ubicama", poštenih 35% idu i na njegov račun. Ako se na to doda SPS, koja je za poslednjih 20 godina u raznim varijantama vlasti saučestvovala tokom 15 godina, ispada da se 75% Vučićevog sumpora izlivenog po izdajnicima, ološu i nedostojnim ljudima odnosi upravo na njega samog i koalicione mu nacionalsocijalističke partnere.
Na stranu i to da niko od uniformisanih lica oko njega - koje mirno stoje i aplaudiraju mu dok im se on podsmeva sedeći u prvom redu, čekajući najavu spikera da istrči za govornicu - ne oseća niti iskazuje makar trunku sramote zbog saučestvovanja u ovoj paradi kiča i besramnosti kojom se ponižavaju upravo oni koji su na Košarama kletim poginuli ili bili ranjeni. I o tome se godinama priča i piše - i ništa. U svakome od njih ionako čuči po jedan Marko Đurić - i čeka.
Na stranu nastrana ikonografija nekrofilne mitomanije, bez koje u Srbistanu nema otadžbinoljublja.
 |
| "volimo te, Otadžbino naša" - klošari o Košarama |
U poslednjih 20 godina (dakle od 1999. do 2019.) on i njegovi su na vlasti 7. "Nespominjanje junaka i dodvoravanje ubicama", poštenih 35% idu i na njegov račun. Ako se na to doda SPS, koja je za poslednjih 20 godina u raznim varijantama vlasti saučestvovala tokom 15 godina, ispada da se 75% Vučićevog sumpora izlivenog po izdajnicima, ološu i nedostojnim ljudima odnosi upravo na njega samog i koalicione mu nacionalsocijalističke partnere.
U poslednjih 15 godina (od 2004. do 2019.), Vučić&Co. su na vlasti 7 (47%) a SPS učestvuje u dobitnoj kombinaciji tokom 13 godina (87%). Po Vučiću, ispada da Tadiću, Šutanovcu, Đilasu, Jeremiću, Petroviću i ostalima sa Žute podmornice bez kormilara sledi "suvih" solo 17% krivice za "zaborav heroja i dupeuvlačenje ubicama".
Noćnu moru u po bela dana bi po Vučića predstavljao ovaj % kada bi smo mu dodali i deo solo učešća silnih "žutih" vedeta koje danas u kradikalskim redovima ponosno stoje na braniku otadžbine, svaki put kada namirišu mrs.
Šta bre hoćete, mrzitelji - najboljem studentu Pravnog fakulteta nije bila potrebna matematika da to postane! A nije ni pre neki dan, kada je četvoricu pozvao da ih na ulici razbuca svu petoricu.
Nema ovde nikakvih izmišljotina, zlonamernog tumačenja, falsifikovanja činjenica, izvlačenja iz konteksta, zamena teza ili pogrešnog tumačenja. On je izjavio to što je (i kako) izjavio, ali brojke su neumoljive i ne mogu ih nikakva laž i propaganda prikriti ili izmeniti.
Na kraju, hajde da se vratimo na početak - psihoanalizi i sramu.
Noćnu moru u po bela dana bi po Vučića predstavljao ovaj % kada bi smo mu dodali i deo solo učešća silnih "žutih" vedeta koje danas u kradikalskim redovima ponosno stoje na braniku otadžbine, svaki put kada namirišu mrs.
Šta bre hoćete, mrzitelji - najboljem studentu Pravnog fakulteta nije bila potrebna matematika da to postane! A nije ni pre neki dan, kada je četvoricu pozvao da ih na ulici razbuca svu petoricu.
Nema ovde nikakvih izmišljotina, zlonamernog tumačenja, falsifikovanja činjenica, izvlačenja iz konteksta, zamena teza ili pogrešnog tumačenja. On je izjavio to što je (i kako) izjavio, ali brojke su neumoljive i ne mogu ih nikakva laž i propaganda prikriti ili izmeniti.
Na kraju, hajde da se vratimo na početak - psihoanalizi i sramu.
Anksiozni neurotičar, u konstantnom strahu od neprihvatanja sebe i svojih "dela" (uključujući seksualnost i edipovštinu), potrebu za samonametnutim priznanjem koju iziskuje njegov od malih nogu brižljivo frustracijama uzgajan superego dugačak dva metra, odavno je iz svog života eliminisao sram kao osećaj. Sram je uvek među prvim žrtvama odbrane superega i frustracija koje iza njega stoje. Podsetimo se, deformisana prikaza Ničeovog übermenscha zapravo je bila slika i prilika frustriranih vođa nacista, na prvom mestu Hitlera i Gebelsa koji su bili oličenje sušte suprotnosti svega onoga što su izgovarali i zagovarali. Ali, stoput ponovljeno na kraju postaje... da, to.
Pa tako i izbečena lopovska plačipička na kraju postane najveći borac za duše ubijenih radnika RTS, vojnika i dece.
Nije on, lično, kriv što je više nego očigledno bolestan. Biti bolestan ne predstavlja sramotu, bez obzira što Palanka uči drugačije. Ali jeste kriv što je, kao deo Palanke koja ga je takvog iznedrila i postavila na vrh, upropastio sve oko sebe - od onih koji mu se mirnostojećki uvlače u prkno, do onih kojima svakodnevno i u sve većem broju gledamo leđa na aerodromima i graničnim prelazima ove sluđene zemlje.
Ta i takva anksioznost, neurotična, ne zna ni za krivicu niti za sram. Zna samo za strah, koji je konstantno iznutra hrani i potpiruje, gradeći sebi zmajeve od papira kojih se toliko - još od malih nogu - plaši.
Ne znam na šta je sve Vučić konkretno mislio kada je onomad rekao da "tačno zna kako će okončati", ali izbor opcija mu je svakim danom sve uži i očigledniji. Što važi i za terapiju.
"Šteta," reče mi neki dan onaj Indus iz Londona, "baš je bio vredan i perspektivan mesar u mojoj gvožđari."
"Šteta," reče mi neki dan onaj Indus iz Londona, "baš je bio vredan i perspektivan mesar u mojoj gvožđari."
Pitam se, pitam se: Da ga, možda, ne beše sramota, pa se vratio Palanci?
Ne bih znao kasti da ga, možda, ne beše sramota, pa se vratio Palanci.
A možda je, ipak, u dubinama i bespućima te i takve psihe, on ipak samo glup.
Kao noć, koja ga ispunjava.
I pokvaren do srži, što je neizostavan privezak svake gluposti.
I pokvaren do srži, što je neizostavan privezak svake gluposti.
Ne ispravljaj budalu kada greši, jer će te zbog toga još više mrzeti. Samo mudar čovek to ume da ceni.
- kineska poslovica
No comments:
Post a Comment